Povreda Poslovnika.

Član 106. stav 3.

Čuli ste i reagovali ste prilikom dobacivanja od poslanika Aleksandra Jovanovića Ćute, ali ste propustili prethodno dobacivanje koje je imao dok je govorio Đorđe Todorović. Ja ću jedan deo citirati, jedan deo iz pristojnosti neću.

Dakle: „Au, šta se radi, Bog te …“ Ja vas molim da reagujete na to psovanje Boga. Imali smo od te političke opcije pozive da se kosti vladike Nikolaja bace psima, najgore napade na patrijarha, imali smo blokadu Patrijaršije, imali smo ne znam kakve napade, prekrečili su mural patrijarha Pavla, nema šta nisu radili. I sad još ovde u Skupštini Srbije psuju Boga!

Hajde da završimo s tim, molim vas da reagujete. Moguće da niste čuli, ali, molim vas, obratite pažnju na to dobacivanje. Ja znam da je on prijatelj ovih velikih vernika koji sa njim zajedno šetaju i aplaudiraju mu, ali, eto, niko ni od njih nije našao za shodno da reaguje, pa vas evo molim ja da čujete, pošto se oni prave da ne čuju, da čujete bar vi, pa reagujte adekvatno Poslovniku na takve odvratne psovke ovde u ovom domu. Hvala.

Nisam čuo, zaista. Ako je to zaista i rekao Aleksandar Jovanović, to jeste za osudu. Nikakve psovke ne želim u ovoj sali, ni da se psuje Bog, ni da se čuje bilo šta drugo ili bilo ko drugi.
(Tatjana Manojlović: A uvrede?)
Šta kažete, Manojlović? Jel psovao Aleksandar Jovanović Ćuta ovako kako je sad ukazano?
(Tatjana Manojlović: Rekao je …)
Rekao je. Dobro, pošto mi je potvrdila i Tatjana Manojlović.
Dakle, u pravu ste, gospodine Jovanov, ja to nisam čuo. Ali, kome sad da izreknem bilo šta, kada je Aleksandar Jovanović pobegao?
Ne treba da se glasa za član 106?
Isto povreda Poslovnika, Marijan Rističević.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, dva su razloga za član 107 – povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Prvo, gospođa iz RTS-a non-stop dobacuje kad Milenko govori i vi na to ne obraćate pažnju.

Takođe je bučno gospodin Ćuta napustio sednicu. Ja razumem da on verovatno ima bolove, jer kad je izlazio iz kafane neko mu je stao na ruku, ali evo prilike da se ja izvinim vama s obzirom da sam od vas tražio da se formira radna grupa u kojoj treba da budu inženjeri telekomunikacija itd. da se utvrdi poreklo programa i samo da vam kažem nešto, da sam ja pri tome upotrebio izraz za neke kolege – Šolakova pešadija.

Ovo je prilika da se izvinim. Posebno gospodinu Nikoli Nešiću. Želim da se izvinim iako znam da on neće potpisati to da se formira radna grupa iz sledećeg razloga – Nikola Nešić je regionalni menadžer tehničke operative SBB. To je ona firma u vlasništvu Junajted medije i Junajted medija i Junajted grupa su u vlasništvu Dragana Šolaka, a bogami to je bilo i nekada vlasništvo Dejvida Petreusa, šefa CIA. Sada ja ne znam da li on radi za CIA, da li radi za Šolaka?

Želim da se izvinem i građanima. Ja sam pokušavao ovde da ih zastupam i da kažem da nezavisno Regulatorno telo itd. treba da bude nezavisno, da ja kao šef partije se ne mešam u to, da uopšte partijski sledbenici u to ne treba da se mešaju, ali bože moj, građani Republike Srbije vama se izvinjavam, ja ću podneti onaj zahtev za radnu grupu. Građanima se izvinjavam, ja za njih radim, on radi za svog gazdu. Hvala.

Dobro. Razumeo sam da ne očekujem obostrane potpise na predlog. Rekao sam vam unapred da nisam ni očekivao. Razumeo sam.
(Nikola Nešić: Replika.)
Možete po Poslovniku.
(Nebojša Cakić: Zašto kada ga je pomenuo?)
Cakiću, nemojte da vičete iz klupe. Cakiću, ja sam vama rekao, možda ne danas, ali ne prethodnim sednicama, kada se ukazuje na povredu Poslovnika, nema prostora da se dobije pravo na repliku.
Znači, možete da se javite po Poslovniku, Cakiću, i vi i svako drugi. Sada i kasnije. Sve je to u redu. Znači, samo prosto vodimo računa o pravilima.
Ovo sam razumeo. Da mi ovi, kako ste rekli, sa RTS dobacuju, na to sam navikao i ne obazirem se odavno.
Ne treba da se glasa?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Član 107. Povreda dostojanstva.

Sada vi tražite, predsedavajući, od mene da ja zloupotrebim ovaj Poslovnik, a ja to neću sada da uradim iz poštovanja prema ovom domu. Mislim da sam apsolutno imao prava na repliku jer je pomenuo lično mene. Reklamiram ovu povredu Poslovnika, neću zloupotrebiti i odgovoriti gospodinu Rističeviću, ali vam molim, sada ću odmah da se javim, da mi dozvolite pravo na repliku. Hvala vam.

