To sam već čuo. To ste sada rekli. Pretpostavljam da ste hteli da reagujete zato što je pomenu „Rubin“, ali ne možete po tom osnovu da dobijete repliku. To ne može.

Vi ste vidoviti, gospodine predsedniče?

Treba li Skupština da se izjasni? Ne treba. Dobro, pošto nema osnova za replike.
Zagorka Aleksić ima reč.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, mi iz poslaničke grupe Jedinstvena Srbija slažemo se sa predlagačem da je ovaj budžet razvojni, da je ovaj budžet štedljiv i smatramo da su svi budžetski programi doneti vrlo promišljeno i u najboljem javnom interesu.

Ja bih pomenula i zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i šta je važno. Njegovo donošenje donosi novi niz fiskalnih pravila koja će biti novi mehanizam zaštite i kontrole javnih finansija. Mi imamo fiskalnu stabilnost i to je situacija koja traje već izvesno vreme i koju treba održavati.

Što se tiče budžeta za narednu godinu, napravljen je jedan vrlo da kažem održiv sistem, ravnomernih ulaganja i to prema svim društvenim sektorima. Juče ste imali prilike da čujete konkretne predloge koje je naš predsednik, gospodin Marković izneo, a u vezi su sa poljoprivredom i mislimo da je delegirao jednu veoma važnu temu. Ta tema se tiče većih ulaganja i većih podsticaja u proizvodnji domaćeg mesa, čime ćemo u budućnosti, nadamo se, i ograničiti i smanjiti uvoz mesa.

Vi znate da će Jedinstvena Srbija uvek podržati veća ulaganja u poljoprivredu i mi to ovim budžetom imamo. Smatramo da država treba i da nastavi da pomaže i da podstiče razvoj malih i mikro poljoprivrednih gazdinstava. Osim nikada većih ulaganja u kapitalne investicije, evidentno je da se ovim budžetom stavlja i akcenat na socijalna davanja, a tu su i brojna ulaganja u zdravstveni sistem i to smatramo vrlo važnim.

Budžet takođe, predviđa i ulaganja u domaću privredu, podsticaje i za mala i srednja preduzeća, čiju važnost mi iz Jedinstvene Srbije stalno ističemo. Mi u ovoj Vladi imamo i ministra, prvi put, gospodina Bastu koji ima ideje i spremnost za reformisanje privrednog sektora. Takođe, prepoznao je žensko preduzetništvo kao jednu razvojnu šansu i na samom početku svoga rada je istakao da će se zalagati da se izjednače uslovi za domaće i strane investitore.

Kao jedno od najvažnijih rešenja, naravno, izdvajamo i povećanje plata, kao i povećanje minimalne zarade. U danu za glasanje naša poslanička grupa će podržati i Predlog Zakona o budžetu i sve ostale zakonske predloge. Hvala vam.

Hvala.
Sledeći prijavljeni je Siniša Kovačević.

Gospođe i gospodo, dozvolite mi da se obratim lično, gospodinu Vesiću.

Uvaženi gospodine Vesiću, molio bih vas samo za malo koncentracije, budući da ovde nema premijera, nema ministra finansija, nema gospođe ministarke kulture, a znam vrlo dobro vašu respektabilnu prošlost kada je teatar amaterski u pitanju i to da se krećete kroz literaturu, a najlepše vas molim da, zahvaljujući svojoj inteligenciji, nadam se i dobrim namerama, ovo što ću ja sada reći prenesete nekome od ovih koji su danas odsutni. Ovo dakle, govorim bez imalo ironije i bez imalo cinizma. Nadam se da bi se cinizam, da sam imao nameru da ga imam osetio i ironija takođe.

