Po amandmanu sam vam dao reč, narodni poslaniče.

Ne mogu po amandmanu, nego po replici.

Koleginici, izvinite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, danas je tema slobodno i nezavisno pravosuđe, pravna država kao garant pravne sigurnosti.

Pričali smo o ovim izmenama zakona, zaključili smo da ste ostavili mogućnost da postoji politički uticaj na izabir tih istaknutih koji će kasnije birati i sudije i tužioce.

Pažljivo sam slušala raspravu prethodnih dana i ono što mi je zaparalo uši je kada je ministarka Popović odgovarala poslaniku na zabrinutost da postoji politički pritisak na sudije i tužioce, rekla da pritisak postoji, ali da on nije politički, već medijski. Hajde da se ne pravimo kao da ne živimo svi u Srbiji, da ne znamo da postoji politički uticaj na medije od strane vladajuće partije, nisam sigurna da to doprinosi pravnoj sigurnosti građana.

Ono što još definitivno ne prinosi je selektivno primenjivanje pravde. Evo, navešću jedan primer. Zamislite da neko, bilo ko, ko nije član SNS, na javnoj površini počne sa nekom izgradnjom. U toku te izgradnje ošteti nečiju kuću. Ja sam sasvim sigurna da bi se vrlo brzo dovelo do toga da ta osoba odgovara, posebno kada bi se saznalo da ima nelegalno izdatu građevinsku dozvolu.

E pa, vidite, drage kolege, to je ono što se sada u ovom momentu upravo dešava usred centra Novog Sada. Odvija se divlja gradnja gde investitor tokom izgradnje garaža podzemnih uspeo je da ošteti, ni manje ni više, nego zgradu Skupštine Vojvodine.

Mi smo došli u posed dokumentacije i do dokaza da je građevinska dozvola izdata mimo zakona. Zavod za zaštitu spomenika kulture je i sama objavila formalni dokument, gde su rekli da je ta dozvola izdata bez njihovog mišljenja, a zakon nalaže da to mora da postoji.

Kolega Janko Veselinović i ja smo zbog toga 16. decembra podneli krivičnu prijavu protiv direktora firme "Garaže Banovina" d.o.o. i v.d. načelnika Uprave za urbanizam i građevinske dozvole ko je tu dozvolu izdao.

Pošto je proces u toku i pošto vladajuća većina tvrdi da živimo u pravnoj državi, ja sam ipak očekivala neki brži odgovor. Znači, reakcija nadležnih organa za sada nemamo. Ostaje nada da ovog puta nećemo biti svedoci ponovnog selektivnog primenjivanja pravde.

Ono što moram da napomenem da je u ovakvim situacijama politička odgovornost neophodna, znači vlast je ta koja mora da stane na kraj i korupciji i kriminalu, a ne obrnuto.

Znate, u gradu odakle ja dolazim, u Novom Sadu, je postalo očigledno da gradska vlast radi u korist investitora tako što menja namene zemljišta u njihovu korist, tako što preplaćuje te projekte i ono što je još očigledno, da uvek isti izvođači radova dobijaju projekte. Ti pojedinci, uz ovakvu politiku i ovakve političare su uspeli debelo da se obogate.

Inače, kada pričamo o gradskoj vlasti u Novom Sadu mi je bilo zanimljivo da slušam reakcije kolege iz Kikinde, koji je odgovarao poslaniku kada pomene Vojvodinu i optuživao ga da je Liga socijaldemokrata Vojvodine nelegalno i kroz neku prevaru dovela u ovu Skupštinu, pa kolega Jovanov, ja ne znam da li su vas iz vrha stranke obavestili, ali oni su vaši koalicioni partneri u gradu Novom Sadu. Sve što vas na tu temu zanima, možete i njih da pitate.

A, mogli bi ste da pitate i vašeg stranačkog kolegu, a našeg pokrajinskog premijera, šta ima da kaže na temu što je Banovina oštećena, kao i uvaženog oca, gospodina Balinta Pastora, iz "Pastor dinastije", gde se funkcije očigledno nasleđuju s kolena na koleno prenose, Ištvana Pastora koji je predsednik Pokrajinske skupštine, šta ima da kaže na temu što je oštećena statika zgrade kojom on predsedava?

Osim odbora SNS u Novom Sadu, nisam čula nikog da se oglasio povodom tog pitanja, a i SNS je rekla da je to sve u redu, jer je projektom bilo predviđeno da će doći do oštećenja, što uzgred nije tačno, jer je inspekcija formalnom dokumentacijom to i demantovala.

Kao što sam rekla, politička odgovornost je izuzetno važna i tek onda kada političari počnu da odgovaraju za svoja dela, tek onda kada zakoni počnu da se primenjuju jednako za sve možemo da kažemo da živimo u pravnoj i demokratskoj državi, koja teži da postane mesto iz koje ljudi neće bežati. Vi ste imali deset godina da nas uverite da nas vodite u takvu državu. Nažalost, u tome niste uspeli.

