To nije u nadležnosti mog Ministarstva, suštinski, jer to naplaćuje Direkcija za građevinsko zemljište Grada Beograda.
Ja sam se raspitao, do sada je naplaćeno, odnosno obračunato 177 miliona evra na ime naknade za građevinsko zemljište. Kao što sami znate, prema ugovoru kompanija „Beograd na vodi“ ima obavezu da gradi javnu infrastrukturu prema zahtevu Beograda i to se gradilo. Onaj kej koji koriste svi Beograđani je građen tako, Savski trg je građen tako, zgrade one stare pošte u Savskoj će biti pretvorena u objekat kulture takođe od njihovih para, uređenje ulice, uređenje fasada. Znači, to se sve radi prema ugovoru.
Do sada je urađeno radova za 78 miliona i u toku je primopredaja radova za 52 miliona što znači da je do sada Grad Beograd, kad se to bude završilo, dobio vrednosti radova od 130 miliona evra i ostaje do 177 miliona da grad uputi određene zahteve šta treba još od javnih sadržaja i od javnih objekata da se uradi kako bi naravno se ta naknada u skladu sa dinamikom izvršenja ugovora završavala. To je inače odgovor za gospođu Nestorović.
Hteo sam još da se osvrnem na jednu diskusiju gospodina Gajića, on nije tu, ali nema veze, sigurno će mu neko preneti, gospodin Gajić je rekao jednu stvar, da je zamoljen od strane Advokatske komore da prenese određene primedbe na zakon, da je u međuvremenu video da su te primedbe postale deo zakona. E to je ono što sam ja govorio, samo zbog toga želim da to istaknem, zato što je to potvrda da je bila dobra i eefektivna javna rasprava, zato što sam vam rekao da smo na javnoj raspravi dobili preko 600 različitih predloga, a da smo usvojili oko stotinu. Jedan od tih predloga je upravo i taj koji je dala Advokatska komora, što znači da je rasprava vođena, da smo slušali druge predloge i da ono što Radna grupa koja je pisala ovaj zakon nije predvidela, bili smo spremni da uvažimo na pravi način.
Jedna od tih priča je bila i to zna gospodin i Nešić i Niketić, pošto su oni bili juče na javnom slušanju, kada postoji javno slušanje, ja sam razgovarao sa ljudima iz određenih nevladinih organizacija ili udruženja građana, više ne znam sa kojima smo razgovarali o otvorenim blokovima. Tada sam im rekao da ćemo to dodatno precizirati i videćete sada da je dodatno precizirano ono što sam im tada rekao.
Nijednog časa nije bila namera da se to radi u otvorenim blokovima i da se to zemljište koje koriste ljudi, ona nije formalno javna površina, ono se koristi kao javna površina, da se na bilo koji način uzima već da se prebaci na lokalnu samoupravu, koja sa tim treba da upravlja i u nekom dogovoru sa građanima odlučuje šta će sve tu biti.
Prema tome, i drago mi je zbog toga, i zahvalan sam gospodinu Gajiću, zato što je upravo to pomenuo jer je to dokaz da smo imali dobru javnu raspravu. Ne kažem da je apsolutno sve iz javne rasprave prihvaćeno i nikada neću biti ministar koji će tvrditi da je svaki zakon koji sam predložio idealan i da je svaki zakon najbolji. On je najbolji u ovom trenutku, što ne znači da vremenom, kada se bude pokazalo nećemo menjati neke stvari.
