Hvala.
Ako je potrebno da se ton malo pojača, molim tehničku službu da to uradi.
Reč ima Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, poštovana guvernerko, drugarice i drugovi, dame i gospodo, iako sam planirao obrnutim redom da govorim, sada ću ipak prvo govoriti o prvom izboru sudija i izboru predsednika sudova na predlog Visokog saveta sudstva.

Meni je veliko zadovoljstvo da još uvek set zakona koji je nužan da bi se Skupštini oduzelo pravo da bira prvi put sudije i predsednike sudova još uvek nije donet. Jako mi je drago što će ovo biti uvažene kolege sudije koji će sa punim pravom, ukoliko taj set zakona koji treba da se donese, zadrži odredbu da se presude donose „u ime naroda“, imati i stvarno i formalno pravo da to radi. Šta će i kako će oni koje bude birao samo Visoki savet sudstva pisati iznad svojih presuda, možda će imati formalno pravo, ali i suštinsko, jer ih nije izabrala Skupština i nisu ih izabrali građani neposredno, ostaje jedno veliko pitanje, ali vreme će otkloniti dileme koje ja imam.

Naravno, moj stav uopšte oko ovih ustavnih promena i oko svega ovoga je dovoljno poznat i ne bih se na njega ponovo vraćao. Jednostavno, želim da vrlo pozitivno ocenim rad Visokog saveta sudstva kada je u pitanju predlog za sudije koje se prvi put biraju na ovu funkciju, ali isto tako želim da kažem da je jako dobar i kvalitetan posao urađen kada je u pitanju i predlog za izbore predsednika sudova.

Ničim, pa ni Ustavnim zakonom, pa ni ovim silovanjem, kako mi to volimo da kažemo u tumačenju propisa koje je Ustavni zakon doneo, nije dovedeno u pitanje pravo Skupštine da nastavi prvi izbor i izbor predsednika sudova sve dok se ne donese novi set zakona i ne samo on, nego ne bude i konstituisan novi Visoki savet sudstva koji će nakon toga preuzeti tu funkciju u punom kapacitetu.

Stvarno ne razumem te malicioznosti koje bi htele da nas dovedu u situaciju da život u Srbiji bude paralisan, a bez rada pravosuđa i njegovog normalnog rada zaista život ne može da bude do kraja onakav kakav jeste.

Izuzetno cenim i poštujem napore Visokog saveta sudstva u ovom angažovanju, posebno da se što više skrati postojanje vršilaca funkcije predsednika sudova, jer je jasno da to nije dobro kada je u pitanju bilo koji sistem, a pogotovo pravosudni sistem.

Ne stoje ni navodi da je nekakav problemi koji su provejavali na samoj sednici odbora, pa se i danas vrlo šturo čuju u tome što je za pojedine sudove, a radi se o Apelacionom sudu u Beogradu i Apelacionom privrednom sudu, postojao samo po jedan kandidat koji je konkurisao na mesto predsednika suda. Ukratko ću reći da se radi o kolegama sudijama koji su u prethodnim periodima izuzetno kvalitetno i dobro obavljali te funkcije i to što niko drugih iz njihovih kolektiva ili nekih drugih sudova iz viših instanci nije konkurisao samo je potvrda da su jednostavno prave osobe za to mesto i da taj posao treba da nastave dalje da rade.

Zašto ovo kažem? Imali smo situaciju da je u, ako se ne varam, Prokuplju za Osnovni sud konkurisalo čak pet mogućih kandidata, ali Visoki savet sudstva nije našao da iko od njih u punoj meri ispunjava uslove za to i to samo govori o jednoj potpunoj odgovornosti koju je Visoki savet sudstva pokazao u ovom nekom prethodnom periodu.

Ono što mi se ne sviđa i ono što me brine kao nekakav signal, možda nemam do kraja sve informacije, ali jeste tačka dnevnog reda koja je na današnjoj sednici, a to je razrešenje predsednika Osnovnog suda u Bečeju. Ja zaista ne mogu da razumem tog disciplinskog tužioca u Visokom savetu sudstva koji je našao da postoje elementi i disciplinski sud i sam Visoki savet sudstva da predsednik suda nije dostojan da višeobavlja funkciju predsednika suda, a da je dostojan, praktično, da nastavi u tom istom sudu da radi kao sudija. Prema tome, meni su to stvari koje ne razumem. Možda još taj deo postupka nije završen. Možda će se pokrenuti, ne znam, ali apsolutno očekujem da zbog ovakvih povreda zbog kojih se gospodin Čiburović razrešava, nadam se u danu za glasanje ako to Skupština usvoji. Zbog takvih povreda koje su iznete nema osnova, niti dostojnosti da nastavi da radi ni kao sudija u tom osnovom sudu, ali o tom potom. Videćemo šta će Visoki savet sudstva uraditi. Ovo je samo jedan kratak komentar bez bilo kakve želje da na rad Visokog saveta sudstva utičemo.

