Hvala svima.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marina Lipovac Tanasković, Stefan Krkobabić, Nikola Dragićević i Tatjana Manojlović.
Nastavljamo pretres o Četvrtoj tački dnevnog reda, tamo gde smo stali juče.
Po prijavi za reč, reč ima Đorđe Stanković.
Izvolite.

Hvala predsedniče.

Pošto govorimo danas o smeni ministra Baste, mislim da je važno da počnemo od samog njegovog resora, a to je privreda. Ja sam u prethodnom periodu nekoliko puta pokušavao da istaknem važne stvari, a vezano je za male privrednike. Verujem da našu zemlju pokreću mali privrednici i privatnici koji na kraju krajeva sa 15, 20, 50 radnika i na kraju plaćaju porez i doprinose maksimalno ovom društvu.

Međutim, imamo situacije da u suštini najveći broj napada od strane onih koji su zaduženi za kontrolu, jeste na te male privrednike u smislu zatvaranja po nekim zahtevima koji su vezani za ne znam, višak novca u kasi ili za neprijavljivanje radnika. Verujem da je to važno sankcionisati to nema nikakvog spora, ali mislim da je možda važnije da se sankcioniše na način da se naplati određena kazna i da postoji red u tom kontekstu. Zatvaranjem malih privrednika, zatvaranjem kafića, restorana, prodavnica koje su uglavnom ljudi neki znači, privatnici, jedva krpe kraj sa krajem, vi njima onemogućavate ne samo da zarade već i da plate te radnike, a na kraju krajeva, usporavate tu privredu i verovatno oni na kraju i zatvore svoje radnje.

Imam primere gde su u nekim manjim mestima inspekcije po 200 puta dolazile, zbog lažnih prijava i iz tog razloga to je problem jednostavno u funkcionisanju tih privrednih društva. Iz tog razloga mislim da treba da dođe do javne rasprave po ovom pitanju i u Odboru i za privredu i u Odboru i za finansije, sada pošto imamo situaciju da menjamo ministra koji moram da priznam ništa nije uradio po ovom pitanju. Mislim da bi bilo dobro da sledeći koji bude zadužen za ovaj resor malo više obrati pažnju. Koliko sam shvatio ministar Siniša Mali će preuzeti i ovaj resor, i iz tog razloga smatram da on zaista i jeste neko ko ovaj problem treba da reši ili bolje rečeno da se dođe do nekih izmena zakona po ovom pitanju. Eto, to je moj apel, znači, mislim da treba da zaštitimo te male privrednike i da inicijativa „Ne zatvaraj“ treba da dobije još jedan vetar u leđa.

Sada pošto imamo temu, a vezana je za proteste koji su se održali prethodnog vikenda u Niša, a vezana je i za blokadu pruge, mislim da je važno da odgovorimo na ono što je ministar Vesić konstatovao, a to je određena navodna šteta koja je načinjena blokadom pružnog prelaza u centru Niša. Pre svega, da istaknem da je jednostavno pruga u centru Niša evo već 20, 30 godina i nikako da se izmesti iz tog centra i konstantno slušamo priče da će doći do tog izmeštanja. Na moje poslaničko pitanje koje sam postavio, kada će početi izmeštanje pruge, koja je inače, važno je istaći, kada bude počelo izmeštanje pruge iz centra grada ono će trajati sedam godina. Imajte to u vidu, tako je po planu. Dakle, to izmeštanje nije ni počelo ministar Vesić je najavio da će to biti ove godine, ali kao ne zavisi od nas, nego zavisi od Evropske investicione banke.

Dakle, ministar Vesić je izjavio da poslanici koji su u ovom slučaju organizatori treba da plate neku vrstu štete, da mi platimo nešto što je vezano za protest i vezano za zahteve koje vi niste ispunili. Dakle, gospodo nije ovo pitanje vezano za nas, vezano je za vas, zahtevi koje su građani na neki način tražili vi treba da ispunite, tek tada će doći do rešenja ovog problema.