Mi smo ovaj postojeći zakon menjali zbog mnogih problema kojih je bilo u praksi. Zato smo uveli između ostalog da se uvede osiguranje trećim licima, koje mora da ima investitor, polisu osiguranja kada se desi neka šteta na susednim zgradama, da mogu da se naplate ljudi, da ne čekaju sudske presude. Zato smo uveli da prilikom dobijanja upotrebne dozvole, odnosno pre dobijanja mora da se da dokaz o kretanju građevinskog otpada. Uveli smo zelene sertifikate, koji su ogroman napredak za Srbiju. Uveli smo obaveznost energetskih pasoša. Za 10 godina će se svaka nekretnina u Srbiji prodavati samo uz energetski pasoš. Mislim da je to veoma važno i da nema poslanika u ovoj Skupštini koji ne misli da je to važno, zato što ćemo na taj način onaj ko prodaje daće tačnu informaciju onome ko kupuje šta kupuje, kakvo je energetsko svojstvo te zgrade.
Uveli smo obaveznost na priključenje na infrastruktru uz obavezu lokalnih samouprava da ne mogu da naplate priključak, već samo rad, materijal i rad, kako se ne bi dešavale situacije da opština neka ili grad ili Republika sprovedu kanalizaciju a da neki ljudi ne žele da se priključe na kanalizaciju, što smatramo da je normalno. Iz toga smo izuzeli samo obnovljive izvore energije.
Uvodimo elektromobilnost. Bilo je jedno pitanje malopre, mislim da ste to vi gospodine Nešiću, u vezi osoba sa invaliditetom. Znači, mi smo prihvatili, to sam rekao na javnom slušanju, prihvatili smo zahtev gospođe Brankice Janković, koja je tražila od nas da omogućimo kroz zakon, i to smo kroz zakon omogućili, da kada su u pitanju rampe za invalide ne mora da se dobije saglasnost svih vlasnika parcele, već većinska saglasnost, jer je zaista bilo problema u praksi da jedan čovek, jedna osoba, ne želi da da saglasnost i da zbog toga neko ne može da dobije rampu za invalide.
Pored toga ćemo kroz tehničke norme bliže odrediti obavezu inkluzije za izgradnju dečijih igrališta, za izgradnju parkova i za izgradnju samih objekata, što je tačno da su neki investitori izbegavali. Zato ćemo kroz tehničke norme, kroz podzakonske akte to vrlo striktno da uradimo. To je nešto što ćemo sasvim sigurno da urediti, jer zakon kada se donese, to nisu sva pravila, iza njega slede podzakonski akti, koji bliže uređuju šta ćemo sve raditi.
Na kraju bih voleo samo da se osvrnem na jednu stvar, zato što više puta se govori o ovom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, oko toga kako se neko privileguje u odnosu na neke druge ljude. Moram da kažem da svaki Zakon o ozakonjenju, ali ovo nije prvi zakon, ima među vama poslanika koji su u politici po 20, 30 godina i sve vreme njihovog, mog i većine poslanika ovde staža postoje neki zakoni o ozakonjenju. U ovoj zemlji je postojalo do sada, ja pamtim, bar tri ili četiri Zakona o ozakonjenju i znam kako je to izgledalo, i nijedan zakon nije uspeo. Kada budemo pričali o ozakonjenju, razgovaraćemo o tome zašto ti zakoni nisu uspeli, a nijedan od tih zakona nije bio loš, i nisu bili toliko teški uslovi za ljude i svaki zakon je imao blaže i blaže uslove i dalje imamo isti problem.
Prema tome, kada pričamo o ozakonjenju, to nije problem od juče, to nije problem od godinu dana, to je problem od pet godina. Vi možete, stariji poslanici ovde pamte da se osamdesetih godina pisalo o Kaluđerici kao najvećem bespravnom naselju na Balkanu. To je, kada čitate izveštaje iz novina iz tridesetih, dvadesetih godina, videćete da se u Beogradu na sednicama gradske uprave pričalo o bespravnoj izgradnji, o problemima sa kanalizacijom i problemima sa kaldrmisanjem. Znači, to postoji duže od 100 godina.
