Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2023.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/99-23

4. dan rada

28.04.2023

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:10 do 21:55

  • ZAKONI

  • Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2022. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji B između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o osnivanju kulturno-informativnih centara u Skoplju i u Beogradu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, medija, omladine i sporta
  • Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
  • Zakon o elektronskim komunikacijama
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Okvirni zajam za infrastrukturu u obrazovanju Srbije između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju na Zapadnom Balkanu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu
  • Odluka o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o socijalnoj sigurnosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1024 01 C između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja i nauke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o readmisiji lica koja nezakonito borave
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP BANK NYRT, OTP Banka Srbija a.d. Novi Sad i DSK BANK AD po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o rebalansu Finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2023. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (projekat Transbalkanski koridor za prenos električne energije, sekcija 4 - 2x400 kV DV Ba
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji Zajam za likvidnost EPS-a između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • OBRAĆANJA

    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Elvira Kovač

    Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
    Zahvaljujem.

    Reč ima Veroljub Stevanović, kao predlagač amandmana.
    ...
    Monarhisti

    Veroljub Stevanović

    NADA - NOVI DSS - POKS
    Dame i gospodo narodni poslanici, ja, gospođo ministre, znam o čemu pričam. Čini mi se da je dobro da malo promenimo i ton i odnose. Evo ja ću da pokušam da uradim to sa ovoga mesta i nije mi nimalo teško.

    Kragujevac je do ove grejne sezone grejao ili koristio je ugalj i na svu sreću svih nas, i Kragujevčana i svih ostalih, od ove grejne sezone se greje na gas. Toplana u Kragujevcu centralna nije komunalna firma, državna je. I evo, koristim priliku sa ovog mesta da kažem – svaka čast, to je super za Kragujevčane, to su uradili ljudi iz vlasti. Dakle, nije mi teško. Ako tako pričamo, mislim da je to dobro. E, sad, treba malo da povedemo računa šta ćemo sa šljakom. Tu imamo problem. I da povedemo računa o onome šta je alternativa. Ta postrojenja, pošto mi to malo struka, treba sačuvati, zadržati, ugraditi filtere koji nisu mnogo skupi i čekati, koristiti to možda u neko vreme ako imamo neki problem sa gasom. Slažete se valjda sa mnom.

    S druge strane, Kragujevac ima možda najveću deponiju u gradu, u gradu deponiju. Ja tražim od Vlade da se time pozabavi. Grad ne može sam da reši taj problem, a tu je, mislim, sedmoro nas poslanika iz Kragujevca, pa ćemo probati i mi da pomognemo koliko se tu može, da probamo zajedničkim naporom da tu deponiju, to je zaista ekološka bomba u gradu, da zajednički i taj posao odradimo.

    Što se tiče ovog amandmana, on ima za cilj da neke stvari malo pojasni, malo ih uobliči, pa je ovde pitanje o prihvatanju otpada koji treba popisom da se definiše, dakle, prihvatanje na deponiju. I druga stvar, koja je takođe jako bitna, to je ovaj otpadni mulj, koji je bitan ukoliko je u stanju da nema mnogo procenta u njemu i ukoliko je mulj stabilizovan da može da se koristi, treba zakon to definisati, za pokrivku za te deponije o kojima ja pričam. Vrlo je bitno da se to definiše, kako bi ljudi iz lokalne samouprave imali najjasniji pogled i polaz ka tome kako da tretiraju taj otpadni mulj.

    Evo, ja još uvek sa ove pozicije želim da vas zamolim da malo drugačije pričamo. Bolje nam je svima.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala.
    Na član 18. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Milimir Vujadinović.
    Vlada i Odbor za zaštitu životne prihvatili su amandman sa ispravkom.
    Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
    Konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
    Reč ima podnosilac.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Milimir Vujadinović

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
    Što se tiče samog amandmana, radi se jedna nomotehnička ispravka u članu 18. ali prosto ne mogu da se osvrnem na ovo što smo čuli, napravimo neku rekapitulaciju stvari od ljudi koji su stručnjaci za sve i svašta. Hajde da krenemo od ovog definisanja otpada.