Što se tiče budžeta Republike Srbije, ja lično onoliko koliko su moja znanja vezana i moguća za ekonomiju i sam budžet i funkcionisanje svega, mogu da kažem da je ovo najbolji mogući budžet koji je u ovom trenutku mogao da se predvidi. Nemojte da zaboravimo, nemojte da budemo previše licemerni da Srbija posle nekih osam godina ozbiljnog uspona ekonomskog razvoja stabilnosti budžeta, stabilnosti kursa, od 2020. godine se praktično nalazi u jednom imaginarnom ratu prvo protiv kovida, koji je zaustavio ceo svet i sve u Srbiji, a sada trpimo posledice pokušaja da se rat između, odnosno onoga što se dešava u Ukrajini i štete koja se pravi i sukoba koji postoji između NATO pakta, Rusije, EU i ostalih, na svaki mogući način prelije na štetu Srbije.

Ovaj budžet je odbrambeni budžet i ovaj budžet ne bi bio u mogućnosti da bude dovoljno razvojan u narednom periodu da zadrži stabilnost uspona investicija i razvoja Srbije da Vlada u tehničkom mandatu nije preduzela sve ono što je bilo moguće preduzeti da ovu zimu, ali ne samo ovu zimu, nego da stvori preduslove i da neku narednu zimu dočekamo u stabilnim uslovima i da ne razmišljamo o tome hoćemo li imati dovoljno energenata, lekova i hrane u Republici Srbiji.

Ono što mislim da je važno jesu dva segmenta koja bi ozbiljno mogla da pomognu Republici Srbiji. Prvo, odgovornost nas samih građana da malo prestanemo da bahato da se ponašamo i da razmišljamo, jer dolazeći na današnju sednicu Skupštine od Obrenovca do Beograda je neprekidan niz putničkih automobila i u jednom i u drugom pravcu, a više od desetak autobusa „Strele“, „Laste“ ili gradskog saobraćajnog su poluprazni. Ne znam šta mi mislimo gde su granice onoga, da li postoji čarobni štapić koji sve to može da nadoknadi i nadomesti. Hoćemo gradski prevoz koji funkcioniše u Beogradu, a ne koristimo ga, a nećemo da plaćamo karte, zagušujemo saobraćaj, trošimo gorivo, zagađujemo vazduh, a onda se bunimo protiv tih istih stvari. Jednostavno, vreme je da sami sa sobom raskrstimo šta hoćemo, šta nećemo.

Možda malo u svemu tome mogu da nam pomognu i pritisci i kontrola rada nekih javnih preduzeća. Znate, jako iritira to kada se očekuje da svi mi budemo štedljivi, povedemo računa o potrošnji električne energije, a onda usred bela dana, kroz moje selo kompletna rasveta sija ceo dan, 24 sata i tako dva ili tri dana za redom i niko iz osvetljenja ne reaguje na vreme. To su stvari koje jednostavno, koštaju, koje su nedopustive u ovakva vremena. Ni mnogo bogatije zemlje od nas sebi to niti su dozvoljavale niti će ikad dozvoliti. Ne razumem tu našu potrebu da se na takav način neodgovorno odnosimo prema onome što su rezultati, ozbiljni rezultati rada u poslednjih 10 godina i da ih sami unižavamo, a onda da budemo ljuti ako jednog trenutka budemo došli u situaciju da električna energija mora da poskupi ili da, ne daj Bože, dođe do nekakvih restrikcija koje niko ne želi niti ih najavljuje. Prema tome, to je jedan segment na kome se ozbiljno mora raditi.

Još jednu stvar verujem, a to je da se mnogo mora raditi i na angažovanosti uprave, jer čini mi se da ni Ministarstvo finansija nije do kraja uspelo da sve ono što je zakonom predviđeno, kao moguće izvore finansiranja i punjenja budžeta, do kraja stavi u funkciju. Govoriću o jednom potpuno banalnom primeru, a to je porez na prihod od izdavanja u zakup nepokretnosti.

Mislim da je ostao jedan ozbiljan vakum u nedostatku kontrole prijavljivanja te vrste prihoda, s druge strane čak i destimulacije građana koji izdaju svoje nepokretnosti da ih izdaju u zakup. Objasniću i jedno i drugo.

Povlačenjem poreskih uprava iz lokalnih sredina, nedostatkom poreskih inspektora, ali i neradom i nedovoljnim obavezama i odgovornostima upravnika zgrada, ja tvrdim da više od 90% nepokretnosti na teritoriji Grada Beograda koje se izdaju, ti prihodi nisu prijavljeni i na njih se ne plaća porez. Možda to nekom zvuči banalno, ali to jednostavno uopšte nisu mala novčana sredstva kada se saberu na jednoj gomili, kako to ja volim žargonski da kažem.