Ono što je još važnije, evo, sinoć, odnosno juče smo imali situaciju da pružni prelaz kod starog groblja u centru grada nije se spustila rampa i mogla je da se desi još jedna tragedija. Znači, imajte u vidu da se ni rampe ne spuštaju, a onda se nama zamera što protestvujemo i to mirno.

Ono što je takođe važno pošto vi kažete da mi moramo da platimo neku štetu zbog toga što smo mirno protestvovali, moram da postavim pitanja, ko će da plati štetu gospodo kada ste, pošto ste prodali JAT, pošto ste prodali „Geneks“, pošto ste prodali PKB i IMT, rudnik Bor, Aerodrom „Nikola Tesla“, 90% banja i na kraju krajeva izgradili „Beograd na vodi“ poklanjanjem lokacije. Uništili ste „Telekom“, EPS, „Srbijašume“, „Srbijagas“, 150 reka, Azotaru, Železaru, zadužili ste nas 25 milijardi evra i oteli 800 miliona evra penzija. Ko će to da plati? Pošto nama nešto pokušavate da nametnete evo, ovo su pitanja za vas.

Svakako za kraj, imam jednu važnu temu, a to je vezano za te ljude koji se bore u manjim mestima. Prošle nedelje na protestu je bila Nataša Mihajlović sa nama u Nišu i ispričala mi je priča da jednostavno zbog klasičnog mobinga koja je direktora predškolske ustanove „Lane“, direktno na nju napada, Violeta Popović, jednostavno imamo situaciju da te ljude koji evo, godinama se bore na svojim polovima imaju konstantan pritisak na različite načine. Divim se ljudima koji se zaista trude da pruže otpor takvim jednim situacijama i nadam se da će nastaviti.

Moram da vam priznam protesti su pokazali da jednostavno sloboda blizu. Verujem da su protesti pokazali i da će doći do jednog šireg ujedinjenja nacije i da će na sledećim izborima doći do slobode. Jednostavno, savetujem ljude da se trude da se bore i da na neki način budu sa nama i bićemo zajedno do kraja. Prijatno i hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima, narodna poslanica, Biljana Ilić Stošić. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani, hoću da verujem da smo napokon stavili tačku na besplodno i sasvim nesvrsishodno gubljenje vremena oko pitanja koja ničim ne mogu da doprinesu boljem životu naših građana, a rekla bih da je osnovni pravni, politički, društveni i svaki drugi smisao postojanja i funkcionisanja ovog visokog doma, upravo to da sa kvalitetnim inicijativama i njihovom realizacijom doprinosimo stalnom unapređivanju kvaliteta života u našem društvu.

Nasuprot tome svedočili smo proteklih nedelja da je skupštinska govornica korišćena isključivo za promociju onih političkih opcija koje svojom objektivnom političkom težinom nisu ni blizu mogućnosti da bitnije utiču na donošenje odluka od šireg društvenog značaja u šta smo se, na kraju krajeva u danu za glasanje i svi mogli uveriti, što je već u startu bili svima jasno, odnosno barem onima koji žele da vide činjenice.

Osim što smo izgubili grdno vreme, kada vremena za traćenje svakako nema, utisak mi je da su najveće žrtve bili građani koji su iz sednice u sednicu morali da slušaju preganjanja, besmislene i sasvim neosnovane optužbe za šta imam potrebu da se u svoje lično ime najiskrenije izvinim građanima u nadi da ćemo se od sada pa nadalje mnogo više baviti onim za šta su nas građani izabrali, na kraju krajeva, za šta nas i plaćaju iz sopstvenih džepova.

Ovako smo ne prvi, a verovatno ne i poslednji put mogli da se uverimo da ambicija pojedinih poslanika i poslaničkih grupa počinje i završava se na dve tačke, da se parlamentarnim statusom dokopaju sredstava za finansiranje i da skupštinska zasedanja koriste za ličnu i grupnu promociju koja građane Srbije, barem veliku većinu ne da ne zanima, nego ih se i gnuša. U to se lako mogu uveriti ako povremeno iskoče iz uskog kruga svojih istomišljenika i odu među narod, tzv. obične ljude kada će shvatiti otkud tolika podrška SNS i predsedniku države, Aleksandru Vučiću.