Dakle, gospođe i gospodo, koju god metodologiju da koristite, da li je to pet ili osam promila, koje ste po budžetu predvideli za kulturu, uvredljivi su i za vas i samu kulturu i za ljude koji se njome bave. Kultura ima nameru da emigrira i ode zauvek iz ove zemlje, nemojte da joj to dozvolimo. Samo nekoliko rečenica o konceptu ovog budžeta i prioritetima jednog vremena i ljudima koji su ga kreirali. U kući obešenog se ne govori o užetu. Za praznim stolom se pred gladnom decom izbegava razgovor o prasetini. Ali, budućnosti radi, neka ostane i ovih nekoliko rečenica uz sve hendikepe koje je donelo ovo vreme ima i neke komparativne prednosti. Jedna od njih je da savršeno dobro pamti. Bilo je vremena koja su se mogla prekomponovati, mogle su se ukrasti i prepevati tuđe pesme, falsifikovati i izmisliti događaji kada su izmet koji je bacan na nekoga krvavi ispljuvci kome je neko obasipan mogli biti i zabašureni ili uklonjeni kada ste tragajući za nečim rečenicama morali provoditi sate po arhivima i bili srećni ako ih pronađete. Sada srećom nije tako. Jedan klik i sve je tu.

Dakle, imali li smisla u ovom trenutku govoriti o operi? O toj savršenoj umetnosti koja spaja sve prethodne arhitekturu, likovne umetnosti, literaturu, muziku. Izbegao bih ovaj diskurs da u budžetu predviđenom za narednu godinu nije ubačena jedna potpuno apsurdna beketovska stavka – nacionalni stadion.

A ima smisla i zbog toga što među poslanicima koji tvore vlast sede i dve operske pevačice, na koncu među vama sede ljudi koji se umetnošću bave u vidu zanata, tim hlebom školuju decu, hrane porodice. Ima među vama i onih koje sam sretao na sajmu knjiga, u pozorištima, na koncertima.

Beograd je poštovane dame i gospodo jedina evropska prestonica koja nema zgradu opere. Imaju je i Tirana, i Kišinjev, ima ljude koji se na vrhunski način bave ovom božanskom umetnošću kao podstanari u zgradi Narodnog pozorišta koju je Knez Mihajlo gradio sa sasvim drugom namenom, kada Beograd ima jedva deset hiljada stanovnika.

Taj višedecenijski, moglo bi se reći jednovekovni podstanarski status je jednako ponižavajući i za dramski ansambl i za članove opere. Neuslovna scena koja se deli sa ansamblom drame bez mogućnosti kontinuiranog repertoarskog igranja, sa nemogućnošću postavljanja ambicioznijih projekata, sa gotovo stalnom potragom za kartom više. Naravno, kada govorim o operi mislim tu i na odličan ansambl baleta, pola riba, pola devojka. Ni operski, ni dramski teatar, pri tome se u našoj zemlji na razdaljini od 70 kilometara, naravno da govorim o Novom Sadu i o Beogradu, u dve visokoškolske umetničke institucije školuju mladi umetnici, dirigenti, pevači, instrumentalisti. Kada se školovanje privede kraju diploma i instrument pod mišku, do duše, sa klavirom i harfom to ide malo teže, ali to će ih sačekati tamo kada polože audiciju, a polože uvek, jer su jako daroviti i dobro školovani, pa u beli, beli svet. Od Toronta preko Kelna, do Sidneja i Velingtona.

Postoji idealna lokacija za zgradu opere, prazan prostor na Trg republike, tako bi se dobila i savršena ambijentalna i funkcionalna, i arhitektonska i kulturna celina.

Ajmo sada na stadion. Preko 500 miliona evra sa izvesnim budućim korekcijama, dame i gospodo, taj nacionalni stadion koristiće se za četiri kvalifikacione utakmice nacionalnog tima, dve pripremne prijateljske za finale nacionalnog kupa i dva velika koncerta, ende. Plus proslava predsednikovog rođendana, naravno u državama koje ga slave. Ukupno devet termina godišnje za preko pola milijarde evra.

