Sada ste prijavljeni. Izvolite.

Hvala vam uvaženi predsedniče, očigledno je sistem zakazao.

Hvala vam na mogućnosti da kažem da ste povredili brojne članove Poslovnika i član 108. koji kaže da treba da se starate o redu na sednici.

Međutim, mi smo već mesecima naučeni na to da se vi ponašate kao veliki inkvizitor i da kada sa ove strane dopire urlanje, kada dopiru najveće uvrede, vrištanje, vi ne reagujete, a kada ovde prokomentarišemo na uvrede nešto, vi kažete ne vičite iz klupa i ponašate se kao da smo zaista mi izašli iz ustanove za metalno obolela lica.

Dakle, vređate dostojanstvo narodnih poslanika sve vreme. Sve vreme ste dopustili da narodni poslanik bude prekidan, da se vređa, da vikom bude prekidan i vi na to ne reagujete.

Nije vaš posao da komentarišete, nije vaš posao da budete cenzor i da budete veliki inkvizitor. Ja znam da ćete verovatno oduzeti moje vreme, ali hoću da cela Srbija zna šta radite. Hvala vam lepo.

Minut i 10. niko vam ništa nije uzeo, sami ste seli onog momenta kada ste zaključili da nemate šta dalje da kažete.

Hvala, veliki inkvizitoru.

Što se tiče priče o buci. Ako se odnosi na izlaganje Zečevića? Ne. Na čije izlaganje?
(Tamara Milenković Kerković: Bilo ko da je govorio.)
Na koje izlaganje ste mislili, ako se niste sada požalili na izlaganje poslanika koji sedi do vas. Ko je govorio kada je došlo do buke? Bilo ko da je govorio. Govorio je samo Zečević. Ko još? Da li znate zbog čega se uopšte žalite? Nemate pojma. Rekli ste to samo onako.
Da li treba da se glasa za član 108? (Da.)
Dobro, iako ste to rekli tek onako, ali molim vas, budite samo na glasanju. Jutros vaša poslanička grupa nije uopšte učestvovala u kvorumu. Kod ovih ostalih je bio negde jedan, negde dvoje. Kod vas znate koliko? Nula. Dođite na to glasanje koje ste tražili sada upravo.
Šta je još povreda Poslovnika?

Gospodine Orliću, ja ne znam zašto to radite, ali već ne znam koji put, član 103. stav 1.

Molim vas piše lepo – da treba da mi date reč kada tražim povredu Poslovnika ili bilo kome, neposredno po učinjenoj povredi. Znači, tražio sam u 16 sati i 11 minuta da kažem učinjenu povredu po članu 104. zato što ne znam po koji put Jovanovu dajete da priča duže od dva minuta. To je tri minuta, četiri minuta, itd.

U nekim prilikama, znate i ranije sam predložio, ajde da dogovorimo da Jovanov ima bar četiri minuta, pa da znamo da je to uredu. Posle toga ste takođe svom kolegi iz poslaničke grupe, odnosno iz SNS dali da priča više od tri minuta. Nekada nama merite 16 sekundi. To je potpuno jedna neravnopravnost u tretiranju narodnih poslanika u Skupštini. Sada je to uopšte nebitno iz koje partije.

Mislim da je važno da vi kao predsednik, vi ste predsednik Skupštine, ja sam poslanik, ja ne mogu da kažem da niste moj predsednik. Prosto, koliko god da Zečević ima govor koji vas iritira ili nekoga drugog, neprimereno je da kasnije to na neki način pokušavate da izvagate time što ljudima dajete više vremena nego što im pripada. Mislim, da treba da se bar na neki način postarate da mi osetimo da ste predsednik koji vodi računa o nekoj, eto da kažemo, pravdi, o tome koliko ko treba da govori i da nam dajete reč kada se javimo.

Da li ste osetili to sada? Tu pravdu, da li ste osetili sada, za ovih minut i po koliko ste govorili, šta god da ste hteli.
I, šta ćemo sada? Šta pokazujete Gavriloviću? Da ste se isključili? Znam da ste se isključili. Onog momenta kada ste seli vi ste se isključili. Šta sada hoćete? Hoćete ponovo da vam uključim mikrofon, još minut i po tako u prazno da slušamo. Da li osećate tu pravdu? Da li treba da glasamo za vaš osećaj pravde? Ne treba. Vi samo nastavite tako i jedni i drugi da se uključujete, isključujete i da pričate bambadava šta vam padne na pamet, a posle kukajte kako ste uskraćeni za nešto.
Ima li još povreda Poslovnika?
Ajde, onda da čujemo i tu repliku.

Hvala gospodine predsedavajući, baš ste ljubazni. Drago mi je da me tako oslovljavate lepo, predivno.

Želeo bih da vam kažem neke stvari koje su ovde iznete kao mnoge laži na moj račun. Ja ni na kakvo nasilje nisam pozivao, ja sam samo upozoravao, dobronamerno, kao što je to u svojim govorima stalno govorila predsednica moje stranke Milica Đurić Stamenkovski. Sve ono što se vama dobronamerno kaže u tom momentu se to vama ne dopadne, a onda kada neke neprijatnosti doživite, kada vam narod izađe na ulice, kada narod ne možete da obmanama, parama i lažima da stišate, onda vam je neko drugi kriv.

Ja sam sve pitao dobronamerno, kao što sam imao nameru da pitam gospođu premijerku kada je mene i društvo i potomke Karađorđevih junaka u Orašcu nazvala da smo fašisti. Znači, pogledajte malo snimak, pa da vidite oko toga.

Ko je to vama rekao? Šta vi sada izmišljate Zečeviću.

Što se tiče govora gospodina pre mene, na koji iznosim repliku, što se tiče njegovog govora, to je čovek koji je sa njegovim bratom od ujaka opljačkao, urnisao grad Aranđelovac. Dođite, pa vidite na šta liči grad Aranđelovac. Grad Aranđelovac liči na Bahmut, Aranđelovčani ga zovu Bahmut. To je radio Mikica Milojević, kako on voli da ga Aranđelovčani zovu Mika kockar i njegov brat. Dođite, pa pogledajte o čemu se radi, pa onda pričajte.

Ja koji to iznosim, iz dobronamernih razloga, ja doživim određene napada na moju porodicu, na moj posao i tako dalje. Sve što sam pitao gospodina Gašića, stojim iza toga kao čovek i neću glasati, evo, sada kažem, neću glasati za njegovu smenu, ja lično zato što oni…(Isključen mikrofon.)