Možda su već i sami shvatili, a bilo je već i vreme odavno da je najgrublja instrumentalizacija jedne od najvećih nacionalnih tragedija naišla na priličan podijum najšire javnosti. Svedočili smo pri svemu tome pravim salvama uvreda koje su pojedine kolege narodni poslanici u ogromnim količinama izručivali pred pojedine ministre, a naročito pred predsednicu Vlade koja je pokazala zaista neverovatno strpljenje da ih uopšte sasluša, kao i da im argumentovano odgovara, ponekad uz određenu dozu povišenog emotivnog naboja, što je obzirom na provokacije sasvim razumljivo i potpuno ljudski. Dobro, kako seješ, tako ćeš i požnjeti.

Lično, bilo bi mi veoma drago da se kolege iz opozicije počnu ponašati bar malo konstruktivnije, jer iza njih stoji određen broj glasova koji su im građani poverili i da bi trebali da budemo malo više zajedno na zajedničkom zadatku, da podržimo ono što je dobro, a da popravimo ono što može na bolje.

Da se razume, naša Vlada funkcioniše kao jedan tim, za dobre rezultate i za efikasan rad ne sme biti soliranja i iskakanja jer Vlada nije debatni klub već izvršni operativni organ za sprovođenje zakonskih i drugih propisa na dobrobit svih, kao i da je lično svakodnevno zalaganje našeg predsednika, Aleksandra Vučića nešto najnormalnije što se očekuje od svih, a pogotovo od najviših, a time i najodgovornijih organa državne vlasti.

Primera za dobrobit zaista ima mnogo, barem ko želi da ih vidi. Zato bih iskoristila ovu priliku da pred ovim visokim domom nabrojim samo neke od projekata oblasti zdravstva u Šumadijskom upravnom okrugu, za ovo kratko vreme koliko traje ova Vlada.

Krenula bih sa kapitalnim projektom rekonstrukcije Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac čija je realizacija počela odabirom i potpisivanjem ugovora sa projektantom krajem juna meseca ove godine. Reč je o trideset hiljada novih kvadratnih metara prostora sa tačno utvrđenom dinamikom radova, za završetak projektne dokumentacije i odabir ponuđača za izvođenje radova tokom druge polovine iduće godine i čija je planirana vrednost oko 45 miliona evra.

Ovo je zaista kapitalan projekat pogotovo kada se ima u vidu da skoro dva miliona građana gravitira prema Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevac, a naročito je kapitalni projekat kada se zna da je deo još grandioznijeg projekta obnavljanja sva četiri klinička centra u zemlji. Paralelno sa tim već je završena prva faza rekonstrukcije Zdravstvenog centra Aranđelovac, a rekonstrukcija Doma zdravlja u Lapovu je već završena, kao i nekih lokalnih ambulanti što je od velikog značaja za lokalno stanovništvo.

Pored objekata, zaista je impresivan spisak opreme koje od oktobra prošle godine stigla u zdravstvene ustanove u Šumadijskom okrugu, pomenuću samo neke, dva linearna akceleratora, četiri i savremenih skenera, najsavremeniji ultrazvučni aparati, rendgen uređaji, sanitetska vozila, kao i oprema za Centre za transfuziju i bolničku opremu i niz drugih neophodnih sredstava za podizanje kvaliteta nege i lečenja naših građana.

Naravno, da smo ponosni na postignuto i da ostajemo duboko uvereni da se u rad i rezultati rada ono jedino što je naša dužnost prema građanima, umesto beskonačnih rasprava na osnovu čega će nas u stvari vrednovati građani na svim izborima i prošlim i na ovim budućim.

Naravno, u danu za glasanje podržaćemo predlog Vlade o smeni ministra Baste. Zahvaljujem.