Ono što je destimulativno u celoj priči su dve stvari. Da bih platio porez na zakup, ja svakog meseca moram da podnosim prijavu poreskoj upravi, iako taj zakup je zaključen na neodređeno vreme, pod istim uslovom sa zakupcem, sa prihodom koji se ostvaruje u istom periodu i veći mi je rizik od veće novčane kazne ukoliko propustim da podnesem poresku prijavu, nego ukoliko uopšte nisam ni prijavio da tako nešto radim. Mislim da je to nešto na čemu tehnički deo poreske uprave mora da radi da bi neko ko izdaje u zakup, da građanin koji poštuje propise i zakone ove države ne bi bio maltretiran time što ispunjava svoju obavezu uredno i blagovremeno na vreme.

Stimulacija u tom smislu bi mogla i da bude, obzirom na porez na imovinu, koji više uopšte nije mali, da se te nepokretnosti koje su izdate tretiraju kao nepokretnosti u kojima se stanuje i da se na njih plaća manji porez na imovinu.

Zašto ovo govorim? Periferija Beograda kojoj pripada i gradska opština Obrenovac, obzirom na visinu osnovice na koju se vrši porez na imovinu i obračun njegova poreza, i mogućnost izdavanja svega toga, gotovo da uzmu polovinu novčanih sredstava koje se mogu ostvariti od zakupnine. Iskreno rečeno, znam mnogo ljudi koji prestaju da izdaju u zakup, otkazuju ugovore, jer im se jednostavno ne isplati da to rade, obzirom da ono što im ostane kao prihod nije ni dovoljno da nadoknadi bilo kakvu eventualnu štetu na nepokretnosti, ako iz zakupci učine.

Dakle, to su neke stvari koje su sitnice, a u stvari nisu sitnice, jer mogu mnogo toga da doprinesu, ali će i pokazati da država besprekorno funkcioniše. Očekujem da Vlada Republike Srbije na najjednostavniji mogući način u narednom periodu predloži propise koji će...

Da li se sada čujemo?

Vlada Republike Srbije da predloži izmene, propise i zakone o stanovanju gde će se utvrditi ozbiljnija odgovornost i obaveza upravnika zgrada da prate ko sve stanuje u stanovima i u obavezu da obavesti nadležne organe da je neki stan izdat u zakup. Ako već nemamo dovoljno poreskih inspektora koji će to kontrolisati, onda da to možemo na ovakav jedan vrlo pragmatičan i jednostavan način sprovedemo i realizujemo. Traži to neko vreme. Traži to neko angažovanje, ali mislim da rezultati koji treba da dođu iza svega toga će dovesti do opšteg boljitka.

Moram da kažem da je meni izuzetno veliko zadovoljstvo da vidim da nijedan od investicionih projekata o kojima se govorilo u prethodnom periodu neće biti prekinut, najavljuju se novi, i to jeste neki zamajac koji će biti jako, jako ozbiljan. Ja samo mogu da poželim da sve ono što je predviđeno kao mogućnost da proistekne iz ovog budžeta kada su investicije, pogotovo infrastrukturne u pitanju, da se realizuju.

Još nešto o čemu sam hteo da govorim, a vidljivo iz ovog budžeta jeste da se subvencije domaćim privrednicima svake godine u ukupnoj svoti povećavaju u odnosu na inostrane investitore. Krajnje je licemerno licitirati sa tim od strane nekoga u čije vreme domaći investitori nisu mogli da dobiju ni zelenaške kredite, a kamoli bilo šta drugo da učine. Krajnje je licemerno slušati to od onih koji su uništili domaće banke, gurnuli ih u stečaj na silu da bi otvorili prostor stranim bankama koje su izuzetno zauzele tržište, izuzetno ojačale, što je sa jedne strane dobro, ali nemamo odgovarajuću ravnotežu.

Možda je bilo vreme u nekom trenutku, ali možda i o tome treba razmisliti, da li treba doneti neki leks specijalis, jer nažalost po dosadašnjim propisima u Republici Srbiji ono što ode u stečaj ne može više ni da izađe iz stečaja, da se vrati živo.

Koliko ja znam, koliko god su se gospoda do 2012. godine trudila da unište „Beobanku“ u stečaju, nisu uspeli. Prilivi i plasmani „Beobanke“ su ostali ogromni, adekvatni i danas bi bili jako korisni Republici Srbiji. Ne samo stečajni upravnici iz tog perioda, pa čak ni uz podršku tadašnje politike to nisu uspeli da urade, ta sredstava treba naći načina da se aktiviraju kroz bankarski sistem, ali neke banke koja će biti pod apsolutnom kontrolom Narodne banke Srbije ili na drugi odgovarajući način.

Time možemo da stvorimo ravnotežu, da ne ispadnem ja ovde mrzitelj stranog kapitala, stranih investitora, stranih poslodavaca, ali je krajnje bezobrazno kada neko ko je napravio pustoš u Republici Srbiji, pogasio sve što se dalo pogasiti, uništio i te banke zato što su imale hipoteku na svim društvenim preduzećima, da bi stvorili poziciju da mogu da ih prodaju u bescenje, da mogu da prodaju šećerane za jedan evro, za dva evra, da prodaju fabrike koje su imale ogromna gradska građevinska zemljišta na raspolaganju u bescenje, to je bio razlog za uništavanje banaka u Srbiji, a ne to da su one bile nesposobne, ne likvidne i da nisu dobro radile. Da nisu to uradili, ne bi mogli da naprave onakvu pljačku, kakvu su napravili i ono uništavanje koje su uništavali.