Mi ćemo taj problem morati da rešimo zajedno, u rešavaćemo ga tako što ću ja, kao ministar, i to vam sada kažem, izaći sa predlogom rešenja tog problema.
Mi ovim izmenama i dopunama zakona ne rešavamo ozakonjenje, ne rešavamo status objekta o ozakonjenju. Mi rešavamo samo mogućnost da se ljudi koji žive u nezakonito izgrađenim objektima priključe, priključe na infrastrukturu, a to su vam presude Suda za ljudska prava u Strazburu.
Uostalom, pogledajte kako svi, ne znam, možda se vi ne sećate, ali ima poslanika koji se sećaju, kada je rađena Gazela, tada je bio gradonačelnik, koliko se sećam, Dragan Đilas, kakvi su problemi bili oko raseljavanja romskog naselja koje je inače potpuno bespravno. Traženo je da se reši, traženo je da se raseli naselje u skladu sa svim evropskim normama iako je bilo bespravno, jer su to evropska pravila i do tada, dok to nije završeno, novac nije pušten Gradu Beogradu, odnosno Republici Srbiji.
Ja sam u Beogradu zatekao, posle gospodina Đilasa, program koji se zove „Sagradimo dom zajedno sa EU“, gde smo rešili problem. Oni su počeli, mi smo završili, rešili problem preko 2000 Roma i Romkinja, koji su dobili ili stanove, nešto je bilo u Mislođinu, nešto je bilo Orlovskom naselju, neke su zgrade građene u drugim delovima Beograda. Rešavali smo i kroz kuće, jer je to bio program koji je Grad Beograd prihvatio. Prema tome, to se smatra za osnovno ljudsko pravo.
Nama će svaki međunarodni kreditor reći da morate da rešite na trasi čak i one koji su nelegalno, a Evropski sud za ljudska prava je stao na stanovište da su struja i voda osnovna ljudska prava i da ne smeju da zavise od statusa objekta.
Prema tome, mi samo dajemo mogućnost ljudima da se priključe, da plate priključke legalno. Da li imaju tehničke uslove, to procenjuje onaj koji priključuje. Dajemo mogućnost da to uradi za mesec dana i to nema nikakve veze sa, ne prejudicira odluku o ozakonjenju.
Prema tome, ovo je humanitarna mera. Nemojte biti protiv toga jer to nije u redu. Svako je mogao da se nađe možda u takvoj situaciji i to nije rešavanje problem ozakonjenja. Znači, ozakonjenje je potpuno drugo pitanje i to je nešto što vas zaista pozivam da svi za to glasamo, jer zaista ne vidim razloga da se taj zakon ne podrži.
Na kraju, ja verujem da kroz javnu raspravu i verujem da kroz javno slušanje i verujem da kroz dijalog možemo da dođemo do dobrih rešenja kada su u pitanju različiti zakoni. Razumem da postoji veliko interesovanje za Zakon o planiranju i izgradnji, jer to je posle Zakona o budžetskom sistemu možda najvažniji sistemski zakon u zemlji i to zaista razumem i to mi je potpuno jasno, ali vas molim da budemo kao Skupština hrabri i da prekidamo sa praksama koje se u državi nisu pokazale dobrim.
Mi od 2009. godine imamo konverziju uz naknadu. To je institut koji se pokazao lošim. Zato prekinimo sa lošim praksama, hrabro ulazimo u nova rešenja jer naša obaveza ovde je da radimo u interesu građanka i građana i da omogućimo da se naša zemlja razvija. Hvala.

