Poštovane građanke i građani Srbije, zahvaljujući tome što je Branko Ružić podneo ostavku kao čin odgovornosti, mi danas raspravljamo o predlogu za novog ministra prosvete. Da je bilo više razuma i osećanja, političke i moralne odgovornosti kod drugih, mi bismo danas razgovarali i o novom ministru unutrašnjih poslova, Vlada bi razrešila direktora BIA, u proceduri bi bio izbor novih članova REM-a, tabloidi koji mržnjom i nasiljem dezinformišu i truju naše građane ne bi imali podršku države, a novo rukovodstvo RTS držalo bi se Ustava i medijskih zakona i konačno postalo pravi javni servis koji objektivno i pravovremeno informiše svoje sugrađane.

Neću se baviti biografijom Slavice Đukić Dejanović, jer profesionalne biografije ministara u Vučićevo vladi, ama baš ništa ne znače. Da su bitne kompetencije, znanje i veštine ministara i da se od njih očekuje da bilo šta korisno za društvo urade dok su na mestima ministara, mnogi ministri danas ne bi bili u Vladi.

Pa, šta je onda potrebno da biste bili ministar u Vučićevoj Vladi? Odgovor je vrlo jednostavan, potrebna je bezuslovna lojalnost Aleksandru Vučiću lično, jer ako ti se slučajno omakne jedna rečenica koja nije po volji bivšem predsedniku SNS, a danas najponosnijem botu iste te organizacije, bićete smenjeni u pauzi za ručak, kao što se to desilo i sa ministrom privrede, Radetom Bastom.

I, kad smo kod smenjenog Radeta Baste čije ste stvari izbacili iz prostorija ministarstva i ekspresno zamenili bravu na njegovom kabinetu i to čak 20 dana pre nego što je i zvanično razrešen te dužnosti, jer vas je uhvatio toliki neizdrž da se ponizi i sankcioniše ovaj ministar, ja vas pitam – zašto danas nije na dnevnom redu i predlog za novog ministra privrede? Nemoguće da nemate više tako dobrih kadrova za privredu, kao što beše Basta? Nemoguće da nam privreda tako dobro stoji, pa nam nije potreban ministar.

Razumem da se siromaštvo u Srbiji ne vidi baš najbolje iz bogatog vinskog podruma u Jajincima, da se ne vidi iz vile sa Dedinja, ne vidi se iz luksuznih 24 apartmana u Bugarskoj ili dok se bere marihuana na 12 hektara plantaže u Jovanjici. Ja razumem da vi iz Vlade ne koristite javni prevoz, vas voze vozači u državnim automobilima, vi godinama ne plaćate gorivo iz sopstvenog džepa, pa ne znate da mi u Srbiji plaćamo najskuplje gorivo u regionu. Vi ne kupujete namirnice na pijacama i u prodavnicama, to rade vaše kućne pomoćnice, pa ne znate da su nam cene hrane više nego u državama EU. Evo, na primer cene artikala u našim prodavnicama su u proseku za 50 do 100, 200 dinara više nego u Nemačkoj, sa kojom vi tako volite da se poredite.

Ja vas pitam, kako je moguće da litar mleka u Srbiji košta čak 55 dinara skuplje nego u Nemačkoj? Kako je moguće da deterdžent za sudove Feri ovde kod nas je skuplji za 60 dinara nego u Nemačkoj? Kako je moguće da je Nutela u Srbiji čak 150 dinara skuplja nego u Nemačkoj? Kako je moguće da Srbija koja je po međunarodnoj statistici među najsiromašnijim državama u Evropi, zauzimamo četvrto mesto po siromaštvu? Kako je moguće da mi ovde imamo tako visoke cene goriva i životnih namirnica? Kako je moguće da su radnice i radnici Srbije među najsiromašnijim u Evropi jer imaju najmanje plate, a rade najviše u Evropi? Naime, naši radnici jedini u Evropi imaju radnu nedelju dužu od 42 sata, dok radnici u državama EU rade za šest sati kraće u toku radne nedelje.

