Hvala.
Reč ima ministarka Đedović. Izvolite.

Hvala.
Ja bih htela da pojasnim jedno pitanje, a ticalo se da li će objekti koji će moći da se priključe, odnosno da se stvore uslovi za priključenje na energetsku infrastrukturu, da li će elektroenergetski sistem moći to da podnese. Želim da pojasnim to pitanje i, takođe, da se u isto vreme nadovežem i na garanciju Republike Srbije koja u jednu ruku ide u tu svrhu i koja je pred vama u ovom zasedanju, a to je u korist zaduživanja za Elektrodistribuciju Srbije i da vas obavestim da kroz planirana ulaganja u distributivnu mrežu i Elektrodistribuciju Srbije planiramo, pre svega, da podignemo naš distributivni sistem za električnu energiju, kojem su neophodna izuzetno ta ulaganja i takođe će da ulaganja smanjiti gubitke na samoj mreži, pa u isto vreme će imati višestruke koristi.
Pre svega, radi se o investicionom ciklusu od 450 miliona evra, a danas je pred vama garancija Republike Srbije u iznosu od 50 miliona evra. Naravno da smo vodili računa o tome i da smo pažljivo analizirali koji bi se objekti priključivali, koliko ih ima i u kojim su područjima, ali pre svega kroz ova ulaganja Elektrodistribucije Srbije omogućićemo da našu mrežu unapredimo, jer joj i te kako trebaju unapređenja.
Radiće se rekonstrukcija nadzemne niskonaponske distributivne mreže, pre svega zamena drvenih stubova betonskim i ugradnja savremenih provodnika u područjima širom Srbije i, naravno, sa akcentom na one najugroženije. Takođe ćemo raditi zamenu srednjonaponskih i visokonaponskih transformatora i na taj način zameniti transformatore kojima je istekao rok trajanja i u isto vreme smanjiti gubitke na mreži.
Takođe želim i da u okviru tog investicionog ciklusa koji planiramo sa Elektrodistribucijom Srbije, a koji je važan i za ovaj predlog zakona i generalno za funkcionisanje našeg distributivnog sistema, da kažem da će se ubuduće, nadamo se vrlo brzo, naći pred vama i predlozi zakona za investicije koje se tiču zamene postojećih brojila pametnim brojilima, što je izuzetno važno za smanjenje tehničkih gubitaka kao i neovlašćenog preuzimanje električne energije i da sada već imamo mnogo takvih problema i njih ćemo rešiti kroz upravo ove izmene zakona.
Potpisali smo, takođe, ugovor vredan 140 miliona evra za automatizaciju naše srednjenaponske distributivne mreže, čime će se smanjiti, pre svega, broj ispada i vreme trajanja prekida, ali smanjiti troškovi održavanja mreže. Sve su ovo investicije važne za podizanje funkcionisanja i sigurnosti našeg distributivnog sistema, a što je značajno za sve građane Republike Srbije, naravno, i za industriju i za privredu, jer smo svedoci da u letnjim mesecima imamo, takođe, probleme, ne samo u zimskim, jer su sve veće temperature i sve veća opterećenost naše mreže, ali kada dođe do nepogoda ili do nevremena da imamo što manje isključenja i da možemo ista što brže da realizujemo, pa u tom cilju pojašnjenje i nadam se da će vam biti korisno. Hvala.

Hvala.
Reč ima koleginica Ksenija Marković.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani i građanke Srbije, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Zakon o zapošljavanju stranaca, jedna od nekoliko tački dnevnog reda o kojoj danas raspravljamo.

U svom izlaganju, kada budem obrazlagala zašto Zakon o zapošljavanju stranaca ne vidimo kao najbolje rešenje u ovom momentu, i nastupam, pre svega, iz ugla da sam svesna potreba tržišta rada i neophodnosti regulisanja ove oblasti, ali da je jako važno da bilo kakvo zakonsko regulisanje ove oblasti počiva na takvim principima koji podrazumevaju da se postojeće radno zakonodavstvo ne urušava i isto tako da se ne umanjuje opseg prava radnika koje imamo danas.

Nekoliko bojazni moram izraziti, kada je reč o nekim određenim, pre svega o načinu donošenja ovog zakona, ali institutima i mehanizma kojim su zakonom predviđeni.