    Godine 2009. ste doneli zakon, prvi put ovakav zakon. Te 2009. godine ste doneli četiri zakona iz ove oblasti i te 2009. godine ste definisali otpad kao opasni, i neopasni. O čemu se tu radi?

    Danas nama držite predavanja kako je sav otpad opasan, a 2009. godine ste to sami uradili. Od tada do danas zakon je trpeo samo izmene i dopune, nije donošen novi zakon. To su vaše formulacije. Vi ste u tome učestvovali i dalje su u ovom zakonskom predlogu formulacije iz zakona koji je prvi put donesen 2009. godine.

    O ovom đubrivu i poslovanje „Eliksira“, ne znam šta da vam kažem, prosto svuda na svetu se veštačko đubrivo pravi od veštačkih materijala. To je valjda potpuno svakome jasno, praviti od toga danas famu i pokušati da uništite industriju u Srbiji, pa ako će industriju veštačkog đubriva, nama je i to jasno. Krenuli ste i od Bora, Majdanpeka, Babušnice, sada ćete polako završiti u industrijskim zonama.

    Moram da se osvrnem i na ono što ste rekli kada je u pitanju položaj samog „Eliksira“, pa industrijsku zonu i položaj „Eliksira“ u centru Šapca je definisao Zelenović, pitajte ga. Što ga ne upitate otkud tamo? Toliko. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala.

    Jasmin Hodžić, po amandmanu.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Jasmin Hodžić

    Socijaldemokratska partija Srbije
    Hvala, predsedniče.

    Dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj amandman. Već je moj prethodnik rekao da su u pitanju stvari tehničke prirode. Načelno govoreći, malopre je ministarka pomenula, po meni, ključnu stvar. Ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom je suštinski direktiva EU koju mi transponujemo u naše domaće zakonodavstvo i svi zakoni koji su vezani za zaštitu životne sredine su manje više na tragu toga. To su u stvari pravne tekovine EU iz tog paketa Zelene agende, kako već se to kolokvijalno naziva, i u tom smislu meni nije baš najjasnije da pojedini poslanici iz opozicije koji su proevropske provenijencije kritikuju to, jer zaista to je jedan proces usklađivanja poglavlja 27 koji je neophodan kako bi mi u perspektivi postali član EU. Ni to nije toliko važno, koliko je važno da usvojimo ove zakone radi nas samih, oni su nama važni, važni i potrebni, kako bismo uradili nešto što se zove transformacija linearne ekonomije u takozvanu cirkularnu ekonomiju. To je u stvari ključna poenta, ne samo ovog zakona, već niza zakona iz oblasti zaštite životne sredine.

    Naravno, svaki vid komentara i kritike od strane opozicije su u tom smislu dobro došli, ali suštinski ja mislim da bi trebali da imamo jedan bazični konsenzus i da ne postoji ta vrsta prekora kada su načelno ove stvari u pitanju. Ja mislim da je svima u interesu da ova zemlja počne da funkcioniše na principima cirkularne ekonomije.

    Radi javnosti i radi dragih kolega, šta bi to trebalo da znači? To bi trebalo da znači da ova zemlja počne da otpad koristi kao resurs. U tome je ključna ideja cirkularne ekonomije gde mi u stvari otpad recikliramo, on postaje resurs. U tradicionalnom načinu funkcionisanja ekonomije mi koristimo resurse, napravimo neki proizvod, iskoristimo ga, bacimo ga, tako gomilamo otpad i tu u principu ne postoji ta vrsta koristi od tog otpada.