Reč ima Gorica Gajić.

Hvala predsedniče.

Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ako se osvrnemo iza sebe od oktobra meseca prošle godine do danas imamo delom ovakav bilans.

Nova Vlada Republike Srbije izabrana je u oktobru 2022. godine i to sa rekordnim brojem ministarstava. Na novu Vladu čekali smo mesecima od aprilskih izbora, pa kada smo već toliko čekali logično bi bilo da su ministarske funkcije zauzeli provereni i najbolji kadrovi.

A da li je baš tako? Pa nije, o tome govori i ova rasprava danas i kada je u pitanju ministar unutrašnjih poslova, a evo i kada je u pitanju ministar privrede, ili su ovi ministri izabrani da bi se zadovoljili stranačke apetiti, stranačkih funkcionera, stranaka na vlasti ili apetiti koalicionih partnera, pa tako imamo da pojedine ministre koji prelaze iz resora u resor kako god da se formira nova Vlada, jel jel te oni su sposobni za svaku oblast koja im se da na upravljanje.

Tako smo imali prasku da su na čelu Ministarstva i građevinarstva bili lekari, pravnici, da je ministar odbrane bio čovek koji čak ni vojsku nije služio, da Ministarstvo poljoprivrede i energetike mogu da vode dojučerašnji činovnici iz finansijskog sektora koji su došli iz nekih stranih finansijskih i drugih institucija.

Možda to može da se pravda da je ministar politička funkcija i da stručni deo posla rade pomoćnici ministra i stručni kadar, načelnici sektora u određenim ministarstvima.

Ali, ja se ne bih složila sa tim, prosto ne može osoba koja nema ni dana radnog staža u nekim složenim sektorima, kao što je zdravstvo, energetika, poljoprivreda nikako da vodi uspešno taj sektor ako ne poznaje kako funkcioniše taj sistem i rekoh, ako nema ni dana radnog staža u tom sektoru.

Naravno da nemam ništa protiv ni da ministri budu stranački funkcioneri, pa logično je donekle, zašto bi se inače borili, zašto bi bili članovi stranke, ali samo ako su stručni za onaj resor kojim u podeli ministarstava zapadne.

E, kada se o tome ne vodi računa gospodo, imamo samo da posle sedam, osam meseci ovde u Skupštini raspravljamo o radu i o smeni tri ministra. Doduše, jedan ministar je sam podneo ostavku i tako nas je spasio od diskusija o njegovom radu, ali zato raspravljamo o ministru unutrašnjih poslova i o ministru privrede, i o jednom na zahtev opozicije, a u drugom zahtev za smenu od strane vlasti.

Upravo ove rasprave govore o nestabilnosti Vlade, gospodine ministre. Šta još osvrt na proteklih sedam, osam meseci može da nam pokaže, da nam u privredi baš i ne cvetaju ruže, jer prognozirani privredni rast za ovu godinu od 2,5% izgleda da će se zaustaviti na jedva 1,5%.

Primera radi, rast bruto društvenih proizvoda u prvom kvartalu ove godine iznosio je samo 0,7%, ali je zato inflacija 14%, 15%, 16%, naravno ne možemo da kažemo da je ta inflacija, da je kriva samo unutrašnja situacija, donekle i uvezena, ali možda bi pre trebalo da raspravljamo o radu ministra privrede kada je u pitanju inflacija i kada je u pitanju stanje u našoj privredi, pogotovo kada je u pitanju status naših privrednika koji su nekako stalno u drugom i trećem planu u odnosu na strane investitore. Da li je rezultat ove Vlade da se i sednice u sednicu gospodo zadužujemo za sve kapitalne projekte u Srbiji?

Ja slušam i juče i danas kolege iz SNS koji kažu da se u Srbiji nikada više nije izgradilo puteva, pruga, mostova, domova zdravlja, škola itd. i to jeste činjenica, jeste, najviše se izgradilo sada.

