Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Kučević, Imamović, Olenik i Kamberi.
Izvolite.

Dame i gospodo prethodni govornik, gospodin Mrdić, napravio je paralelu između prethodne reforme i ove sada i to je donekle tačno. Tačno je da je onda na sastancima opštinskih odbora dolazilo, da tako kažem, do izbora sudija i tužilaca ali to je tada bilo protivzakonito, a sada je članom 49. zakona, odnosno Predloga zakona o Visokom savetu sudstva to ozakonjeno i to kako sam već objasnio.

Ozakonjeno je na taj način, i drago mi je što je gospođa Popović ovde, što je tim članom 49. određeno da Odbor za pravosuđe predlaže ovoj Skupštini osam kandidata za istaknute pravnike i to ili dvotrećinskom većinom na Odboru ili jednom polovinom.

Sadašnje članstvo u tom Odboru… Znači od 17, 11 članova je vladajuće koalicije, što znači da mi ovde kada dobijemo tih osam kandidata u Skupštini, to će biti osam kandidata Srpske napredne stranke, gde mi onda treba da simuliramo ovde demokratiju i da od osam kandidata Srpske napredne stranke, odaberemo četiri najbolja kandidata Srpske napredne stranke koji će direktno ići u Vrhovni savet tužilaštva da nam biraju tužioce. Da li to demokratija? Da li tako dolazimo do samostalnosti tužilačke funkcije? Da li tako dajemo slobodu tužiocima? Ne, na ovaj način se vraćamo direktno na ono što je urađeno u prethodnoj reformi pravosuđa, ali je onda to bilo protivzakonito, kada su opštinski odbori davali mišljenja i ko treba da bude sudija i tužilac, a sada je to ozakonjeno i to ovim jednim članom 49. Predloga zakona o visokom savetu sudstva.

Ako ovaj član ostane ovakav, imaćemo članove Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika sve iz Srpske napredne stranke.

Hvala vam.

Ovo su sve prijave po amandmanu.
Reč ima Pavle Grbović.

Zahvaljujem.

Drago mi je da se ministarka vratila sa tako važnog sastanka.

Sećam se kada smo imali u Ministarstvu pravde prvi sastanak sa predstavnicima Venecijanske komisije, vi ste došli nakon toga da se javite i predstavnicima opozicije, što je kulturno i učtivo sa vaše strane, i rekli ste – hvala vam što ste došli na sastanak sa Venecijanskom komisijom. Ja sam vam tada odgovorio da bih ja došao vrlo rado i na sastanak sa Ministarstvom pravde i da bih se takvom pozivu uvek odazvao, jer smatram da poslanička obaveza nije da radi samo ono što mu je prijatno, već i da učestvuje u svim tim procesima. Nažalost, taj poziv nikada nije usledio.

Prva prilika kada smo mogli da razmenimo argumente bila je na tom javnom slušanju u Beogradu. Ja sam na tom javnom slušanju učestvovao. Ja sam i govorio, ali sam pre svega slušao. Vi ste uglavnom govorili, tj. slušali ste sebe i napustili ste i obrazložili ste zbog čega, ali zaista mislim da ste mogli, to jest da je makar i to slušanje moglo da se održi neki drugi dan, da je bilo važno da budete tu ne da biste čuli mene ili druge poslanike, jer to ćete čuti u plenumu, već da biste čuli reč struke koja je bila prilično ujedinjena oko nekih tema i čije ste predloge olako odbacili.

Pred nama se nalazi sada još jedna reforma pravosuđa. Ja mislim da u srpskom jeziku verovatno više ne postoji reč koja izaziva veću zebnju među građanima nego što je to reforma. To ih verovatno plaši više nego što ih je nekada plašila promaja. Dakle, niko živi više u ovoj zemlji ne veruju u neku reformu. Dakle, nakon reforme pravosuđa, mi sada imamo reformu reforme pravosuđa. Da li takav proces može da donese nešto dobro, ja nisam siguran.

Činjenica je da smo dobili prelaznu ocenu od Venecijanske komisije. Dakle, neću da poričem nešto što je prosto tako i to nakon višegodišnjeg međusobnog mrcvarenja. Dakle, ovaj proces traje godinama unazad i mi sada možemo to naše dugo putovanje u Evropu da kažemo da smo jednu etapu prešli, koliko-toliko, uspešno.Ali, prelazna ocena je ocena šest. Ako je neko time zadovoljan, to je u redu, to je lično pravo svakog pojedinca, ali ja duboko verujem da država Srbija ima dovoljno ljudi, dovoljno kvaliteta i dovoljno znanja da dobije desetke, a ne da dobija konstantno šestice.

