Znate šta, dame i gospodo, predsedniče, najradije bih dalje da pričam o životnoj sredini, ako ste vi saglasni sa tim, ako ne, zato što smatram da je to najvažnije pitanje danas u Srbiji, ali neću da predsedavajućeg ni sebe dovodim u novu nezgodnu situaciju, nego ću samo reći da smo podneli jedna amandman u saglasnosti i dogovoru, ja sam hemičar i naravno, ne razumem se mnogo u pravo, ali smo konstatovali naše pravnike koje imamo u DS i naše kolege u drugim opozicionim stranka, pa smo predložili da se izmeni naslov i sadržina u članu 8. tako da treba da glasi jasno i glasno – sudije imaju pravo na udruživanje u strukovna i stručna udruženja i na javno delovanje, radi unapređenja struke i zaštite samostalnosti i nezavisnosti sudova i sudija.

Pravo strukovnog i stručnog udruživanja podrazumeva i učešće u aktivnosti udruženja u toku radnog vremena, ako se time, naravno, to se podrazumeva, ne remeti rad u sudu. Mislim da je promena bezbolna, i da bi dobro došla, ministarka je izašla, vidim da je ne zanima moje mišljenje, ali pomoćnik je tu.

Ukoliko smatrate da je ovo korisno, neću se naljutiti što ste u prvi mah to odbili, ako na kraju ipak prihvatite. Zahvaljujem se.

Da li želi reč DSS? Ne.
Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Podnosilac.

Hvala predsedavajući. Ja bih se takođe založio u ime našeg poslaničkog kluba da se ustvari ovim članom garantuje javno delovanje tužilaca, sudija pre svega zbog toga što smatramo da nama nedostaju i sudije i tužioci u javnosti i da mogu da brane svoje interese i svoju nezavisnost, od napada i van delovanja pojedinih udruženja. Tako bi na primer neko mogao da nam objasni ili presudi recimo da li je predsednik Republike povredio nezavisnost i vršio pritisak na tužilaštvo kada je rekao da Tužilaštvo, plaše se sopstvene senke u Informeru, a da ustvari ne mora neko drugi da nam objašnjava da li je na takav način izvršen pritisak.

Drugi razlog je isto tako važan, jer smatramo da u stvari, a to je i ministarka i pomoćnik nekoliko puta pominjali su, da u stvari pravna kultura nije dovoljno razvijena da ta vrsta tumačenja koja mogu da nam daju sudije, pa i tužioci u stvari, bilo bi dragoceno da građani bolje razumeju i njihov posao i njihovu nezavisnost, ali da razumeju i kada neko ugrožava njihovu nezavisnost i kada oni u stvari oni ne mogu da rade svoj posao onako kako bi to želeli. Hvala.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Izvolite.

Gospodine Orliću, gospodine Vinš, dragi građani Srbije, imamo jednog stručnjaka u Ministarstvu, ne mogu da kažem, na Odboru se pokazao kao jedan od ljudi kojima je stalo da u ovom zakonu se nešto radi i drago mi je da ima neko ko malo razmišlja, i molim vas, evo sada pročitaću javno, kako glasi stav 1. člana 8. ja sam podneo amandman da se to izmeni.

Dobio sam odgovor isti kao prošli put da to nije u skladu sa jedinstvenim propisima, ali slušajte molim vas.

Sudija imaju pravo da se udružuje, znači molim vas ili – sudije imaju pravo da se udružuju, ili – sudija ima pravo da se udružuje. Odlučite se, prosto govorim o tome, ne može pravopis da bude nevažan, pravopis, kako ćemo sutra imati presude u kojima, a bili smo svedoci, sudije pišu ženska imena, za one kojima su sudili, a oni su u stvari muškog pola ili obrnuto i to se dešavalo.

Najzanimljivije je to kako ste došli do toga da odbijete ovaj amandman, vi i vaše radno telo. Zbog čega? Šta je suština?

Znači, govorim o nečemu šta je pravopis koji važi za vas, važi i za mene, važi i za sve građane Srbije i da vidim koliko je vaš moral jak i ljudi da prosto kažu – dobro, desilo se, nema veze, to je greška.

Evo šta o tome Božidar Grujović – i oni izabrani za poglavare moraju se voditi moralom u svom delanju, prva je dužnost poglavara starati se da je u vilajetu svaki siguran za sebe, za život svoj, za decu i ženu svoju, za dom, imanje i čest svoju.

Hajde da radimo nešto kako su radili naši preci u najgorim mogućim trenucima. Božidar Grujović je ovo opisao u trenutku kada je Srbija bila pritisnuta sa svih strana.

Na član 9. amandman su zajedno podneli Kučević, Imamović, Olenik i Kamberi.
Na član 9. amandman je podneo Midorag Gavrilović.
Izvolite.
(Aleksandar Marković: Ajde malo i ti.)