Ali gospodo, ako ne kažete vi, reći ćemo mi, i ja ću uvek to da podvučem, sve to ili bar 80% svega što se u Srbiji gradi, gradi se iz kredita i zajmova od stranih finansijskih institucija, bar 80%, niti gradi SNS, niti gradi Gajić, niti gradi Vučić, gradi se iz kredita i to će vraćati generacije naše dece koja dolaze.

Naš budžet uglavnom se dobrim delom troši na neselektivna davanja, tome smo svedoci godinama unazad, kad god se zaljulja kavez vlasti eto 10.000 mladima, 5.000 mladima, majkama ovoliko, penzionerima onoliko, naravno u ovim kriznim vremenima treba pomoći našem najugroženije građane, ali molim vas gospodo, pomoći najugroženije, 10.000 dinara nekom mladom čoveku do 16 godina, ajde da kažem koji je bogat, čiji su roditelji bogati, pa i ne čini baš puno, potrošiće to za turu pića u nekom kafiću.

U bilans ove Vlade knjiži se i transformacija Javnog preduzeća EPS, od nedavno je to akcionarsko društvo zatvorenog tipa i sva zaklinjanja da nećemo ići u privatizaciju EPS-a možda baš i ne stoje, jer samo ako se osvrnemo na doskorašnji dnevni red, sada već bivšeg nadzornog odbora EPS-a koji je uvrstio na dnevni red tačku da se 11 hidroelektrana izdvoji iz EPS-a i unese u mešovito preduzeće sa Mađarskom kompanijom.

To sa tim se naravno nije složilo rukovodstvo EPS-a, ali zato je verovatno i smenjen generalni direktor EPS-a. No, to ne znači da naš energetski sektor polako ne klizi u privatizaciju, jer koliko smo videli iz medija, a neko ko je to ovde tajna, Javno preduzeća „Srbijagas“ će postati manjinski partner sa 49% vlasničke strukture opet u mešovitoj firmi sa Mađarskom kompanijom.

A kakva nam je situacija gospodine ministre u prosveti i bezbednosti, pa pokazalo se nažalost 3. i 4. maja kada su se desile dve velike tragedije o kojima mi evo raspravljamo već, pa skoro dva meseca i svi se naravno pitamo kako sprečiti nešto slično i svi znamo da niti jednostavnog odgovora, niti jednostavnog rešenja nema.

Gomilalo se u društvu više od decenije, partitokratija, uništene su i zarobljene institucije, urušen je sistem vrednosti, osećaj nemoći od partijskih aparatčika, strah od neizvesnosti u svakom smislu, nasilje svuda oko nas, njegova promocija, kupovina diploma, medijsko satanizovanje svakog kritičkog glasa, bezbroj afera, sprega kriminala i vlasti, a o ovim botovima o kojima se ovih dana govori, evo mene je, umesto vas sramota da o tome pričam.

Sve ovo rezultiralo je, naravno, masovnim protestima građana pod nazivom "Srbija protiv nasilja", koji jasno i glasno poručuju najjednostavnije - Vučiću, ostavka i Vučiću, odlazi, rešeni da više niti trpe, niti ćute.

Ono što je za Srbiju najpogubnije, ova vlast je prihvatila francusko-nemački sporazum i time implicitno priznala secesiju Kosova i Metohija i ostavila srpski narod na milost i nemilost Kurtijevom režimu i vidimo da se svakog dana hapse naši ljudi i da su sve nebezbedniji.

Sada, hajde malo i o Radetu Basti. Ministar Rade Basta istaknut je član i funkcioner Jedinstvene Srbije i, naravno, bio je i predlog ove stranke da bude ministar privrede.

Kako može da se desi da dugogodišnji istaknuti funkcioner ove stranke, čovek koji je vodio ozbiljne privredne sisteme, odnosno provereni kadar samo posle pola godine i koji mesec postane i vodi sasvim suprotnu politiku od Vlade Srbije? Što bi naš narod rekao, da li je to, gospodo, ubačeni element?

