Pretpostavljam da su sve prijave za reč, pošto niko ne signalizira drugačije?
Idemo dalje sa ovlašćenima.
Reč ima Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala vam.

Znači, na ovoj resetovanoj raspravi u stvari čuli smo još i neke nove detalje. Ja bih samo na početku podsetio zašto smo se mi ovde okupili. Znači, okupili smo se da raspravljamo o tome šta se dogodilo u Srbiji, zašto se to dogodilo i da li smo nešto možda pogrešili kada se to dogodilo. Prosto podsećam vas na to zato što vladajuća većina očigledno misli da je sve o njima ili da je sve o njihovom predsedniku i da se sve tiče skupljanja ili gubljenja glasova i rejtinga.

Mi smo tražili raspravu jer su naša Vlada i nadležni ministri, i to je zaista izuzetnost naše Vlade, jedini ikada u ovakvoj situaciji, bez ikakve analize ili pre bilo kakvog ozbiljnog uvida požurili da javnosti saopšte da su bezgrešni, da saopšte da niko nije kriv za tragediju koja se dogodilo, da su za to krive nekakve bezlične sile, poput interneta, dark veba posebno, da su za to krive uvezene zapadne vrednosti, kultura naoružavanja i pucanja koja je karakteristična za Srbiju. Znači, niko od nadležnih, niko od onih ljudi koji su mogli da deluju ili rade nešto drugačije.

Takođe smo tokom sednice čuli od te iste bezgrešne predsednice Vlade da je jedan univerzitetski profesor opasniji od TV „Pinka“ i svih televizija sa nacionalnom frekvencijom i da postoji neki tajkun koji ugrožava Srbiju, pa valjda zbog toga Milomir Marić mora da nosi oružje u studiju i maše njime, da funkcioneri i pripadnici vladajuće većine zbog toga se slikaju naoružani sa pištoljima i automatskim oružjem koje je, inače, zabranjeno, valjda da brane državu od njega. Onda nam je došla kazna, a to je bezgrešni ovlašćeni predlagač za ovu tačku dnevnog reda koji, na primer, tvrdi da su se građani naoružali 5. oktobra i da sada nose to oružje na protestima. Da li su, recimo, Bajatović ili ovi drugi koje smo videli na slikama, takođe, uzeli to oružje 5. oktobra i da li onda to oružje nose okolo na ovaj način?

Čuli smo i razne druge fantastične misaone konstrukcije. Od istog ovlašćenog predlagača imamo ovu konstrukciju – opozicione korisnice „Tvitera“, na primer. Da li postoji vladajuća korisnica „Tvitera“? Recimo, postoji jedna Jelena Karleuša koja se slikala sa ministrima i slikala se na mitingu koji je bio ovde ispred Skupštine i koja je pisala one grozne stvari koje je pisala. Niko od nas ne tvrdi da su svi predstavnici vladajuće većine isti kao Jelena Karleuša ili da svi misle isto kao Jelena Karleuša, ali bih zamolio isto tako da se ne misli za sve opozicione predstavnike da misle kao opoziciona korisnica „Tvitera“. Tu reč prvi put čujem, pa moram da je ponovim.

Dragi predstavnici i predstavnice vladajuće većine, kada govorite takve stvari, kada radite takve stvari, a ono što bih želeo da vas pitam jeste – šta branite i koga štitite kada branite ovaj Izveštaj ili kada besramno napadate druge ljude, one koje smatrate svojim političkim neprijateljima ili bilo koga za koga smatrate da može da vam ošteti rejting, pa bio on u ovoj sali, bio član neke partije ili organizacije ili ne?

Hajde da vidimo o čemu se tu radi. Hajde najpre nekoliko reči da kažem o tom Izveštaju. Kada smo kod toga, imao bih jedno pitanje – da li je neko video Oliveru Zekić, možda? Ona nam je poslala ovaj Izveštaj, ali valjda nam se sada sveti time da slušamo Nebojšu Bakareca koji ne pokušava da govori o onome što je napisano u ovome Izveštaju, nego zloupotrebljava svoje mesto da prebaci ovu raspravu i da mi sada govorimo o N1 ili „Novoj S“ ili nečemu drugom.