Dajte od tog novca po pedeset miliona evra Zvezdi i Partizanu, da srede svoje stadione i imaćete dva dobra stadiona. Pri tom ste i ovaj novi planirali na vodoizvorištu kao da tragate za pijaćom vodom koju treba upropastiti, a po projektu koji je izašao u javnost fasada tog stadiona treba da bude od prirodne vegetacije, ne preveliki estetski ugođaj, ogroman zalivni sistem, lišće koje opada, mnogo zaposlenih na održavanju, insekti, ptice, izmet. I uvek se zbog neumoljivosti klimatskih promena osuši južna i zapadna strana. Dakle, odustanite od tog preduzeća. Nepotrebno je u ovom trenutku.

Napravite operu i ono što ostane, prebacite Ministarstvu kulture. Tako će više knjiga otići u biblioteke, više dece će ići na folklor u amaterska pozorišta, u pozorišta na koncerte. Biće manje izvađenih slezina, manje poniženih profesora, manje prebijenih vršnjaka, manje samoubistava, manje droge.

Tako će 3.000 slobodnih umetnika izaći iz zone gladi i siromaštva. Nekako su mi draži oni mladi ljudi koji vreme provode u biblioteci od onih koji se formiraju na stadionskim šipkama.

Mada je najbolje kada se te dve stvari kombinuje sa još nekim. Ovako, ovo liči na porodicu u kojoj pater familias kada primi platu ne kupi ogrev i udžbenike, ne napuni frižider, nego kupi električni trotinet i svi zadovoljni, viču – bravo tata, jer naš tata je silno želeo taj trotinet, pa hajde da malo gladucnemo i da u cipele stavimo karton, neka đon bude tanak, samo neka tata bude srećan, kada je tati lepo kada vozi trotinet.

Gospodine ministre, gospodine ministre finansija? Gospodine ministre finansija! Gospodine ministre finansija!

Možete li da mi pomognete, uvaženi predsedniče?

Ako insistirate da vam kažem da direktno obraćanje nije dozvoljeno, evo rekao sam vam. To bi trebalo da znate i vi bez mene.

Ja bih vam bio vrlo zahvalan, imao sam jednu dobronamernu rečenicu koju sam hteo da uputim lično gospodinu ministru, a vidite, bio potpuno ignorisan.

Dakle, uvaženi gospodine ministre finansija, jedino tako možete biti upamćeni, kao i knez Mihailo. Vreme se pamti po Bori Stankoviću, po Nušiću, po Mikelanđelu, Da Vinčiju, po Dostojevskom i Dikensu. Ni njihovi sunarodnici ne znaju ko je bio na vlasti u danima kada su stvarali, kada je Felini snimao Amakord, a Lubarda naslikao Kosovski boj. Treba malo hrabrosti, malo zdravog razuma i pred vama je crven tepih za ulazak u istoriju.

Vas, gospodine Vesiću, oslobađam odgovornosti koje sam vas molio na početku. Hvala vam.

Sledeći prijavljeni je Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, to sa prasetinom i sa gladnima sam razumeo, ali prethodni govornik je umeo da podrigiva pred gladnima. Ko ga ne poznaje mogao bi da proceni ovu njegovu kritiku kao dobronamernu, kao čoveka koji se zalaže za kulturu, za umetnost itd. Ali, gle čuda, u vreme kada je podrigivao pred gladnima, kada je otpušteno 500.000 ljudi, mogao je makar da sačuva kulturu, umetnost itd.

Nemojte dobacivati.

Najvredniji eksponati koji su vredni za umetnost i kulturu ovog naroda nalaze se u Narodnom muzeju. Baš za vreme kada je prethodni govornik podrigivao pred gladnima i kada je prodato sve što nije bilo prikucano za zemlju, kada je u grabizaciji privatizaciji kompletna društvena imovina, pa i deo državne, prodato za 6,5 milijardi, kada je proćerdano 4,5 donatorske podrške, kada je proćerdano pet milijardi koje nam je oprostio Londonski i Pariski klub, pa su oni vrlo brzo nadoknadili to što smo bili smanjili dug, pa ga ponovo uvećali, pa kažu kako u njihovo vreme dug nije bio uvećan, a zaboravili su 6,5 milijardi od privatizacije, zaboravili 4,5 milijardi od donatorske podrške, zaboravili su pet milijardi oprosta od Pariskog i Londonskog kluba, što je negde suma od 17 milijardi, pa na onih 17 njihov dug je u stvari bio 34, a ne 17 koje smo zatekli, u to vreme Narodni muzej je bio zatvoren.

