Reč ima ministarka.

Nikada Ministarstvo pravde ne bi uručivalo takve pozive i postupalo po bilo kakvim nalozima organima tzv. Kosova. Tako da, vaša primedba apsolutno ne stoji. Nemam razloga bilo kome da se izvinjavam. Ja tako nešto u životu svom ne bih potpisala. Apsolutno želim da zaštitim svakog građanina Srbije od šiptarskog terora. Hvala.

Po amandmanu.

Poštovana ministarko, ovo je poziv gde jasno piše da je ovome sudu, tačnije Višem sudu u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, preko Ministarstva pravde, ponavljam vam, preko Ministarstva pravde Republike Srbije, dostavljen zahtev Kancelarije specijalnog predstavnika Evropske unije u Prištini, kojim je zatraženo uručenje posla. Sve što ste rekli nije istina. Ovo je istina i ovo je stiglo našem heroju Draganu Deniću upravo od vas. Sram vas bilo za to.

E sad obratite pažnju kako se obraćate.
Ministarka, izvolite.

Ja vas molim da dođete u Ministarstvo da utvrdimo autentičnost toga što vi pričate. Vi možete da dođete sa bilo kakvim papirom, napomenom, izvolite, dođite, uverite se, pogledaćemo broj predmeta i sve će vam biti jasno. Zato nemojte manipulisati lažima.

Tako je. Ni prvi, ni poslednji put ne bi bilo gledali smo ovde montaže. Vidite ljude na fotografiji, pa onda kako jedna glava bude zamenjena drugom. To je kao dobar dan.

Rodoljub Stanimirović.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dr Orliću, poštovana ministarko u Vladi Srbije poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine su od posebne važnosti za našu zemlju. Od 1. jula 2003. godine formiranjem Tužilaštva za ratne zločine koje je zasnovano na međunarodnim pravnim aktima, unutrašnjem zakonodavstvu nadležno Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije uređeno je članom 2. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.

Nezabeleženi presedan u svetu koji se dogodio više baš od 2003. godine gde je tadašnja vlast isporučila kompletnu državnu vojnu-bezbednosno policijsko rukovodstvo kao i nedužne oficire policajce, vojnike i političare iz tog vremena koji nisu bili njima po volji. Ti ljudi su lovljeni kao divljač, otimani iz bolničkih postelja koji su bili na lečenju, stavljane kese na glavu i na najgrublji način hapšeni i bez mogućnosti da se brane od kidnapovanja i vođenja u Hag.

Ono što je jako interesantno da kako su kolege iz opozicije i u vreme svoje vlasti imali ostrašćenosti i mržnju prema političkim neistomišljenicima isto su to pokazali i dokazali posle 20 godina kao opozicioni poslanici pre nekoliko dana ovde u ovom Visokom domu, kada su napali i pokušali fizički da povrede potpredsednika Aleksandra Vučića koji je došao na njihov poziv, na najosetljiviju temu u ovom trenutku pitanje Kosova i Metohije.

Tadašnju njihovu brutalnost sam i lično osetio na svojoj koži, a moram vam reći za neverovatni da su do te beskrupuloznosti bili jer su tada moje sinove koji su bili šesti razred Osnovne škole „Radomir Lazić“ u Azanji, ispitivali preko svojih stranačkih aktivista, prosvetnih radnika. Da li su možda deca kući viđala nepoznatu osobu, odnosno nekog vojnika? Osim dece maltretirani su i ostali članovi moje porodice, a posebno bahato su pokazali time što su tada blokirali moje rodno selo Azanju i kraj gde živim i gde sada živim. Tada su vršili pretres i pretraživali da li se možda tada u mojoj porodičnoj kući skrivao general Nebojša Pavković. Mojim hapšenjem i odvođenjem na informativne razgovore gde sam bio osumnjičen da sam saradnik haških optuženika. Moja jedina uloga je bila i mojih prijatelja da se javno protivim protiv isporuke naših ljudi u Hag. To je dokaz kakvu profesionalnost i odnos prema ljudima je imalo Tužilaštvo za ratne zločine.

