Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, iskreno sam počastvovan da budem pomenut u ovom izlaganju od sat vremena gospodina Lazovića. Mislim da je gospodin Lazović u ovih sat vremena pokazao visoki stepen demokratije u ovom visokom Domu Narodne skupštine Republike Srbije. Stvarno slušati to sve, a znamo da je tema anketni odbor i jedan veliki deo posvećen je sasvim drugim temama koje se ne tiču onoga što su tema i tačka dnevnog reda, a to je anketni odbor.

Drugo, gospodin Lazović je pomenuo ono što sam diskutovao iz prethodne moje diskusije o REM-u, a kada sam pomenuo… Pomenuo je vitlanje pištoljem gospodina Marića, urednika televizije „Hepi“. Vidite nešto, uvođenjem demokratije, sve televizije imaju pravo na jednu formu koja se zove šou-biznis. To je odluka demokratije. To smo doneli posebno posle petooktobarskih promena. Ne znam šta je gospodin Marić baš u toj emisiji, nisam ni gledao, ali ne verujem da je baš uzeo pravi pištolj, nego je bio, koliko sam informisan, plastični pištolj. To je bilo u domenu toga.

Pominje se slika našeg predsednika, a sada ministra inostranih poslova i prvog potpredsednika Vlade, gospodina Ivice Dačića sa pištoljem. Ta slika koja se pokazala na internetu, ljudi dragi, tada je gospodin Dačić, drug Dačić bio ministar unutrašnjih poslova. Prosto u streljani MUP-a, po p.s, sa svime onim, slikan je sa pištoljem gde gađa.

Da li je ovde problem onih ljudi koji nisu služili vojni rok da spočitavaju nama svima koji smo služili vojni rok i koji imamo pravo na oružje da nam to sada spočitavaju, mislim da to nije u redu.

Drugo, pominjanje više Branka Ružića, zahvaljivanje, glorifikovanje Branka Ružića, ja sam to u prethodnoj diskusiji lepo pomenuo, ali mislim da je glavna tema pitanje Branka Ružića, a time i pitanje predsednika Vučića – uvođenje nacionalnih čitanki iz istorije, srpskog i geografije, gde će sva deca, ma gde bila, srpska, po tim udžbenicima učiti. Možda je to glavno pitanje svih pitanja. Zahvaljujem, predsedniče.

Hvala vam.
Reč ima Nebojša Bakarec.

Poštovani predsedavajući, drage kolege i koleginice poslanici, nije problem biti neškolovan, kao ovaj lažni ekolog, već je problem biti neobrazovan, kao ovaj lažni ekolog. Dakle, on je ušao u ovu Skupštinu prošle godine, lažno se predstavljajući kao dizajner, a u 43. godini je i dalje student poljoprivrede. Inače, slavu je stekao čuvenom fotografijom gde mrtav pijan leži u sopstvenoj povraćki. Prvi radni staž u životu je upisao u ovoj Skupštini, mi smo ga zaposlili. Ja ga pozivam da se više ne predstavlja lažno, da završi fakultet i da se više ne valja pijan u sopstvenoj povraćki.

Inače, njegov politički program, ovog lažnog ekologa, studenta od 43 godine, je sledeći. On srpski narod optužuje za genocid u Srebrenici, to im je program, zalaže se za nezavisno Kosovo, za uvođenje sankcija Rusiji, za nasilno rušenje vlasti u Srbiji. On je imao ili ima nekoliko nevladinih organizacija, jedna je „Mikroart“, preko kojih prima finansije od fondacije „Rokfeler“, SAD, Stejt Dipartmenta, Hakija Abazija, stranih ambasada, a sve u cilju rušenja Srbije.

I za kraj, pazite, da bi bili poštovani u ovoj Skupštini, morate imati integritet i morate imati podršku srpskog, a ne albanskog i hrvatskog naroda i mi znamo našu sudbu, znate, i sve što nas čeka. Pazite, nov strah nam neće zalediti grudi i kad nam muške uzmete živote, grobovi naši boriće se sa vama, živela Srbija! Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača.

Kada druga strana pokušava da bude šaljiva, to stvarno tužno izgleda, ali ja ne bih da ulazim u to.

Hteo bih da odgovorim gospodinu Arežini, pošto ne znam šta da odgovorim na ovo drugo.

Gospodine Arežina, ovo je gospodin Dačić sa pištoljem. Ovo je gospodin Bajatović sa pištoljem. Dakle, ja ne tvrdim ništa drugo sem da ovo nije u redu. Ja ne govorim da su ovi ljudi odgovorni za ove stvari koje su se desile. Ali, od vas kao predstavnika vlasti očekujem da ne relativizujete stvari, već da kažite da nasilje u ovim programima nije dobro. Da podsetimo i na pištolj glavnog urednika Milomira Marića, i to da pokažem, u ovom program, ne treba to da relativizujete, nego da kažete da to prosto nije prihvatljivo, a sad ću vam reći zašto.