Greh Baste je, koliko vidimo, njegova izjava da hitno treba da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji, jer privreda Srbije trpi jako zbog ne uvođenja sankcija.

Drugi greh mu je taj što je pozvao ministre da zajedno šetaju sa građanima na protestu "Srbija protiv nasilja".

Čudno malo, pogotovo ako sankcija Ruskoj Federaciji, kada se osvrnemo na jedan intervju Aleksandra Vučića, koji je na pitanje da li će ova Vlada uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, rekao nekako otprilike – ako se u jednom mementu proceni da ne uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji mnogo više štete nanosi sprskoj privredi i srpskom društvu možda i razmiliti o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji.

Ja se pitam, ako jednog dana dođe neka rezolucija ili deklaracija o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji i ovde većina glasa za to, da li će Rade Basta biti ponovo vraćen u Vladu Republike Srbije i da li će mu biti sve oprošteno?

Zašto ovde u Skupštini, na kraju krajeva, i nije gospodin Rade Basta, pa da i on kaže koju u svoju odbranu? Zašto nije ovde predsednica Vlade?

Vama svaka čast, gospodine Selakoviću, ali zašto nije predsednica Vlade ovde, pa da kaže šta to još nije dobro uradio, ali za privredu ili šta je to dobro uradio za privredu Rade Basta?

Vlast je, koliko je Rade Basta u svom intervjuu rekao, uradila to da je nasilno sa privatnim obezbeđenjem, pre nego što je Rade Basta ovde smenjen ili mu je izglasano nepoverenje, upala u njegov kabinet, u kancelarije svih zaposlenih, naredila zaposlenima da uzmu samo svoje lične stvari i zaključala kabinet. Tek posle toga mi raspravljamo o svemu ovome.

Gospodo, gde je tu demokratska procedura da se ispoštuje, pa neka je smena, da posle smene bude civilizacijska primopredaja u tom ministarstvu? Ne, ništa od toga nije bilo. Pa, jel to ozbiljna država? Je li to nasilje nad zakonom, odnosno demokratskom procedurom?

To nasilje nad zakonom i demokratijom je manir ove vlasti i naravno, gospodo, da se reflektuje na sve vidove nasilja u društvu.

Pravna država trebalo bi da bude garant suzbijanju svakog nasilja u ovom srpskom društvu. Zato nas iz koalicije NADA, Novi DS i POKS brine što upravo smena tri ministra posle samo sedam, osam meseci od formiranja Vlade govori o njenoj nestabilnosti i daje nam za pravo da strepimo da će se ovo ponavljati i u narednim mesecima. Mislim na smenu još nekih ministara.

Zato ne želimo da svojim glasovima učestvujemo u ovoj igri, kao što je ona dečija „Kolariću, Paniću“, pa sami sebe zaplićete, pa se sami i rasplićete.

Ne mislimo da će se bilo što bitno promeniti u društvu ako opet zamenite dva, tri svoja ministra, da umesto njih dovedete opet neke druge ljude koji su članovi vladajućih stranka. Ništa time srpsko društvo nije dobilo.

Složena i napeta unutar-politička situacija i ništa manje spoljno-politička zahteva, po nama, po koaliciji NADA ostavku cele Vlade, predsednika Vučića, ozbiljne razgovore o potpuno drugačijim uslovima za izbore i, naravno, izbore na svim nivoima, lokalnim, parlamentarnim, predsedničkim. To bi, po nama, trebalo da izleči srpsko društvo.

Hvala.

Pre nego što pređemo dalje, pošto ste pitali za prisustvo na sednici i učešće u njenom radu, pozive za sve upućujem ja, a ne vi. To se ne odnosi na narodne poslanike. To se odnosi na ministre ili na druge učesnike eventualno. Dakle, ja to određujem.
Vama bi najbolje bilo da vodite računa o poslanicima svojim, pre svega. Dakle, time da se pozabavite i o tome da brinete.
Da vam ne govorimo o glasanju koje smo imali prošle nedelje. To je, pre svega, pitanje za neke druge poslaničke grupe, a ne za vašu.
Pogledajte jutros kvorum. Da li je troje vaših poslanika učestvovalo iz poslaničke grupe u davanju kvoruma? Rekord ste uspeli da postavite svi zajedno, manje nego ikada, a vas 17 ukupno. Bilo je grupa gde je bio jedan. Bilo je čak i grupa gde nije bio niko, nula slovom i brojem. O tome bi bilo mnogo bolje i svrsishodnije da brinete.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Ima nekoliko stvari na koje prvo moram da odgovorim.