Kako je moguće onda da imamo tako vredne ljude, a skoro četvrtina Srbije živi u siromaštvu, a 122 hiljada dece u Srbiji gladuje, po statistici Unicefa? Kako je moguće da se danas zadužujemo za 1,3 milijarde evra, a imamo na računu pet milijardi evra i još pride 38,5 miliona tona zlata, kako vi govorite? Kako je moguće da Vučićevi kumovi drogirani i pijani voze automobile od pola milina evra? Dakle, imaju pare i za skupe automobile i da se drogiraju, a na primer zaposleni ovde u Narodnoj skupštini sa srednjom školom rade za minimalac, rade za 38.000 dinara, čak i ispod minimalca i nemaju čak ni novac da kupe kartu za javni prevoz?

Gde je onda pravda? Gde su ovde zakoni? Odgovor je jednostavan, to je moguće zato što ste vi iz vrha vlasti eksperti za laž, obmanu i korupcionaške poslove. Moguće je zato što ovaj režim počiva na nepravdi, na bezakonju, na bezočnoj pljački, izrabljivanju i naroda i prirodnih resursa Srbije i na ministrima koji ćute i kleče pred autokratom.

Zato poslanici DS neće glasati niti za vaše ministre, niti za vaše zakone koji nisu zakoni, jer nisu doneti u javnom interesu nego su samo novi pravni okvir da i dalje nastavite sa pljačkom i razaranjem našeg društva i države. Hvala.

Vidi se ko je pisao govor po tome ko aplaudira jedini.
Povreda Poslovnika, Bojan Torbica.

Poštovani gospodine predsedniče, pozivam se na član 107.

Molim vas da poštujemo red i molim vas da vidite da se promeni Poslovnik.

Poslanici Demokratske stranke nisu u mogućnosti da glasaju ako nema glasanja sa mora. Može biti iz Bodruma, može biti iz Egipta, može biti iz bilo kog grada iz Turske, ali oni jednostavno neće glasati i nisu u mogućnosti da glasaju… ili bar sa Gazele, ako može.

Pojedinci su već tri meseca na Gazeli. Da im se obezbedi Poslovnikom glasanje bar sa Gazele ako ne može sa mora da bi mogli da glasaju.

Zahvaljujem.

Ne tražim da se Skupština izjasni o povredi.

Milivojeviću, imate nekih problema? Zapomažete. Da li ste se nažuljali od ležanja na Gazeli, pa zato zapomažete?
Verujem da imate mnogo razloga za kukanje, samo bi bilo dobro da to radite malo tiše.
Treba ukazati razumevanje. Čovek je tamo već dva meseca. Leži na Gazeli do ispunjenja uslova. Pomakao se nije.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.
Izvolite.

Da bismo glasali o novom ministru unutrašnjih poslova, trebalo je smeniti prethodnog.

Da bi prethodni bio smenjen, trebalo je neko i da glasa za tu smenu, a ne da se brčka i sunča.

Dakle, onaj ko je tražio tu smenu i onaj koji je želeo tu smenu nije dočekao kraj rasprave o razrešenju ministra policije, nego je brže-bolje zapalio na more.

Kada već priča o režimu i puna su joj usta režima, ona se ponašala baš po onoj Gidrinoj - joj što volim ovaj režim, kada svi rade, a ja ležim.

Mi smo radili dok se ona sunčala prepodne ovako, popodne onako, hvatala boju i sada kuka zašto nema rasprave i zašto nemamo novog ministra. Pa, zato što niste izabrali, zato što niste bili u sali, zato što niste glasali za njegovo razrešenje.

Ali, nisu glasali ni za…

Izgleda da se psećetina ili keretina jako teško vari, pa sada imamo razne krike onih koji se hrane time, koji maze kučiće i kažu – biće ovde dvadeset pljeskavica.

Znači, ovo su nuspojave štenećaka izgleda. Ja ne znam šta drugo?