Prvo, nije mi jasno zašto u tokom kreiranja ovog zakona nisu bili uključeni sami sindikati od samog početka procesa pisanja zakona, iako ovo može zvučati kao retoričko pitanje zato što je jasno da se sindikati, kao i Socio-ekonomski savet, često zaboravljaju u donošenju zakona iz ove oblasti koja reguliše oblast rada. Međutim, ono što meni nije jasno zašto od samog početka niste uključeni i zašto su uključeni naknadno, jer oni jesu referentna strana koja treba da govori o ovom zakonu.

S druge strane, ono iz čega ja isto imamo jako veliku bojaznost, s obzirom na iskustvo koje imamo sa vama, sada je već više od 10 godina vlasti, jeste da svaka promena zakona koja se dešava za vreme vladavine koalicije koja je okupljena oko SNS uglavnom se svodila na to da smo pravili neke nove hibridne oblike radnih odnosa i da to nije pratila reforma koncepta, pre svega, radne, socijalne i konačno egzistencijalne sigurnosti, kao što je slučaj u EU. Ne možete samo da vršite fleksibilizaciju radnih odnosa, morate isto tako da i koncept sigurnosti prati fleksibilizaciju radnih odnosa na tržištu rada.

Svaka promena zakona koja se desila u vašoj režiji, a bilo ih je nekoliko nanosi štetu, pre svega, sigurnosti radnika. Građani i građanke Srbije nemaju sigurnost na tržištu rada, i to je ono što je problem i džaba visoki procenti stope zaposlenosti ako mi imamo slučajeve da ljudi ne mogu da ostvare svoja osnovna radna prava.

Donošenje Zakona o zapošljavanju stranaca otvara opet iznova jedno staro pitanje, a to je odnos stranih investitora prema Srbiji i građanima i građankama Srbije, odnosno radnicima i radnicama Srbije. Da podsetim na slučaj „Linglonga“, preko 400 ljudi je živelo i radilo u neljudskim uslovima i sa oduzetim pasošima. Ponavljam, oduzetim pasošima. To vam je pravi primer kada se odričete sopstvenog suvereniteta, kada pustite stranog investitora da ne sprovodi zakone koje ste vi doneli i međunarodne standarde na koje ste se obavezali.

Bojim se da donošenjem izmena i dopuna ovog zakona neće biti rešeno jako veliko pitanje rada na crno, iako bi to trebalo da bude cilj ovog zakona. Problem rada na crno nije problem samo sa strancima koji rade u Srbiji, već je problem i sa domaćim radnicima.

Ovaj zakon ne predviđa mehanizme koji bi mogli da odgovore konkretno i jasnije na pitanja šta se dešava sa poslodavcima koji nemaju interes ili ne prepoznaju interes da prijave strane radnike. Šta radimo u tom slučaju? Da li su potrebne veće kazne ili je potrebno dodeliti veća ovlašćenja Inspektoratu rada? Imali smo debatu o Inspektoratu rada.

Rekli ste da će se povećati broj inspektora, ali to je samo 12% povećanja. Obim posla koji ovaj zakon donosi to dovoljno ne pokriva.

Da zaključim, SNS sa ovim zakonom, bojim se, ne sprovodi liberalizaciju zapošljavanja, već se pre svega vodi interesima krupnog kapitala, a krupni kapital ima samo jedan interes, a to je jeftina radna snaga. To nije nešto što je u najboljem interesu ni građana ove zemlje, a ni stranaca koji će tražiti zaposlenje u ovoj zemlji.

Koliko ćemo stranaca sa oduzetim pasošima koji rade u neljudskim uslovima imati nakon donošenja ovog zakona i reforme tržišta rada u vašoj režiji, to nam tek ostaje da vidimo. Hvala.

