Hvala.
Aleksandar Olenik nije tu.
Reč ima Zoran Zečević.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani Republike Srbije, dragi moj srpski rode rasut po Balkanu, Evropi i po svetu, maske su pale, tako da je sada svima jasno u kom pravcu nas vlast Aleksandra Vučića i ovih njegovih poslušnika vodi. Vodi nas sa ciljem da priznaju Kosovo kroz francusko-švapski sporazum, ultimatum.

Oni su već u završnoj fazi priznavanja Kosova i Metohije. Sledeća faza je uvođenje Republike Srbije u NATO. To su uveliko dogurali. Prema tome, sve rade u onom smeru za koji su i dobili mandat onog trenutka kada su ih doveli na vlast.

Što se tiče ekonomskog programa, svima je jasno da ova aktuelna vlast na ovakav način Srbiju uvodi u dužničko ropstvo, tako da svakoga dana sve više i više se građani zadužuju, sve više i više dugujemo. Nije problem u tome, nego što su kroz te javne nabavke koje su plaćali nekoliko puta skuplje proizveli jednu novu klasu, jednu klasu SNS bogataša, jednu klasu botova, spotova itd.

Prema tome, to što gospoda namerava da radi, bilo ko da im stane na put on je izložen maltretiranju, a posebno kada je u pitanju ministarstvo koje vodi gospodin ministar koji trenutno nije prisutan, a koje ima zadatak da rasturi srpsku porodicu, oni to uveliko rade. Centri za socijalni rad rade na sprovođenju programa i ukidanju oca i majke, uvodi se roditelj jedan i roditelj dva, uvode se zakoni da našu decu mogu da usvajaju razni gej parovi po Evropi itd. To sve radi ministarstvo na čijem čelu je univerzalni ministar koji može da bude ministar za sve oblasti ljudskoga života.

U nedostatku činjenica, svako onaj ko se suprotstavi, oni koriste državne organe, tako da je dotični ministar mene uvredio na njegov nekulturni način. Ja mu to ne zameram. To pokazuje njegov nivo, ali će zbog toga dobiti krivične prijave od moje porodice, od mojih sinova koji imaju legalne firme, koji su dozvolili sve moguće kontrole i sudski organi su rekli i doneli rešenje koje bivši ministar pravde ne poštuje. To ćemo sve dokazati i doneli smo odluku, dokazaćemo to na sudu. Gospodin ministar će verovatno da se poziva na imunitet, ali ja mislim da ćemo to da raščistimo sve u interesu građana.

Prema tome, poštovani građani imali ste priliku da vidite ko nas vodi, dokle nas vodi i dokle ćemo stići. Hvala lepo.

To je bilo vreme poslaničke grupe.
Pravo na repliku, dva minuta. Izvolite.

Teško je u Evropi pričati sa nekim ko samo evro voli od Evrope i tu nema nikakav problem. Znate, on ne traži bake i deke iz Rusije, bake i deke iz Kine, nego samo ove iz Nemačke, Francuske, ako ima neki iz Britanije, ali najviše iz Nemačke i zato kaže švapski predlog, oni su mu ušli u krv.

U svakom slučaju, sve ovo što ste čuli je takva jedna gomila gluposti da ja stvarno ne bih da zamaram ljude i na bilo koji način da odgovaram, jer rečenica koja glasi da ministarstvo koje vodi Nikola Selaković ne dozvoljava više da postoje mame i tate je dovoljno dobro da vidite o kakvom se čoveku radi, koliko je smisleno to što govori, pa ako imate i dalje mamu i tatu, vi ćete onda videti o kakvom se ovde duduku radi, šta je sve on izgovori. Ko što je to tačno, koliko i sve ostalo tačno što je rekao, osim činjenice da voli da kad iz EU kapnu evrići, pa može da skupi dovoljno da lepo ode, sedi i da razmišlja o svom biznisu, jer on i ovde se ne bavi građanima, nego o svom biznisu brine, o tome kako će da radi, šta će da radi, a nekako ne da država.