    U cirkularnoj ekonomiji u stvari smanjujemo količinu ne iskorišćenog otpada, štedimo energiju, smanjujemo, ako hoćete, i zavisnost od određenih strateških resursa, jer ne moramo da uvozivo neke strateške resurse koje mi nemamo u našoj zemlji, što opet povećava specifičnu, da kažem, i bezbednost naše zemlje, jer kada dođe do nekih ekonomskih šokova koje smo svedočili u vremenu kovid pandemije i kada su bili prekinuti lanci snabdevanja, vi cirkularnu ekonomiju u stvari i na taj način štitite svoje izvore resursa. Mislim da bi trebali da se složimo oko toga.

    Ovaj zakon načelno menja neke odredbe koje su donete još 2009. godine, pa je onda menjan ovaj zakon iz 2016. godine i principu država je, tačnije Ministarstvo za zaštitu životne sredine, donela, na tragu ovoga što sam rekao, i mapu puta za cirkularnu ekonomiju 2020. godine gde je prosto određena dinamika kako da se transformiše naša ekonomija u tom pravcu.

    Kritike da se ništa suštinski ne dešava po pitanju zaštite životne sredine su zaista neistinite i, čini mi se, zlonamerne. Tačno je da smo mi kao društvo bili dugo godina ekološki zapušteno društvo. Tačno je da ne postoji jedna ekološka svest u našem društvu i tačno je da ovaj cilj koji smo zacrtali, a to je cirkularna ekonomija, je dug i težak put i pred nama je zaista dosta truda, dosta rada i dosta novca koji moramo da uložimo. Tu su u pitanju milijarde evra koje mi moramo da uložimo.

    Tu ja negde očekujem da postoji svest kod svih političkih aktera da je to zaista važno za ovu zemlju, nebitno da li ste u vlasti ili opoziciji, to nas lupa po glavi sve i od toga će imati benefita svi, svi građani ove zemlje, bilo da glasaju za vlast ili za opoziciju. Ja evo dajem sopstveni doprinos i pozivam kolege iz opozicije da nađemo neki najmanji zajednički imenilac, a ja mislim da možemo oko ovih stvari i tu vidim zaista dobru volju, pošto sam član Odbora za zaštitu životne sredine, zaista postoje kolege koje pokazuju jedan odgovoran odnos prema ovim temama uz legitimno pravo da kritikuju određena zakonska rešenja.

    Mislim da tu nema prostora za tu vrstu populizma, ali ok. Valjda smo mi takva politička kultura da se delimo oko stvari oko kojih ne bi trebali da se delimo.

    Na tragu onoga što sam rekao da se ipak nešto dešava zadnjih nekoliko godina, po pitanju zaštite životne sredine, govori činjenica da je zaista višestruko uvećan budžet Ministarstva zaštite životne sredine i da su manje više zeleni projekti svuda po našoj zemlji.

    Podsetiću vas da u kraju odakle dolazim smo imali jednu nesanitarnu deponiju Stanjevina kod Prijepolja, gde je 40 godina, bukvalno pored magistralnog puta, bilo smetlište. Ja iskren da budem, nije mi uopšte jasno kako to nije ranije rešeno. Tu je 40 godina bilo smetlište, jedna nesanitarna deponija koja je, čini mi se, 2021. godine konačno sanirana, rekultivisan je taj prostor. Lokalna samouprava Prijepolje je tada investirala nekih 35 miliona dinara. Tu se pojavila i partnerska opština Priboj koja je ponudila svoju, takođe, nesanitarnu deponiju da opština Prijepolje odlaže tu svoj otpad. Kako bih vam rekao, to je prosto rešena situacija.

    Želim samo da pokažem, predsedniče, sad ću završiti, imali smo jedan akcident ekološki, čini mi se, 2020. godine na 2021. kada je zaista država promptno reagovala i rešila ovaj problem na jezeru Potpeć.

    Tada smo našli rešenje kada smo napravili, uz pomoć naravno Ministarstva za zaštitu životne sredine, Lančanicu i tu je rešen problem. Suština je da moramo zaista da radimo na tome da pre svega podižemo ekološku svest kod naših građana, da ulažemo dodatna sredstva kako bi se zaista naša zemlja promenila i ja se nadam da će i određeni poslanici opozicije podržati ovaj zakon.

