Izvinite, ja, da, nisam odgovorila na taj deo vašeg pitanja. Ne bežim, kao što ste mogli da vidite i čujete u poslednjih pet dana. Odgovorila sam na to pitanje nekoliko puta. Ako vi nemate ni jednu novu tezu i ništa nama da zamerite kao Vladi, e onda nema zaista potrebe, čini mi se, ali dobro, vi insistirate, da se vraćam na to šesti put.
Dakle, nacionalna frekvencija koju imaju bilo koji TV kanali nema nikakve veze sa Vladom Republike Srbije. Ja sam vam čitala ko bira članove REM-a. Jeste li videli negde da tu ima Vlada Republike Srbije? Od devet, dva bira Narodna skupština, jedan bira Nacionalni savet nacionalnih manjina, jedan bira, ja mislim, Univerzitet, jedan bira, nemam sad ovde, to je devet, nikakve veze nema Vlada. Niko od ovih ministara koje ovde vidite nema nikakvu ingerenciju da priča o nacionalnim frekvencijama. Ne znam ko ovde brani „Pink“ i „Hepi“?
Dakle, čekajte, sad mi recite, pri tome, kada pričamo o televizijama, da li je taj „Pink“ i „Hepi“, jesu li oni imali nacionalne frekvencije dok su ove vaše kolege sa protesta protiv nasilja bili na vlasti? Da, u svakom trenutku.
Ne samo to, oni su bili delom vlasnici „Pinka“, 10% vlasnik „Pinka“ jedan od ljudi koji je danas vođa opozicije i učestvuje na protestu protiv nasilja 10% vlasnik „Pinka“. Jel „Pink“ bio drugačiji tada?
Ne razumem zašto meni pokazujete sliku gospodina Marića sa pištoljem? Meni pokazujete iz kog razloga?
(Radomir Lazović: Sa pištoljem.)
(Jelena Jerinić: Da li je u redu?)

Da ne vičete iz klupa, dakle i na vas se odnosi i na Lazovića i na vas iza Lazovića. Koji put danas? Upristojite se.