Znači, za tih 12 godina njihove vlasti je uništeno ono sve što je stvarano vekovima u Srbiji. Ni jedna država na svetu, ni jedna razvijena država u Evropi, pa nije nastala za pet ili deset godina dobro razvijena, to je nešto što potiče i iz 15. i 16. i 17. i bilo kog veka od ranije. Doduše, oni su imali priliku da pljačkaju kolonije, pa da postanu bogati, a ovo što smo mi imali u Srbiji ovde je stvoreno radom srpskih domaćina, stvoreno onim što je stvarano u bivšoj Jugoslaviji, pa u maloj Jugoslaviji, a onda su došli neki koji su to jednostavno uništili.

Onda nam kažu da smo nesposobni, jer za samo 10 godina nismo prestigli jednu Nemačku, nismo prestigli jednu Ameriku, nismo uspeli da popunimo sve ono što su oni uništili. Pa, kuda ćete većeg uspeha ako je 500 hiljada ljudi koji su samo u jednoj godini ostali bez posla, danas zaposleno i to ne za mizerne plate, jer ovde investitori koji dolaze danas više ne dolaze samo zbog malih plata kao što je to bilo 2012. godine ili da uopšte ne plate. Dolaze zato što su stvoreni energetski potencijali i uslovi u Srbiji da može da se radi, a to je redovno snabdevanje u gasu, električnom energijom i kvalitetna radna snaga, a boriti se za radnička prava možete samo ukoliko imate radničku klasu.

Ta priča o kafanskim levičarima, do 2012. godine, kada se borite za radnička prava, a nemate radničku klasu, pa prvo je treba stvoriti, prvo treba stvoriti uslove da imamo radnike, onda će biti jasno zašto je Pokret socijalista jedina prava i ozbiljna i borbena levičarska partija koja postoji u Srbiji.

Govoriti o cenama investicija je bezobrazluk od onih koji su potrošili milijardu evra za most na Adi. Pa, za te pare je mogao da se poploča i premosti cela Sava, od Ade Ciganlije do Ušća, verovatno i deo Dunava. I oni će da pričaju o tome koliko košta neka, nazovi, burazerska ekonomija. Pa, ja razumem da su ovi pobornici riđobradog gusara besni, besan je i on, ali verovatno je besan, jer su onaj najveći kajmak skinuli pre nego što je on došao u poziciju da tako nešto radi.

Takvih stvari u Srbiji nema i ne može da bude. Biće sankcionisane i ja vas molim da čuvamo svako radno mesto, bilo da se radi o državnoj firmi, da se radi o stranim investitorima, da se radi o domaćim investitorima, o domaćim poslodavcima.

Evo samo jednog primera, 2008. godine ispunjavajući želje i čestitke svojih stranih nalogodavaca od koji su uzeli novac, uništili su i privatnu kompaniju. Da ne bi završila projekat na graničnom prelazu Preševo, na osnovu kog je oko 1.200 ljudi iz Preševa, Bujanovca i Vranja trebalo da dobije radna mesta, na silu su uništili holding kompaniju „Interspid“, koja je skoro do kraja dokrajčena sa njihovim lopovskim stečajnim upravnikom koji je danas zbrisan iz imenika stečajnih upravnika, zato što je pravio raznorazne mahinacije.

To su stvari koje ne mogu u Srbiji da se dozvole više. Mi nemamo luksuz da se rasipamo sa jednim jedinim dinarom i zbog toga ćemo mi iz Pokreta socijalista glasati za ovakav budžet i molimo vas da nastavite da radite na dobrobit građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Dalibor Jekić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, pad životnog standarda građana će se nastaviti i u narednoj 2023. godini. Srećnu novu godinu i božićne praznike ova vlast će čestitati građanima na taj način što će povećati cenu struje za 8%, a podsetiću da je cena struje povećana u septembru mesecu za 11%. Takođe, i povećanje cene gasa za 11% od januara meseca, podsetiću da je povećanje cene gasa bilo u avgustu mesecu od 9%.

Divljanje cena i inflacija su u značajnoj meri uticale na pogoršanje životnog standarda naših građana. Cene hrane su od početka godine do danas poskupele za 25%. Inflacija je na 15%. Novi talas poskupljenja sledi posle Nove godine, onda imajući u vidu poskupljenje energenata.

Zašto je poskupela struja? Struja je poskupela zato što je SNS na čelo EPS postavila Milorada Grčića. Milorada Grčića koji se igrao sa EPS-om i sada imamo situaciju da će EPS poslovati sa milijardu evra gubitka, da ćemo takođe skoro milijardu opredeliti za pomoć EPS-u i da ćemo imati naredne tri godine stabilizaciju EPS-a zbog toga što se nije otvorio u Kolubari.

