Hvala vam.
Reč ima kolega Dragan Jovanović.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, šta nam donosi budžet za 2023. godinu? Ukratko, donosi nam stabilnost i donosi predvidljivost. Stabilnost je veoma važna reč, naročito u ovim okolnostima u kojima se nalazi Srbija.

Dobro je da je na ovoj sednici Skupštine i guvernerka Narodne banke Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković. To je važno jer svi građani Srbije očekuju stabilnost kursa u narednoj godini, kao veoma važnog pokazatelja, jer smo svi svesni i dosta nas pamti one teške godine hiperinflacije i zbog toga su ove reči „stabilnost“ i „predvidljivost“ veoma, veoma važne.

Ja bih se pre svega osvrnuo i kao član Odbora za poljoprivredu i za agrar u 2023. godini. Za poljoprivredu je izdvojeno negde oko 79,7 milijardi dinara, što je za negde otprilike 12 miliona evra više nego nakon rebalansa za 2022. godinu. Ono što bih posebno naglasio kao veoma važno jeste što svi očekujemo da će nakon februara 2023. godine zaživeti aplikacija E-agrar. Ovo je veoma važna stvar, jer pre dva ili tri dana u mojoj Topoli, u selu Zagorica, nadomak Topole u Šumadiji, predsednica Vlade Ana Brnabić otvorila početak radova na jednom veoma važnom projekti koji će mnogo pomoći poljoprivrednicima i seljacima ne samo u Šumadiji, već i u čitavoj Srbiji, a to je početak radova na uvođenju široko pojasnog interneta u selima širom Šumadije i širom Srbije.

Samo u 2023. godini biće urađeno više od hiljadu kilometara mreže u brdsko-planinskim selima širom Srbije. To će omogućiti našim komšijama, sugrađanima da mogu lakše da apliciraju za subvencije, a kada budemo imali E-agrar imaćemo i mnogo lakšu mogućnost da pratimo svaki projekat, odnosno svako traženje subvencija, da se vidi gde se koji papir nalazi, odnosno subvencija, a ne kao do sada da imamo gomilu papira i gomilu administracije.

Kada pominjem agrarni budžet i kada pominjem poljoprivredu veoma je važno da naglasim da će u 2023. godini biti nastavljeni projekti navodnjavanja u Šumadiji. Jedan projekat koji mi već sprovodimo sa Ministarstvom poljoprivrede, odnosno sa „Srbijavodama“, a tiče se navodnjavanja 380 hektara u selima Topolske opštine biće nastavljeni 2023. godine. To su projekti koji trebaju da donesu dosta toga dobrog u Šumadiji.

Ono što bih zamolio prisutnu ministarku poljoprivrede, jeste da se obrati pažnja na protivgradnu zaštitu. Ovde su kolege narodni poslanici već pominjali da je dobra stvar da je ministarstvo dalo subvencije za osiguranje i to jeste jedan važan korak. Ove godine je potpuno tačno da je isplaćeno već negde oko milijardu i po dinara subvencija za osiguranje i to jeste značajan pomak. Ali, sa druge strane, vaš prethodnik je započeo jednu stvar koja je dobra za Srbiju, a to je automatizacija sistema protivgradne zaštite.

Mi bi trebali taj sistem na Bukulji koji pokriva centralnu Srbiju, Šumadiju, a i dobar deo opština, negde 16, 17 opština centralnog dela Srbije koje nisu u Šumadiji, moramo dovesti do kraja, da se on kompletno digitalizuje i da više ne zavisi od ovih takozvanih strelaca na terenu, jer samo na taj način, kombinacijom kvalitetnog sistema protivgradne zaštite i osiguranja subvencije koje daje država, s jedne strane, i lokalne samouprave, sa druge strane, možemo imati efikasnu zaštitu useva i naših voćnjaka, kako u centralnoj, tako i širom Srbije.

Nažalost, ovde nije ministarka zaštitne sredine Irena Vujović. Hteo sam samo jedno pitanje da napomenem, a možda to može odgovoriti i gospodin Mali. Mi smo već svedoci prethodnih par godina da se govori o regionalnoj deponiji u Šumadiji koja treba da se nađe na području grada Kragujevca.