Da, konačno dođe red i na mene.

Znate kako, evo sada dajete mi šlagvort kako da krenem ovo da objašnjavam.

Dobacivanje koje kaže – hajde malo i ti, pokazuje da se DS ozbiljno spremala i nama su važne čak i reči i rečenice, slova, sve ono što stoji u ovim predlozima zakona.

Ja sam na član 9. Predloga zakona o sudijama rekao da se briše „ima prava da uzme učešće“, a umesto njih treba da stoji reč „učestvuje“. Znači, to je naglašavanje na funkciju samog sudije da on treba da učestvuje, a ne ima pravo na učešće.

Kad kažemo „sudija treba da učestvuje“, to je potpuno drugačija formulacija. Mi ga motivišemo da učestvuje u udruživanju, da učestvuje u nečemu, a ne - ima pravo. Imam pravo, pa ću ga koristiti, ne moram da koristim i tako dalje.

Zašto je to važno? Važno je, između ostalog, i zbog sudske prakse. Znate, ako sudije ne učestvuju u tim svojim udruženjima, ako ne učestvuju u savetovanjima, na seminarima i na svemu onom gde razmenjuju svoja iskustva, onda dolazimo do toga da je ta sudska praksa i ono što se bude nudilo kroz tu sudsku praksu… Zamislite sada da ne bude na pravilan način od svih protumačeno. Zamislite sada niži sudovi kada traže od viših sudova određena uputstva. Da li su ona apsolutna ili nisu apsolutna?

Mi smo pričali na odboru da su i privredna društva tražila od raznih veća sudija da dobiju određena uputstva kako treba da se tumači određeni član zakona. Mislim da je to premošćavanje zakona. Privredno društvo traži neko uputstvo koje malo modifikuje, član zakona i, eto, imamo nešto što je grbo rođeno. Hoću da kažem da treba da motivišemo sudije da komuniciraju među sobom.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi
Na član 11. amandman su zajedno podneli zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 12. amandman su zajedno podneli zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 13. amandman su zajedno podneli zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 14. amandman su zajedno podneli zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 15. amandman su zajedno podneli zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 16. amandman su zajedno podneli zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 16. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić, i Đorđe Pavićević, zajedno Zoran Lutovac i Srđan Milivojević, zajedno Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, Anna Oreg, Pavle Grbović i Janko Veselinović i zajedno Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević i Ivan Kostić.
Reč ima podnosilac amandmana.

Poštovani građani Srbije, u amandmanu na član 16. mi pokušavamo da utičemo na predlagače ovog zakona da ukinu ono što se zove diskreciono pravo.

Znate, kad god postoji diskreciono pravo u društvu koje može da se pohvali da je evropski prvak u organizovanom kriminalu i korupciji, kao što je naše društvo za vreme mandata Aleksandra Vučića, svako diskreciono pravo podleže kritici.

Nije dobro da postoji diskreciono pravo. Kada postoji diskreciono pravo u društvu slabih institucija, koje nema direktora policije, Zaštitnika građana, koje nema još nekoliko urušenih institucija koje su neophodne za stabilnost jednog društva za pokazatelje demokratskog kapaciteta tog društva, onda to diskreciono pravo može da se tumači na jedan vrlo komforan način, na jedan vrlo širok način.

Evo, pogledajte kao predsedavajući Narodne skupštine Vladimir Orlić koristi diskreciono pravo. Diskreciono pravo - davanje prava na repliku.

(Milenko Jovanov: Predsednik.)

Predsedavajući, može da bude i predsednik. Svejedno.

Hvala, gospodine Jovanov, što mi suflirate. Ništa bez vas, kažem ja. Biće to početak jednog divnog druženja kad pređete u opoziciju. Još više ćemo se družiti, slobodnije. Komuniciraćete slobodnije, verujte. Izvinjavam se, biće pristojnije.

Dakle, smatram da nije dobro da postoji ovo diskreciono pravo. Smatram da bi to diskreciono pravo trebalo da se eliminiše iz svakog zakona.

Zakon koji omogućava postojanje diskrecionog prava omogućuje i diskrecionu korupciju. To nije dobro. Zamislite diskreciono pravo sudije koji zna da je njemu advokat odbrane predsednik Odbora za zakonodavstvo, koji utvrđuje izbor sudija? To nije dobro.

Hvala.

Nisam samo samo razumeo ono – diskreciono pravo na šta? Repliku?
(Srđan Milivojević: Jeste.)
A, na repliku.
Da li znate koliko ste replika dobili kada je bio tu predsednik Republike? Imam tačan podatak da vam dam.
(Srđan Milivojević: Ja koliko sam dobio?)
Vi svi zajedno. Da se oduševite ili sa sednice juče, ali dobro. Imam sve u broj, i Poslovnik i replike, pa da čujete čega imate po 20 puta više nego većina.
Reč ima Radmila Vasić.
Izvolite.