Hvala, uvažena gospođo potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram i izlaganje svog prethodnika na ovu temu jednom vrstom podrške za ono što je misija ministarstva na čijem sam čelu, a i Vlade čiji sam deo. Iz tog razloga će u mom budućem radu i u radu ove Vlade i ministarstva apsolutno jedan od prioriteta biti i delokrug nadležnosti ovog ministarstva, naročito onaj deo koji se tiče i boračke problematike, odnosno boračkih pitanja.
Baš na liniji onoga što jeste politika i ove Vlade, ali i politika predsednika Vučića, ja podsećam da je upravo zahvaljujući predsedniku Vučiću 2015. godine ono što je do dvanaeste godine javno nazivano NATO kampanjom ili NATO bombardovanjem i zvanično nazvano onim pravim imenom, a to jeste NATO agresija i da se od 2015. godine svakog 24. marta taj dan obeležava na poseban način, da se upravo zahvaljujući inicijativi predsednika Vučića i Vlade Srbije posebna pažnja poklanja obeležavanju bitke na Košarama, herojima sa Košara i onima koji su svojim herojstvom zaustavili kopnenu agresiju na našu zemlju 1999. godine.
Ja sam već juče govorio o složenim pitanjima vezanim za boračku problematiku, o činjenici da je Zakon o boračko-invalidskoj zaštiti koji se primenjuje od prošle godine u dobroj meri rešio i pitanja ratnih vojnih invalida, ali ne u potpunosti, civilnih invalida rata, kao i porodica palih boraca, ali da je za rešavanje onoga što jesu problemi i pitanja od značaja za boračku problematiku, ostalo mnogo toga da se radi.
Drago mi je što je uvaženi prethodnik i pomenuo ono što je apsolutni prioritet, a jeste pitanje rešavanja zdravstvenog osiguranja koje na osnovu naših propisa, na osnovu naših zakona jeste rešeno.
Dakle, ako neko lice ne ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu po bilo kom drugom osnovu, a prepoznato je, registrovano kao lice sa statusom borca, po tom osnovu mora da mu bude overena zdravstvena knjižica. Imamo slučajeva i primera gde to tako nije vršeno.
Ja sam obećao predstavnicima boračkih organizacija, 128 njih je bilo prisutno pre osam dana na sastanku koji smo imali u Palati Srbije, da ćemo do polovine ovog meseca imati zajednički sastanak sa dr Danicom Grujičić, ministarkom zdravlja, gde ćemo razgovarati i ovom pitanju, ali i o generalno pitanju lečenja, o pitanju određene vrste i prioriteta za koje smatramo da borci treba da imaju u tretiranju pred ustanovama zdravstvene zaštite, ali i banjskog klimatskog oporavka, odnosno rehabilitacije gde smo razgovarali ne samo o potrebama ratnih vojnih invalida, civilnih invalida rata, već i boraca koji bi trebalo da budu uključeni u tu grupu.
Pomenuli ste još niz prava ili privilegija koje borci u nekim drugim državama uživaju. Imamo i tu sreću da je dr Goran Cvetanović, na čelu zajedničke konferencije, pardon, stalne konferencije gradova i opština, ne samo kao gradonačelnik Leskovca, već kao nekadašnji borac, učesnik u odbrani naše otadžbine 1999. godine, kada je došlo do NATO agresije, pre toga oružane pobune terorista na Kosovu i Metohiji, pa razume potrebe same boračke populacije, te ćemo i preko stalne konferencije gradova i opština takođe razgovarati o tome.
Ja ću vam samo pročitati da već nekoliko egzaktnih podataka koji verujem da će i vama značiti, dakle prema Zakonu o boračko-invalidskoj zaštiti mi imamo 12.116 korisnika koji već sada ostvaruju određena prava koja se tiču novčanih naknada, novčanih obeštećenja. Dakle, to su prava ratnih, vojnih i civilnih invalida, porodične invalidnine po umrlom ratnom vojnom invalidu, po palom borcu kada su u pitanju njihovi roditelji, a zatim i dodaci za negu ratnih vojnih invalida koji su kategorisani po određenim grupama.
Kada je reč recimo samo o mesečnim davanjima iz budžeta za kategoriju porodične invalidnina, po umrlom ratnom vojnom invalidu, dakle mesečno ide, mi izdvajamo iz budžeta 425 miliona dinara mesečno, za nadoknadu članovima njegove porodice. Pojedinačno to je 81.588 dinara mesečno.
