Hvala.
Podnosioci i dalje.

Poštovane građanke i građani Srbije, iskoristila bih ovu priliku, govoriću o Zakonu o Visokom savetu tužilaštva, da nešto kažem o svom susretu sa Zagorkom Dolovac.

Verovali ili ne, ja sam jedna od retkih građanki Srbije koja je imala priliku, ne samo da lično vidi, nego i da čuje kako govori Zagorka Dolovac. Taj naš susret se desio 27. decembra prošle godine ovde, povodom javne rasprave o ovim pravosudnim zakonima. Ta javna rasprava, u stvari, nije bila baš javna, jer mi narodni poslanici nismo ni bili obavešteni o tome, pa smo pukim slučajem, dvoje mojih kolega i ja prisustvovali. Znači, od 250 narodnih poslanika, samo nas troje poslanika je bilo 27. decembra, tu u maloj sali Narodne skupštine.

Zagorka Dolovac je došla na početku, rekla par opštih mesta, par, fraza i otišla, bila je potpuno nezainteresovana za diskusiju sa svojim kolegama, tužiocima, sudijama, sa stručnom javnošću, sa nama narodnim poslanicima. Odmah sam videla da je njoj do rasprave o zakonima o pravosuđu stalo taman koliko do lanjskog snega.

Zato su Zagorka Dolovac njeno tihovanje, ćutanje, njeno ne postupanje po dužnosti za ono za šta je građani Srbije plaćaju, dokaz i simbol Srbije kao zarobljene države, Srbije koja ima potpuno razoreno pravosuđe. To je simbol sprege kriminalaca i političara, a to vam je sve definicija mafije. Nažalost, svih nas građana i građanki Srbije na čelu ove naše države je danas mafija i mi se tome moramo suprotstaviti, ali tužilaštvo i dalje će ostati organ SNS sve dok ljudi poput Zagorke Dolovac budu na čelu tužilaštva i sve dok …( Isključen mikrofon.)

To je bilo dva minuta.
Na član 32. amandman su zajedno podneli poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 32. amandman su zajedno podneli poslanici Vladimir Gajić, Ivana Parlić, Stefan Jovanović.

Gospođo ministarka, pre svega ću da kažem nešto uopšteno, pošto vidim da ovih nekoliko dana, četiri, pet dana, koliko već traje zasedanje o ovom setu pravosudnih zakona, govorimo o nezavisnosti pravosuđa i kako ovaj set zakona treba da omogući veću nezavisnost pravosuđa, odnosno, sklanjanje politike od uticaja na tu sudsku granu vlasti.

Mislim da je taj termin, nezavisnosti pravosuđa, postao jedan isprazan termin, jer sve zemlje od istoka do zapada, preko Amerike, Afrike, Evrope, svi kažu da imaju nezavisno pravosuđe. Prosto, meni se čini da naš običan čovek kada ima dodir sa pravosuđem njemu to znači, kao i što kaže izreka, ići sudiji, znači ići pravdi. Mislim,

da ova zakonska rešenja, zapravo ne doprinose jednom od ključnih problema sa kojima se suočava naše pravosuđe, a to je efikasnost. To što odete sudiji pitanje je kada ćete i da li ćete na kraju dobiti pravdu.

Kao što sam video prema informacijama koje su objavljene na zvaničnim sajtovima više od 1,5 miliona predmeta je na čekanju u našim sudovima da dobiju konačno rešenje. Više desetina hiljada predmeta čeka više od 10 godina. Znate, kada čekate više od 10 godina da vam se presudi pred sudom, onda je uopšte pitanje kakva je to pravda koju na kraju dobijete i da li tu uopšte ima neke pravde posle toga.

Zbog toga mislim da ova rešenja koja ste predložili, to što se kaže da će se omogućiti veća nezavisnost sudova, to je jedan opšti termin koji običnim građanima ništa ne znači. Građanima je jako važno da bi postojala nezavisnost pravosuđa mora postojati intelektualna nezavisnost. Nažalost, naše društvo je zasnovano tako da postoji jedna selekcija…(Isključen mikrofon).

Dva minuta isteklo.

Na član 32. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno poslanici Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, Anna Oreg, Pavle Grbović, Jankov Veselinović i zajedno narodni poslanici Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Srđan Milivojević i Nenad Mitrović.

Podnosioci.