Danas imamo uvoz uglja iz inostranstva. Ono što želim da pitam ministra za unutrašnju i spoljnu trgovinu – ministre, da li možemo da dobijemo strukturu cena za osnovnih sto životnih namirnica, da vidimo ko u strukturi, ko u lancu se bogati, dok građani jedva sastavljaju kraj sa krajem? Mnogi ne mogu više da sastave kraj sa krajem. Da li možemo ili ne možemo?

Premijerka je rekla jasno da sa 40.000 dinara može da se preživi par dana i bila je iskrena u tome. Većina građana ima tu platu. Kao nikada do sada je potrebno da imamo kontrolu cena. Kao nikada do sada treba da radi tržišna inspekcija. Složiću se sa guvernerkom Jovankom Tabaković, koja je takođe malopre na tome insistirala.

Mi kao socijalno odgovorna stranka potenciramo na većim ulaganjima u zdravstvo. Naravno, ako se opredeljujemo između stadiona i zdravstva, uvek ćemo se opredeliti za zdravstvo. Danas u Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu 1.224 pacijenta čeka na pregled magnetne rezonance, pregled koji je zakazan najkasnije je oktobar 2024. godine. U Kliničkom centru Vojvodine 4.314 pacijenata takođe pregled koji je najkasnije zakazan je novembar 2023. godine. U Kragujevcu postoji jedna magnetna rezonanca koja je stara 15 godina i da li je to prioritet ili su nam prioritet stadioni?

Plate zaposlenih u lokalnih samoupravama su neprimereno niske, pa pitam gospodina Martinovića, kada će se podići zarade zaposlenih u lokalnoj samoupravi? Plata sa srednjom stručnom spremom je na nivou minimalca. Radili, ne radili, primićete minimalac. Plata sa visokom stručnom spremom je niža od prosečne zarade. Nema, bez davanja plata nećemo imati jake lokalne samouprave.

Čuli smo pre neki dan da regionalni razvoj, odnosno projekti regionalnog razvoja ne mogu da se realizuju zbog uskog grla, odnosno kapaciteta lokalnih samouprava. Ja vas molim da ovo što pre promenite, kako ne bi smo hteli da sve zaposlene u lokalnoj samoupravi da budu na rubu egzistencije. Hvala.

Samo trenutak, replika, ovlašćeni predstavnik, Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, imali ste sada priliku da čujete još jedan populistički govor bivšeg režima. Ništa drugo nego najobičniji populistički govor. I uvek će da bude priča oko toga kako bi oni bolje raspolagali parama i sredstvima da su na vlasti.

Samo da podsetim da smo, recimo, kada je u pitanju EPS, od 2010. i 2011. godine je bio zadužen za 275 miliona evra, uvećano za još šest milijardi dinara. Znate ko je vraćao te dugove? Ovaj direktor koga sad napadaju. On je vraćao te dugove. Najlakše je populistički pričati šta bi neko uradio da je na vlasti, a pri tom zaboravlja kakav je bio dok je bio na vlasti.

Stalno ovde provejava javni dug. Čuo sam jednog kolegu i žao mi je što je ispao tolika neznalica da poredi kredit u dinarima sa kreditom koji ima deviznu klauzulu i kaže – eto, vaša kamata je veća.

Samo da pitam uvažene kolege – kako to da imate javni dug 2012. godine koji je 17,7 milijardi evra? To je 55% današnjeg duga. Ono što Srbija duguje više od polovine duga koji ste vi napravili. Postavljam pitanje bivšem režimu – šta ste uradili sa tim novcem? Da niste pravili možda Most na Adi, onaj koji je koštao milijardu evra? Mogla su četiri da se naprave. Koliko je to bilo škola, koliko bolnica, koliko auto-puteva? Koliko je to bilo rezonanci? Gde je to nestalo? Taman onoliko koliko je neki tajkun prijavio profit a hoće da se bavi politikom. To mu je bio prihod.

A ovaj što ne zna da razlikuje dinarski i devizni kredit, ja sam rekao juče, napravićemo kao Odbor za finansije kurs da poslanici nauče da čitaju budžet onako kako treba.