I još nešto da vam kažem ako mislite nešto o „Pinku“ i „Hepiju“ sve u redu, možemo da imamo debatu o tome, nikakav problem, da li ja volim sve što je na tim televizijama? Ne volim. Kakve ja veze imam sa tim? Kakve mi ovde imamo veze sa tim? Kako vi to nama pripisujete? Izvinite?
(Jelena Jerinić: Ima REM.)
Jel ima REM? Odlično, evo izvolite pokrenite promenu u REM-u. Mi ovde svi koji sedimo, ljudi mi ne možemo čak ni da ih pokrenemo. Mi nikakve veza sa tim nemamo.
Taj „Hepi“ je imao nacionalnu frekvenciju dok su gospoda bila u vlasti više od 10 godina, 12 godina. „Pink“ je imao nacionalnu frekvenciju dok su gospoda bila u vlasti. Gospoda, odnosno njihov predsednik je bio 10% vlasnik „Pinka“, kakve to veze ima sa nama?
Dakle, izvolite pokrenite tu promenu i sve je u redu što se nas tiče ovde kao izvršne vlasti, ali ja nisam licemer da pričam kako je „Pink“ i „Hepi“ super, a ovi su odvratni drugi ili ovi su odvratni, a ovi su super. Vi kažete da oni imaju užasan uticaj na našu decu i našu zemlju, a profesor fakulteta Beogradskog univerziteta nema užasan utucaj i nema gori uticaj direktno na decu. Hvatate se za glavu. Hajde, molim vas, recite mi ovako. Dakle, profesor Beogradskog univerziteta, istaknuti, koji je stalni gost na ovim drugim tajkunskim televizijama nema lošiji uticaj na decu od „Pinka“ i „Hepija“? Vi zaista to verujete, pošto studenti gledaju „Pink“ i „Hepi“? Jel? Dobro, u redu, to ste vi i to su vaše vrednosti.
Poštovani građani Republike Srbije, pošto ih ne čujete, samo da znate da su rekli da profesor Beogradskog univerziteta, koji svaki dan sedi sa studentima, nema veći uticaj na studente od „Pinka“ i „Hepija“. Dakle, „Pink“ i „Hepi“ imaju veći uticaj pošto ti studenti gledaju samo „Pink“ i „Hepi“, pa će da se ugledaju valjda na Marića ili na rijaliti i „Zadrugu“, a neće na svog profesora koga uvažavaju, vole i svaki dan ga slušaju. E, ako je to vaša istina, ako je to vaša politička odgovornost, onda u redu, svaka vam čast. Ja mislim da to baš nikakvog smisla nema.
Znate kako, vi imate tajkunske medije koji svaki dan iz ove sale izveštavaju pristrasno, neobjektivno i plasiraju takve poluinformacije da direktno plasiraju laži, iz minuta u minut, je li, i to nema je li nikakvog uticaja na situaciju u zemlji, to nema nikakvog uticaja na tenzije.
Mi imamo medije koje su pre četiri dana rekli da je potpredsednik Vlade Ivica Dačić napustio sednicu Vlade, pa smo odavde morali takvu brutalnu laž da demantujemo.
Vi imate medije za koje vi, je li, pretpostavljate da su elitni, da su divni, objektivni, nepristrasni, nezavisni, itd. koji juče kažu da Aleksandar Vučić deli žrtve, odnosno, izvinite, jutros kažu da Aleksandar Vučić deli žrtve zato što je bio u Mladenovcu, a prekjuče kažu da je Aleksandar Vučić kriv zato što su svi zaboravili
žrtve u Mladenovcu i svi pričaju samo o žrtvama u Ribnikaru. Jel vi razumete kakva je to neprincipijelnost, jel vi razumete kakvo je to trovanje nacije, kako je to trovanje ljudi, kakvo je to sejanje mržnje, svakodnevno iz minuta u minut, iz sata u sat, a o njima ne pričate, pričate samo o „Pinku“ i „Hepiju“.
Sve u redu, ljudi vi ste Skupština, vi imate veću odgovornost za to nego što mi imamo ovde. Ja nemam nikakav uticaj na nacionalne frekvencije, vi imate makar neki uticaj na nacionalne frekvencije, a zašto „Pink“ i „Hepi“ opstaju, zašto žive, zašto su preživeli vi pitajte vaše kolege pošto su im oni nakon 2000. godine, oni su ih sponzorisali, oni su ih podržavali, oni su bili delom vlasnici, tako da su oni to uradili, ti isti ljudi koji su doveli rijaliti programe u Srbiju, ti isti ljudi koji su u rijaliti programe, koji su ih uselili u Pionirski grad, ti isti ljudi se danas bore protiv rijalitija kao i ti isti ljudi se danas bore protiv nasilja kao. Hvala mnogo.

Dva minuta.

Gospođo Brnabić, pokazali ste na pravi način da ono što ste radili sve ove dane i ono što pokušavate da uradite i vi i ministri u ovoj Vladi koji su se obraćali, pokušavate da se sve nastavi po starom, da se ništa ne uradi, da se ne naprave nikakve ključne promene i da se prosto vi operete od odgovornosti koju kao vlast imate.
Ja nikada ne bih pomislio da imate bilo koju drugu odgovornost u ovom slučaju, ali kao vlast imate odgovornost da promenite ono dokle smo došli kao društvo, pali smo jako nismo i dok sve to govorite, dok slušamo sve ove stvari koje danima ovde izgovarate, ja imam samo jednu stvar da vam kažem, odnosno pokažem. Ne moram ništa ni reći. Ljudi ne mogu bolje razumeti bilo šta od toga da ovaj čovek ugošćava predsednika. Satima sa njim razgovara, sa vama razgovara. Ovo je vedeta vaših medija, ne samo on, nego i Željko Mitrović, nego „Pink“ i „Hepi“ koji su produžena ruka režim, koji su deo vaše vlasti, toliko neodvojiv od vas da i vi snosite odgovornost za sve što se dešava na ovim televizijama.
Pogledajte ljudi ovu sliku i ne moram reč da vam kažem. Ne moram reč da vam kažem. Ovo nije normalno. Ovo rešava REM. Mora da se oglasi i kada se ne oglasi ne možete braniti ni REM, ne možete braniti ni ovo, ne možete braniti ni vašu vlast.
Poenta ovih protesta, poenta svega ovoga što se radi jeste da se raskine sa postojećom praksom u kome je dozvoljeno da se ljudi slikaju, bre, sa pištoljima uživo u programu. Ovo nije normalno, ljudi, i zato vas pozivam da se okupimo u subotu u 18.00 časova ispred Narodne skupštine.
Za ministre imam, 20 sekundi, samo da pitam. Gospodine Blagojeviću, gospođo Grujičić, gospodine Žigmanov, gospođo Vujović, ajde da vas ne nabrajam sve, ima tu i nekih ljudi koji su možda manje ogrizli u ovo, gospođo Miščević, kako se osećate kada ova osoba iza vas brani ovo? Pa nije vam sigurno svejedno. Dajte nešto da uradimo da se ovo ne dešava. (Isključen mikrofon.)