Gospodo, zakažite sednicu o tome, pa ćemo razgovarati. Sada razgovaramo o Izveštaju REM-a, a šta piše u izveštaju REM-a? Pa piše, na primer, da su se TV „Pink“ i TV „Hepi“ malo popravili u odnosu na raniji period i da bi im predsednica Saveta REM-a dala možda neku slabu, ali prelaznu dvojčicu i da onda u stvari je sve u redu i sa „Pinkom“ i sa „Hepijem“.

Na primer, za TV „Prvu“ ili TV „B92“ ne kaže da čak zaslužuju i tu prelaznu dvojčicu, ali valjda nema veze, biće nekakav popravni ispit, pa će i oni dobiti prelaznu ocenu, a u međuvremenu će da emituju svoj program i da gledamo ono što oni emituju.

Dragi predstavnici većine, da li možda štitite odsutnu Oliveru Zekić i Savet REM-a i njihov revnosni politički rad i poslušnost i ono što je jako važno njihovo konstantno nepoštovanje zakona i konstantno izvrgavanje čak i one regulacije koju sami su doneli i koja uredno visi tamo, uredno je okačena na sajtu? Recimo, tamo možete naći, na primer, da se 2015. godine vodila rasprava o rijalitijima, ali to je plaćala EU, pa je bio verovatno neki dobar projektić iz koga je moglo da se uzme neki novac i da su oni obećali da će u stvari neke stvari ići samo iza ponoći.

To je bilo pre osam godina, ali se ništa u međuvremenu nije desilo, ali imamo sada obećanje Željka Mitrovića da će se deisti čim se završi finale „Zadruge“, zakazano neposredno pre finala „Lige šampiona“ u fudbalu.

Ono što takođe možda branite, jeste da li branite programe TV „Pinka“ ili TV „Hepija“, na primer? Da li branite ono što piše u Izveštaju da jesu ti programi, pa ako ih ne gledate, ako pročitate Izveštaj mogli ste svašta saznati unutra. Mogli ste saznati da tamo ima naučno-obrazovanog ili kulturno-umetničkog programa u emisijama kolažnog tipa, na primer. To su vam one emisije, na primer jutarnji program ili jutarnji program vikendom, pa kada Jovana Jeremić valjda stavi naočare, onda je to naučno-istraživački program, kada Sarapa stavi prst na čelo onda je to takođe naučno-istraživački program, a najobrazovaniji program je verovatno onaj kada Jovana Jeremić govori sa ove ovde govornice sa koje govore predsednik Vlade ili predsednica Vlade ili predsednik ili predsednica države ili kada sedi na vašem mestu, na primer, tu i obraća se gledaocima „Pinka“.

Da li štitite možda Željka Mitrovića ili Milomira Marića ili Dragana J. Vučićevića i njihovo pravo da nekažnjeno lažu, obmanjuju i sluđuju javnost u Srbiji, dok u stvari, dok kako predsednik države kaže gube novac teško stečen i teško zarađeni novac koji će izgubiti ukidanjem ovih rijaliti emisija koje su obećali da će ukinuti?

E pa dragi predstavnici i predstavnice većine, prosto to nam recite, recite nam kada branite ove izveštaje, da li branite sve ove stvari? Da li onda kada napadate nas ili napadate one koji su ovde odsutni, bili to tajkuni, univerzitetski profesori ili neki novinari, da li u stvari štitite sve ove ljude? Da li štitite sve njihove interese i da li štitite njihove zarade u tom smislu?

Da li onda u stvari ovo što nam radi Olivera Zekić i Savet REM-a jeste nešto što zajedno sa na primer TV „Pinkom“ ili TV „Hepijem“ jeste nešto što vi zdušno pozdravljate i podržavate u odnosu na način na koji se možemo informisati i na način na koji možemo koristiti elektronske medije da bi se ljudi i obrazovali i saznali nešto i dobijali kulturne i druge sadržaje koje bi trebalo da dobijaju zato što ti mediji imaju nacionalnu frekvenciju i imaju obavezu time što koriste neko javno dobro da to rade?