Moje prvo pitanje je, pošto mi živimo u kavezu, a gde vi živite?

(Gorica Gajić: U Srbiji.)

A mi živimo u kavezu? Rekli ste da nam drmaju kavez. Znači, mi smo životinje koje žive…

(Gorica Gajić: Kavez vlasti.)

Molim?

A gde vi živite? U štali? U oboru? Gde ste vi smešteni?

(Gorica Gajić: U kavezu opozicije.)

A i vi ste u kavezu? Ako ste to… ali onda to tako recite, da ste i vi u kavezu, pa da su to neke vaše metafore, jer ovo je bilo izuzetno uvredljivo.

Naravno, niko vam to neće reći ništa iz prostog razloga što je to dozvoljeno, pošto je ovo Srpska napredna stranka. Da sam ja odgovorio onako kako je trebalo da odgovorim i uputim to gde živi gospođa, onda bi to bilo strašno, uvredljivo. To bi onda bilo - evo kako vređa itd. To je jedna stvar.

Druga stvar, zanimljivo je to što kažete - u vaše vreme, priznajem, izgradilo se najviše puteva, ali to niste izgradili vi. A kako to u svim prethodnim godinama, u svim prethodnim vlastima je takođe bilo zaduživanja, takođe su uzimani krediti i ništa nije izgrađeno? Biće ipak da je do ljudi koji su na vlasti, biće ipak da je do onoga ko upravlja ovom zemljom. Ne grade se ti putevi sami od sebe. A to što se iz grade iz kredita, pa ceo svet gradi iz kredita. Da li znate da neko gradi iz budžeta?

(Gorica Gajić: To recite građanima.)

Da kažemo građanima? A ja vas pitam onda da vi kažete građanima zašto ste vi uzimali kredite.

Ako možete da ne polemišete iz klupa.

Građani sada kažu - uzeli ste kredit i vidimo na šta ste uzeli kredit, most, škola, bolnica. Na to je otišao kredit. A gde su svi oni kredite koji su uzimani, a ništa nije ostalo? Gde su ti krediti? Kao u onom vicu - da li vidiš most, ne vidim, e tu je provizija. Gde je to?

Čvršće je to što je rekao Aleksandar Vučić i pokazalo se posle tolikog testa vremena da se ništa nije promenilo u srpskoj spoljnoj politici, a vama je to nedovoljno. Vi pevate dodole, političke dodole - hajde uvedite sankcije Rusiji, hajde priznaj nezavisno Kosovo, jer to je jedini način da mi opstanemo na političkoj sceni.

(Gorica Gajić: To mi ne govorimo.)

Apsolutno to govorite, jer vi predviđate da će nešto eventualno, možda u budućnosti, ako, ipak da se promeni.

Da li je to danas tema? Nije. Da li je to neko rekao? Nije. A znate šta je promena? Kada kažete Haški tribunal je deveta rupa na svirali, a onda ode ceo vojni politički vrh jedne zemlje u Hag. E to je promena, ali za tu promenu vi imate razumevanja, jer vama je to u redu, vama je to okej, od devete rupe na svirali do celog vojnog i političkog vrha i to je okej, tu se ne postavlja pitanje, jer to je genijalna misao, a ovde ćete da predviđate šta će da se desi, što se ne događa i ne dešava i kritikujete ono što će se eventualno, možda, ako desiti u budućnosti, jer ste vi to tako videli. Pobogu, ajde malo o činjenicama, najzad.

Hvala.