Eto, otvorila je ova vlast koja je uposlila tih 450.000 ljudi koji su ostali bez posla, koja je uvećala dva puta plate, koja je uvećala dva puta izvoz, koja je deset godina, ovo je jedanaesta godina, održala kurs, a da pritom nisu smanjene devizne i zlatne rezerve, nego naprotiv, čak su uvećane. Da smo veštački čuvali kurs, verovatno bi te devizne rezerve nestale, koje su dva puta uvećane u vreme kada se to podrigivalo pred gladnima, kako je prethodni govornik hteo da ostavi utisak o gladi.

Dakle, Muzej savremene umetnosti je, takođe, otvorila ova vlast. Gle čuda, 2007. godine je vladao ko? Ovi što su podrigivali pred gladnima i otpuštali sve redom. Dakle, dok su oni podrigivali, ljudi su ostali bez posla, bez plate, a kamoli bez prasetine, bez umetnosti, bez prava da uđu u Narodni muzej i da vide najvrednije eksponate. Danas oni koji su sve to tada učinili, ili nisu učinili da zaštite Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, kulturu itd, danas izađu sa srceparajućim pričama kako ova vlast ne posvećuje dovoljno pažnje kulturi. Samo da smo otvorili Narodni muzej ponovo, ja mislim da smo zaslužili već da se podigne, odnosno da se stavi taj crveni tepih i da se podigne nekim ljudima spomenik za života.

Dame i gospodo narodni poslanici, to mi nije bila namera, nego na dnevnom redu su i sudije. Dakle, ja ću da tražim da se posebno izjasnimo, gospodine Orliću, tražim da se posebno izjasnimo o sudiji Viktorija Madžarević Čičulić, Osnovni sud u Šapcu. Na to imam pravo. S tim u vezi da kažem da se ja bojim da nas za vladavinu prava sprečava u stvari vladavina sudija. Čast većini sudija, ali pojedini se ponašaju kao opozicioni lideri i predstavnici opozicionih političkih stranaka. Oni su nezavisni od ove vlasti, ali izgleda da od bivše nisu. Ja sam to osetio na sopstvenoj koži, ali to neću komentarisati. Dakle, moje utisak je da oni umesto vladavine prava prave vladavinu sudija, a mnogi od njih su vezano i te kako za stranke bivšeg režima.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za poljoprivredu sam čuo takođe kritike, ali doduše samo od pojedinih narodnih poslanika, i s tim u vezi hoću da kažem i da zahvalim svim članovima Odbora i narodnim poslanicima koji su od 2012. do sadašnjeg budžeta za 2023. godinu permanentno podizali nivo podsticaja u poljoprivredi. Sa 19,9 milijardi iz vremena kada se podrigivalo pred gladnima, došli smo do sume od 68,5 milijardi podsticaja i vrednost agrarnog budžeta je 79, a vrednost njihovog budžeta i Ministarstva poljoprivrede i trgovine zajedno je bio 44 milijarde.

Dakle, tri i po puta smo uvećali nivo podsticaja i čuli smo kritike vezano za hektar, da je to onda bilo 12 hiljada, a da je sada to devet hiljada. Samo da im napomenem da u njihovo vreme nije bilo podsticaja po grlu, nije bilo podsticaja po sadnici, nije bilo podsticaja za mehanizaciju. Prema tome, danas podsticaji nisu devet hiljada, već 84 hiljade.