(Srđan Milivojević: Teško te je svariti stvarno.)

Probajte kiselom vodom ili sodom-bikarbonom.

Džaba, ti krici ne pomažu.

Prema tome, problem je u sledećem. Morate biti prisutni i glasati za razrešenje, ali i za druge tačke dnevnog reda, ako na primer za Anketni odbor.

Dakle, ona se pojavila na Anketnom odboru i rekla najmonstruozniju stvar koju sam čuo generalno u politici, da ona misli da roditelje poginule dece treba pozvati na Anketni odbor, da im ona objasni kako taj Anketni odbor treba da funkcioniše, a da oni nisu u pravu i da ne razumeju kako to treba da funkcioniše.

(Nebojša Zelenović: Lažeš!)

Prema tome, ta priča i taj bezobrazluk…

(Nebojša Zelenović: Nije tako bilo.)

Nije tako bilo? Tebi da verujem?

Tebi da verujem, Zelenoviću, koji si lagao da te sud oslobodio, a presuda doneta zbog zastarelosti? Tebi da verujem? Pa, ti, bre, em kradeš, em lažeš, čoveče. Pa, ko tebi da veruje?

(Nebojša Zelenović: Lažeš! Opet lažeš!)

Dobro, ali nisam pokarao Šabac. Eto, oprostiće mi ljudi baš toliko, ali Šabac…

Evo, ti kažeš da je okej. Ti si zadovoljan, ja zadovoljan.

Hvala što si mi dozvolio da završim.

Prema tome, kada imate takvu situaciju da ljudi koji nisu glasali, koji nisu prisutni ovde u Skupštini danas se čude šta je na dnevnom redu i otkud dnevni red, onda zaista tim ljudima teško možete da objasnite šta se desilo u međuvremenu i teško možete da im objasnite kako smo došli do tačaka dnevnog reda o kojima danas raspravljamo.

Naravno, nismo čuli ništa o politici. Nismo čuli nikakav predlog, nismo čuli ništa. Čuli smo hiljaditi put prepričavanje iz Šolakovih medija i tabloida Milovana Brkića. Na to apsolutno ne treba ni odgovarati, a gadi mi se, iskreno, i ovo što moram da ulazim u polemiku sa osobom koja bi da preslišava roditelje ubijene dece.

Hvala.

Za one koji su bili odsutni iz bilo kog razloga, imamo snimke sednice.
Reč ima Đorđe Stanković.

Hvala, predsedniče.

Pre svega, imam dve važne teme koje hoću da pomenem. Prva je Zakon o konverziji, a druga je dugovanja koja postoje nakon Koridora 10 i firme „Aktor“, koja je na neki način, nakon što je izvodila radove, otišla iz zemlje i ostavila dugove od 22 miliona evra prema svojim podizvođačima.

Pre svega, da pozdravim Dimitrija Dimića koji evo već četvrti dan štrajkuje glađu i ja se iskreno nadam da je ovo poslednji dan, jer ovo nije način na koji jedan student treba da se bori za prava protesta „Srbija protiv nasilja“, ali mu se svakako divim što je tako nešto pokušao.

Ono što jeste važno jeste da je on danas u Narodnoj skupštini i da će jedna ovakva stvar skrenuti pažnju na probleme koje imamo, a to je da se, jednostavno, svaki zahtev istroši i jednostavno nema ko da sagleda. Ova vlast ne čuje zahteve ni protestanata, a ni njega.

Naravno, sada želim da prokomentarišem tu situaciju vezanu za Koridor 10 i firmu „Aktor“.

Ministar Vesić i ja smo na Odboru za saobraćaj i infrastrukturu smo imali ovu temu i malo smo popričali o situaciji koja se desila. Naravno, to je nasleđen problem ovog ministarstva. Nije nešto za šta je sam ministar Vesić odgovoran, ali jeste važno da se taj problem reši.