Nažalost, vidimo i u budžetu za 2023. godinu da se dosta novca ulaže u sređivanje regionalnih i lokalnih deponija, a mi nažalost u Šumadiji nemamo apsolutno regionalnu deponiju, osim stranih firmi kao što su „Aseko“ u Lapovu i kao što je „Por“ u Jagodini, ali državne deponije nemamo i zbog toga lokalne samouprave, i Aranđelovac, i Topola, i Kragujevac, imaju ozbiljnih problema sada sa lokalnim deponijama i tražimo način kako ćemo ovo pitanje da rešimo, a ovo je pitanje od izuzetne važnosti za sve naše opštine i gradove.

Na samom kraju, da bih ostavio vremena i svojim kolegama, moram da napomenem, pošto imamo i na dnevnom redu izbor sudija, mislim da je sazrelo vreme da možda dobijemo i nov zakon o sudskoj mreži u Srbiji. Evo naš primer u Šumadiji gde imamo Osnovni sud u Aranđelovcu sa sudskom jedinicom u Topoli koja pokriva i opštinu Rača. Mislim da bi moglo na mnogo bolji način da se uredi, jer imate ljude, na primer, sa teritorije opštine Rača koji danas putuju da bi im se sudila krivica u Aranđelovcu više od 40 kilometara.

Ta dostupnost pravde je veoma važna svim našim sugrađanima i zbog toga mislim da je krajnje vreme da se ovo pitanje uredi. Sa druge strane, mislimo da bi ministarka pravde trebalo da uredi da se suđenja za krivicu takođe mogu održavati u sudskim jedinicama, što nažalost danas nije slučaj.

U svakom slučaju, dame i gospodo, Predlog budžeta je dobar, Predlog budžeta je kvalitetan i, naravno, ja i moje kolege iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve u danu za glasanje ćemo ovaj predlog zakona podržati. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Nastavljamo po spisku prijavljenih.
Reč ima kolega Natan Albahari. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Nažalost, ne možemo u otetoj državi sa otetim institucijama da imamo normalnu debatu i diskusiju o budžetu. Način na koji ste vi sazvali ovu sednicu i način na koji smo spojili preko 30 tačaka dnevnog reda nije u duhu najbolje parlamentarne praske, nije u duhu demokratskih normi i nije u duhu države koja teži da postane članica EU. Posledice vašeg vladanja su jasne. Oteli ste nam demokratiju, oteli ste nam ekonomiju, oteli ste nam pravosuđe, oteli ste građanima pravo na dostojanstven život.

Nepotrebno ste nas zadužili preko milijardu evra, jer ste oteli EPS i uništili naš sektor energetike. Vaše upravljanje je bilo katastrofalno. Tako stoji u izveštaju Fiskalnog saveta, na deset stranica vrlo detaljno opisano. Danas građani plaćaju veće račune, a struja se uvozi po najvećim tarifama. Nije kriva energetska kriza i nije kriva ruska invazija Ukrajine. Krivi ste vi, isključivo vi i loše upravljanje EPS-om i celim energetskim sektorom. Vaša nesposobnost, vaša korupcija je dovela do ovog stanja i ugrozila celu zemlju.

Na šta smo mogli da potrošimo tih milijardu evra? Koliko bolnica, koliko puteva, koliko domova za studente smo mogli da izgradimo? Koliko plata smo mogli u realnom smislu da podignemo, za lekare, za medicinske sestre, za prosvetne radnike, za ugrožene grupe kao što su studenti? O tome ćemo sutra kad su amandmani.

Ko je odgovarao za ovu katastrofu? Niko. Zašto? Zato što nam fali vladavina prava. Način zakazivanja ove sednice je kršenje vladavine prava. Korupcija cveta na sve strane u ovoj državi jer nema vladavine prava. Ode nam 150 miliona evra sledeće godine jer nema vladavine prava, jer su zakoni, sopstveni zakoni prekršeni i građani i firme koje tuže državu dobijaju odštetu. Devedeset posto sporova koji idu pred sud u Strazburu su izgubljeni na štetu države.