Samo ću vas podsetiti, ovo nije doneto ni 1999. godine, ovo nije doneto, kao zakonski propis ni 2004. godine, ni 2008. godine. Doneto je u vreme predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Ane Brnabić 2019. godine. Da li to nekome može da vrati sina kojeg je izgubio, oca, brata? Ne može.
Ali, ono što je važno sve probleme i balast prošlosti koje smo nasledili, rešavamo jedno po jedno kako i kada možemo. Doći će i ovo na red o čemu ste vi govorili, gde sam vas veoma pažljivo slušao i ovo nije pitanje za mene ideološke prirode. Veoma ste inspirativno i dobro govorili. Ne samo pripadnici srpskog naroda, već i pripadnici različitih i vera i nacija koji žive u Srbiji, banili su Srbiju, neki dali ono najvrednije što su imali, svoje živote.
Ima mnogo toga što treba da uradimo, ali hajte za početak da mi popišemo i registrujemo sve one koji su bili borci. U ovom trenutku imamo kao država problem. Registrovano je svega 25 hiljada naših građana. Ja ne znam, da li je to 5%, 6% ili 7%, 4% od ukupnog broja, ali ćemo pokrenuti jednu veliku akciju da registrujemo te naše građane, da znamo svakoga ko je bio borac, da se time ponosi, branio je zemlju, radio nešto časno i čestito, da svako dobije spomenicu ko je učestvovao u tome, da kada se pojavi sa svojom boračkom legitimacijom da mu je to dovoljan osnov da mu se overi zdravstvena knjižica, da nema tu vrstu problema.
Mnogi naši borci su i teško oboleli, oboleli od malignih oboljenja, da mogu da ostvare pravo na lečenje, neki da se i oporave, ali i neki minimum, da u onim gradovima i opštinama gde nije podignuto nikakvo spomen obeležje našoj mladosti koja je dala svoj život u borbi za slobodu našeg naroda, da budu podignuti dostojanstveni spomenici.
Da se jednom ili više puta u godini okupe porodice tih ljudi koji su dali svoje živote, da im tada svako od nas koji se politikom bavi pokloni dužno poštovanje. Nekada se to u prošlosti desilo tim porodicama, ne daj Bože u budućnosti, može da se desi nekome drugom. Daće Bog da se ne dešava, ali nema ovde u ovoj sali nekoga ko nije potomak palog borca iz bilo kog rata za oslobođenje i ujedinjenje našeg naroda.
Prema tome, imamo mnogo primera grešaka iz prošlosti različitih vlasti, različitih režima. Svakome ko sada obavlja vlast, to je dužnost da takve greške ne ponavlja,, a da ovo kao nešto što treba da bude stvar samopoštovanja našeg naroda, da se ovoga držimo i da kada god možemo i koliko god možemo i u našim budžetima odvajamo više sredstava i za ovu namenu.
U ovom trenutku na boračko-invalidsku zaštitu odvojeno je, ako se ne varam i o tome sam juče govorio, 17 milijardi 705 miliona dinara. To jesu ozbiljno velike pare, ali će nam se uvek činiti da su nedovoljne.
Ako napravimo dobar plan, ako sa ljudima dobro budemo radili, a ja sam voljan to da radim, da viđam naše borce, članove boračkih udruženja, da zajednički sa svojom državom radimo na tome, da nemamo slučaj da nam se nekome ko je bio istaknuti borac isključi struja, nije je plaćao.
Već smo imali takve neke slučajeve u prethodnih nekoliko dana. Intervenisali smo, nikome ne opraštajući to, ali okupe se drugi drugovi borci. Neko ima više, pa pomogne, pa se izmiri neki dug. Ali, budite uvereni, tu imate moju reč, radićemo na tome, kao što sam i dao i svim pripadnicima boračkih udruženja.
Nemojte me shvatiti pogrešno, ja sam vaše reči shvatio i kao motiv i kao podsticaj i kao podršku da na tome radimo zajedno, bez obzira da li smo u vlasti ili opoziciji, a ponosim se što sam deo te Vlade ili bio nekada deo Vlade upravo u vreme predsednika Vučića, kada smo tim događajima iz naše prošlosti počeli da dajemo mesto koje im pripada i da se tih dana bez obzira na razlike političke među nama setimo onih koji su za otadžbinu dali svoje živote, neko je dao ruku, neko nogu, neko nažalost pamet. Da se setimo toga dana onih koji su pali, a svakoga dana da gledamo da pomažemo onima koji su preživeli u toj borbi da ono što im je života ostalo, njima, njihovim članovima porodice, koliko toliko bude bolje. Hvala vam.