Ovim izmenama zakona ponovo to dokazujete. Deluje kao da vam nije zaista stalo da se nešto promeni. Nemojte mi više govoriti o bivšim vlastima, uzgred pola vaših je tada činila vlast . I unapred da vas preduhitrim, da me ne pitate šta sam ja radila 2009. godine, studirala sam, nisam se tada bavila politikom "Pokret slobodnih građana" je prva politička organizacija čiji sam član. Budite pošteni, recite građanima šta vi planirate da uradite da napravite pravnu državu i da obezbedite pravnu stabilnost. Hvala vam.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Sada ću ja da pitam kao kolege iz opozicije, da li sada imam pravo na dve-tri replike, budući da imamo osnova i po pominjanju i stranke, predsednika lično, i Mirovića, četiri replike, osam minuta?

Što se tiče Lige socijaldemokrata Vojvodine i koalicije u Novom Sadu, oni su sami taj ulazak u gradsku vlast nazvali "komunalnom koalicijom" zato što se bave komunalnim problemima. Ja tu ništa ne bih menjao. Jednu stvar treba da znate, budući da se niste bavili politikom tih godina, evo poslušajte od mene kao nekoga ko je bio akter svega toga, nešto direktno, nešto indirektno, imala je Liga socijaldemokrata Vojvodine različite ideje, vrlo različite ideje, koje su vrlo često koketirale sa separatizmom, ali ni jedna od tih ideja nije mogla da se realizuje jer nije imala dovoljno mandata.

Sve svoje ideje su realizovali zahvaljujući većem partneru unutar te koalicije, odnosno istim onima koji vas okružuju i sede tu zajedno sa vama, čiji funkcioneri koji su im bili šefovi grupa u toj Skupštini Vojvodine danas sede zajedno tu sa vama, koji su glasali da je Vojvodina ugrožena od Srbije itd. To su ideje koje su neki drugi svojim glasovima izgurali, ne Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Sa druge strane, mi se, da, razlikujemo u velikoj meri oko mnogih pitanja, ali eto, oko Novog Sada, oko toga da li kanalizaciona cev treba da se stavi u Kisačku ili Dunavsku, oko toga se izgleda možemo dogovoriti, to nije neka velika politika.

Što se tiče toga da iz vaše grupacije dolazi kritika o uticaju vaše stranke na medije, u vaše vreme, odnosno vreme kada su ljudi kojima ste to, evo vi kažete, vi niste, ja prihvatam, ali ste oprostili onima i sedite zajedno sa njima i ne smeta vam njihovo prisustvo, koji ne da nisu preko stranke uticali na medije, nego su lično imali firme preko kojih su kupovali sekunde, preprodavali sekunde i držali tako kompletan medijski prostor u šaci u Srbiji, lično, imenom i prezimenom i sada to ste oprostili, to je sve u redu, a nama ste našli nešto da prebacite.

Godina 2009. je bila relativno blizu, treba još dosta vremena da prođe. Proučite sve to, uzmite neke arhivske novine, pogledajte šta je sve bilo, pa ćete videti da nema potrebe tako strasno da branite neko vreme u kome niste učestvovali. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu, Kozma.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Javio ja sam se, morao sam da reagujem što se tiče ove rasprave. Meni je zanimljivo kako je ministarka sama rekla i ocenila ovaj proces pravljenja Nacrta, pa zatim Predloga zakona sa ocenom 10 iz transparentnosti samog procesa. To je jako zanimljivo s obzirom da dok su se izrađivali nacrti zakona oni su na sajtu Ministarstva pravde objavili javne rasprave. Kažu, to su radili na jedan vrlo transparentan način, stavili su objavu da će rasprave biti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Sve je to lepo, stavili ste i datume kad će biti te rasprave, samo niste bili stavili vreme i mesto tih rasprava. Evo, sada vas i vaš pomoćnik ministra o tome obaveštava.

Meni je zanimljivo - kako se tačno to oceni da je to 10 iz transparentnosti? Da bi građani i stručna javnost znali gde se dešava neka javna rasprava moramo da znamo svakako grad u kome se dešava, datum, ali moramo znati i vreme i instituciju u koju treba da dođemo.

