To nije u nadležnosti mog Ministarstva, suštinski, jer to naplaćuje Direkcija za građevinsko zemljište Grada Beograda.
Ja sam se raspitao, do sada je naplaćeno, odnosno obračunato 177 miliona evra na ime naknade za građevinsko zemljište. Kao što sami znate, prema ugovoru kompanija „Beograd na vodi“ ima obavezu da gradi javnu infrastrukturu prema zahtevu Beograda i to se gradilo. Onaj kej koji koriste svi Beograđani je građen tako, Savski trg je građen tako, zgrade one stare pošte u Savskoj će biti pretvorena u objekat kulture takođe od njihovih para, uređenje ulice, uređenje fasada. Znači, to se sve radi prema ugovoru.
Do sada je urađeno radova za 78 miliona i u toku je primopredaja radova za 52 miliona što znači da je do sada Grad Beograd, kad se to bude završilo, dobio vrednosti radova od 130 miliona evra i ostaje do 177 miliona da grad uputi određene zahteve šta treba još od javnih sadržaja i od javnih objekata da se uradi kako bi naravno se ta naknada u skladu sa dinamikom izvršenja ugovora završavala. To je inače odgovor za gospođu Nestorović.
Hteo sam još da se osvrnem na jednu diskusiju gospodina Gajića, on nije tu, ali nema veze, sigurno će mu neko preneti, gospodin Gajić je rekao jednu stvar, da je zamoljen od strane Advokatske komore da prenese određene primedbe na zakon, da je u međuvremenu video da su te primedbe postale deo zakona. E to je ono što sam ja govorio, samo zbog toga želim da to istaknem, zato što je to potvrda da je bila dobra i eefektivna javna rasprava, zato što sam vam rekao da smo na javnoj raspravi dobili preko 600 različitih predloga, a da smo usvojili oko stotinu. Jedan od tih predloga je upravo i taj koji je dala Advokatska komora, što znači da je rasprava vođena, da smo slušali druge predloge i da ono što Radna grupa koja je pisala ovaj zakon nije predvidela, bili smo spremni da uvažimo na pravi način.
Jedna od tih priča je bila i to zna gospodin i Nešić i Niketić, pošto su oni bili juče na javnom slušanju, kada postoji javno slušanje, ja sam razgovarao sa ljudima iz određenih nevladinih organizacija ili udruženja građana, više ne znam sa kojima smo razgovarali o otvorenim blokovima. Tada sam im rekao da ćemo to dodatno precizirati i videćete sada da je dodatno precizirano ono što sam im tada rekao.
Nijednog časa nije bila namera da se to radi u otvorenim blokovima i da se to zemljište koje koriste ljudi, ona nije formalno javna površina, ono se koristi kao javna površina, da se na bilo koji način uzima već da se prebaci na lokalnu samoupravu, koja sa tim treba da upravlja i u nekom dogovoru sa građanima odlučuje šta će sve tu biti.
Prema tome, i drago mi je zbog toga, i zahvalan sam gospodinu Gajiću, zato što je upravo to pomenuo jer je to dokaz da smo imali dobru javnu raspravu. Ne kažem da je apsolutno sve iz javne rasprave prihvaćeno i nikada neću biti ministar koji će tvrditi da je svaki zakon koji sam predložio idealan i da je svaki zakon najbolji. On je najbolji u ovom trenutku, što ne znači da vremenom, kada se bude pokazalo nećemo menjati neke stvari.
Mi smo ovaj postojeći zakon menjali zbog mnogih problema kojih je bilo u praksi. Zato smo uveli između ostalog da se uvede osiguranje trećim licima, koje mora da ima investitor, polisu osiguranja kada se desi neka šteta na susednim zgradama, da mogu da se naplate ljudi, da ne čekaju sudske presude. Zato smo uveli da prilikom dobijanja upotrebne dozvole, odnosno pre dobijanja mora da se da dokaz o kretanju građevinskog otpada. Uveli smo zelene sertifikate, koji su ogroman napredak za Srbiju. Uveli smo obaveznost energetskih pasoša. Za 10 godina će se svaka nekretnina u Srbiji prodavati samo uz energetski pasoš. Mislim da je to veoma važno i da nema poslanika u ovoj Skupštini koji ne misli da je to važno, zato što ćemo na taj način onaj ko prodaje daće tačnu informaciju onome ko kupuje šta kupuje, kakvo je energetsko svojstvo te zgrade.
Uveli smo obaveznost na priključenje na infrastruktru uz obavezu lokalnih samouprava da ne mogu da naplate priključak, već samo rad, materijal i rad, kako se ne bi dešavale situacije da opština neka ili grad ili Republika sprovedu kanalizaciju a da neki ljudi ne žele da se priključe na kanalizaciju, što smatramo da je normalno. Iz toga smo izuzeli samo obnovljive izvore energije.
Uvodimo elektromobilnost. Bilo je jedno pitanje malopre, mislim da ste to vi gospodine Nešiću, u vezi osoba sa invaliditetom. Znači, mi smo prihvatili, to sam rekao na javnom slušanju, prihvatili smo zahtev gospođe Brankice Janković, koja je tražila od nas da omogućimo kroz zakon, i to smo kroz zakon omogućili, da kada su u pitanju rampe za invalide ne mora da se dobije saglasnost svih vlasnika parcele, već većinska saglasnost, jer je zaista bilo problema u praksi da jedan čovek, jedna osoba, ne želi da da saglasnost i da zbog toga neko ne može da dobije rampu za invalide.