Reč ima ministar Selaković.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u svom maniru, istina, ovoga puta sa boljim čitanjem u odnosu na onoga ko predvodi poslaničku grupu, iskorišćena je prilika da se poseju neke poluistine ili potpune neistine kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca koji se nalazi pred vama, uvaženi narodni poslanici.
Postavljeno je jedno pitanje – zašto uopšte u izradu ovoga nacrta nisu bili uključeni predstavnici sindikata? Reč jeste o poluistini, jer ako se pogleda, a to u obrazloženju vrlo jasno stoji, čitav istorijat izrade ovog Predloga zakona koji se nalazi pred vama, mogli ste da vidite da je u inicijalnu izradu nacrta, prvog nacrta, izmena i dopuna ovog zakona bila uključena svaka reprezentativna sindikalna organizacija, da je taj nacrt koji je nastajao od 2021. godine bio apsolutna osnova za nastanak ovoga teksta, a da je ovaj tekst bio predmet razgovora baš onako kao što je to u svom uvodnom izlaganju predsednica Vlade rekla – direktnog razgovora delegacije Vlade koju je ona predvodila sa Kolegijumom čitavog Socio-ekonomskog saveta, da je posle toga u saradnji sa Socio-ekonomskim savetom i reprezentativnim sindikatima došlo do korekcija ovoga teksta o kome će se raspravljati u pojedinostima. Apsolutno sam uveren da su reprezentativni sindikati svojim učešćem poboljšali kvalitet teksta Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca.
Koliko svaka promena, ako se dobro sećam, rečeno je svaka promena u vreme naše vlasti donosi veliku nesigurnost. Tako je. Eto, ta nesigurnost je dovela do toga da od milion i osamsto pedeset hiljada zaposlenih, koliko nam je ta prethodna vlast, ostavila, da dođemo do dva miliona trista šezdeset hiljada zaposlenih koliko imamo danas. Eto, to je nesigurnost.
Ta nesigurnost je dovela da u 2022. godini imamo rekordan iznos stranih direktnih investicija u Srbiju. Dakle, preko 4,1 milijardu evra, a da ako pratimo tendenciju stranih direktnih investicija u Srbiju, ove godine, možemo da vidimo da smo na dobrom putu da i taj prošlogodišnji rekord premašimo. Eto, dokle su dovodile promene zakona.
Ja sam uveren apsolutno da će ova promena zakona biti kvalitetna i dobra. Zašto? U vreme dok su oni koji nas prozivaju da je ovaj tekst zakona nekvalitetan, Predloga zakona nekvalitetan, dakle u vreme dok su oni obavljali vlast, Srbiji je trebalo na godišnjem nivou između 1.500 i 1.800 stranih radnika. Dakle, maksimum 1.800. O čemu to govori? To govori o nivou privredne aktivnosti u Srbiji, o nivou građevinske aktivnosti u Srbiji, jer ako pogledate, a podsetiću, o tome bi mogao i nešto i ministar Vesić nadam se da doda, dakle kako su oni vodili tada kapitalne investicije u građevinskoj industriji Srbije? Tako što angažuju neko preživelo veće srpsko preduzeće kao što je svojevremeno bio „Ratko Mitrović“, ako se ne varam, mislim da je bila u pitanju izgradnja, obnova Avalskog tornja, pa onda ne isplaćuju ništa što to preduzeće uradi, pa to preduzeće pojede svoju ekonomsku masu, svoja obrtna sredstva, svoja osnovna sredstva da bi isplatilo te radove, oteraju takvo preduzeće u potpuni bankrot.
Naravno, motivišu ljude da se pokupe i odu iz zemlje, kao što je bilo tada u tom slučaju a mi smo došli u situaciju da smo prošle godine, dakle imali preko 35 hiljada stranih državljana koji su u Srbiju došli da rade.
U prvih šest meseci ove godine preko 26 hiljada, ako pratimo tu tendenciju, verovatno će se dogoditi u ovoj godini da imamo preko 50 hiljada stranih državljana i naravno da nam je ovaj zakon potreban. Zašto nam je potreban? Potreban nam je da bismo omogućili efikasnije, bolje, ažurnije izdavanje radnih dozvola.
Ovo je potvrda, između ostalog, i toga da Srbiji dobro ide i ko nešto malo o Srbiji zna i ko zna o srpskoj istoriji koja ne postoji samo u prethodnih pet, deset, dvadeset ili trideset godina, on zna da kada je Srbija bila pogodno mesto za dolazak stranih radnika, da je Srbiji išlo dobro, pa da li je to od Kralja Uroša i dolaska Sasa koji su osnovali rudarstvo u Srbiji ili od vremena Kneza Miloša, pa Kralja Milana kada nam je dolazio i veliki broj i Nemaca i Čeha i Poljaka, ali je to i danas prisutno.
E sad, ima jedna stvar kojom ja hoću posebno da se pozabavim. Znate, kada neko ne poštuje svoju državu onda ignoriše sve što od te države dođe, pa makar to bio i veoma jasan podatak o tome kada se o određenim stvarima šire dezinformacije.
Dakle, predmet „Ling Longa“, koliko se sećam i koleginica Darija Kisić Tepavčević i predsednica Vlade u vreme kada je neko pokušavao da isfabrikuje tu vrstu afere kroz određene tajkunske medije, tendenciozno i namerno šireći neistine, državni organi, počev od Inspektorata za rad, MUP, Zaštitnika građana su veoma aktivno i ažurno izlazili na teren i utvrđivali činjenice. Ako hoćete, i javno tužilačke organizacije u srednjem Banatu utvrđivali činjenice vezane za taj slučaj. Sigurno nisu stigli do toga da vi donosite presudu o tome šta je bilo. Postoje u ovoj državi nadležni organi koji su svoj posao radili i dobro ga uradili.
