Ta opljačkana preduzeća sada imate koaliciju, možete da pitate ljude koji su učestvovali u pljačkanju.
Na član 3. amandman su zajedno podneli Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić i Đorđe Pavićević.
Reč ima podnosilac.

Hvala vam predsedniče Skupštine.

Mi smo podneli amandman isto na ovaj član 3. Predloga zakona o sudijama. Ono što moram da kažem odmah na početku, malo jednu opštiju stvar, a to je da ovako predložen zakon i dalje zadržava široku kontrolu Ministarstva pravde u oblasti sudske uprave.

Takođe, ozakonjuje jedan mehanizam disciplinovanja tzv. neposlušnih sudija pod izgovorom zabrane političkog delovanja. Iz prostog razloga što se pod ovim terminom zabrane političkog delovanja, ako je široko postavljen može da se shvati i disciplinuje, ukoliko neki sudija izražava svoj stav, svoj kritički osvrt npr. stanje u pravosuđu u javnosti. To takođe onda može da se primeni na njega. Tako da bi morala da se nađe neka uža definicija kao što je npr. da nije član partije.

Kada govorimo o članu 3. mi smo kao i ostali koji su govorili tražili da se bolje definiše stalnost sudijske funkcije i da se ona definiše na način da ne samo da je ona stalna, nego da se doda i da traje do izbora za sudiju do nastupanja uslova za prestanak sudijske funkcije.

Takođe, kada se govori i o upućivanju sudija u druge sudove, da se samo na ovome stane, da sudija ne može da bude upućen i u međunarodne organizacije. Nema veze što naš Ustav, u pravu ste, ne eksplicira da je to zabranjeno, ne bi trebalo da se upućuje u druge međunarodne organizacije.

Nas nekoliko je iznelo ovaj amandman koji je suštinski napisao CEPRES i ovo je zanimljivo, da ste hteli da uvažite stručnu javnost tokom slušanja, ne biste morali ovde da slušate opet identične amandmane koji suštinski polaze od toga da ako postoje javne rasprave, onda pokušajte da uvažite stručnu javnost. Hvala.

Reč ima ministarka.

Želim samo da vam odgovorim jednom rečenicom. Nije CEPRES jedina stručna javnost u ovoj zemlji.
Mi smo u izradi tekstova zakona. U radnim grupama su bili profesori pravnih fakulteta, sudije, tužioci, članovi DVT, članovi VSS, normativci iz Vlade RS, normativci iz Ministarstva pravde. Tako da nemojte pričati da stručna javnost nije konsultovana. Čak smo i prihvatili neke primedbe od strane CEPRES-a koje su date kroz javnu raspravu, ali nemojte očekivati od nas da prihvatimo apsolutno svaki predlog CEPRES-a. Hvala.

Hvala.
(Robert Kozma: Replika.)
Imate 10 sekundi. Hoćete da iskoristite tih 10 sekundi?
(Robert Kozma: Jel može replika?)
Ako nećete tih 10 sekudni, više nema.
Na član 4. amandman su zajedno podneli Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.

Dame i gospodo, poštovani građani, etika ili etički kodeks je nešto najbitnije što se tiče sudija, ali bitno je i za Skupštinu, kao što možemo da vidimo.

Dobro je što su osnove etičkog kodeksa i etike sudija određene Predlogom zakona, ali je problem što etički kodeks donosi Visoki savet sudstva u kome imamo četiri istaknuta pravnika, plus predsednika Vrhovnog suda.

Tako da sudije su na taj način, hajde da kažem skrajnute, i opet dolazi do izražaja uticaj istaknutih pravnika, koji kao jedna armatura ili sistemska greška u oba zakona govorim i o tužiocima i ovde, prosto nose politički uticaj sa sobom. Već sam ovih dana objašnjavao na primeru od tužioca, ali to mora da se ponovi i za sudije, jer je prosto određen isti način.