Dva minuta.
Za dalje po Poslovniku prvo mora da se obrati naredni narodni poslanik, što je Žombor Ujvari.
Samo bez vike u sali.
Imate reč. Samo se prijavite i imate svoja tri minuta.
Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana predsednice i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim pitanje ministru infrastrukture, gospodinu Vesiću.

Granični prelaz Horgoš-Reska je jedan od najfrekventnijih i najopterećenijih graničnih prelaza između Srbije i Mađarske. O tome smo mi narodni poslanici SVM već više puta govorili u ovom visokom domu.

Granica se nalazi na teritoriji opštine Kanjiža iz koje dolazim, a na autoputu E75 smo nažalost svedoci čestih enormnih gužvi na graničnom prelazu, posebno u letnjoj sezoni, kao i za vreme vikenda i verskih praznika, ali danas već zapravo ne, samo tada.

Upravo zbog toga zaposleni i studenti koji rade i studiraju u Mađarskoj svakodnevno koriste i malogranične prelaze i nažalost imaju ozbiljnih poteškoća oko prelaza jer su terminali preopterećeni.

Kao narodni poslanik iz te regije i sam koristim taj granični prelaz, kao i mnogi moji sugrađani i moram reći da od njih uvek dobijam konstruktivne predloge, posebno od meštana Horgoša.

Na redovnim autobuskim linijama koje prelaze preko srpsko-mađarske granice, kao što je na primer linija između Subotice i Segedina pasoška i carinska kontrola se vrši na isti način kao i na ostalim vanlinijskim turističkim busevima.

Zbog velike gužve na granici polasci i dolasci ovih autobuskih linija nisu izračunljivi i ima dosta odstupanja od zvaničnog reda vožnje.

Uzimajući u obzir da mali granični prelaz „Horgoš-Reska 2“ već poseduje odgovarajuće infrastrukturne uslove potrebna su minimalna ulaganja i dogradnja kako bi tamo mogao da se vrši prijem autobusa i sa redovnih linija, pa bih vam poštovani ministre Vesiću postavio pitanje – da li postoji mogućnost da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u narednom periodu započne izradu planova i implementira projekat koji se tiče prelaska autobusa redovnih saobraćajnih linija preko malog graničnog prelaza Horgoš-Reske br.2? Hvala lepo.

Hvala vam.
Reč ima ministar Vesić.
Izvolite.