Hvala vam. Ja bih voleo da u budućoj raspravi u stvari mnogo više toga čujemo o ovim stvarima, a manje o ljudima i o ljudima koji su odsutni i o stvarima koje…

(Narodni poslanik dobacuje s mesta: Sve vreme pominješ ljude koji su odsutni.)

Oliveru Zekić, da, koja bi trebala da bude ovde, da, i koji nemaju veze sa tačkom dnevnog reda. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača, Nebojša Bakarec.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, neću ja koristiti to pravo, nego repliku samo dva minuta pošto me je prethodni govornik pomenuo, neke stvari su mu nejasne pa ću mu kratko objasniti, dva minuta je dovoljno.

Dakle, niko nikada iz vlasti tokom ove tri nedelje od tragedije nije pominjao neke bezlične sile kao uzročnike. Apsolutno nismo, uvek smo rekli šta su uzročnici, pre svega ubica, pa njegovi roditelji, pa rođaci, pošto je i toga bilo u ovim tragedijama kod ubice iz Mladenovca i eventualno okruženje, uvek je to bilo jasno i preduzeli smo niz mera.

Vi kažete – opozicioni korisnici „Tvitera“, nešto vam nije jasno, ta moja oznaka. Znate šta, pa i sam „Tviter“, to je ukinuo, ali je označavao provladine medije širom sveta, srećom je to ukinuo. Postoje opozicioni korisnici „Tvitera“, naveo sam vam, kad sami sebe označe. Moji, recimo, profili su označeni sve kao SNS, ja privatnih nemam, svi su politički. Tako i pojedini mnogi korisnici iz opozicije stave svoje oznake stranačke, pa su to opozicioni korisnici „Tvitera“.

Nego da vas pitam, kad vi razgovarate sa svojim kolegom Jovom Bakićem na fakultetu, da li podržavate vi njegovo nasilje, pretnje? Kad razgovarate, kažete li – baš ti je to dobro, Jovo, to si sjajno uradio?

Poslednje moje pitanje vama, da li držite časove čoveku koji sedi ispred vas, koji je završio samo srednju školu? Vi ste univerzitetski profesor, to je sjajno, on vas predvodi, možda je on bolji od vas, ali ja ne vidim da je bolji. Međutim, pitam vas, da li mu držite časove da bi mogao da završi fakultet pošto je u 46. godini i dalje student? Da li ste mu objasnili kao profesor Filozofskog fakulteta norme u vezi lažnog predstavljanja, pošto je on u ovu Skupštinu ušao lažno se predstavljajući kao radnik u kulturi, što nije ništa i kao dizajner, a nije, nego je student poljoprivrede? Hvala.

Dva minuta, reč ima Đorđe Pavićević.

Hvala.

Vrlo radu ću vam odgovoriti. Naravno da sam sa kolegom Jovom Bakićem razgovarao, mada nije isti fakultet na kojima radimo. On se bavi inače desničarskim partijama. Napisao je veliku knjigu o desnici u Evropi i raspravljamo o tome. Čak smo raspravljali i o ovome što je rekao, ali ja sam njemu to lično rekao šta mislim o tome, i siguran sam da ni on… Naravno da ne mislim da treba nekoga juriti po ulici, nisam siguran da su sve njegove tvrdnje bile da treba nekoga juriti po ulicama, ali da ne ulazim u raspravu o tome pošto ovo nije rasprava o Jovi Bakići i ne treba da bude rasprava o Jovi Bakiću i nije rasprava ni o vama. Rasprava je o ljudima koji su pretrpeli tragediju i o ljudima kojima treba na neki način pomoći i o tome da li Vlada i institucije čine sve to kako treba.