Zašto smo mi, između ostalog, dobili tu ocenu šest? Ja bih rekao i zbog načina na koji ste upravo vi postupali u toku celog ovog procesa. Vi ste iskoristili svoje zakonsko diskreciono pravo, svoje ovlašćenje da formirate radnu grupu prema nekim kriterijumima za koje ste vi smatrali da su ispravni, pa tako, recimo, u radnoj grupi nije bilo predstavnika Advokatske komore Beograda, iz Srbije, nije bilo predstavnika određenih organizacija civilnog društva zato što ste vi ustanovili da nije prirodno da se nalaze u toj radnoj grupi ukoliko su se u prethodnoj fazi protivili ustavnim promenama i ukoliko su pozivali građane da na referendumu glasaju protiv predloženih ustavnih promena, kao da oni samim tim gube pravo da kasnije učestvuju u što boljoj redakciji zakona koji će kasnije obeležiti živote svih nas.

S tim u vezi vas pitam, i to je ono što izaziva moju zebnju i sumnju kod mene, da kada je reč o instituciji istaknutih pravnika kaže se da za istaknutog pravnika ne može biti izabrana osoba koja je svojim javnim istupanjem ugrožavala nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Imajući u vidu da je osnovni motiv ovih ustavnih promena, kako ste vi rekli, upravo jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, da li to znači da neko od svih onih profesora pravnih fakulteta, od svih onih advokata, od svih onih advokata, od svih onih zaista uglednih pravnika će zbog toga biti diskvalifikovani, da će im biti onemogućeno da se nađe na toj funkciji, a da će za istaknute pravnike biti birani samo oni koji su se istakli u promociji ovih ustavnih promena?

Glavna teza predstavnika vladajuće većine jeste da se usvajanjem ovog seta zakona oni odriču uticaja na pravosuđe. Ja ne bih rekao da je to tačno. Mislim da se ovde, pre svega, radi o odricanju od odgovornosti na uticaj na pravosuđe, a taj uticaj će da ostane, taj uticaj je i dalje jak. Taj uticaj je čak i presudan u nekim segmentima. Između ostalog, to se vidi u sastavu Visokog saveta tužilaštva. Od 11 članova, šest članova Visokog saveta tužilaštva su lica koja su izabrana političkom voljom vladajuće većine. Među tih šest lica ste i vi. Danas vi, sutra neko drugi ko bude na toj funkciji i moje pitanje za vas jeste zbog čega se u tom zakonu odustalo od onog rešenja koje je implementiran u Zakonu o visokom savetu sudstva, gde ministra nadležnog za pravosuđe jednostavno nema?

Niste ni vi lično kao oličenje određene funkcije tu najproblematičniji. Najproblematičnija je koncetracija moći, koncentracija ovlašćenja u rukama jedne osobe koja se u Srbiji zove Zagorka Dolovac. Čuvena Zagorka Dolovac. Niko ne zna tačno zbog čega je ona čuvena, jer najmanje što smo u životu jeste da smo čuli njen glas, ali to je otprilike ona sila nevidljiva koja se nikad ne pojavljuje i nikada ništa ne rešava.

Zagorka Dolovac osim što sama učestvuje, što je sama član Visokog saveta tužilaštva, ona bira, učestvuje u biranju jednog člana Saveta iz reda nosilaca javno-tužilačke funkcije, zatim učestvuje u formiranju komisija koje će odlučivati o prigovorima protiv obaveznog uputstva, o prigovorima protiv rešenja o supstituciji i devoluciji i ona je jedan od pet članova komisije koja će birati istaknute pravnike ukoliko se ne postigne, a znate i sami da se neće postići dvotrećinska većina u Skupštini i da će se opet u tom krugu od pet ljudi, od kojih su svih pet izabrani političkom voljom vladajuće većine, oni birati tih osam istaknutih pravnika. Pritom, od tih pet ljudi među njima je i jedan čovek koji se na toj funkciji sada šest i više meseci nalazi protivzakonito. Reč je o Zaštitniku građana kome je u julu prošle godine istekao mandat i to je direktno poruka i vama, gospodine predsedniče Narodne skupštine, koji sedam meseci izbegavate da uradite svojou zakosnku dužnost, da objavite taj javni poziv.

Kada je reč o samom ovom paketu zakona, nije ovde samo suština u tekstu ovih zakonskih rešenja. Uvek je najvažniji politički kontekst u kom se ta rešenja kreiraju. Taj kontekst, naravno, zavisi od pravne i političke kulture koja, nažalost, u Srbiji nije na visokom nivou. Zašto je to tako? To je pitanje za sve političke aktere. Svi mi snosimo deo odgovornosti za to. Što više moći u rukama imate, to više i odgovornosti za kreiranje tog političkog konteksta imate.