Prosto nije tačno da će ova Skupština da bira istaknute pravnike, biraće ih Odbor za pravosuđe i to ili kvalifikovanom većinom ili običnom većinom. Trenutnu u Odboru za pravosuđe imamo 17 članova, od kojih je 11 iz vladajuće koalicije, odnosno iz SNS. To znači da ova Skupština neće odlučivati o ovo četvoro koji će da pišu kodeks etički, nego će SNS, odnosno koalicija koju kontroliše odbor, ovde poslati osam imena predstavnika SNS, a onda ćemo mi ovde da simuliramo demokratiju i da odlučujemo kojih četvoro od tih osam predstavnika SNS je najbolji, najlepši, najviše znanja ima, ali suštinski to četvoro istaknutih pravnika koji će pisati kodeks će sprovoditi volju SNS.

Dva minuta.

I opet ništa o amandmanu.

Pravo na repliku.

Zahvaljujem gospodine Orliću.

Dobro, građani Srbije su ponovo bili svedoci istorijskog 21. istog govora uvaženog kolege od preko puta čovek reciklira govore ponavlja i to je tako, on govori o amandmanima, 21 put, izbrojao sam čovek je održao isti govor. Isti govor i uporni napadi na SNS i SNS, SNS. Pomenuli ste 11 puta SNS u 21 istom govoru eto to je vaša struka, to su vaši amandmani. To je vaše komentarisanje zakona, a što se tiče Odbora za pravosuđe, državu upravu i lokalnu samoupravu, pa, interesantno je zašto su tu predstavnici SNS. Stvarno interesantno da članovi najjače stranke u Srbiji koja je ubedljivo pobedila na izborima da imaju svoje predstavnike u Skupštini Srbije i u odborima. Pa, nećete vi to da odlučujete to građani na izborima, odlučuju ko će da ih predstavlja u Skupštini Srbije. Zahvaljujem.

Samo 21 put? Meni je delovalo kao mnogo više.
Na član 4. amandman su zajedno podneli Nestorović, Zelenović, Jovanović, Cakić, Kalajdžić, Miketić, Nešić, Nikolić.
Nadoknadićemo vreme ono na koje ste mi ukazali ako se javljate sada.

Dakle, podneli smo ovaj amandman i pre svega želim da ukažem na prvi stav i zadnji stav pa ću da ih povežem u jednu drugu celinu.

Jedna od osnovnih stvari koja kažu u prvom stavu to jeste dostojanstveno, pretpostavljam da ste ipak mislili kad kažete dostojanstvo, ali mislim zbog jezičkog. Dostojanstvo sudije, to je u stavu 1. a u stavu zadnjem takođe se definišu službe poslovi i postupci nespojivi sa sudijskom funkcijom.

Šta hoću da kažem? Dakle, sudija je ovim zakonom ograničen sa mnogim aspektima i upravo zbog toga je bilo neophodno i potrebno da materijalni položaj sudija, jer im je zabranjen da se bilo čime bave u životu osim da budu sudije. Dakle, ili je nešto nedostojno, nedostojanstveno ili je u sukobu interesa. Sudija jedini što može da radi može da radi taj svoj sudijski posao časno i pošteno, da prima tu platu.

Ne želim da kažem za nažalost, za uslove u kojima živi ova zemlja da je sudijska plata, ali kada poredimo sa drugim zemljama, ne samo EU, sa zemljama u okruženju i naročito ono što po mom sudu je neprihvatljivo po nikakvom metodu, a to smo rekli i u onoj diskusiji, a to je da specijalci imaju do tri hiljade evra platu, tako je najavljeno, a njih treba da ima pet hiljade a sudija samo dve i po hiljade. I kad na sve to vidite da se ti specijalci pojavljuju kao telohranitelji diskoteka, kriminalaca, visokih funkcionera, dakle svi mogu sve da rade i dobiju još toliku platu, a sudije ne mogu ništa da rade. Hvala.