Kakav je to ambijent kada onda hoćemo da privučemo strane investitore? Zato moraju da se daju nenormalno visoke subvencije, jer nema drugačiji način da dođu investitori da otvore nova radna mesta. Zbog velikih subvencija, da li realno imamo pozitivni uticaj na budžet ili smo tu takođe u gubitku? Mi nemamo stabilno ekonomsko okruženje. Nama je potrebno da privučemo investitore da sami žele da dođu ovde, da sami žele da potroše svoje pare, a ne da pare iz našeg budžeta mi dajemo na poklon. Kad te subvencije smanjimo ili ukinemo, onda oni odu iz zemlje. To nije dobra ekonomska politika.

Ovim budžetom i ovim načinom na koji vodite zemlju vi direktno ugrožavate našu budućnost i budućnost naše dece. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima koleginica Dijana Radović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, Poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu, kao i sve prateće zakone koji su na dnevnom redu.

Za nas socijaliste je izuzetno važno da ovim predloženim budžetom imamo veća izdvajanja koja će se usmeriti ka većim platama u javnom sektoru, većim platama za naše vojnike, imaćemo i veće penzije za naše najstarije građane, ali imaćemo i veće minimalne zarade.

Ono što je posebno važno jeste da se ovim predloženim budžetom izdvajaju veća sredstva i za velike kapitalne infrastrukturne projekte. Neki od značajnih infrastrukturnih projekata koji su predviđeni ovim budžetom imaće veliki značaj i za one opštine koje se svrstavaju u kategoriju devastiranih ili nedovoljno razvijenih, bilo da se odnose na treću ili na četvrtu grupu.

Svaka od ovih opština ima svoje specifičnosti, ima svoje komparativne prednosti koje u najboljem slučaju treba maksimalno iskoristiti i unaprediti da bismo mogli da ih stavimo u funkciju ravnomernog regionalnog razvoja. Ali, ono što je zajedničko svim ovim opštinama o kojima razgovaramo, to je nedovoljno razvijene ili devastirane, jeste da je razvoj najugroženiji upravo u ruralnim područjima.

Zbog toga ću i istaći da su značajna sredstva upravo predviđena i u Ministarstvu poljoprivrede pre svega koja će se odnositi na veće podsticaje, direktne podsticaje za naše poljoprivredne proizvođače u narednoj godini, pre svega, zato što je ovo važno da bismo zaštitili naše poljoprivredne proizvođače posebno u ovim novonastalim geopolitičkim okolnostima kada se globalni poremećaj na tržištu neminovno odražavaju na naše poljoprivredne proizvođače.

Samim tim istaći ću ono što me inspirisalo, moj kolega Vojislav Vujić iz JS, važno je uvažena ministarko, Tanasković da uložite maksimalno napore i da pozitivno odgovorite na sve one zahteve naših poljoprivrednih proizvođača i tokom ove godine, ali i tokom prethodne godina kako bismo uspeli da ih ne demotivišemo, odnosno da nastave da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Ovo je poseban geopolitički trenutak kada je oslonac na sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju, sopstvenu preradu poljoprivrednih proizvoda, ali sopstvenu proizvodnju hrane jedan od prioriteta naravno pored energetske stabilnosti. Zbog toga smatram da ne smemo da dozvolimo da se ni jedan poljoprivredni proizvođač ili prerađivač hrane demotiviše da prestane da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom ili preradom hrane i mi duboko verujemo da ćete u tome i uspeti.

Ono što je posebno važno jeste da je izgradnja infrastrukture specifična i presudna za stimulativno poslovno okruženje, zato bih, s obzirom da dolazim iz Zlatiborskog okruga, posebno istakla da se ovim budžetom predviđena i značajna sredstva kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti, pre svega nastavak auto-puta Preljina-Požega, izdvojena su sredstva od 19,3 milijarde dinara, ali i približno devet milijardi za autoput Beograd-Sarajevo. Više puta u prethodnom mandatu isticala sam da su upravo ovi infrastrukturni projekti veliki i privredni impuls ne samo Moravičkom, ne samo Zlatiborskom okrugu, već celoj zapadnoj Srbiji.

Naravno, ne doprinose samo razvoju velikih privrednih centara i velikih gradova kao što su Čačak i Užice, već i svim onim nedovoljno razvijenim opštinama u Zlatiborskom okrugu, nažalost ima ih više od polovine i smatram da će ovo na njih posebno značajno uticati.