Hvala.
Reč ima ministar Tomislav Momirović.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, dragi građani Srbije, teško je govoriti posle mog prethodnog govornika koji zaista u metu daje preciznu analizu nečega što je bilo nekada a što smo možda i prebrzo zaboravili.
Ja bih voleo da podsetim i vas narodne poslanike i građane Srbije da se mi danas nalazimo u 2022. godini, da je ovo vreme tržišne ekonomije, da je ovo vreme slobodne privrede, da je ovo vreme odnosno prethodnih deset godina neviđenih i stranih ali i domaćih investicija.
Potpredsednik Vlade je govorio o rastu zaposlenosti, pošto, naravno, neki narodni poslanici ne uvažavaju odnosno pozivaju se na neke zaista sumnjive argumente kada govore o padu nezaposlenosti.
Ja mislim da svaki čovek koji prođe Srbijom danas, koji vidi sve te fabrike, koji vidi rast standarda, koji vidi da se ova zemlja potpuno promenila u prethodnih 10 godina, kada pogledate srednju klasu…
(Dragana Rakić: Nema je, nema srednje klase.)
Ja se zaista izvinjavam pre svega našim građanima, gledaocima, što imamo prilike da gledamo ovakve slike. Ovo je Narodna skupština, ovo nije dostojanstveno ponašanje, nema potrebe za dobacivanjem. Svi imate priliku u skladu sa Poslovnikom da kažete svoje stavove, da promovišete svoju politiku i uveren sam da će građani umeti to da vrednuju. Vrednovali su na prethodnim izborima i videli smo svi kako.
Kada smo pominjali da smo mi u 2022. godini, kada sam pominjao tržišnu ekonomiju, ja moram da kažem da mi kao Vlada nemamo pravo da ulazimo u strukturu cena. Cene se formiraju slobodno na tržištu. Mi promovišemo slobodno investiranje. To je dovelo do toga da mi imamo neverovatan rast investicija u prethodnom periodu, da zaista sve više ličimo na moderne zemlje srednje Evrope.
Ne želim da kažem da se mi još uvek približavamo Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj, ali mislim da niko, čak ni od vas, ne može da negira koliki je rast ova zemlja doživela u prethodnim godinama. To je nešto na šta smo svi ponosni.
Ja sam uveren da ste i vi ponosni. Ja sam uveren kad se okrenete oko sebe, kada vidite koliko je mladih ljudi danas našlo posao, koliko to drugačije izgleda u odnosu na 2020. godinu kada 50% mladih ljudi nije imalo posao, nije imalo perspektivu.
(Dragana Rakić: Iselili se iz Srbije.)
Voleo bih da kažem još jednu stvar oko koje bi se složio sa jednim od mojih prethodnih govornika, a to je uloga tržišne inspekcije u privrednom sistemu naše zemlje. Ona je apsolutno jako važna, ona je ponela jako veliku ulogu u prethodnom periodu, naročito u okolnostima korona krize.
Mi smo u ovoj godini, tj. u 2023, sledećoj budžetskoj godini predvideli velika finansijska sredstva, već od 750 miliona dinara i nastavićemo da jačamo tu instituciju. To jeste važna institucija. To nije institucija koja će sankcionisati ljude koji posluju legitimno na tržištu, ali koji će uneti dodatnu energiju, da bi stopirala sve koji posluju na crnom i sivom tržištu.
Još jednom, zahvaljujem se svim narodnim poslanicima i izvinjavam se građanima Srbije, izvinjavam se vama koji ste imali prilike da slušate ova dobacivanja, ali Vlada Republike Srbije će posvećeno nastaviti da jača na pre svega ekonomskom jačanju naše zemlje i mi ćemo nastaviti kako smo radili prethodnih godina, kako bi prosečne plate u Republici Srbiji u narednih nekoliko godina dostigle više od hiljadu evra, kako bi penzije bile 500 evra i nećemo se zaustaviti, uz veliku podršku naroda koju smo demonstrirali na prethodnim izborima. Zato sa ove strane imate ovako malo ljudi, svi odreda ili su se grupisali da bi prešli cenzus ili imaju oko 3% ili 3,2%. Zato ćemo nastaviti još jače tim tempom. Hvala najlepše.

Reč ima Nataša Jovanović.

Poštovani predsedniče, gospodine Orliću, poštovani ministre Mali, uvaženi ministri, uvažena guvernerko, gospođo Tabaković, ovo sam morala da bih primirila ovu atmosferu.

Ja sam to shvatila, gospodinu Orliću, u duhu onih njihovih transparenata kao neko mentalno razgibavanje. Oni se tako mentalno razgibavaju što Kurtiju tepaju pa kažu Kurtiša, najgorim mogućim imenima nazivaju predsednika Republike. Tako da mene uopšte ne čudi ni taj delirijum, ni njihov mozak.

Želim da razgovaram ovde i da uputim određena pitanja prisutnim članovima Vlade i uvaženoj guvernerki, a to je ono što se tiče života građana Srbije, o čemu mi iz SNS i naša koalicija vodimo računa.

Šta je pokazala ova rasprava o budžetu? Pokazala je da bez političke stabilnosti nema ni zdrave ekonomije, a sa druge strane ni političke stabilnosti nema bez ispravnih ekonomskih koraka i postupaka. Kompletan program Vlade i sada ulazimo u proces realizacije tog programa, Predlogom ovog budžeta za 2023. godinu, pokazuju da je narod sa pravom nama dao najveće poverenje, našem predsedniku, koji je dobio skoro dva i po miliona glasova birača, jer on je taj koji je kao lider naše stranke pokrenuo ekonomiju ove zemlje, dao inpute na koji način da delujete, kako da izvršite projektovanje glavnih ekonomskih ciljeva države i mi danas dolazimo do onoga sa čime sa pravom hvali Siniša Mali da je u modernoj istoriji Srbije odličan ministar finansija, dakle, to su ovi stubovi koji se tiču investicija, povećanja plata i penzija, daljeg razvoja i ekonomskog napretka zemlje.