Poštovane koleginice i kolege, kada neko voli svoju zemlju i svoj narod, kada je iskren i odgovoran, on to uvek pokazuje bez obzira da li je opoziciji ili vlast. Tada u to vreme sam imao nekoliko veoma korisnih, iskrenih razgovora sa tadašnjim narodnim poslanikom, sadašnjim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji mi je rekao da je uvek za to da svako ko je kriv treba da odgovara na civilizovan i zakonom propisan način, jer naši ljudi, posebno oni koji su branili svoju zemlju, izvršavali zadatke, nisu zaslužili da budu na način, kao što je to radila dosovska vlast, hapšeni i maltretirani bez mogućnosti da se brane u skladu sa zakonom.

Moram da budem iskren i da spomenem i kažem da je u to vreme veoma korektan i iskren bio i doktor Rasim Ljajić kao predsednik Koordinacionog centra za saradnju sa Hagom.

Pokušavajući da razgovaramo sa ljudima koji su tada vršili vlast prosto je bilo nemoguće utvrditi s kim treba razgovarati na tu temu, jer su kao i uvek sve što je vezano za rad Tužilaštva za ratne zločine prebacivali odgovornost sa DSS na DS, sa DS na DSS i druge dosovske stranke koje su bile toliko ostrašćene da jednostavno nije postojala mogućnost razumnog razgovora. Tadašnja dosovska vlast umesto da je radila po pravilima i zakonima predviđenim za ratne zločine, oni su se utrkivali da prave spiskove, optužuju, isporučuju sve one ljude koji su im politički smetali i na taj način sebi otvarali prostor da se dodvoravaju stranim službama i tužilaštvu u Hagu.

Kako i na koji način je Tužilaštvo za ratne zločine treba da radi jeste dokaz da je baš u vreme dolaska na vlast SNS predsednik Aleksandra Vučića pokrenuti su mnogi postupci, procesuirani su UČK teroristi, na čelu sa Hašimom Tačijem koji se trenutno nalazi u Haškom pritvoru. Zato i jeste ispravan predlog predlagača da bude javno Tužilaštvo za ratne zločine, odnosno glavni javni tužilac za ratne zločine.

Zbog velikih uspeha u svim oblastima u Srbiji i u interesu naših građana, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije, resornom ministarstvu, pozivam sve svoje kolege i koleginice da u danu za glasanje podrže sve predložene tačke dnevnog reda i glasamo za. Predaja nije opcija. Živela Srbija. Živeo predsednik, Aleksandar Vučić.

Zahvaljujem.
Po, amandmanu? Dobro, ajde prvo replika.

Gospodo, Nataša Jovanović naša koleginica je juče rekla jednu stvar koju ljudi mogu da na jedan način protumače kao da je DS 90-ih godina tukla poslanike radikala. To nije tačno. Tih 90-ih godina, gospodo, na vlasti je bila SPS. Tačno je da su policajci ušli u salu i da su prebijali poslanike SRS, ali je takođe tačno da je poslanik DS, Slobodan Gavrilović, moj otac, stajao između policajaca i radikala i govorio, ovo ne sme da se radi poslanicima. To su demokrate. Mi ćemo se uvek boriti da bilo ko može da kaže svoje mišljenje iako se mi sa tim ne slažemo.

Isto i sada, pričate o raznim spiskovima. Evo, da vam objasnim ko vam je rekao o tim spiskovima. Ovde je predsednik opštine Vlasotince i načelnik opštinske uprave. Pre mesec dana asfaltiraju put na kome se na sredini nalazi bandera. Toliko o vašoj logici vašeg poslovanja, razmišljanja i političkih napada. Jeste, DS i ja lično, svi to znate, trideset godina pokušavamo da promenimo sistem da se iskoreni nepravda, da se iskoreni koruptivnost u postupanju.

Završiću sa jednom stvari. Potpredsednik DS 40-ih godina posle Drugog svetskog rata, Dragić Joksimović… koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.