Takođe, prolazak auto-puta kroz ove krajeve ima i međuregionalni značaj, ovi putevi vode ka tromeđi Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, i samim tim imamo bolju povezanost, odnosno imamo bolju osnovu da unapredimo privrednu saradnju između ove tri zemlje kao i generalno bolju povezanost građana ove tri države.

Zato su ove kapitalne investicije važne i za unapređenje turistički potencijala. U mom Zlatiborskom okrugu ima ih mnogo. Brojni su srednjevekovni manastiri u Limskoj dolini. Među najznačajnijim je manastir Mileševa i verujem da ćemo uspeti takođe da ih učinimo pristupačnijim za građane naše države, ali i za građane susednih zemalja.

Takođe, me pored ovoga brojni su drugi kulturno-istorijski spomenici kako pravoslavne i islamske kulture. Brojan su mnoga prirodna bogatstva, pre svega mislim na kanjon reke Uvac, Zlatibor, Taru, Zlatar i mnoge druge i samim tim treba nastaviti u ovom pravcu i ulaganjem kako bismo uspeli da doprinesemo ravnomernom razvoju naše države. Zahvaljujem.

Hvala vam.

Reč ima Milovan Jakovljević. Izvolite.

Poštovani građani, poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, uvažena guvernerko Republike Srbije, ja sam prijatno iznenađen da je ovaj budžet zaista visok, bilo bi još bolje da je viši, da je veći, imalo bi više novca i vama bi bilo lakše da ga rasporedite.

Međutim, postavlja se pitanje sa kojim mi pravom o svemu ovome pričamo, a da to pravo ne damo onima koji pune budžet, a to su preduzetnici i privrednici i poljoprivrednici i svi oni vredni ljudi koje nemamo u našim gradskim i opštinskim većima širom Srbije da odlučuju o novcu, o novostvorenim vrednostima koje oni pune.

Podsetiću vas da u Srbiji ima oko 406 hiljada privrednih subjekata od toga 121 hiljada je privrednih društava i 285 hiljada preduzetnika. Oni zapošljavaju, gospodo, 67% naših radnika. Naše privrednike i preduzetnike obilaze redovno sve inspekcije, a da li je to slučaj kod stranih korporacija, multikorporacija koje dolaze da nas učine boljim ljudima i da nam privredni ambijent potpomognu. Ja mislim da nije slučaj i da 93,5% ukupnih subvencija od 2006. godine od Dinkića pa do danas, smo opredelili strancima, a svega 6,5% našim domaćim privrednicima i preduzetnicima.

Čuli smo ovih dana da digitalizacija je to čudo i to je fino, lepo je to čuti, ja to podržavam. Nekako niste shvatili da je predsednik Srpskog pokreta Dveri, gospodin Obradović govorio o nekoj vezi između kanalizacije i digitalizacije. Pa, da smo manje para, a moglo se dati za digitalizaciju, za tu famoznu platformu koju ste rekli, gospodine Mali, da neće koštati poreske obveznike, ali posebno hoće, jer nismo vi i ja dali novac za tu platformu nego građani Republike Srbije i ona svakako košta građane.

Čuli smo da pet hiljada kilometara kanalizacije u Srbiji u 70 opština, a šta je sa još sto opština. Šta će da rade ljudi u mojoj Ivanjici, kada će oni da dobiju kanalizaciju? Kanalizacija se izliva u prelepu reku Moravicu i tako to traje godinama, srećom industrija ne radi, pa fabrike ne zagađuju Moravicu, tako da mogu da ponekad se ljudi i okupaju, posebno noću.

Hteo sam da vam kažem i ukažem na jedan apsurd. Na jednoj strani imate onaj Zakon o porezu na dobit, član 50. tačka a) koji govori da oni privrednici koji u tekućoj godini zaposle sto ljudi i imaju ulaganje od milijardu dinara u osnovna sredstva, oslobođeni su da deset godina sto posto iznosa na dobit. To imate na jednoj strani. A ja vas pitam ko to može u Srbiji da ostvari? Ko može te uslove da ispuni? Pa, naravno strani investitori ili retki domaći, veliki, a njih je vrlo malo.