    Hvala vam puno.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala.
    Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Parlić, Radovanović, Tomašević.
    Reč ima Miroslav Aleksić. Izvolite.
    ...
    Narodni pokret Srbije

    Miroslav Aleksić

    Narodna stranka
    Poštovani narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani građani Srbije, ovo jeste važan zakon i da mi jesmo pravna država u kojoj funkcioniše institucija, ovaj zakon sad ne bi bio na dnevnom redu, bio bi povučen zato je falsifikat. Govorili smo o tome danima unazad i zato smo predložili da su svi članovi obrišu. Zakon nije dobio odgovarajuće mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kako to predviđa zakon i Poslovnik o radu Vlade.

    No, ministarka Irena je našla novu taktiku da se ne pojavljuje ovde, da ćuti, da ne odgovara na pitanja, pa ako prođe, prođe. Zato smo i podneli krivičnu prijavu.

    Što se tiče Srbije, Srbija se guši u otpadu i to je činjenica. Gde god mrdnete videćete deponije širom Srbije i uz autoput i uz druge puteve. To ne može da se sanira kao jedna normalna tekovina Evropskih vrednosti, na koje se poziva ministarka.

    Sa druge strane, imamo situaciju da strane multinacionalne kompanije isključivo u borbi za ostvarivanje svog profita dolaze ovde u Srbiju i za sobom ostavljaju pustoš i sivilo i imate, pomenuli ste Bor. Što se Bora tiče, Bora, Krivelja i Slatine i svih drugih mesta tamo, pa čak do Zaječara i do Majdanpeka, treba organizovati ekskurzije da svi građani Srbije odu i vide da tamo građani žive kao u logoru, da je tamo nemoguće živeti od prašine, od jalovine.

    Kinezi su okupirali teritoriju Bora. Građani Srbije su tamo građani drugog reda. U njihove privatne posede ulazi kineska kompanija, uz žmurenje institucija na to. Krče šume, krče vinograde, otimaju šta im treba. U katastru se to sve sprovede. Kad se ljudi pobune, onda dođe policija i kaže: "To nije više vaše, to pripada kineskoj kompaniji, tužite". Sad su građani Bora na sudu i to tako traje i to se širi bez ikakve kontrole zato što postoje lobiji u Vladi Republike Srbije, koji to omogućavaju Kinezima. Ne samo njima, nego i drugima.

    Ne znam da li ste videli Zelenu agendu EU? Ne znam da li ste videli da je Jadar označen za zonu žrtvovanja? To je vaš projekat. Došli ste ovde kao neko ko je radio u EIB-u, koji inače finansira projekte vezano za litijum i nekome je palo na pamet da iz Srbije vadi litijum, uništava našu životnu sredinu, živote ljudi, rasteruju se sa imanja, a da bogati neke razvijene kompanije prave od tog litijuma baterije i automobile na baterije. Hajde da okrenemo igricu, gospođo ministarka. Hajde da mi uzimamo nečiji drugi litijum, a da mi pravimo ovde automobile i baterije, jeste li razmišljali možda o tome ili je vaš cilj i ideja da pravimo, da pravite zapravo od Srbije neokoloniju?

    Naše sisteme koji postoje, i još jednu stvar da vam kažem tu, treba da nas ovde ne zanima ni Kina, ni Evropa, ni Amerika, nego Srbija i interes građana Srbije. Sve te druge zemlje koje dolaze, njihove kompanije imaju svoje interese. Gde je tu naš interes?

    Imate situaciju da domaće kompanije, javna preduzeća su uništena, vi pričate o EPS-u. Mislite li da je neko lud? Kao, nije to ništa, pretvaranje u akcionarsko društvo. I? Šta se dešava sada dalje? Sad kad ste pretvorili EPS u akcionarsko društvo, sledeći korak je šta? Podela 30% akcija besplatnih u skladu sa Zakonom o besplatnim akcijama građanima i zaposlenima, a onda ste već postali otvoreno akcionarsko društvo, idete na berzu. To je momenat kada će za godinu-dve moći da se trguje sa berzama EPS-a. Recite to jasno i glasno, nemojte da zamajavate ovde ljude.