Pored toga ćemo kroz tehničke norme bliže odrediti obavezu inkluzije za izgradnju dečijih igrališta, za izgradnju parkova i za izgradnju samih objekata, što je tačno da su neki investitori izbegavali. Zato ćemo kroz tehničke norme, kroz podzakonske akte to vrlo striktno da uradimo. To je nešto što ćemo sasvim sigurno da urediti, jer zakon kada se donese, to nisu sva pravila, iza njega slede podzakonski akti, koji bliže uređuju šta ćemo sve raditi.
Na kraju bih voleo samo da se osvrnem na jednu stvar, zato što više puta se govori o ovom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, oko toga kako se neko privileguje u odnosu na neke druge ljude. Moram da kažem da svaki Zakon o ozakonjenju, ali ovo nije prvi zakon, ima među vama poslanika koji su u politici po 20, 30 godina i sve vreme njihovog, mog i većine poslanika ovde staža postoje neki zakoni o ozakonjenju. U ovoj zemlji je postojalo do sada, ja pamtim, bar tri ili četiri Zakona o ozakonjenju i znam kako je to izgledalo, i nijedan zakon nije uspeo. Kada budemo pričali o ozakonjenju, razgovaraćemo o tome zašto ti zakoni nisu uspeli, a nijedan od tih zakona nije bio loš, i nisu bili toliko teški uslovi za ljude i svaki zakon je imao blaže i blaže uslove i dalje imamo isti problem.
Prema tome, kada pričamo o ozakonjenju, to nije problem od juče, to nije problem od godinu dana, to je problem od pet godina. Vi možete, stariji poslanici ovde pamte da se osamdesetih godina pisalo o Kaluđerici kao najvećem bespravnom naselju na Balkanu. To je, kada čitate izveštaje iz novina iz tridesetih, dvadesetih godina, videćete da se u Beogradu na sednicama gradske uprave pričalo o bespravnoj izgradnji, o problemima sa kanalizacijom i problemima sa kaldrmisanjem. Znači, to postoji duže od 100 godina.
Mi ćemo taj problem morati da rešimo zajedno, u rešavaćemo ga tako što ću ja, kao ministar, i to vam sada kažem, izaći sa predlogom rešenja tog problema.
Mi ovim izmenama i dopunama zakona ne rešavamo ozakonjenje, ne rešavamo status objekta o ozakonjenju. Mi rešavamo samo mogućnost da se ljudi koji žive u nezakonito izgrađenim objektima priključe, priključe na infrastrukturu, a to su vam presude Suda za ljudska prava u Strazburu.
Uostalom, pogledajte kako svi, ne znam, možda se vi ne sećate, ali ima poslanika koji se sećaju, kada je rađena Gazela, tada je bio gradonačelnik, koliko se sećam, Dragan Đilas, kakvi su problemi bili oko raseljavanja romskog naselja koje je inače potpuno bespravno. Traženo je da se reši, traženo je da se raseli naselje u skladu sa svim evropskim normama iako je bilo bespravno, jer su to evropska pravila i do tada, dok to nije završeno, novac nije pušten Gradu Beogradu, odnosno Republici Srbiji.
Ja sam u Beogradu zatekao, posle gospodina Đilasa, program koji se zove „Sagradimo dom zajedno sa EU“, gde smo rešili problem. Oni su počeli, mi smo završili, rešili problem preko 2000 Roma i Romkinja, koji su dobili ili stanove, nešto je bilo u Mislođinu, nešto je bilo Orlovskom naselju, neke su zgrade građene u drugim delovima Beograda. Rešavali smo i kroz kuće, jer je to bio program koji je Grad Beograd prihvatio. Prema tome, to se smatra za osnovno ljudsko pravo.
Nama će svaki međunarodni kreditor reći da morate da rešite na trasi čak i one koji su nelegalno, a Evropski sud za ljudska prava je stao na stanovište da su struja i voda osnovna ljudska prava i da ne smeju da zavise od statusa objekta.
Prema tome, mi samo dajemo mogućnost ljudima da se priključe, da plate priključke legalno. Da li imaju tehničke uslove, to procenjuje onaj koji priključuje. Dajemo mogućnost da to uradi za mesec dana i to nema nikakve veze sa, ne prejudicira odluku o ozakonjenju.
Prema tome, ovo je humanitarna mera. Nemojte biti protiv toga jer to nije u redu. Svako je mogao da se nađe možda u takvoj situaciji i to nije rešavanje problem ozakonjenja. Znači, ozakonjenje je potpuno drugo pitanje i to je nešto što vas zaista pozivam da svi za to glasamo, jer zaista ne vidim razloga da se taj zakon ne podrži.
Na kraju, ja verujem da kroz javnu raspravu i verujem da kroz javno slušanje i verujem da kroz dijalog možemo da dođemo do dobrih rešenja kada su u pitanju različiti zakoni. Razumem da postoji veliko interesovanje za Zakon o planiranju i izgradnji, jer to je posle Zakona o budžetskom sistemu možda najvažniji sistemski zakon u zemlji i to zaista razumem i to mi je potpuno jasno, ali vas molim da budemo kao Skupština hrabri i da prekidamo sa praksama koje se u državi nisu pokazale dobrim.
Mi od 2009. godine imamo konverziju uz naknadu. To je institut koji se pokazao lošim. Zato prekinimo sa lošim praksama, hrabro ulazimo u nova rešenja jer naša obaveza ovde je da radimo u interesu građanka i građana i da omogućimo da se naša zemlja razvija. Hvala.