Na drugoj strani, imate u ovom vašem Zakonu o porezu na dohodak građana jednu novu klasifikaciju, gde ste su uplašili bogatih seljaka, pa ste i oporezovali, napisali ste preduzetnici, poljoprivrednici će se oporezovati. To je nešto novo, nešto moderno. Znači, potrebno je seljaci samo preživljavaju, oni koji to mogu, a oni koji malo se drznu da budu veći proizvođači oni će biti oporezovani i šaljete im latentnu poruku da su oni dobri kao motači kablova u nekim stranim firmama, da zabrave svoje domaćinstvo, da im poraste breza pored dimnjaka i onda pošaljete Milana Krkobabića da doseli mlade bračne parove. Ja vas pita, što je taj vlasnik bivše kuće napustio? Zašto se on iselio? Pa, nije imao održivi razvoj, morao je da pobegne glavom bez obzira.

Predlažem u ime Srpskog pokreta Dveri da te subvencije koje dajete za kupovinu seoskih kuća usmerite na poljoprivredno zemljišta mladim ljudima, tako da mladi ljudi ne idu u te straćare, da od njih prave vikendice, već da obrađuju poljoprivredno zemljište i grade novostvorenu vrednost, neki prihod, pa će lako napraviti kuću ako im je do toga. Ima tu dobrih ideja, ne sporim baš sve, ali recimo, 2,79 milijardi evra po IPARD-u od 2007. godine do 2020. godine. Da li neko zna da mi kaže, koliko je iskorišćeno tih sredstava, pošto mi hrlimo u EU i nikako da stignemo i oni su ljudi u mogućnosti, taj ambijent da mi uzmemo tih para, koliko smo uzeli, vrlo malo.

Ono što ću biti slobodan da vam predložim u ime Srpskog pokreta Dveri i nadam se da ćete malo sujetu tu povući, pa ćete možda nešto i od ovoga prihvatiti. Predlažemo da smanjite porez i doprinos na veće plate. Ja sam slušao vašeg nekog stručnjaka na Radio-Beogradu, čini mi se, koji kaže, da treba taj neoporezivi deo od 21 hiljade 712 dinara, pa sve do 40 hiljada dvadeset dinara, potpuno osloboditi. Pa, to je motiv da ljudi uđu u crnu zonu, da svi isplaćujemo minimalne lične dohodake. Valjda je bolje da napravimo algoritam, pa čovek sa sto hiljada platu koju isplaćuje da ima manje poreze i doprinose na platu i da ga motivišete da daje radnicima veću platu, a ne ovako.

Znači, ovo je anti Robin Hud politika, koja se nama ne sviđa, ali šta je tu je. Nismo vlast. Kada budemo jednog dana, to ćemo menjati.

Smanjiti poreze i doprinose, kao i porez na imovinu za sve mlade bračne parove koji stupe u brak i dobiju decu. To nadam se da ste razumeli da je jedna od podrški demografiji, natalitetu i opstanku mladih ljudi na selu.

Treba zaštiti domaće preduzetnike od nelojalne konkurencije. Imate vanredne ovakve situacije, poput pandemije. Imate situaciju kada se uvozi roba po damping subvencionisanim cenama. Treba štititi domaće tržište.

Gospodine Momiroviću, vi ste pre neki dan na Odboru za poljoprivredu bili naš gost i rekli ste da ćete zamrzavanjem cena regulisati tržište. Ja kažem da je to pogrešno. Jeste kratkoročno, ali na dugoročno nije zato što će doći do nestašice. Treba u korenu problem rešavati, a to je proizvodnja.

Treba stimulisati kupovinu domaćih poljoprivrednih proizvoda. Ja znam da mi po tom famoznom međunarodnom ugovoru, tj. Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ne smemo da diskriminišemo i strane proizvođače, odnosno uvoznike. Međutim, sve ozbiljne države štite svoje tržište. Šta nama smeta da socijalno ugroženim ljudima izdamo vaučere, vrednosne čekove, grantove, uslovljene čekove da kupuju domaće proizvode, po 10.000 dinara najugroženijima? Njih je kažem 400.000 u ovoj zemlji i to je 24 milijarde. Za šest meseci bi tim ljudima obezbedili, što i nije neki iznos kada kažete da imamo 180 ili 190 milijardi višak javnih prihoda.

Kolega Jakovljeviću, privodite kraju. Isteklo je vreme vaše poslaničke grupe.

Hvala vam.