Mogli smo da vidimo u budžetu za 2023. godinu da je on gotovo u svim segmentima razvojni, a što je najvažnije od svega je da se procesi na izgradnji glavnih infrastrukturnih projekata neće zaustaviti uprkos ovakvoj situaciji u svetu.

Evo, nadovezaću se na ono o čemu je govorio naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Arsić, juče je rekao - da, Srbija je danas stabilna zemlja, ekonomski jaka i najjača u regionu, to je ono što nam daje sigurnost i u spoljnopolitičkom smislu, jer vi kada imate zemlju koja ima stabilne javne finansije, koja ima stalni rast u kojoj se očekuje rast proizvodnje od 2,5% sledeće godine, da se iznos javnog duga smanji na 51,2%, znači, da bude manji nego što je u ovoj godini, za razliku od mnogih i to najvećih zemalja EU, onda to daje i sigurnost građanima Srbije da svi pritisci koji dolaze sa raznih strana ne mogu bitno da utiču na politiku Srbije, na stav i odgovornost i neprikosnovenu politiku koju zastupa i predsednik naše stranke, zato što mi imamo ekonomsku stabilnost u zemlji.

Ovi ljudi koji su vršili vlast od 2000. godine i danas kao opozicioni poslanici, kao što danas reče kolega Martinović, osim svog političkog destruktivnog delovanja nemaju nikakvu odgovornost. Znate, ja sam nekada i to do skoro pripadala opoziciji, pa morate da delite neku odgovornost kada su države i narod u pitanju, da budete iznad stranaka, iznad politike, da pohvalite ono što je dobro, a oni razmišljaju što gore to bolje. Žele da nastave i radili bi još gore nego što su to radili od dolaska DOS-a na vlast, i evo, ja ne mogu da razumem i malopre govornika, kolegu uvaženog, iz Kragujevca koji je uz to zaposlen u jednom od najboljih preduzeća u našem gradu. To je „Energetika“ u Kragujevcu, gospodin Jekić je rukovodilac sektora marketinga.

Pa, vaš posao je kolega Jekiću da hvalite „Energetiku“ koja posluje odlično, gde su izvršene zamene kotlova koji su bili 70 godina na ugalj, a sada zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zahvaljujući Siniši Malom i Ireni Vujović, mi imao nove kotlove na gas, mi imamo zaista jednu drugu sliku grada. Za dve nedelje se potpisuje ugovor kako ćemo uspeti u najkraćem mogućem roku to pepelište da sklonimo i znači, vaš posao je kao šefa marketinga da to hvalite.

S druge strane, vi kažete - vaša naprednjačka vlast, pa vi ste koliko do juče bili deo naprednjačke vlasti, do 2015, 2016. godine. Vi ste u Kragujevcu sa SNS bili deo koalicije i preporučili ste se da budete zaduženi za privredu. Znači, vi ste tada rekli, ovi moji dosovci od 2000. godine su potpuno uništili Kragujevac, zatvorili sve fabrike, gospodine Selakoviću, otpustili na desetine hiljada ljudi. Sve su uništili i on je želeo čovek da pomogne, ja to razumem, nije uspeo, nije se pokazao u tom poslu i bolje da se ne latite toga, jer očigledno da i vi i vaše kolege iz te vaše ujedinjene opozicije nemate dobre ideje, dobar program za razvoj industrije, za pokretanje privrede, za bolji život naših građana.

Kada je u pitanju sektor poljoprivrede, gospođo Tanasković, zaista moram da vas pohvalim zbog činjenice da potencirate ono što je za seljaka veoma važno, a to su podsticaji i to kroz devet grupa ovih podsticaja. Ovi ljudi, možda neki od njih ne odlaze na selu, možda neki jesu poreklom, nemaju rođake, nemaju prijatelje koji tamo žive, ne znaju šta to za jednog seljaka znači. U mom selu, odakle su moji Jovanovići, odakle je moj otac, Katrga, gde inače prolazi ovaj velelepni Moravski koridor, često imam priliku da ga obiđem i zaista svi ljudi su presrećni zbog činjenice da je selo oživelo i čitav kraj. Dakle, podigli su nivo poljoprivredne proizvodnje, pretežno se tamo bave povrtarstvom, ulažu, mladi ljudi ostaju. Svako novorođeno dete u ovoj godini je u celoj Srbiji, pa i u tom selu dobilo 300.000 dinara od države, dakle, sve su to podsticaji koji daju sigurnost i ta činjenica da vi kažete dobićete to i to ako konkurišete. Zato nije slučajno, o tome je govorio kolega Rističević puno na resornim odborima, ljudi se osnažili da ulaze u takve projekte, imaju kompletnu zaštitu i žele da dodatno zaštite svoje proizvode, da ne gledaju u nebo, pa je i nivo osiguranja od poljoprivrede u ovoj godini, mislim prevazišao već sada u novembru mesecu, tako je bilo, milijardu i 400 miliona. To nam samo govori da su ljudi spremni, pogotovo, verujte, mladi ljudi, govorim na primeru mog sela, da ostanu, da osnivaju porodice, da se ozbiljno bave i da se bave, što je sada veoma bitno i organskom proizvodnjom za koju je Vlada Republike Srbije, na čelu sa ministrom finansija Sinišom Malim i Anom Brnabić, izdvojila 500% više u odnosu na 2020. godinu.