Dakle, on bi voleo da država bude uređena, neće nikako da prihvati ove poslušnike Aleksandra Vučića, ali nikako ne da inspekcijama da uđu u ono što drži u Aranđelovcu. To ne može ni pod razno. Znači, pre može da prođe Putin u Kijev, nego što može inspekcija kod njega. Znači, nikako ne može, ni pod razno ne može, sve može samo to ne može. E, to je jako veliki problem.

(Aleksandar Jovanović: Ludilo.)

Ludilo, Ćuto, potpuno ludilo. Potpuno ludilo da mu većeg ludila nema, ali sa druge strane važno je da evrići iz EU stižu, tad je EU dobra, tad je EU super, samo dok je evro sve je u redu, e onda sve ostalo, nastaju problemi.

Uglavnom, poštovani građani, ako i dalje imate mamu i tatu kao mamu i tatu, ako vam to nije oteo Nikola Selaković, onda ćete znati o čemu je pričao ovaj čovek, koliko je lagao i koliko je izmišljao. Hvala.

Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala, predsedniče.

Uvažena ministarka, poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice, uvaženi građani Srbije, elementarno politički upućen čovek zna da je Vlada kolektivni politički organ i da kao takva treba da sprovodi jedinstvenu političku agendu. To je jedna opšta činjenica poznata svuda u svetu.

Međutim, istini za volju, ako bi se vratili na početak ovog veka, analizirali rad vlada koje smo imali od 2000. do 2012. godine, pa ako hoćete i do 2016. godine, jer je takva Vlada u severnoj srpskoj pokrajini opstala čak do 2016. godine, mogli biste slobodno da kažete da ovo što ja u polaznoj premisi kažem nije istina i da lako to negirate.

Naime, te vlade, srpske vlade, tog doba, pa i pokrajinska su bile ništa drugo do skup lokalnih despota i oblasti gospodara na čijem čelu je bila politički potpuno nebitna ličnost. Ti oblasni gospodari su bili odvojeni i od naroda i od države, a onaj koji je kao predsednik ove države na isti ovaj dan polagao zakletvu 2004. godine bio je odvojen i od naroda i od te vlade i od realnosti i od Srbije uopšte.

Naime, kada smo mi birali ovu Vladu i kada smo za nju glasali, osnovni motiv po kome smo se vodili bio je to da deluje, naravno kako to i treba, jedinstveno, sprovodi jedinstvenu političku agendu i iznad svega sprovodi politički pravac koji je trasirao onaj koji ima najveći legitimitet među građanima ove države - srpski predsednik.

Obzirom da je delovanjem jednog od ministara gospodina Baste pokušano narušavanje tog jedinstva i tog političkog kursa i da je to percepirano od strane naših koalicionih partnera SPS i JS, jasno je da ćemo jednu takvu odluku, jedan takav predlog u danu za glasanje podržati.

Sa druge strane, potpuno smo svesni da je ovo simbolički i pokazivanje nezavisnosti vođenja politike države Srbije. Kad kažem nezavisnosti, mislim nezavisnosti u smislu njene političke zavisnosti da li od istoka ili od zapada ili bilo koga drugoga i opredeljenosti da vodite jedinstvenu srpsku politiku u interesu građana Republike Srbije.

Obzirom da se kroz današnju raspravu mnogo toga provlačilo, a ostalo je upečatljivo i ne mogu da se ne vratim na ono što smo jutros čuli i što je bio pokušaj namicanja epiteta „genocidnog naroda“ Srbiji i srpskom narodu u celini. Nije to bio čest slučaj u ovom parlamentu. Imali smo priliku to da vidimo u nekim ranijim sazivima, a kada je jedna od naših koleginica pokušala na sličan način da progura jednu, da kažem, inicijativu kojom bismo sami sebe proglasili genocidnim narodom i to smo čuli jutros. Ne žaliti za nevino ubijenim ljudima, ma koliki broj njihov bio, makar bio jedan, a kamoli više njih, bilo bi i neljudski i nedostojno i nehumano i nemoralno. Žaliti za ubicama i dželatima nekih drugih i tražiti za njih pravdu u srpskom parlamentu je skaradno.