Tom pitanju, zato što je to bila jedan od osnovnih tema koje sam imao na sastanku sa svojim kolegom Janošom Lazarom, nedavno u Budimpešti. Što se tiče samog prolaska autobusa preko Horgoša-Reske br. 2 tu postoji nekoliko problema. Prvi problem je visina nadstrešnice. Ona u ovom trenutku ne dozvoljava i to moramo da rešimo. Znači, ona je, na tom prelazu visina 3,2 metra, visina same nastrešnice i u tom smislu je to trenutno najveći fizički problem.
Postoji neka druga međunarodna ograničenja, kao što je Međunarodni ugovor između Srbije i Mađarske, koji ne podrazumeva na taj, pošto je bilo nekih inicijativa o uspostavljanju autobuskog prevoza direktno, ali ćemo to sada rešavati.
Ono što je važno, zabeležili smo u odnosu na prošlu godinu povećanje prometa teških kamiona na Horgoš-Reske za otprilike 10% i na Kelebija-Tompa za otprilike 40%. To govori i to je hvala Bogu tako da je saradnja Srbije i Mađarske i ne samo saradnja naše dve zemlje, već i generalno taj put koji vodi kroz naše dve zemlje opterećeniji i u tom smislu zaista se ukazuje potreba za otvaranjem, prvo proširenjem postojećim, a onda otvaranje novih graničnih prelaza.
Ono što će se dogoditi u narednom periodu, znači prvo mi ćemo sada da krenemo sa izgradnjom brze saobraćajnice između Bačkog Brega i Nakova, odnosno Bačkog Brega-Nakova i Srpske Crnje. Ono što će se dogoditi kada se završi, za to treba, naravno nekoliko godina, čitava ta saobraćajnica, s obzirom da je to brza saobraćajnica, ono će preusmeriti deo saobraćaja iz Rumunije, ali ne samo iz Rumunije, već i Srbije za one koji žele da prođu kroz Mađarsku, gde idu prema Austriji itd. usmeriće na prelaz Bački Breg koji je trenutno malogranični prelaz.
Mi smo sa mađarskom stranom razgovarali o tome kako da uradimo projekat integrisanog graničnog prelaza na Bačkom Bregu i da pošto će taj prelaz biti, verujte mi, podjednako opterećen kao Horgoš, na taj način omogućimo da se time rastereti Horgoš, gde će deo saobraćaja sasvim sigurno ići na Bački Breg.
Mađarska strana sa svoje strane radi infrastrukturu da bi obezbedila da saobraćaj koji pređe sa naše strane kroz brzu saobraćajnicu može da bude prihvaćen. Oni počinju da rade most na Dunavu kod Mohača, počinju da urade svoj deo posla i mi ćemo imati kada bude završena brza saobraćajnica kroz Srbiju, Bački Breg-Nakovo- Srpska Crnja, odnosno kako mi to zovemo smajl ili osmeh severa, posebna ta saobraćajnica, mi ćemo tada imati i integrisan granični prelaz na Bačkom Bregu.
Što se tiče same Kelebije, tu su nas naše mađarske kolege obavestile da oni planiraju granični prelaz, ne na mestu gde je sada granični prelaz nego nešto dalje. mi imamo onaj Ipsilon krak koji je urađen u jednom poluprofilu, sada bi trebalo da uradimo drugi poluprofil Ipsilon kraka, ali to znači da ćemo sada obezbediti jedan odvojak koji neće biti tako dugačak kroz izradu tog drugog poluprofila za taj drugi granični prelaz. Tako da ćemo na Kelebiji imati dva granična prelaza. Ideja je da jedan bude za putnički saobraćaj, a drugi za teretni saobraćaj.
Ono što je važno, mađarska strana sa svoje strane radi sve saobraćajnice koje će obezbediti da granični prelaz Kelebija bude podjednako interesantan kao što je sada Horgoš, jer Horgoš je interesantan najviše zato što ima dobru infrastrukturu sa Mađarske strane i što naprosto kada pređete ili sa mađarske ili sa srpske strane vi nastavljate autoputem.
Kada se sve ovo bude završilo, mi ćemo imati pet, dva na Kelebiji, Horgoš jedan i dva i Bački Breg, imaćemo potpuno ravnopravne prelaze u smislu broja putnika. Takođe, nedavno je mađarski ministar spoljnih poslova koji je sa mađarske strane predsedavajući našeg Mešovitog komiteta Petar Sijarto, na poslednjoj sednici komisije je predložio da gradimo na Horgošu integrisan prelaz i to je predlog mađarske strane koji ćemo prihvatiti, jer pravo i jedino rešenje su integrisani prelazi.
Mi ćemo sada sa Makedoncima raditi dole na Tabanovcima proširenje. Bio je integrisan do pre korone. Sad otvaramo sa Crnom Gorom u Bijelom Polju prelaz. Radićemo sa BiH kada se završi do kraja godine Sremska Rača-Kuzmin, pa novi most preko Save. Radićemo sa srpske strane integrisan granični prelaz. To je suština i to je način kako možemo brže da prođemo.