Vi i ja možemo o tome da debatujemo koliko god hoćete, ali ću vam reći, zato što to pokazuju istraživanja. To nije dobro, podstiče ljude da budu agresivni, da počine zločin. To posebno važi za decu.

Naravno da ću čitati citate - 40 godina istraživanja je dokazalo da je izloženost nasilju u televizijskom programu opasno za dečije zdravlje i blagostanje.

Drugi citat – Izloženost i uticaj nasilja u medijima u direktnoj su vezi sa nasilnim ponašanjem.

Ja od vas, ljudi, ili barem onaj deo ljudi koji, eto, možda ima nekog smisla da kaže da neke stvari barem koje su se do sada dešavale ne bi trebale da se dešavaju, od vas tražim samo da one delove tog društva koje je zapalo zaista nisko osudite i kažite da to nije dobro.

Mi se nalazimo u situaciji da smo godinama izloženi nasilju sa „Pinka“ i „Hepija“. Mi bi trebali nešto da uradimo tim povodom. Molim vas, nemojte reći da je u pitanju šou biznis, jer ako je to taj šou biznis koji priželjkujete, on vam je doveo do ovoga svega, do ove nepodnošljive situacije. Hajde da to menjamo, hajde da napravimo nešto drugačije da izgleda ovo društvo. Hajde da učinimo da to društvo bude zasnovano na brizi, nezi, na obrazovanju, a ne da ovde relativizujemo… Dobro, sad pričate telefonom dok vam se obraćam, stvarno je sramota, gospodine Arežina!

(Milenko Jovanov: Reci meni, evo ja te slušam.)

Evo, pošto gospodin kojem se obraćam nije zainteresovan, bukvalno, ne mogu da verujem, gospodine Jovanov, opravdano se smejete! Hvala vam, neću više da vam trošim vreme, gospodine Arežina. Nadam se da nećete dati ovom repliku, s obzirom da ga očigledno ne interesuje šta pričam. Hvala.

Nisam razumeo ovo na kraju? Jel ste se vi javili za repliku? Jeste.

Poštovani kolega Lazoviću, mislim da stvarno pokazivanje slike sa predsednikom Dačićem kada je otvoreno policijsko strelište, još jednom da napomenem, dajte, nemojte molim vas o slikama!

Želim da kažem ovde pred svima, i građanima Republike Srbije, kada sam kao dete rasto, jedno vreme i na raspustima kod mog dede u Mrkonjić Gradu u Donjim Šehovcima , visila mi je puška iznad glave i visile su mi gusle. Niko nikada nije bio nasilan i niko nije krenuo u ništa, to su vam govorili i po Tviteru, čak i Vlado Georgiev.

Prema tome, molim vas, nemojte da revitalizujemo sve. Mi treba da zaštitimo i ovde i ove sednice. Vlada Republike Srbije i resorna ministarstva preduzimaju ono što se može. Ovde se desilo nešto nesvakidašnje, što se desilo u Americi, desilo se u Srbiji, a što se ne dešava. Ko je očekivao da će dete od 13 godina da napravi masakr?

Znači, ako ćemo da se vratimo na suštinu oko oružja, niko ne glorifikuje oružje, ali nije red ni da zamenom teza se usmeri sve i na sva oružja, posebno oružja lovačkog udruženja, gde imamo sto hiljada lovaca kojima je jedino to oružje, gde oni žive i gde čuvaju svoje krajeve, gde im je to sportsko. Dajte, molim vas, nemojte da pravimo od nečega uvek lakrdiju!

Slažem se u jednom delu gde vi govorite da treba da smanjimo određene stvari, ali ovde se pokazuje nešto što nema blage veze sa temom o kojoj govorimo. Evo, to je to i ne želim sa vama više da raspravljam i da pokazujete te slike. Ako ministar nema pravo na otvaranju streljane … Dajte, molim vas, uz sve obezbeđenje, to nije red. Znači, mi ne smemo ovde u Narodnoj skupštini da menjamo teze. To je najgora stvar i time mi građane upućujemo na to o čemu vi govorite, zamenom teza i poluistinama.

To ne sme da se dešava, molim vas. Znači, to znate, lepo iz koje godine je ta slika. Ima slika čak kada se karijere Ivice Dačića od deteta, kada se slike on njegove, kada drži pištolje sa tri godine. Nemojte molim vas.

Samo dva minuta je bilo. Hvala vam.

Nemojte molim vas da sada vadimo sve slike i ta čudesa. Zahvaljujem.

Po kom osnovu Tatjana Manojlović? Povreda Poslovnika.