U Evropi je poznato da svaki hektar, u EU na svakom hektaru imate jedno uslovno grlo. U situaciji da mi uparimo jedan hektar i uslovno grlo, što bi bilo ravno proseku EU, mi bi imali podsticaje od 84 hiljade dinara po hektaru. Premija za mleko je 10 do 15 dinara i jedna krava da pet hiljada litara mleka dnevno, što znati da je to 50 hiljada dinara. Sama krava dobija podsticaj, za kravu se isplaćuje podsticaj od 25 hiljada dinara. To je 75 hiljada dinara i onih devet, to je 84 hiljade, pod uslovom da uradimo ono što farmeri rade u EU. Dakle, tamo je negde po hektaru nivo najviše 500 evra. Ukoliko mi spojimo jedan hektar sa uslovnim grlom, podsticaji su onda 84 hiljade dinara.

Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, zašto nema više para u budžetu? Danas smo videli određene transparente kojima se želi kazati kako je mrak u medijima. Dakle, nije mrak u medijima, mrak je u određenim mozgovima. Danas sam video čak i pripadnike stranoplaćeničkih organizacija kako drže te transparente. To sam video svojim očima i nisam mogao da verujem. Video sam i poslugu od čuvenog Vuka Murat age potomka i video sam u Briselu kako govori o neslobodi medija u Srbiji. Gle čuda, neslobodni su mediji „Junajted grupe“! Kad malo pogledate, „Junajted grupa“ registrovana je u Holandiji, „Junajted medija“ u Luksemburgu, 30 kanala tog Šolaka koji ovde ima, da tako kažem seljački, neku svoju pešadiju, svi mediji su registrovani u Luksemburgu.

Kako se onda to oni bore za slobodu Šolakovih medija u Srbiji kada oni tvrde da mi samo reemitujemo, da se ovde samo reemituje program, a da se on početno emituje u Luksemburgu gde su te televizije i registrovane. Zahvaljujući tome što navodno reemituju program ovde ne plaćaju porez i nisu iskazani u budžetskim prihodima, čak ti televizijski kanali nemaju ni pin.

Gle čuda, ovi koji su zastupljeni u njegovim medijima, gde se međusobno podržavaju neregistrovane političke stranke koje primaju novac iz inostranstva suprotno članu 12. Zakona o političkim aktivnostima. Dakle lažni ekolozi, lazne Ćute, ćufte, to kaže Eva Ras, ne znam zašto ga tako zove, ali uglavnom ti mediji u Srbiji ne plaćaju ništa. Pri tome, krše Zakon o elektronskim medijima, krše Konvenciju u prekograničnoj televiziji tako što, recimo, program ne može da bude namenjen zemlji prijema ukoliko se program reemituje, to je član 24.

Apsolutno nezakonito rade televizije, tridesetak kanala Šolakovih televizija i, gle čuda, danas transparent drži bivša novinarka koja je tražila, šta je tražila, tražila narkodilera, da se protera novinar iz Pančeva. Zamislite, ona se zalaže, kako beše Novak Filipović, i ona se zalaže za slobodu medija. U svim zemljama EU njoj bi bilo zabranjeno da se bavi javnim poslovima i politikom, ali, gle čuda, ona je našla spas kod Šolakovih prijatelja koji gazduju „Junajted grupom“, tridesetak kanala.

Još da kažem da sam primetio i jednog što je promenio i ime i prezime, odnosno promeni ime, promenio, ne znam, četiri, pet stranaka, promenio prebivalište, samo pol još nije promenio. Video sam gde on drži taj transparent o slobodi medija, a gle čuda, njegova supruga je urednica u RTS.

Takođe, sam video iz stranke ovog Vuka potomka, ljude kako drže te transparente, a supruga tog Vuka potomka je uređivala Dnevnik to pre dve godine, a onda napustila svojom voljom, jer joj je muž, Vuk potomak, prebacio 800.000 dolara u „Siti banku“. To možete slobodno da proverite. Uštedeo je čovek od plate, oni nisu bili koruptivni, kako kažu, nego je koruptivna neka sadašnja vlast, što apsolutno nije tačno.