Nikola Radosavljević ima reč.

Zahvaljujem predsedniče.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministri i poštovani građani Srbije, na samom početku gospodine ministre Vesiću ja sam u dilemi. Ne znam da li je prethodni narodni poslanik iz opozicije bio na javnom slušanju ili nije bio na javnom slušanju, pošto je on ovde, mogli smo svi da čujemo, rekao da nije bio. Vi kažete da je bio. Moje kolege narodni poslanici kažu da jeste bio, da je čak i govorio, pa ja sada stvarno ne znam da li možemo na osnovu izlaganja koje je imao narodni poslanik, prethodni narodni poslanik, bilo šta više da mu verujemo iz razloga što on ne govori istinu i na ovakve, da kažem, stvari, a kamoli nešto ozbiljnije.

(Aleksandar Jovanović: Bravo.)

Tako je. Jeste. To je tačno.

Jovanoviću, prekinite da vičete. I što vi i Zelenović vičete na smenu? Jeste li se razišli oko Kosova? To rešite kod kuće.

Morate da govorite istinu da bi vam građani Srbije verovali. To je osnovno što trebate prvo da radite.

Danas na dnevnom redu imamo 30 tačaka i ja bih se osvrnuo na nekoliko koje su značajne po meni za građane Srbije, a pre toga bih želeo da kažem da su javne finansije kod nas u Srbiji stabilne, da je javni dug ispod nivoa Mastrikta koji iznosi danas 51,7% a do kraja godine biće 50,5%.

Nivo Mastrikta se izračunava i javni dug se izračunava u odnosu na naš BDP i to je ono što je veoma važno i što građani Srbije moraju da znaju. Mi moramo da podsetimo i građane Srbije da 2012. godine BDP iznosio je 33,4 milijardi evra, danas odnosno u 2022. godini on je iznosio nešto više od 60 milijardi evra, a do kraja godine očekujemo da će biti oko 68 milijardi evra, što ukazuje da je to više nego duplo u odnosu na 2012. godinu.

Mi stalno pričamo, odnosno narodni poslanici iz opozicije stalno pričaju o nekakvim zaduživanjima, ne pričaju o investiranju i investicijama. Pa, poređenja radi mnoge evropske države koje su jake države poput Nemačke, Francuske i Italije imaju veći javni dug nego naša Srbija. Sada, kada kažete da neka država duguje dve hiljade i 400 milijardi evra da ima javni dug, vi pomislite možda je to Grčka, možda je to neka država koja je propala, koja u bankrotu, ali ne, mi govorimo ovde o državi, o Saveznoj Republici Nemačkoj koja je jedna od lidera i vodećih država ne samo u Evropi nego i u svetu. Ali, njihov javni dug u odnosu na BDP je negde oko 60%.

Kao član Odbora za finansije stalno sa našim kolegama iz opozicije pokušavamo da se objasnimo da nikada ne treba da gledaju apsolutni iznos duga, nego treba da uporedimo naš javni dug sa BDP, jer mi kredite ne uzimamo da bi se zaduživali i da bi ih bacali bezveze. Mi kredite uzimamo da ulažemo u infrastrukturu, da ulažemo u investicije i da utičemo na rast BDP i da utičemo na kvalitet života naših građana Srbije.

Neki narodni poslanici očito kada kritikuju nas iz vladajuće stranke žele da kažu, a i sad smo čuli da je bitno da se ulaže u nauku u tehnologiju, ali na tom istom Odboru za finansije, isti ti narodni poslanici nisu želeli da glasaju i da podrže unapređenje naučno-tehnološkog parka i u Čačku, i u Kragujevcu i u Nišu, to je njihova u stvari briga za naučno – tehnološki park i za mlade.

Želeo bih da kažem još vezano za zakon koji je po meni jedan od bitnijih, a to je Zakon o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć. Ovim zakonom stvaramo sve uslove da isplatimo 10.000 dinara za svako rođeno dete nakon 21. novembra. Želim da kažem da Vlada Republike Srbije radi odlično, da će narodni poslanici sa ove strane uvek da podrže rad svih ministara i Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Zahvaljujem svima.

Nema nikakvog razloga, ali eto slušam vas.

Zahvaljujem predsedavajući, ja mislim da ima razloga s obzirom da me je gospodin Vesić više puta pomenuo, ali svakako se zahvaljujem na prilici.

Gospodine Vesiću, došao sam na javno slušanje, jer je to bila jedina šansa da razgovaramo. Pre dva meseca i dva dana ste dobili spisak ljudi koji su zainteresovani da pričaju sa vama i da organizujemo javno slušanje. Imam pitanje – šta ste čekali dva meseca i dva dana? Zašto niste organizovali? Moj zadatak kao političar i vaš zadatak je da obezbedimo da se struke suoče, jel tako i da razgovaraju, vi to niste uradili. A onda ste uradili zadnjeg dana i nije bilo vremena, slažem se da nije bilo vremena, ali trebali smo da nađemo vreme i načina da čujemo sve koji su želeli nešto da kažu i da pitaju.