Ono što je takođe jedan od načina kako možemo da ubrzamo kamione je e-tovarni list. Mi kao Srbija smo zajedno sa Transportnom zajednicom ušli u taj projekat. To znači da ćete imati jedinstven e-tovarni list, svaki srpski prevoznik i sa svoje strane više neće biti potrebno ništa osim skeniranja barkoda na bilo kojoj granici, jer će taj sadržaj tog tovarnog lista biti dostupan svim zemljama EU, naš i njihov takođe i time ćemo ubrzati sam prelaz.
Ono što želim da vam kažem kada već pričamo o tome, mi pregovaramo sa mađarskom stranom, pošto znate da u oktobru treba da krene i putnički saobraćaj Subotica-Segedin. Pregovaramo i dogovorili smo se sa mađarskom stranom da zajednički prelaz bude u Segedinu, kao što će za brzu prugu zajednički prelaz biti u Subotici, jer je u Subotici nekad i bio prelaz, davno još. Tu će sada biti nova železnička stanica. Znači u Segedinu će biti zajednički prelaz. Tako da oni koji budu koristili to, uglavnom ljudi koji lokalno žive tu će koristiti taj voz. Neće imati bilo kakvo stajanje na granici.
Mađarska strana je izrazila želju za izgradnju pruge Subotica-Baja. Ta pruga je nedavno u Crnoj Gori na sastanku Transportne zajednice na kome su prisustvovali iz Evropske komisije, ušla u TENS, to je Mreža evropskih saobraćajnih koridora, što omogućava i mađarskoj strani, više mađarskoj nego našoj. Ona je mnogo duža sa teritorije Mađarske, nego sa teritorije Srbije, da dobijemo grantove i da možemo da radimo tu prugu.
To je posao koji nas čeka u budućnosti sa samom mađarskom stranom. Tako da je to ono što mogu da vam kažem. Činjenica je da niko od nas nije zadovoljan samim čekanjem kamiona, najviše naši prevoznici.
Želim da se zahvalim mađarskoj strani. Mađari su nam bez ikakvih problema izašli u susret na poslednjem sastanku Mešovite komisije i povećali broj dozvola za naše kamione za duplo, tačno koliko smo tražili. Nemačka je povećala za 11.000, sa 45.000 na 56.000, mađarska strana nam je dala onoliko dozvola koliko smo želeli. Tako da naše kamiondžije nemaju apsolutno nikakav problem i više niko ne čeka dozvolu za mađarsku, kao što više nemaju problem za dozvole za Nemačku. Imaćemo sada sastanak i sa Italijanima, verujem da ćemo to rešiti. Sa Makedoncima ukidamo bilo kakve dozvole već u junu, tako da je takva situacija.
Znači, radiće se na podizanju te nadstrešnice koja jeste suštinski problem, ali naša želja je da mađarski i srpski narod, odnosno naši građani, Mađari i Srbi koji žive i sa jedne i sa druge strane granice da funkcionišemo kao da granice nema. Nama ta granica nije potrebna, dobro sarađujemo i svi ovi projekti koje sam rekao, ti projekti su zaista nešto što treba da omogući da ljudi, posebno ljudi koji žive na severu Vojvodine, oni koji putuju da mnogo brže funkcionišu.
Na kraju želim da kažem, izgradnja brze pruge, kada već pričamo o odnosima Srbije i Mađarske, izgradnja brze pruge teče po planu. Mogu sa potpunom sigurnošću da kažem da ćemo mi do Subotice završiti prugu do kraja 2024. godine. Počelo je zaustavljanje saobraćaja na određenim nadvožnjacima u Subotici. To ide po planu kako smo dogovorili sa gradom. Za sada nema problema. Ima uvek kada se nešto zaustavi, malo je teže, ali ide kako smo se dogovorili. To znači da ćemo mi moći u prvoj polovini 2025. godine da pustimo brzi voz između Beograda i Subotice, dok se ne testira pruga u Mađarskoj. Između Beograda i Subotice stizaće se brzim vozom za sat i 12 minuta, što je sada zaista nemoguće bilo kojim prevoznim sredstvom. Videćete kako će se promeniti život ljudi.
Do sredine 2025. godine Mađari će završiti svoj deo pruge, onda sledi testiranje njihove pruge, da bismo uspostavili brzi voz između Beograda i Budimpešte. Stizaće se za oko tri sata. Granični prelaz će biti u Budimpešti, Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Kada uđete u voz u Budimpešti, vi u Srbiji ne stajete na graničnom prelazu i obrnuto, voz iz Srbije će ići pravo u Budimpeštu. Hvala na pitanju. Ima zaista puno stvari na kojima zajednički radimo. Nas čeka i zajednička sednica Vlade gde ćemo izaći sa svim zajedničkim projektima.

Hvala.
Reč ima ministar dr Aleksandar Martinović.