Primetio sam da u tim redovima ovih koji se zalažu za slobodu medija ima urednica, poslanica, urednica RTS-a. Pa, mi tamo nemamo ni portira, a sad kao mi pravimo medijski mrak, a oni su žrtve medijskog mraka. Gospoda preko u stvari se zalažu da budžetski prihodi ne dolaze u kasu Republike Srbije, nego da dolaze u privatni džep Šolaka i njegovog prijatelja tajkuna, medijskog tajkuna, da mu ne pominjem ime.

Da vam kažem da oni svaki dan, šta štitite, svaki dan oni ukradu od medija u Srbiji, koji su registrovani, ukradu oko 600.000 evra. Svaki dan, a reći ću vam i kako. Član 27. Zakona o oglašavanju…Smejte se vi, gospođo, i vi ste podrigivali …, vaš suprug ima platu u javnom sektoru od milion dinara, lako je vama smejati se.

Dakle, po Zakonu o oglašavanju, član 27. televizije koje reemituju program nemaju pravo na domaću reklamu, mogu da emituju samo izvornu, luksemburšku reklamu, što nije slučaj. Dnevno na 30 kanala se emituje 300.000 sekundi nezakonitih reklama. Samo po dva evra to je 600.000 evra. Dakle, 600.000 evra puta 30 dana je 18 miliona evra, puta 12 meseci, to je preko 200 miliona evra koje Šolak ukrade nezakonitim radom piratskih medija. Danas ste vi to došli ovde da branite. To je naprosto neodbranjivo. Čak su u Briselu govorili o nedostatku slobode medija, iako se radi, zaboravili da im kažu, radi se o luksemburškim kanalima. Pa, valjda treba sloboda medija te kanale da bude u Luksemburgu, a ne u Srbiji. Mi, navodno, preuzimamo samo njihov gotov program.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče stadiona, ja sam za stadion. Dakle, izgradnja stadiona je upumpavanje para u građevinsku industriju. Dakle, tu će neka građevinska preduzeća da zarade neki novac, da očuvaju neka radna mesta, da ta radna mesta dobiju pristojnu platu, što kod njih nije bio slučaj. Oni jednu dizalicu nisu imali, jedan kokošinjac nisu napravili čestito u vreme dok su vladali, do 2012. godine.

Takođe, ja se zalažem za eksploataciju litijuma. Niste vi terali „Rio Tinto“, vi ste oterali investiciju, investiciju proizvođača automobila u Srbiji koji je trebalo da investira 1,2 milijarde. Vi ste štitili automobilsku industriju Nemačke. Oni su vas finansirali da zaustavite izgradnju fabrike automobila u Srbiji, poznate, koja je trebala da proizvodi godišnje 250.000 električnih automobila. To je vrednost BDP-a na godišnjem nivou, pet milijardi. To ste zaustavili, to je trebalo da bude u Inđiji.

Nisam ja, vi ste govorili da sam ja otrov i gospodin Atlagić. Ne, ja sam protivotrov za vaš otrov. Eksploatacija litijuma treba da bude i mi treba da proizvodimo električne automobile, a vi ste umesto da štite Srbiju, štitili automobilsku industriju Nemačke. Dižući dreku i vršeći nasilje pomogli ste da se otera investitor koji je trebao da investira 1,2 milijarde, koji je trebao na 700 hektara da napravi pogone, investitor koji je trebao da zaposli 3.300 radnika i koji je trebao da proizvodi automobila godišnje u vrednosti od pet milijardi.

Koliko bi to značilo za koperante, koji bi proizvodili komponente, ne treba ni da govorim. Znači, nisam ja otrov, ja sam protivotrov protiv vaših nasilnih, ekoterorističkih akcija koje se finansiraju spolja i vi ste politički faktor kome je zabranjeno da se finansira iz inostranstva, a vi ste došli ovde u parlament protivzakonito, jer kršite taj Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.

Dole politički ekoaktivisti i teroristi. Živela Srbija.