Da zanimljivost bude veća, rasprava u Beogradu se održala 27. decembra u Narodnoj skupštini. Međutim, isto je zanimljivo, dan, dva pre te rasprave predsednik Skupštine se takođe pravio da ni ne zna da će u domu narodnih poslanika biti javna rasprava na koju su pozvani tada stručna javnost, ali poslanici, na primer, uopšte o tome nisu obavešteni, jer nekako se uzima za shodno da ne treba niti na sajtu ministarstva da se stavi mesto, tj. institucija i vreme kad će biti javna rasprava, a ne uzima se ni za shodno ni od ministarke, ni od predsednika Skupštine da ako se ta javna rasprava dešava u Narodnoj skupštini, da bi možda to trebalo da se nađe na sajtu Narodne skupštine, da bi možda i poslanici mogli da dođu na tu javnu raspravu. To je jedna stvar. Takođe, da u Beogradu ipak postoji poprilično predstavnika i stručne javnosti koja bi došla na datu javnu raspravu.

To je što se toga tiče. Tako da, nije mi stvarno jasno kako dajete sebi za shodno da dodelite sebi ocenu broj 10? Razumem da ste bili podstaknuti ovim pričama o pozitivnom i negativnom mišljenju Venecijanske komisije i ja mislim da bismo i tu trebali da kažemo, zarad građana i zarad istine, da Venecijanska komisija ne daje pozitivno/negativno mišljenje. To su kolokvijalni izrazi. Venecijanska komisija procenjuje da li su određeni nacrti zakona u skladu sa nekim evropskim standardima.

Ta Venecijanska komisija svoja mišljenja kada je davala govorila je upravo da neke stvari možda su dobre, možda mogu da prođu, ali da što se tiče toga da izvršna vlast neće više imati uticaj na samo pravosuđe, da to ne stoji. Tada su upravo rekli da ovakav način izbora istaknutih pravnika, gde na kraju petočlana komisija, od kojih većinu imaju troje, u kome je i predsednik Skupštine, koji se iskazao kao glavni u gašenju mikrofona opoziciji, u kojoj većinu čini Zagorka Dolovac, vrhovni javni tužilac, koja apsolutno ne radi ništa što se tiče borbe protiv kriminala, ili Pašalić, Ombudsman kome je istekao mandat. Ta većina će zapravo moći da izabere istaknute pravnike u Visoki savet sudstva.

To je Venecijanska komisija i naglasila na jedan svoj specifičan način, ali su rekli da se kroz ovaj postupak zadržava uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, posredan, ali ipak vrlo jasan.

Hvala vam.

Gospodine Kozma, sad ste vi isključili mikrofon sami sebi, ne ja. Sad ste vi glavni za isključivanje mikrofona opoziciji.

Što se tiče te rasprave, zaboravili ste možda, ali vi ste dva dana u ovoj sali govorili o tome da će da bude ta rasprava i da će da se održi u Narodnoj skupštini. Jeste li to zaboravili? Sad kažete – nije se znalo. Pa, vi ste dva dana pričali o tome, a čujem da ste i bili prisutni na toj raspravi, ali ste zaboravili da ste bili prisutni. Toliko je bilo tajno. Dobro, dobro.

Po amandmanu, Veselinović.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, kolege i koleginice narodni poslanici, ja ne želim da govorim o tome da li je pravosuđe zavisno ili nezavisno od partijskog uticaja, želeo bih da kažem nekoliko reči, da priupitam ministarku o problemima sa kojima se suočavaju obični ljudi, obični građani, da li je neko razmišljao u ovoj reformi pravosuđa kako njima da olakša postupke.

Ja bih se osvrnuo na radne sporove koji u Srbiji traju po pet, šest, nekada i 10 godina. Svedok sam da sindikat koji vodim vodi neke radne sporove koji traju i po 10 godina.

Možete misliti kako se oseća jedan čovek koji izgubi posao neopravdano i onda treba 10 godina ili više da tu pravdu traži na sudu, pa se desi, recimo, kao stručnjak iz „Gradske čistoće“, direktor „Gradske čistoće“ Beograd, koji je sudski dokazano plaćao tablete po 32.000 evra da otpusti sve neistomišljenike, da otpusti sve one koji ga kritikuju, koji ukazuju na njegove propuste. Oni se posle tuže sa njim pet ili šest ili 10 godina, dobiju na sudu i na kraju građani Beograda i građani Srbije moraju da plate odštetu tom čoveku.

Zašto se u toj reformi pravosuđa nije stavilo nešto što smo mi predložili u našem Predlogu zakona o radu, recimo da se osnuju sudske jedinice koje bi se bavile isključivo radnim sporovima i koje bi po ugledu na neke zapadne zemlje te radne sporove rešavale u roku od šest meseci? To bi ubrzalo pravosuđe, ubrzalo bi reforme, mnogo bi olakšalo posao svim ljudima i svima onima koji su izloženi nepravdi olakšalo da tu svoju pravdu pronađu, a nesavesnim poslodavcima bi, da kažem, otežalo to otpuštanje. Nadam se da ćete to u nekom doglednom periodu i uvrstiti u dnevni red.

Hvala.