Što se tiče ovog drugog pitanja, vrlo radu ću vam odgovoriti. Kolega ispred mene zaista nije završio fakultet, ali to meni nikako nije problem. Čak sam i ponosan što nikada recimo niko od nas nije insistirao na sticanju diploma na način na koji mnoge vaše kolege, uključujući i ministre u Vladi, jesu sticale takve diplome i zaista ovde se na prste ruke u nekim situacijama mogu se nabrojati ljudi u Vladi na primer koji su regularno obavili svoje obrazovanje i zaista bih voleo da možda jedno dana o tome i raspravljamo.

To je bilo dva minuta. Vi ste čekali. Dva minuta, izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Kada smo o temi, o dnevnom redu i šta je zaista bio duh pokretač ove sednice, koju ste vi kao predstavnici opozicije tražili, da to je bila nečuvena tragedija u osnovnoj školi i u Smederevu i Mladenovcu, masakr kakav Srbija ne pamti - šta je država uradila? Odmah na lice mesta je izašla ministarka zdravlja, posle nje ministar Ružić, ministar prosvete, koji je podneo ostavku, Skupština usvojila i konstatovala, vrlo brzo posle njih i ministar Gašić, ali nekako je medijski njegov dolazak na lice mesta bio izgubljen vrlo verovatno u prevodu.

Dolazak premijerke i određenih resornih ministara koji su ovde nekoliko dana odgovarali na sva moguća pitanja svih vas predstavlja čin odgovornosti. Nijednog momenta prva dama Vlade Srbije ili prvi ministar Srbije nije rekla da beži od odgovornosti, da beži od ostavke ili bilo čega sličnog.

Postavljalo se pitanje - zašto samo ministar unutrašnjih poslova, zašto ne cela Vlada? Evo, mi nudimo, predsednik Republike vas je pozvao, sve vas stranačke prvake na dijalog, od REM-a do cele Vlade. Svako će podneti svoju odgovornost.

Međutim, ono što je važnije za građane Srbije, vidite, roditelji te ubijene dece su sinoć u predsedništvu sa predsednikom Republike i svim nadležnim organima pričali o svojim zahtevima koji apsolutno nemaju nikakve veze sa vašim. E, toliko o tome.

Hvala.
Reč ima Ilo Mihajlovski.

Hvala predsedniče.

Poštovane poslanice, poslanici, poštovani predstavnici medija, uvaženi građani, u ime Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS – Solidarnost i pravda, najiskrenije želim da izrazim iskreno saučešće porodicama nastradale dece u školi „Ribnikar“ i porodicama mladića na području Smedereva, Mladenovca i porodici mladića u Priboju.

Danas je na dnevnom redu prva tačka dnevnog reda – Izveštaj o nadzoru programa komercijalnog pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštaj o slučajevima nasilja na televizijskim programima, koje je podnelo Regulatorno telo za elektronske medije sa predlogom zaključka Odbora za kulturu, informisanje od 17. maja 2023. godine.

Naša generacija i mlađe generacije bile su svedoci velikih promena u oblasti televizije kao medija. Od vremena kada je bio samo jedan televizijski kanal došli smo do toga da danas u Srbiji imamo više desetina manjih ili većih televizijskih kuća, koje prave od jednog do više desetina zasebnih televizijskih kanala, a kada se na to dodaju i inostrani kanali dolazimo do broja od više stotina televizijskih kanala sa najrazličitijim sadržajima. Samim tim jasno je koliko je ova oblast značajnija i kompleksnija za odnos između emitera i države.

Za postupak i način na koji se emituju programi odgovorni su urednici koji uređuju programe i plasiraju u javnost, da li su to televizije, Internet ili novine. Regulatorno telo za elektronske medije ima nezahvalnu funkciju da prati, nadgleda i drži sva emitovanja u zakonskom okviru. To nije lak posao ako se ima u vidu da se emituju više stotina televizijskih programa.

Regulatorno telo za elektronske medije treba da prati i analizira sve programe i pravovremeno da reaguje na pokušaje koji se neposredno prave u toku emisije. Zato potenciram da su najodgovorniji vlasnici televizije i urednici koji pripremaju emisije, a REM u drastičnim slučajevima mora da deluje brže i odlučnije.

