Poštovani građani Srbije, poštovani poslanici, kolege ministri, ja ću vrlo kratko da odgovorim poslaniku. Na vašu žalost, vaši utisci i vaša mera vrednosti dinara, odnosa prema evru, stranih direktnih investicija, deviznih rezervi, stabilnosti u Srbiji, su samo vaša i samo lična mera.
Priznati standardi i kriterijumi kojih se pridržava i MMF i Eurostat i investitori u Srbiji, ali i oni koji osećaju da je ta tačka stabilnosti domaće valute tačka u kojoj se spajaju interesi svih, štediša i korisnika kredita i države i ulagača, mera predvidivosti i ulaganja.
Ja mogu vama samo da ponovim da je ta stabilnost neprirodna pojava, nego rezultat napornog rada i koordinisanog rada Vlade i NBS i svih institucija u Srbiji, a da vi u njoj uživate kao u prirodnom dobru, kao u lepom vremenu kada vam ne trebaju nikakvi zaštitni kišobrani dok ova država brine o tome da novac vredi najviše moguće, čak i u uslovima grčke krize, Kovida – 19, energetske krize.
Uzalud se vi trudite da teret uvezene inflacije koju čini preko dve trećine inflacije prenesete na jednog čoveka, na onog kojeg ne bih da kvalifikujem kakva je vaša fascinacija, ali brojke o kojima ja govorim, koje su javno dostupne, koje se nikada nisu promenile su na primer da je sa krajem novembra u Srbiji pristiglo tri milijarde i 943 miliona evra stranih direktnih investicija, ne od prodaje na primer „Maksija“ u 2011. godini, gde je porez plaćen ne u državi Srbiji. Možda ima veze sa onim što ste vi pominjali.
Kada mi pominjete strane direktne investicije ili domaće, izvinite a koja je razlika da li je domaći ulagač ili strani ako neko odluči da plaća porez i da ulaže registrujući firmu u inostranstvu? Da, zakonito je, ali se postavlja pitanje gde je razlika između stranog direktnog i domaćeg ulagača?
Znači, činjenica je da priliv stranih direktnih investicija koji je od 2014. godine posle tih reformi od iznosa preko dve milijarde i sto dostigao iznose do četiri milijarde evra godišnje, to je taj broj zaposlenih o kojem je govorio gospodin Nikola Selaković i o finansiranju i zdravstva i penzionog osiguranja i bolnica i svega ostalog.
To su ta otvorena radna mesta od kojih porezi i doprinosi idu za finansiranje onog što se zove država i njena dužnost da obezbedi sigurnost ugovora, pa čak i da plaća po namerno biranim arbitražama sporove koji će se danas plaćati kao što je ova vlast nasledila da od 2012. godine kada sam ja postala guverner u avgustu mesecu, pet godina otplaćuje aranžman finansijski sa MMF kada su svi pokazatelji bili negativni, kada su potrošene devizne rezerve na očuvanje vrednosti evra, koji je izgubio 33% vrednosti.
Pet godina smo otplaćivali novac od tog aranžmana. Od tada, od 2014. godine Republika Srbija je imala aranžmane sa MMF i nije povukla ni jedan jedini dinar, odnosno dolar ili bilo koliko da se zadužila, ali je imala ono što juče nazva predsednica Vlade, taj dupli par očiju, odnosno overu koja mnogim investitorima služi kao procena vrednosti Srbije kao poželjnog mesta za ulaganje.
Zašto namerno ističem samo strane direktne investicije u kontekstu stabilnosti? Zato što su one krajnje ishodište svega onoga što radimo. Taj novac koji u Srbiju dolazi da bi se otvarala nova radna mesta, da bi neko imao dostojanstven život, zarađivao radom i bio ponosan što svojoj deci obezbeđuje egzistenciju svojim radom i najviše smo uradili da Srbiju prikažemo mestom koje je dobrodošlo za ulaganje svih onih koji žele da sa Srbijom sarađuju, gde to nije jednosmeran odnos, gde poštujemo profite koji se zarade, nemamo ograničenja na iznose osim kada na primer banke do 10% svog kapitala žele da iznesu kao profit, pa moraju da dobiju odobrenje Narodne banke Srbije da ne bi ugrozile svoju kapitalnu adekvatnost.
Znači, kada razgovarate o nekim stvarima i pominjete nešto nije dovoljno da iznosite opise, atribute, kvalifikacije. Jednu je lepu stvar rekla Vida Ognjenović pre neki dan, ostala mi je kao upitna – slika je pobedila reč. Možda jeste, možda nije, zavisi kako ko gleda. Ali, utisci vaši lični ne mogu da pobede činjenice, činjenice da je ovo drugačija Srbija, Srbija koja ima mnogobrojne investitore koja je kroz krize u kojima se nalazi i ona i zemlje u okruženju mnogo lakše prošla zato što je bila spremna za to.