Ja ću vam dati jednostavan primer kako se taj tekst i kontekst razlikuju. Tekst zakona zabranjuje neprimeren uticaj na sudije i na nosioce javnotužilačkih funkcija. Da li treba da piše neprimeren ili svaki uticaj, to je nešto o čemu može da se razmatra, ali jasna je namera zakonodavca da se to zabrani. Međutim, da li je jasna namera svi nosilaca pravosudnih funkcija da se to, zaista, u praksi ne dešava.

Podsetiću vas da ni vi lično, niti vrhovni javni tužilac, niti bilo ko u ovoj zemlji od nosilaca sudskih funkcija nije reagovao na to kada je optuženi u jednom predmetu intervjuisan dok je bio u kućnom pritvoru od strane svog advokata. Pri tome, nije ni to toliko čudno, advokat ga intervjuiše dok je postupak i dalje u toku, nije pravosnažno okončan. Razgovaraju o samom toku postupka, komentarišu radnje drugih učesnika u postupku, a pri tom sve vreme taj advokat i taj voditelj i predsednik Odbora za pravosuđe i tada član Visokog saveta sudstva, koji bira sudije, i tada član Državnog veća tužilaca, koji bira javne tužioce, i da se niko u ovoj zemlji nije zapitao da li je to neprimereni uticaj na pravosuđe.

Da li je neprimereni uticaj na pravosuđe kada predsednik države, komentarišući taj isti intervju dovodi u pitanje dužinu trajanja pritvora za okrivljenog u tom postupku i upoređuje sa nekim drugim slučajevima? Da li ste komentarisali, da li je neprimeren uticaj na rad pravosuđa ili možda čak ometanje pravde to kada u postupku zbog smrti Stanike Gligorijević tužilaštvo iz šest pokušaja ne može da dobije sporna dva minuta snimka sa naplatne rampe i da onda usred postupka predsednik države izađe i kaže – video sam snimak, nije Babić vozio? Kao da božjom rečju se ovde donose sudske odluke. Zbog čega predsednik države nije pozvan da svedoči u konkretnom slučaju?

Zašto, na primer, niste reagovali kada je jedan koalicionih partnera, klimavih koalicionih partnera, u jednoj od tih faza njihovih rasprava, u jednoj emisiji na „srećnoj televiziji“ rekao – kako on zna gde je bila čija glava u trenutku jedne saobraćajne nesreće, a u kojoj je poginula jedna osoba, ali nije, eto, da on sada nešto preti, nego on, eto, čisto tako zna? Interesuje me zašto nije ni pravosuđe to znalo? Zašto ste se vi pravili da ne znate da je to uticaj na pravosuđe, nedozvoljeni uticaj na pravosuđe?

Pomenulo se ovde više puta ta čuvena reforma za vreme prošle, prošle, prošle vlasti, iz one prethodne decenije, koja je zaista bila katastrofalna. Mislim da je to činjenica oko koje su se svi ovde složili. Pomenuto je da su se na sednicama opštinskog odbora birale sudije. To jeste ozbiljan skandal. Ko god je to uradio zaslužuje doživotnu diskvalifikaciju iz politike, da se nikada više ne bavi politikom ni u vlasti, ni u opoziciji, ni kao grupa građana.

Samo da vas podsetim da ste vi tu otišli korak dalje kao vladajuća većina. Vi niste birali sudije na opštinskim odborima. Vi ste izigravali sudije na opštinskim odborima. Vaši opštinski odbori su se izjašnjavali o tome da li je Nebojša Stefanović ugrozio svojim činjenjem ili nečinjenjem predsednika države i njegovu porodicu, pa su se redom odbori izjašnjavali da li je, ne građanin Nebojša Stefanović, nego ministar odbrane Nebojša Stefanović, član Saveta za nacionalnu bezbednost Nebojša Stefanović, to uradio. Dakle, vi prosto imate taj poriv da nezavisnost pravosuđa i onda kada to isto pravosuđe treba vas i vašeg predsednika da brani. Dakle, jednostavno ne možete da se otrgnete od te beneficije koju ste stekli koncentracijom ogromne količine moći u svojim rukama.

Da se vratimo na tu Venecijansku komisiju i prelaznu ocenu. Neka rešenja koja ste vi implementirali su sa teorijskog aspekta vrlo solidna i ja ih ne sporim, ali nažalost pravna teorija ne poznaje toliko dobra rešenja koja kada implementirate u loš politički pravni kontekst daju odlične rezultate. To je ono na čemu mora da se radi narednih godina i to je ono zbog čega mi, kao poslanička grupa, ne možemo da podržimo usvajanje ovih zakona, ali nemojte da brinete, vi ćete imati, naravno, većinu i imate većinu SNS.

Čuli smo od socijalista da će oni podržati ovu reformu, kao što su podržali i prethodnu reformu, kao što bi sutra podržali, koju sada kritikuju, svaku sledeću reformu, kao što bi izglasali reformu pravca kretanja Zemlje oko Sunca samo da se vlast u ovoj zemlji ne reformiše i da oni ostanu na tim pozicijama. Njihovu podršku ćete imati i nemojte da brinete zakoni će vam biti usvojeni. Zahvaljujem.