Poštovani predsedniče, ministarko, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želeo bih pre svega da se zahvalim ministarki na jučerašnjem odgovoru koji sam dobio, gde ste prosto i vi svesni toga da radni sporovi u Srbiji traju dosta dugo i da kažem, prosto traju toliko da neko čak i ne doživi te sporove. Juče sam preko parlamenta dobio pitanje jednog građanina Smedereva, Dragana Radojkovića, čiji radni spor traje 12 godina i koji je posle 12 godina dobio prvostepenu presudu, a sada ide žalba na apelaciju.

Tako da bih ovom prilikom želeo da apelujem na vas još jedanput da u tom delu koji se tiče parničnih postupaka, obratite posebnu pažnju na te radne sporove. Poenta cele priče jeste u tome da se ti radni sporovi zloupotrebljavaju, da mnogi ljudi ostaju bez posla potpuno protivzakonito i nezakonito, a da sa druge strane njihove porodice za to vreme treba nekako da prežive. U takvoj situaciji dolazimo da mnogi ne savesni poslodavci i državni i privatni zloupotrebljavaju tu instituciju, daju ljudima otkaze, a onda na kraju kada se plaćaju te odštete, nažalost, sve te odštete plaćamo mi.

Drago mi je, da kažem, to targetirali kao jedan problem i nadam se da će taj deo u narednom periodu moći da se popravi, a pre svega mislim na taj deo koji se tiče radnih sporova, jer verujem da je to mnogo važno za svakog građanina Srbije.

Podnosilac, takođe.

Poštovane građanke i građani Srbije, ja bih vašu pažnju još jednom usmerila ka republičkoj javnoj tužiteljki, Zagorki Dolovac, jer smatram da je ona najzaslužnija za to što je tužilaštvo zarobljeno i zato što mi danas živimo u državi u kojoj cvetaju kriminal i korupcija.

Postavila bih pitanje, zašto je Zagorka Dolovac izabrala da umesto da goni kriminalce, ona je izabrala da ih štiti. Da li joj je mala plata od 450 hiljada dinara? Koliko treba da povećamo platu Zagorki Dolovac da bi konačno počela da radi svoj posao?

Postavljam pitanje i koliko košta obraz javnog tužioca u Srbiji? Ja zaista ne znam, ali znam da se poštenje, hrabrost, lični i profesionalni integritet ne mogu naplatiti i ne mogu prodati, to ili imaš ili nemaš, ili si lav ili si miš. Zaista ne znam, šta je to toliko uplašilo Zagorku Dolovac pa je izabrala da bude miš i dobrovoljno se odrekla svoje moći i važne uloge koju je pozicija javne tužiteljke namenila u našem društvu. Zaista, ne znam, ali znam da nisu zakoni krivi, nisu zakoni omogućili korupciju u Srbiji, nego to što tužilaštvo ne radi svoj posao i pravo je pitanje, šta je to sprečavalo naše tužilaštvo da radi svoj posao u proteklih deset godina. Hvala na pažnji.

Reč ima ministarka, Popović.

Pokušaću pitanje po pitanje da odgovorim koja su mi do sada izneta. Prvo se odnosi na postojanje izvršitelja. To je pravosudna profesija, ona je i ušla u naš pravni sistem radi povećanja efikasnosti sprovođenja izvršenja. U svakom od tih postupaka vodi se u svakom slučaju računu o srazmernosti imovine koju neko poseduje i namirenja tog potraživanja. Komora izvršitelja nadzire rad, kao u nekom segmentu je Ministarstvo pravde.
Pominjalo se pitanje juče i danas vezano za efikasnost koju je kolega povezao sa nezavisnosti sudova i samostalnosti javnih tužilaštava. To je kompleksno pitanje i to je zaista pitanje koje opterećuje naš pravni sistem.
Kao što sam juče rekla, potrebno je da izmirimo još neke zakone kako bi naše sudove učinili efikasnijim, opominjala sam zakon o izmeni i dopuni Zakona o parničnom postupku. A što se tiče starih predmeta Vrhovni kasacioni sud je napravio program za rešavanje tih starih predmeta, tako da će povećanje efikasnosti rada sudova definitivno biti glavni target Ministarstva pravde, sa tim moramo da se izborimo u narednom periodu imajući u vidu da naš budžet krvari zbog naknade štete zbog suđenja u razumnom roku. Hvala.