Znači, dozvolio vam jesam da govorite, nije to nikakav problem, kao što vidite, ali samo pogledajte. U Poslovniku je tako definisano. Ne može se koristiti pravo na repliku ukoliko se odnosi na ukazivanje na povredu Poslovnika. To su pravila koja ste vi pravili, vi pisali i ja samo postupam po njima.

Dozvolio sam vam, ukazali ste na član 107. na koji je već prethodno ukazano i nisam vam istog momenta ni isključio mikrofon ni oduzeo reč, dao sam vam mogućnost da kažete šta god ste hteli. Tako da, besmisleno je da vas pitam da li treba da se glasa? Isto važi i sa vas gospođo Đorđević, ne morate da dobacujete iz klupe kao i svi ostali možete da se pristojno javite i govorite. Dobro. Pošto više niko ne želi da kaže na tu temu.

Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović.

Gospodine Jovanoviću, porasla vam je želja za još jednom opomenom, e, hajde, pratimo to nadalje.

Izvolite, gospodine Mitroviću.

Protest građana „Srbija protiv nasilja“ je početak ozdravljenja našeg društva. Zbog toga se ja građanima koji učestvuju na protestu iskreno zahvaljujem, a mladima i deci koji su na top protestu duboko stvarno duboko se klanjam.

Potreba svakog živog bića da bude zdravo, kao i potreba naroda da ima zdravu državu, ja ću pokušati pomalo medicinski da objasnim. Čir na koži je otvorena rana koja dolazi usred povreda, slabe cirkulacije, pritisaka ili infekcija. Ukoliko se čirevi ne leče dolazi do ozbiljnog poremećaja zdravstvenog stanja svakog živog bića.

Čirevi na koži Srbije izazivaju jednino političari namerno ubacujući nesposobne, ali podobne ljude tzv. mediokritete u institucije. To vi kažete mediokriteti, mi medicinari kažemo ubacujete viruse, bakterije i gljivice što izaziva raspadanje jednog sistema i raspad jedne države.

Građani Srbije su osetili da na koži Srbije ima mnogo čireva. U želji da izleče ovu zemlju krenuli su kao bela krvna zrnca, leukociti iz svih krajeva Srbije. Na stotine hiljade svake sedmice, a vrlo brzo i svakog dana su krenuli put Beograda, jer su dijagnostikivali i locirali čireve. Sva žarišta i infekcije dolaze ovde, nalaze se ovde u Beogradu. Jedan od tih čireva je i REM, tzv. Regulatorno telo za elektronske medije. Iz tog REM-a, odnosno čira preko medija se šalju bakterije, toksini u čitavu zemlju i preti opasnost da nam država dobije sepsu.

Posao REM-a nije taj, posao REM-a pored ostalog je da kontroliše rad pružalaca medijskih usluga, da izriče mere zakonom predviđene pružaocima medijskih usluga, npr. kada Milomir Marić u jutarnjem programu izvadi pištolj, REM je dužan da momentalno pozove dežurne lekare iz „Laze Lazarevića“ da se isti taj pregleda ili po potrebi i hospitalizuje.

Dalje, da štiti interese predškolskog, školskog uzrasta, da pravi obrazovni i kulturni program, da insistira na tome, jer je to jedini način opstanka ove zemlje i to je jedini način razvoja ove zemlje, a šta se zapravo desilo? Za tri meseca ove godine udeo dečijeg programa na Pinku je 0,02%, a na Hepiju 0,01%, za prva tri meseca. U prethodnim godinama dečiji, školski i obrazovani program je bio 0%.

Znate li građani Srbije šta je REM označio kao dečiji program? Označio je program predstavljanje dečije knjige u trajanju od 16 minuta u pet sati ujutru. Da li je to normalno? Zbog toga Demokratska stranka i kompletna opozicija traži kompletnu smenu REM-a na čelu sa Oliverom Zekić. Demokratska stranka i opozicija smatraju da je REM posebno odgovoran za stanje u medijima i povećanu agresiju u društvu. Ako imate i malo savest svi vi, mi treba jednoglasno da izglasamo nepoverenje REM-u i da tu instituciju promenimo iz korena. Hvala puno.

Reagovaće posle mnogi znam, ali da vam skrenem pažnju odmah, nazivati druge ljude virusima i bakterijama, užasno je, užasno je. I, ima istoriju takvog ponašanja, ali video sam vam i karikaturu u današnjem „NINU“ tako da me više ništa ne iznenađuje.
Reč ima Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedavajući.

Započeću, pošto je gospodin pomenuo mere REM-a, da nešto nije urađeno. Prosto i juče sam obećao da ću uvažene narodne poslanike kolege, informisati o merama koje je REM preduzimao. Tako da ovo što je poslanik izneo je neistina, da REM nije preduzimao nikakve mere. Ispuniću sada svoje obećanje, pošto su oni kao normalna institucija, kao korektna institucija poslali mi te podatke, sada ću upoznati poslanike.