Kao što smo razgovarali o otvorenim blokovima, da razgovaramo o svim temama, a nema jedne, bilo je puno tema i ja vama sve vreme tražim da mi dostavite analizu ne onog što je bilo prethodno, ne onog što je bilo buduće. Vi ste to juče tokom sednice rekli, tražili ste od Siniše Malog, ako se sećam da će da vam dostavi kompletno zemljište koje je potencijalno pod konverzijom, je li tako bilo? Pa, proverite, pogledajte. Ja sam siguran da jeste. Ali, svakako možete dostaviti i meni, jer to je obaveza vas kao ministra da dostavite sve informacije. Takođe, niste uradili analizu, niko ovde ne umanjuje humanitarni karakter koji vi želite da pokažete sada, ali vi niste dobro mapirali, a da ste se potrudili da mapirate, da uradite analizu, mogli ste da uzmete popis iz prošle godine, pa imate ovde jednu stavku 17. instalaciju u stanu, električne instalacije ima ili nema. A imate sve stanove i sva domaćinstva, pa zašto niste uradili tako da mapirate kome treba da se izađe u susret. Sami ste rekli da mera koja je uvedena pre par godina je dobra za legalizaciju, ko će se sada legalizovati gospodine Vesiću, samo, kada žele da otuđe taj objekat ili ima čistu savest pa želi da to uradi?