    Govorite o ceni struje. Da, najjeftiniji kilovat čas možda jeste, ali dažbine koje prate tu cenu struje kada se pogleda račun za struju, on je najskuplji u Evropi. Niko ne plaća, nema veće namete nego koliko to imamo mi.

    Sada, dok vi ovde nastupate, cela Vlada, a i vi, Boga mi, kao lobista za multinacionalne kompanije koje dolaze ovde da čerupaju Srbiju u potrazi za profitom, govorite radnicima iz Lazarevca da ne treba da brinu, da je njima dobro, da građani Srbije treba da uživaju u tim benefitima i ponižavate građane Srbije, jer je dobro samo vama, gospođo Đedović, koji sedite u ovoj Vladi i u svim prethodnim Vladama.

    Ja sam juče, gospođo Đedović, ovo sam ja fotografisao vas, jeste ovo vi juče ovde bili? Nećete da pogledate? Da, ovde ste bili. Znate zašto sam vas fotografisao, gospođo Đedović, zato što ovde juče u Skupštini nosite ovu „Hermes“ torbu koja košta 8.000 švajcarskih franaka. Jeste li to možda od vaše ministarske plate zaradili ili od plata koje ste dobijali ranije od osam ili 10 hiljada evra, pa ste sada došli da radite za ministarsku platu iz ubeđenja i to što volite Srbiju za hiljadu evra, da li je tako? Ili kaiš koji nosite od hiljadu evra.

    E znate, tako vi ponižavate građane Srbije i toliko vi brinete o njima. U stvari, brinete samo o vama koji danas vladate Srbijom. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    I sinoć su o modi pričali, da.
    Po istom amandmanu, reč ima Vladimir Gajić.
    ...
    Narodna stranka

    Vladimir Gajić

    Narodna stranka
    Hvala, predsedniče.

    Kad smo kod ovih zakona, a i ministarki, gospođi Đedović bih hteo da kažem par reči. Vaša prethodnica, ministar Mihajlović, bila je mnogo više ministar u službi velike američke kompanije „Behtel“, nego što je bila ministar u Vladi Srbije. Od tuda možete i da zaključite otkud ova naprasna i njena velika popularnost u jednom delu medija u Srbiji.

    Ja sam vas jednom prilikom, pre par meseci, literarno govoreći, opisao kao ministarku „Rio Tinta“. To je moja bojazan. Ove dve kompanije su veoma povezane u biznisu, one uvek idu zajedno. Tako je prethodnica prethodno, visoka službenica u menadžmentu „Tio Tinta“, „Behtela“, sada postala direktor „Rio Tinta“. To je, da kažem, deo jedne njihove zajedničke agende u Srbiji. Nikad se ne odvajaju „Rio Tinto“ i „Behtel“.

    Evo šta mene još interesuje kada je u pitanju gospođa ministarka. Mene interesuje da li je ovo tačno, ja sam joj javno postavio to pitanje, ne tvrdim, nego samo pitam da li je tačno, da li je tačno da ste vi ponovo drugi put u životu upisani u knjigu državljana Republike Srbije, neposredno pre nego što ste postali ministar? Znači, ne tvrdim, ovo vas pitam zato što imam takve informacije. Jasno je da ste prvi put bili upisani po osnovu rođenja i po osnovu porekla vaših roditelja, interesuje me za ovaj drugi put.

    Srbija se opasno približava potpunom kolonijalnom statusu. Ovo je put koji podseća na neke afričke države, kao što je na primer Kongo. Ovi evrofanatici svih boja u Srbiji, treba stalno to da imaju u vidu da su glavni interesi kad je Zapadna Evropa i Amerika u pitanju u Srbiji, jedan - da nam otmu Kosovo i Metohiju, dva – da od Srbije naprave kolonijalno moderno ropstvo. Hvala.