Imamo replike.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Jedan od prethodnih govornika iz opozicije me je direktno spomenuo u jednom kontekstu, a drago mi je što je to rekao. Dakle, krenula su priznanja. Imamo jedno od prvih priznanja iz opozicije da smo 2009. i 2010. godine katastrofalnu reformu pravosuđa, da su se sudije i tužioci birali na sastancima opštinskih i gradskih odbora stranaka bivšeg režima i zahvaljujem se kolegi što je to priznao, što je to shvatio. Očekujem u narednom periodu da još nekome iz opozicije proradi savest, da se javi za reč i da kaže – da, jesmo, uništavali smo pravosuđe do 2012. godine, ali na sreću je to vreme iza nas.

Pred nama je sada jedno novo vreme, vreme još veće nezavisnosti pravosuđa, kao što sam rekao danas nekoliko puta – mi smo prva vlast koja izbor sudija izmešta iz Skupštine Srbije zato što želimo da pravosuđe bude još nezavisnije i da živimo u jednoj zemlji urađenog prava, pravnog sistema, pravnog poretka, a radi bolje budućnosti svih naših građana, a tu politiku odlično vodi, više puta ovde od strane vas danas pomenuti, naš predsednik Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Hvala vam.

Takođe, repliku ima Marković.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Postaje mi zaista simpatično da slušam ceo dan kako se svi shvataju iz opozicije za socijaliste ne bi li dobili malo prostora, ali moram da odgovorim svom kolegi da mi je potpuno razumljivo kada pogledam njihov rezultat ostvaren na izborima da oni jednu osnovnu stvar, koja uključuje bavljenje politikom, ne razumeju. To je da se na vlast ne dolazi na ulici. Na vlast se dolazi izborima, podrškom koju vam daju građanke i građani Republike Srbije, i to je put kojim se dolazi na vlast u Srbiji.

Kolega, zaista mislim da je SPS za 33 godine svog postojanja uvek i isključivo bila tu zahvaljujući ne tako maloj podršci našeg naroda, a očigledno oni znaju zbog čega je to tako, a mogli biste malo da izađete među njih i da saznate nešto. Zahvaljuje.

Reč ima ministarka Popović.

Želela bih da izrazim svoje čuđenje time što nisam znala da je poslanik Grbović postao član ili izvestilac Venecijanske komisije, pa da sebi daje za pravo da daje ocene koje je Ministarstvo pravde dobilo i da procenjuje mišljenje Venecijanske komisije sa šest, ali hvala vam na toj prelaznoj oceni.
Ono što želim da kažem, imajući u vidu sadržaj mišljenja Venecijanske komisije, vezano za postupak donošenja ovih zakona, transparentnost, inkluzivnost u tom procesu je, mogu reći, deset, a koje ste vi sebi dali za pravo da ga ocenite sa šest. Ja ga sa punim pravom mogu oceniti sa deset, imajući u vidu da mi je kompletna Venecijanska komisija čestitala na ovom izuzetno dobro vođenom postupku prilikom donošenja seta pravosudnih zakona. Dva puta smo bili u Venecijanskoj komisiji vezano za ustavne amandmane, dva puta smo bili na sednicama Venecijanske komisije vezano za set ovih pravosudnih zakona. Od svih izvestilaca dobili smo samo pohvale.
Oni su, ljudi, dali u mišljenjima svoje primedbe po kojima smo mi postupili. Tako da, smatram neprimerenim vaše iznošenje tih ocena.
Mi smo zaista se trudili da u ovom svetu pravosudnih zakona stvorimo uslove depolitizacije, predlaganje izbora sudije i tužilaca. Ja mislim da smo uspeli u tom postupku. To da li se vama sviđaju ili ne sviđaju neke zakonske odredbe , to je bila stvar koju ste mogli da istaknete u toku javne rasprave. Da li ste vi bili u radnoj grupi ili ne, ponavljam, to je bilo moje diskreciono pravo. Sve svoje primedbe, predloge, sugestije ste mogli da iznesete na javnoj raspravi, čemu javna rasprava i služi.
Pominjete ponovo da sam izašla sa ovog dela javnog slušanja, zakona koji je organizovala Narodna skupština. Na javnoj raspravi koje je zakazalo Ministarstvo pravde ceo dan sam sedela i slušala sve primedbe, komentare i sugestije. Želim da ponovim da je Ministarstvo pravde na 200 strana se izjasnilo, dalo razloge zbog kojih je neke primedbe, sugestije prihvatila, za koje ne. Tako da, i ti vaši navodi apsolutno ne stoje. Hvala.