Znate šta je tu vrlo zanimljivo? Kada ministar Vesić izađe i govori o nekoj drugoj firmi koja dolazi iz zapadne Evrope i kada ta firma iz zapadne Evrope ne poštuje srpskog radnika, onda ste tu mirni kao bubice, ćutite i nećete da kažete jednu-jedinu reč, ali ako nešto dolazi iz NRK onda to se napada po svaku cenu i o tome može da se govori negativno, sve negativno i po cenu da se ne govori istina.
Ne čudi to mene što dolazi od vas zato što ste vi pre 30 godina pričali da nam Kinezi šalju besplatne lekove za "male žute ljude", pa ste ih vređali na takav način. Da, da, da, to su govorili oni čije političke tekovine vi baštinite, kada smo u vreme sankcija i izolacije dobijali donacije u lekovima iz NRK od naših prijatelja, pa su takve stvari širene kada smo dobijali i vakcine u vreme krize Kovida. Tako se ovde i napada najveća investicija u jednu fabriku na teritoriji Srbije, kao što je "Ling Long" u Zrenjaninu.
Nije samo da vi time izazivate neku vrstu trenutnog meteža u Srbiji, što je vrhunski neodgovorno, već na takav način narušavate reputaciju naše zemlje sa jednom drugom prijateljskom državom kao što je Vijetnam. Kakav je zaista ishod i kakav je status te, nazovi afere, uverili su se predstavnici i ambasade Vijetnama iz Bukurešta koja nerezidentno pokriva našu zemlju.
U jednoj stvari, opet izrečena potpuna neistina. Kako da sprečimo rad na crno, što treba da bude cilj ovog zakona? Cilj ovoga zakona nije sprečavanje rada na crno. Inspekcijski nadzor je onaj koji doprinosi sprečavanju nepoštovanja radno-pravnih propisa. Dakle, ovaj zakon ima izuzetno jasno propisane ciljeve, odnosno svrhu svoga donošenja.
Kada smo i kod toga, rad na crno u vreme onih koji su vlast obavljali pre nas je bio pravilo. Danas je to izuzetak. I o tome dovoljno govori i ona brojka, opet da podsetimo, sa milion i 850 na dva miliona 360 hiljada zaposlenih. Biće da niste do kraja pročitali sam Predlog izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju stranaca, a u jednoj stvari mogu da se složim, jer za razliku od onih kojima je sve crno, gde ništa ne valja, koji čak i kad dolaze da protestvuju brzim vozom iz Novog Sada za Beograd ne žele da kažu ni da dođu za pola sata, a da nisu oni ostavili ni taj voz ni tu prugu iza svoje vlasti, nego su ostavili nula kilometara brzih pruga i vozove koji su putovali kao u vreme Kralja Milana.
Dakle, u jednoj stvari mogu da se složim, to je da moramo mnogo više da radimo na poboljšanju uslova delovanja i rada inspektorata za rad. Vidite, u tome ćemo se mi uvek razlikovati, što kada postoji nešto što je belo, mi ćemo da kažemo da je belo kada je crno da je crno. Dakle, da li je to veliki izazov? Jeste. Zbog čega je veliki izazov? Imate 37 inspekcijskih službi na nivou države. Ne možete da sprovedete izmenu samo u jednom segmentu. Morate to da radite na nivou cele države.
Stanje u Inspektoratu za rad danas je mnogo bolje nego što je bilo pre pet, pre deset ili pre petnaest godina, ali to ne može da se promeni preko noći i postoji strategija koju Vlada sprovodi, koju je Vlada definisala i koju ministarstvo veoma aktivno sprovodi i to ćemo nastaviti da radimo, a ono što je činjenica i to odgovorno tvrdim, dakle, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca će omogućiti mnogo bolje funkcionisanje tog segmenta tržišta radne snage u Srbiji i omogućiće i veći stepen sprovođenja stranih direktnih investicija, a mi nećemo praviti razliku između toga da li nam je investitor došao sa istoka ili sa zapada. Važni su nam svim, važni su nam i naši domaći investitori.
Ali kada je u pitanju kršenje prava radnika, to ste mogli da vidite i u prethodnom periodu, pa čak i u prethodnih mesec dana. Ako dobijemo prijavu da postoji kršenje prava radnika i u fabrici koju je otvorio strani investitor, bez obzira odakle je došao, Inspekcija za rad izlazi na teren i utvrđuje pravo stanje stvari i nemamo nikakav problem sa tim da kažemo da li je nešto dobro ili loše, štitimo i naše radnike. Ovim zakonom će ima biti pružena dodatno viša zaštita kroz mehanizme da je ne omogućen uvoz strane radne snage ako imamo naše ljude koji su kvalifikovani da rade poslove određene vrste i tako ćemo nastaviti da radimo i u budućnosti, a ta nesigurnost koju vi nas optužujete da smo uveli, ta nesigurnost je omogućila da se u Srbiji više ljudi zaposli, da se povećaju i stalno povećavaju plate, da se povećavaju penzije i da imamo veću potrebu za stranom rednom snagom zato što smo iscrpeli svoje resurse radne snage. Hvala vam.