No, koliko god to nama teško bilo slušati u ovom danu, dobro je da građani Srbije čuju i vide šta je prava namera dolaska na vlast pojedinaca i na koja poniženja prema sopstvenoj državi i sopstvenom narodu su spremni.

Ono što je ostalo upečatljivo - istovremeno kada ste imali ta masovna ubistva u Podrinju te 1995. godine, nekako u ove dane, baš iste te godine, samo nekoliko dana kasnije imali ste najveće etničko čišćenje u Evropi, 250.000 Srba je proterano iz Hrvatske, pobijeno na hiljade njih na Petrovačkoj cesti, u Medačkom džepu, itd. Nikada, ali nikada nismo od vas čuli i jednu reč žaljenja za te ljude u srpskom parlamentu, osudu takvog zločina, a pogotovo nikada se niste udostojili pre dolaska na vlast SNS i današnjeg srpskog predsednika, niste se udostojili da taj datum obeležite.

To je ono što je upečatljivo i upadljivo svakom normalnom građaninu Republike Srbije, ali, opet ponavljam, dobro je da to možemo i da vidimo, koliko god teško bilo, kako to izgleda na delu.

S tim u vezi, ja ću završiti kako bi moje kolege mogle da nastave svoja izlaganja.

Samo na kraju da vam kažem još jednu stvar, a takođe se tiče dela današnjeg izlaganja. Da, ja sam SNS bot i najviše na svetu volim Srbiju i SNS. Živela Srbija.

Reč ima Jelena Milošević.
(Aleksandar Jovanović dobacuje sa mesta.)
Izvinite, gospođo Milošević, nadoknadićemo vreme.
Pošto ste vi zaboravili o čemu smo sve razgovarali prethodnih dana, nadam se da ćete da se podsetite tokom narednih sednica.
Izvinite. Nastavite.

Zahvaljujem.

Za samo tri meseca u gradovima na jugu Srbije preko 800 ljudi je ostalo bez posla u Leskovcu i Vlasotincu. Otpuštanja su počela u aprilu u fabrici „Gruner“, potpuno iznenada, bez ikakvih najava. Najpre je 30 radnika ostalo bez posla. Potom u ciklusima smo došli do neke cifre, kako zvanično tvrdi kompanija „Gruner“ 102 radnika.

U Leskovcu je stvar bila drugačija. Radnici su danima unazad sumnjali da će ostati bez posla, da će „Džinsi“ napustiti Leskovac. Sedamsto ljudi ostalo je na ulici. To nisu samo radna mesta, to su subvencionisana radna mesta.

(Veroljub Arsić: Vraćene pare. Šta sad?)

Nisu vraćene pare, gospodine Arsiću, jer je „Gruner“ odgovorio ministru Basti da smatra da ne treba da vrati novac. Ja ovde imam odgovor sada već verovatno bivšeg ministra Radeta Baste, koji kaže da „Gruner“ duguje državi Srbiji 394.235 evra. Ja to pozdravljam.

Takođe, tražila sam da se od tog novca radnicima „Grunera“ isplate otpremnine u skladu sa zakonom, a ne stimulativne otpremnine koje su mizerne, da bi se nakon toga, evo odgovor na poslaničko pitanje zvanično od ministra Baste.

(Nebojša Cakić dobacuje.)

… u zvaničnom saopštenju kompanije „Gruner“ stoji da „Gruner“ smatra da ne treba da vrati novac državi…

Lakše, Cakiću.

… da tvrdnja Ministarstva privrede nije tačna. To možete proveriti u dva klika. Svi mediji su objavili integralno saopštenje fabrike, kako je fabrika u samom pismu medijima i tražila.