Postoje dugovanje firmi „Aktor“ od, kako oni kažu, preko sto miliona evra za kleimove koji postoje. Oni duguju našim firmama, našim podizvođačima, tačnije našim izvođačima koji su gradili taj koridor preko 22 miliona evra.

Da bi te firme otišle u stečaj, odnosno da na neki način ne bi bile uništene, da ti ljudi ne bi dobili otkaz ja molim ministarstvo i u ovom slučaju ministra Vesića da nađe rešenje za sve to.

Rešenje nije samo da se na neki način firma „Aktor“ tuži u Grčkoj. Rešenje jeste da se taj problem reši, jer može da se desi da firma „Aktor“ tuži našu državu i da sa velikim obeštećenjem dobije tu tužbu. Iz tog razloga bih voleo da dobijem komentar, iako manje-više sam tako nešto i dobio na Odboru za saobraćaj i infrastrukturu.

Ono što je meni važno, a vezano je za Zakon o konverziji, jeste da li su one firme, odnosno da li je ono zemljište za koje je plaćena konverzija sada… da li su one bile u pravu kada su platile ili su bile ove pametnije firme koje su sačekale da dođemo do ovog zakona gde se konverzija, odnosno na neki način naknada za konverziju ukida.

Zašto je ovo važno? Smatram da, eto, u ovom slučaju, samo u jednom slučaju IMT-a, odnosno u slučaju gde je „Milenijum tim“ kupio firmu IMT, gde može da ostvari profit od preko milijardu evra, odnosno od 500 miliona do milijardu evra samo zato što će se kroz konverziju otpisati na neki način ta vrsta dugovanja.

Ja smatram da je to jedan od dovoljnih razloga da mi ovu celu priču razmotrimo.

Mislim da postoje situacije u kojima neke firme ili, bolje rečeno, neka zemljišta mogu da imaju pozitivan ishod sa ovakvim konceptom, ali, nažalost, u ovoj situaciji se dešava pljačka država ako vi zemljište koje očigledno vredi, dajete besplatno.

Smatram da ovo nije jedini slučaj. Naravno, tu je i Luka „Beograd“, tu su i druge firme koje su privatizovane i one već pet godina čekaju ovaj zakon. Očigledno je da je postojao dogovor da se ovako nešto desi.

Kroz amandmane ću razrađivati ovu temu, ali mi je bilo važno da je pomenemo, jer ja mislim da je ovo najvažniji zakon koji donosimo u ovom zasedanju.

Hvala puno.

Reč ima ministarka Jelena Tanasković.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi poslanici, moram da intervenišem pošto ne znam, prethodna poslanica iznosila je nekakve cene iz Nemačke i Srbije, ne znam gde je taj cenovnik gledala, ali postoje zvanični podaci i postoji zvanično cene osnovnih životnih namirnica u Srbiji i u okruženju.
Pošto je već Nemačka bila ta koju smo poredili, da ne bih iščitavala sve zemlje, evo ja ću samo nekoliko informacija da dam vezano za uporedne cene osnovnih životnih namirnica kod nas i u Nemačkoj. Hleb u Srbiji 0,46 evro centi, u Nemačkoj 1,19, brašno u Srbiji 0,38 evro centi kilogram, u Nemačkoj 0,79, ulje u Srbiji je 1,27 evra, u Nemačkoj 1,79, šećer u Srbiji 0,93 evro centi, u Nemačkoj 1,49, jaja u Srbiji 1,36, u Nemačkoj 1,99, juneći but u Srbiji 9,37, u Nemačkoj 10,99, svinjski but u Srbiji 6,20, u Nemačkoj 8,99. Kada pričamo o mleku, u Srbiji 0,85 evro centi, u Nemačkoj 0,99.
Ja zaista ne znam gde ste vi popisivali te cene, ali ovo su vam zvanični podaci, pa ne bi bilo loše da pričamo sa zvaničnim podacima, a ne sa nekakvim izvedenim cenovnicima koje ovde pokazujete.

U letovalištima je sve skuplje.
Marina Raguš ima reč.