Pravo na repliku Marina Raguš.
Izvolite.

Gospodine ministre, ja mogu da posvedočim da ste u pravu za određeni deo izlaganja kada ste govorili o odricanju od suvereniteta i kada ste govorili da uvek nešto što dolazi sa zapada za određene naše kolege iz opozicije to je besprekorno, a sa istoka to je podložno najrazličitijim kritikama.

Koleginica je pričala o odricanju suvereniteta u korist krupnog kapitala. Kako se zove kada pravite ogromnu reputacionu štetu svojoj državi tako što svakoj stranoj delegaciji, dakle, svakoj stranoj delegaciji koja dolazi sa zapadne hemisfere na najgori mogući način predstavljate ono što država pokušava da uradi, ma ko se zvao predsednikom, premijerom, ministrom, itd? Da je reč o ličnoj pristojnosti, to bih ostavila za neke druge uslove, ali je reč i osnovama obrazovanja tako nešto se ne radi, vi ste doktor nauka.

Kada se radi kada je reč o stranim delegacijama vi predstavljate građane, poslanik ste, svoju državu ne blatite. Ovo je arena jedino mesto gde se mi sukobljavamo. Niste propustili jednu jedinu priliku da niste naneli ogromnu reputacionu štetu ovoj državi.

Ja sam bila opozicionar dugo i nikada mi nije padalo na pamet da tada Demokratsku stranku, Socijalističku partiju Srbije i bilo koga ko je bio u vladajućoj koaliciji pred stranim delegacijama na takav način u stvari blatim, da bih sticala jeftine političke poene ili da bih vrlo snishodljivo prema onima koji me podržavaju u raznim formatima dobila još neki poen, e, to je suština bila vašeg izlaganja.

(Ksenija Marković: Replika.)

Ksenija Marković, da li vas je neko spomenuo?
(Ksenija Marković: Jeste.)
Ko?
(Ksenija Marković: Direktno obraćanje meni od Marine Raguš i ministra.
Ko? Dva minuta. Pravo na repliku.

Hvala predsedavajući na pravu na repliku.

Ovako, prvo što ću reći, kritika kada neko nekome uputi kritiku na rad vaš kada vi sedite u državnim organima, vi i država niste isto i prestanite da se poistovećujete sa tim.

Znači, SNS nije isto što i država Republika Srbija i nemojte da mi lepite da ja ovu državu ne volim i ne poštujem. Ja ovu državu vrlo volim i poštujem kao i građani i građanke koji žive u njoj. A to koliko vi poštujete svoje građane i građanke najbolje pokazuju protesti koje imate već koliko nedelja.

Da se vratim na temu. Reforma tržišta rada. Ovako, rekli ste da pričamo stalno o visokoj stopi zaposlenosti. Ja sam rekla da te statistike postoje, ali zaboravljamo dve stvar. Prva je da je promenjene metodologija načina na koji neko dobije epitet taj da je u radnom odnosu, pa možete da budete sezonski radnik. Znači, to je jedno.

Druga stvar koja je ovde jako važna jeste da se nama 50 hiljada ljudi godišnje iseljava iz ove zemlje i to je jedan od razloga zašto mi imamo potrebu isto tako za fleksibilnom radnom snagom.

Konačno, ovde se govori, u ovom zakonu jako je važno koja zanimanja podležu deficitarnim zanimanjima, i sindikati upravo na tim sastancima koje ste vi naknadno zakazali odlukom Vlade u brzinskom roku i upravo na Socioekonomskom savetu sindikati su vam uputili zamerku da niste jasno definisali kriterijume na osnovu kojih mi definišemo šta je deficitarno zanimanje. Hvala.