Guverner koga prozivate, to sam ja, je obezbedila pet milijardi bafera za krizu koja je došla da bi mogla da odgovori i održi stabilnost, da bi mi mogli danas da sedimo u toplim prostorijama i da bi mogli zajedno sa Ministarstvom finansija i energetskim kompanijama da obezbedimo tu vrstu sigurnosti.
(Dragana Rakić dobacuje.)
Ja koja sve vreme gledam u telefon dok govorim i danas kupujem evre da bih obezbedila tu stabilnost i neto efekat te stabilnosti u 2022. godini je preko 500 miliona evra više kupljenih nego uloženih u stabilnost evra o kojem govorite. Ta stabilnost se jedino tako meri kao što, evo iskoristiću priliku i da kažem, juče je neko pominjao metodologiju, izvinite, Srbija ne menja metodologije ni o radnoj snazi, ni o merenju javnog duga, ni o BDP.
To su međunarodno priznate metodologije BPM 5, BPM 6, da vas ne opterećujem detaljima koje se kao i kod svih zemalja na svakih pet godina usklađuju prema međunarodnim standardima, jer nismo autistični zatvorena zemlja i izolovano ostrvo i sledeća izmena metodologije merenja BDP će ići 2024. godine, poslednja je bila 2019. godine, ali se metodologija javnog duga neće menjati, najmanje će promena biti tu i u svakom trenutku smo spremni da vam odgovorimo o prosečnoj ceni to duga kolike su kamate na taj dug smanjene i da vam kažem apsolutni iznos javnog duga će se uvećavati i to nije problem zato što će se uvećavati i BDP, jer je to jedina mera gde sagledavamo javni dug u odnosu na BDP.
Jedna Češka bi po iznosu apsolutnog duga bila u tri puta goroj poziciji od Srbije, a nije. Nije zato što ima veći društveni proizvod i Srbija ima društveni proizvod i trudi se da taj društveni proizvod bude toliko veliki da može da podnese zaduženost za kapitalne investicije.
Kao i svaki čovek, to je juče gospodin Jovanov objašnjavao, kada se zadužuje on kaže nije svejedno da li imate dug ili ratu za kredit od 200 evra, a da je nevažno varijabilna ili fiksna kamata koja je kamata, kolika vam je plata, da li vam se plata povećava ili ne.
Znači, nije sve u životu crno-belo, niti se ove stvari mogu razmatrati tako, možda sam ja glasna jer sam energična kad govorim, ali izričući neke parole ili kvalifikacije.
Ekonomija je u jednom delu sociologija zbog čega ja pozivam na odmerenost kada govorite galopirajuća inflacija, što je potpuno netačno, kada čak i neke fizičke termine, termine iz fizike, ne fizičke termine, upotrebljavate za inflaciju koji se ne upotrebljavaju, ali kada je i danas u Srbiji ona bazna inflacija na koju mere monetarne politike mogu da utiču niža od zemalja u okruženju.
Danas kada svako od nas, ako brinete za građane, vi ćete voditi računa i koji termin upotrebljavate kada govorite o inflaciji, kao što ja otvoreno i javno kažem – sve inspekcije moraju da povedu računa da li je ugrađivanje sa maržom i onih posrednika između proizvođača i kupca zaista opravdan, kao što smo to uradili sa menjačnicama, radimo i dalje, kada ste u predizbornim okolnostima mogli da vidite naslove – redovi, samo što slike nisu bile aktuelne, redovi ispred menjačnica, pa nema efektive, pa tako dalje.
Znate i sami da je sve to bilo sanirano samo jednim pozivom svima vama da odete u banku i podignete gotovu koliko god želite. Niko nije bio ograničen time. U vreme Kovida niko nas nije pitao kada je sav saobraćaj bio stao kako smo se to snašli da obezbedimo dovoljnu količinu efektive, novca u kešu da niko nema strah od toga da li može da podigne svoju ušteđevinu.
Znači, vodite računa ako mislite dobro građanima Srbije, da usidrena inflaciona očekivanja, a to je poverenje u mere ekonomske politike, mere Vlade, mere Narodne banke moraju da se obezbede istinitim informacijama, ne stvaranjem panike. Panika nikada i nigde nije dobar saveznik ako mislite dobro svojim građanima. Ne tražim ni da verujete meni na reč. Ne tražim ni da na bilo koji način govorite pozitivno o meni ili onome što radim, ali ne možete da osporite rezultate stabilnosti ostvarene u 10 godina, koje vrlo često želite da nazovete trenutkom ili iluzijom.
Tako, poštovani gospodine poslaniče, još jednom da vam kažem, vaša mera vrednosti dinara, odnosa prema evru i svega ostalog je vaš lični utisak, a ne činjenice.
Izvinjavam se ako sam bila malo duža.
(Dragana Rakić: Replika.)