To je bilo punih dva minuta.
Što se tiče javnog slušanja, vi sigurno znate da ministar ne zakazuje javno slušanje. Organizuje ih naša Skupština i odbor je imao sednicu na kojoj je doneo odluku da se organizuje javno slušanje. Tako da, nisam razumeo prirodu primedbe.
Šta vi vičete, šta je problem sa vama?
(Ivana Parlić: Šta je problem sa vama?)
Vi imate problem sa mnom? Neobično mi je drago što ste to podelili sa mnom, nikada to ne bih pretpostavio da to niste rekli.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Upravo sam to hteo da kažem. Javno slušanje je zakazao odbor, kada ga je odbor zakazao, a zakazao je kada je zakazao sednicu, ja sam došao.
Ono što je zanimljivo. Na tom javnom slušanju je bila jedna organizacija koja sebe naziva institut koja inače prednjači u kritici ovog zakona, a koja je inače zakazala neki svoj razgovor povodom ovog zakona, danas ako se ne varam. Inače, dva dana posle javnog slušanja. Imali su boga mi, mesece da to urade, pa nisu uradili. To samo govori koliko ih je ovo interesovalo i koliko u stvari reaguju tek kada se neki zakon stavi na dnevni red. Prema tome, javno slušanje, ali pre javnog slušanja bila je održana javna rasprava.
Kao što ste sami čuli, javna rasprava nije trajala onih 25 dana koliko je predviđeno, već je trajala dodatnih 25 dana. U toj javnoj raspravi je stiglo preko 600 predloga, imali ste prilike da učestvujete, valjda pratite šta se dešava, mogli ste da dođete na javne rasprave, bilo ih je u šest gradova, između ostalog je bilo u Kragujevcu, Nišu, pa ste mogli lepo da dođete tamo i da pričamo tada o tome. Mogli ste da tražite takođe sastanak. Sastajao sam se sa svima koji su izrazili želju da pričamo. Svaka organizacija koja je želela da priča, mi smo o tome razgovarali i opet vam kažem, imali ste priliku da učestvujete. Iskoristili ste kada je bilo javno slušanje.
Opet vam kažem, meni je drago što ste bili na javnom slušanju, jer zaista i treba da pričamo o ovakvim zakonima, ali to je nešto što je bila vaša prilika. Nažalost, niste učestvovali kada je bila javna rasprava, a mogli ste, kao što i neke druge organizacije koje su se kasnije javile, među kojima i Savez za borbu protiv korupcije nije učestvovao u javnoj raspravi, a Vladin su organ koji te pita itekako treba da prati da li se održava javna rasprava, ali su oni za to saznali kada su čuli iz novina da je zakon predložen, umesto da se bave kada se predlaže koji zakon. Onda su čak uradili jednu stvar za koju kudim da ste vi pomenuli a to je rekli su da je nešto protivustavno.
Da li je nešto protivustavno ne odlučujemo o tome ni vi, ni ja, ni bilo ko, ni Savez za borbu protiv korupcije, ni bilo koja nevladina organizacija, već ustavni sud. I neka ne pričaju stvari koje nisu i njihovoj nadležnosti. To se odnosi na bilo
koga od nas, ja se ne bih usudio da kažem za nešto da je protivustavno, čak i kada bi bio uveren u to zato što se zna procedura po zakonu i po našem Ustavo kako se to radi. vreme je da poštujemo zakone i Ustav i da se ponašamo tako.
Nije ovo kritika na vas, pričamo o tome pošto ste njih pominjali kao svoj primer i kao dokaz da su oni utvrdili, jer je njihova to što oni kažu to se ne poriče, to je božije, jel tako, ne sme niko ništa da kaže i oni ako kažu da je nešto protivustavno to je tako. To nažalost nije tako i na sreću u našoj zemlji postoje institucije koje o tome odlučuju i to je nešto što je činjenica.
Ono što takođe želim da vam kažem, to je da ovo prvi put da je urađena neka analiza i prvi put da se zna koliko lokacija se radi. Opet kažem i to ću uvek ponavljati, kada je zakon usvajan i kad je doneta odluka da se usvoji zakon u pola noći i kada je tadašnji ministar pozvan, kažem, ako meni ne verujete pitajte njega, pošto ja znam kako se desilo, ja sam čuo kako se desilo, tada kad je donet zakon na prečac, mi 14 godina ne možemo da izađemo iz te gluposti, da predsednik tadašnje države zbog svađe sa dvojicom privrednika donese zakon kojim zarobi pet hiljada lokacija. Većina ljudi koji znaju kako se donose, znaju da sam u pravu i znaju kako se to dogodilo.
Prema tome, zakoni se ne donose za pojedince, kao što se ne donose ni protiv pojedinaca. Ovo je zakon koji je dobar za Srbiju. Ovaj zakon je dobar za budžet Srbije, dobar je za privrednike i dobar je za građane. To je nešto zbog čega se ovi zakoni donose. Naravno i da kada ozbiljna društva vide neki sistem ili neki institut ne funkcioniše, oni ga menjaju i zato i menjamo. Zaista vas pozivam da u tome učestvujete.
Nemojte sprečavati ljude koji žive u bespravnim objektima da ostvare ljudsko pravo, a to je na kraju utvrdio sud u Strazburu. Hoćete mi reći da mi ne treba da poštujemo odluke suda u Strazburu? Dobro, ako je to vaša politika, recite mi, ali ja mislim da to ne misle ni vaši partijski drugovi, zato što se zna da smo kao država priznali nadležnost suda u Strazburu. Ako imate presude na koje vas poziva Zaštitnik građana i kaže da ste obavezni da to priznate kao osnovno ljudsko pravo, onda to treba da se uradi. Oko takvih odluka se ne raspravlja, zato što ovo nije ozakonjenje i nije prejudiciranje odluka u procesu ozakonjenja, ovo je omogućavanje ljudima da ostvare osnovno ljudsko pravo, ovo je prilagođavanje evropskim normama.
Kao što sam rekao juče jednom vašem kolegi – Evropa nije ideja, to je set pravila, naučite to. Set pravila i ponašanja da se ponašate u skladu sa evropskim normama, a ovo je jedno od evropskih norma koje prihvatamo, jer smo mi sami izabrali da budemo kandidat, odnosno da pokušamo da postanemo članica EU, a na tom putu moramo da prihvatimo i norme i da uskladimo zakone i da prihvatimo pravila ponašanja, a jedno ponašanje da poštujemo između ostalog presude suda u Strazburu.

Reč ima Dragana Rakić.