Dakle, pružaoicima medijske usluge sa izdatom teritorijalnom, odnosno zemaljskom dozvolom za nacionalno pokrivanje, tzv. nacionalnom frekvencijom u poslednje dve godine izrečene su dve mere i to upozorenje TV Pinku i TV Hepiju. Dakle, to je deo mera samo. Međutim, to morate da stavite u ravnotežu sa sledećim podatkom. Za šest godina REM se obratio luksemburškom regulatornom telu ALIJA 20 puta pošto su u njihovoj nadležnosti ove luksemburške televizije,ima ih dve. Za šest godina ALIJA je za 20 i nešto obraćanja REM-a izrekla samo jednu opomenu za TV N1.

Dakle, naš REM je za dve godine, za tri puta kraće vreme izrekao dva puta više mera upozorenja nego regulatorno telo u Luksemburgu koje je naravno apsolutno pristrasno. Ako posmatramo period od 2018. godine sa sledećim merama, koje se zovu prekršajni postupci, REM je 2018. godine pokrenuo 48 prekršajnih postupaka, 2019. godine takođe 48 prekršajnih postupaka, 2020. godine opet 48 prekršajnih postupaka, 2021. godine 48 prekršajnih postupaka i prošle godine je pokrenuo 28 prekršajnih postupaka zbog kršenja Zakona o oglašavanju, ali je izrekao osim ovih dva niza mera koje sam izneo, izrekao je i sledeće mere zbog kršenja odredbi Zakona o elektronskim medijima. Dakle, opomena je izrekao 15, upozorenja 22 i to je najteža mera koju REM ima. Oni nemaju težu meru, dakle, privremena zabrana objavljivanja određenog programskog sadržaja, tih mera su izrekli četiri. Tako da sam time dao punu informaciju.

Ovaj prethodni poslanik, zaista reagujem zbog toga, zloupotrebio je svoju profesiju, doduše on je veterinar, međutim iznosio je određene i to je posebno odvratno, medicinske dijagnoze za sve nas, za sve neistomišljenike. Da li veterinari polažu Hipokratovu zakletvu, ne zna, on sigurno nije, a da je lekar on bi je kršio. Moram da podsetim da je poslanica koja sedi blizu njega, nije sada tu, pre jedno sat vremena je vrlo nekorektno takođe pominjala određene medicinske dijagnoze koje su bile upućene mislim meni, ali i predsedniku Vučiću i odmah je to izazvalo reakciju vrlo nervoznih ljudi, rekao bih psihički nervoznih. Tako da je Dragan Maršićanin, to je onaj čovek koji je zloupotrebljavao funkciju, inače je leva ruka Miloša Francuza, koji je bio svojevremeno upravo predsednik ove Skupštine, pa je red da to pomenem. Dok je bio predsednik Skupštine zloupotrebljavao je svoju funkciju što je sramotno, tako što je vrlo nekorektno saletao službenice ove Skupštine i primoravao ih na određene radnje i mediji su onda zabeležili tih godina slike toga.

Dakle i taj Maršićanin se usudio na tviteru, upravo je sveže objavio, kolonoskopiju, šalje predsednika Vučića, preporučuje operacije, kolonoskopiju itd. ne mogu sve ovo da pročitam, jer je mnogo gadno. Pominje i nas poslanike tako da to je to što vi radite iz opozicije.

Inače, gospodin prethodni, veterinar, je pominjao gospodina Marića i pištolj. Ja sam juče rekao da se ne slažem sa tim što je gospodin Marić radio. Međutim, ja još jednom moram da vas upitam, jer ovde smo i većina poslanika na ovoj sednici, i to je tema, na kraju, i ovoga, bez obzira što razgovaramo o REM-u, govori o merama Vlade, govori o razoružanju, govori o nasilju. Neki poslanici traže razoružanje, neki se protive. Neki poslanici traže, na primer, da se poveća, što je država već učinila, broj školskih policajca u školama – učinjeno, ali se neki poslanici tome protive, recimo, ovi lažni ekolozi, što je vrlo čudno.

Međutim, kada govorimo o razoružanju, dakle, Milomir Marić nije poslanik, za njega ne možemo da odgovaramo ovde u Skupštini, ali možemo da odgovaramo za poslanike koji se kite naoružanjem, teškim automatskim naoružanjem. Ja pitam – da li je ova fotografija nastala 7. 5, na Dan žalosti na strelištu? Vidimo dva poslanika narodna, jedan je Miloš Francuz, predsednik čak stranke, u uniformi, pored njega je opet drugi ovaj bradati narodni poslanik koji drži automatsko oružje. Oni su na strelištu, pucaju, vežbaju i možda, pazite, ne bi bilo sporno, mada mislim kada govorimo o razoružanju i davanju primera, ovo je jako loš primer. Pritom, ova fotografija neodoljivo podseća na fotografiju ubice Koste Kecmanovića sa njegovim ocem, gde su obojica takođe u uniformi pod punim naoružanjem sa automatskim puškama, takođe na strelištu.