Radnici su prevaren način ostali bez posla. Ukoliko se taj novac vrati, najmanje što možemo jeste da im se isplate otpremnine u skladu sa zakonom. Potom, žao mi je što ministar Selaković nije ovde, da ga obavestim da u „Leoniju“ žene rade smene koje traju i po deset sati, da je rad organizovan tako da druga smena traje do dva ujutru. „Leoni“ je van grada. Imaju prevoz do negde. Zamislite ženu koja u dva ujutru treba od neke stanice da stigne do kuće sama. Tim ženama je ugroženo zdravlje.

Zato pozivam ministra Selakovića da pošalje inspekciju i u fabriku „Leoni“, kao što je to učinio u fabrici „Gruner“, pa imam i njegov odgovor ovde, gde jasno stoji da je „Gruner“ prekršio zakon. To je odgovor ministra Selakovića. Ja to nisam izmislila.

Niko se nije od zvaničnika pojavio u tim gradovima, ni u Leskovcu, ni u Vlasotincu. Kada su se radna mesta otvarala bio je red za slikanje, ko će pre da se slika sa tim ljudima koji dobijaju posao. Ja razumem tržište, razumem da ljudi ostaju bez posla, turbulentna je scena, ali ne razumem da se država pravi da ti ljudi ne postoje. Zašto neko od 28, 29 ministara koliko ih imamo ne može da obiđe te ljude, da znaju da nisu sami? To, gospodo, nije teško.

Potom, prošle nedelje i pretprošle pola Srbije bilo je Venecija. Svedoci smo poplava koje su zadesile našu zemlju. Neke jesu posledica zaista elementarnih nepogoda, ali negde postoji i ljudski faktor, jer ako vam se poplava dešava iz godine u godinu na istom mestu, složićete se da ne možete da pravite dva puta istu grešku, sem ako to ne činite svesno, odnosno činjenjem ili ne činjenjem.

Ovde je odnesen most u opštini Gadžin Han. Potom u Prokuplju je poplavljeno groblje.

Pazite sad, u Stubli, selu pored Bojnika, iz godine u godinu se Pusta reka izliva i ljudima plavi useve. Ministarko poljoprivrede, vi znate da kada voda poplavi useve od toga nema ništa. Šteta je u više miliona dinara.

Šta su oni uradili? Oni su blokirali put i šta se desilo? Uzović, direktor „Srbijavode“ je zvao ljude na video poziv i rekao da iako Pusta reka nije u programu on će poslati mašinu samo da oni odblokiraju put. Jel to naš sistem koji ne zakazuje, da ljudi moraju da blokiraju put da bi se očistilo korito reke?

Potom, ovo je Prokuplje. Tu je onaj ministar koji prebraja decu, čije ime neću da pomenem, bio. Kao da je agent osiguranja, a ne ministar, rekao je ljudima da se osiguraju jer naselje Garić plavi Toplica iz godine u godinu i do sada nismo imali rešenje.

Za kraj želim da vam pokažem Niš koji ne plavi Nišava, ali ga plavi voda, plavi ga kiša. To u našem gradu nikada do sada nije bilo. To se prvi put dešava sad da grad posle svakog jačeg pljuska bude u fekalnim vodama.

Budući da Niš ima najmanji budžet po glavi stanovnika od svih velikih gradova i da mi definitivno ne možemo sami da finansiramo kanalizaciju, ja vas molim da nam Vlada u tome pomogne.

Za kraj, ministarka, dobila sam pitanje, pošto ste ovde, upućeno vama. Poljoprivrednik iz Južnog Banata Jovan Petrovački je zamolio da vas pitam – koliko još subvencija po hektaru nije isplaćeno zbog vaših, odnosno njihovih tehničkih grešaka u programu E-agrar iako su ljudi uredno predali dokumentaciju koja je tražena? Rok za isplatu je 45 dana od dana podnošenja, a prijave su bile otvorene još pre tri meseca. Zahvaljujem.