Znate šta znači kada vi pet puta povećate subvencije za nešto? To vam daje sigurnost da će to domaćinstvo koje uđe recimo, u proces proizvodnje biljne organske hrane da dobije najmanje 6.000 evra od države, a to može da bude i mnogo više.

Što se tiče zapošljavanja, u Kragujevcuje kroz proces industrijalizacije ili reindustrijalizacije, koju je pokrenuo predsednik Vučić zajedno sa premijerkom i sadašnjim aktuelnim ministrima i bivšim, doživeo, mogu slobodno da kažem jedan procvat. Mi imamo četiri industrijske zone, Majn park, Fenik zonu koja okuplja ugledne privrednike, ne samo „Jan fen“ iz Kine, i druge proizvođače, „Vakernojzen“ koji sada izrađuje i drugi deo svog proizvodnog pogona, već smo postali kao grad izuzetno primamljivi za sve investitore zbog stabilnosti pre svega javnih finansija u gradu, danas usvojeni budžet u Kragujevcu je preko10 milijardi dinara, a i zbog činjenice da imamo takvu podršku Vlade Republike Srbije da ćemo dobiti u sledećoj godini projekat Severne obilaznice. Počećemo gospodine Đerlek rekonstrukciju i dogradnju KC Kragujevac, što je nama veoma važno. U bliskoj budućnosti se planira jedna opšta bolnica koja bi bila između primarne i tercijalne zdravstvene zaštite za nas važno oko Univerzitetskog centra.

Ono što je posebno bitno gospodine Selakoviću, to su proverljivi podaci, na današnji dan u odnosu na 2012. godinu kada su ovi dosovci ostavili pustoš, uništili fabrike, tada je bila stopa nezaposlenosti u Kragujevcu 26,7%, skoro pa isti nivo, malo više od devet, ali ovim zapošljavanjem do kraja godine kako očekujemo još nekoliko stotina radnika, to će biti u tom nivou. I onda oni kažu to ne valja. Vi pričate o tome koji niste imali da isplatite ni plate, ni penzije, ljudi su grcali u dugovima.

U grad Kragujevac kada dođete, takva je to bila slika, bili su svi ovi ljudi, to je bila jedna zona sumraka. „Energetika“ u kojoj radi gospodin Jekić je napravila za vreme, zamislite gospodine Arsiću, vi to odlično računate, tu je i guvernerka, sedam milijardi dinara duga za struju i dan danas kragujevačka „Energetika“ koja sa druge strane odlično posluje, te nasleđene dosovske dugove ne može da vrati.

Možda niste stigli da pomenete tog njihovog mafijaša Gerića, jel tako beše ime, koji je počeo sa uništavanjem „Elektroprivrede“ od 2000. godine, uzimanjem svih onih kredita o kojem ste govorili juče gospodine Arsiću, ali možda vam to vreme nije dozvolilo, zaboravili ste oanj čuveni projekat i kredit za zamenu brojila od 60 miliona evra. Gde su te pare, to niko ne zna. Zamenjeno je i to su radili tri godine, samo 5% brojila.

Dakle, dolazimo do toga da je ova politika i ovako kreirani budžet nešto što daje apsolutnu sigurnost svim građanima Srbije. Mi volimo da kažemo zbog budućnosti dece Srbije, ali ne zaboravimo i sve one ljude koji su u srednjim godinama, kojima je ponovo data šansa da rade, da se zapošljavaju, onima koji su na pragu tridesetih godina, da kroz program dualnog obrazovanja dobiju odlično plaćene poslove i znate gospodine Mali, vi to pokušavate svih ovih dana, pokušavala je i premijer Brnabić, nikako da shvate da je 730 evra, kolika je prosečna plata u Srbiji danas, mnogo više od nekih tričavih 300 ili već. Mnogo manje je bilo kada su oni bili na vlasti.

Kupovna moć stanovništva će, apsolutno sam sigurna, sledeće godine sve više rasti, jer očekujemo taj privredni rast, povećanje minimalne cene rada. I, kada govorite o potrošačkoj korpi, molim vas imajte u vidu da to nije individualna potrošačka korpa, nego je potrošačka korpa domaćinstva gde najmanje dvoje ljudi radi, a negde i više.

Tako je, naše je da nastavimo da radimo, da se borimo za Srbiju, a vi sa svojim mlaćenjem prazne slame imate vremena da do kraja ovog mandata, koliko god, kako radite tako će i građani da vas nagrade, vaša politika ne postoji, postoji neka ostrašćenost, neki pokušaji spinovanja, izmišljanja koje kakvih stvari. Ono što mi radimo je budućnost, briga za narod i briga za Srbiju. Hvala vam.