Moram da istaknem da je REM za ovo kratko vreme od oktobra 2022. do 17. maja 2023. godine dostavio iscrpni Izveštaj o četiri emitera koji smo mogli da pročitamo u podnetom Izveštaju.

Mi nemamo razloga da ne verujemo podacima koje je dostavio REM. Sva četiri emitera u najvećoj meri drže se emitovanja sadržaja koje je propisao zakon i podzakonski akti, te sopstvenim planovima, elaboratima emitovanja.

Iako u ovom konkretnom slučaju REM je u relativno kratkom vremenskom roku uspeo da dostavi podatke koji čine ovaj Izveštaj, na skoro svim ovim kanalima je učešće zabavnih programa, rijalitija, informativnih programa koji u zbiru dostižu i preko 80 do 90% emitovanog sadržaja, ja imam razumevanja za ovakvu vrstu sadržaja. Ona je plod pre svega činjenice da ove televizije nastoje da ugode ukusu i željama svoje publike, a to smo upravo svi mi građani, dok su sa druge strane najpopularniji sadržaji iz oblasti sportskih prenosa i novih filmskih ostvarenja odavno visoko komercijalizovani pa se stoga emituju na uskospecijalizovanim kablovskim kanalima koji imaju više novca da plate autorska prava i prava prenosa.

No, to ne mogu biti opravdanja ovim emiterima za to što svoje programe, programske šeme nastoje da upućuju najjeftinijim produkcijama. Mislim da se i pored toga ne može rukovoditi samo finansijskim kriterijumima kada se kreiraju programski sadržaji. Možda mladim generacijama televizija kao medij nije interesantna. Nama starijima ona to svakako još uvek jeste. Naša generacija je ranije i te kako gledala televizijski program. To rado čini i danas, pa ako smo možda prerasli emisije obrazovnog programa, mislim da bi veliki broj pripadnika najstarije populacije rado voleli da vide i više dokumentarnih i naučnih emisija.

Moj kolega Hadži Milorad Stošić je dao određene predloge u tom pravcu i ja bih dodao još neke. Ako je izgovor to što snimanje i emitovanje ovih emisija nije finansijski isplativo, nadam se da se možemo složiti da bi se trebala izdvojiti i određena finansijska sredstva za snimanje takvih sadržaja. Isto važi i za obrazovne programe. Možda su naši mladi sada više okrenuti internetu i na njemu traže odgovor na pitanja koja ih interesuju. Ako bi se više pažnje posvetilo ovim programima, ako bi se izdvojila sredstva za takve emisije savremenih producenata i da na pravi način obrade interesovanje i probleme mladih, onda bi se moglo očekivati da bi ovi programi bili više gledani i imali više uticaja među tom populacijom.

Sa druge strane, da bi sagledali širu sliku, mi smo svedoci dramatičnog porasta senzacionalističkih izveštaja o raznim sociopatološkim pojavama, poput ubistva, samoubistva, kao i raznih formi nasilja i nasilničkog ponašanja. Iako je u završnom delu ovog Izveštaja REM dostavio da se ovim pojavama u elektronskim medijima daje manje prostora nego u štampanim medijima, toga ipak ima i na televizijama, neretko i u udarnim, najgledanijim terminima.

Mislim da to nije dobro, jer se time promovišu takve pojave i pojedinci koji ih čine i daju im se na značaju, pogotovo, ovde bi emiteri morali biti svesni da sloboda izveštaja uređivanjem programa nije i ne može biti apsolutna i da bi se oni morali biti svesni svoje uloge na formiranje društvenih vrednosti.

U nadi da će ovi događaji uticati na sve nas, da podignemo svoj nivo svesti kada je reč o ovome i da ćemo u perspektivi dobiti kvalitetniju strukturu televizijskih programa, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće ovaj Izveštaj REM-a. Zahvaljujem na pažnji.