Hvala.

Prvi potpredsedniče Vlade gospodine Dačiću, dame i gospodo ministri, obiman dnevni red koji se nalazi ispred nas dokaz je da se Srbija gradi, dokaz je da Srbija radi i dokaz je da Srbija hoće i dokaz je da Srbija može.

Kritizeri danas stalno pričaju o tome kako se zadužujemo. Neke od njih već dugo ovde gledamo u poslaničkim klupama, niko se ne seti da kaže koliko smo u zadnjih 10 godina vratili kredita, koliko smo kredita refinansirali, koji su, verovali ili ne, bili po kamatnim stopama od preko 17,5%. Znači, to ni stanovništvo ne može da se zaduži više pod tako visokim kamatama.

Sa druge strane, ne postoji država koja ne povlači kreditne aranžmane za različite situacije. Ono što je dobro, zato što se u Srbiji svaki put kreditna sredstva povlače za investicije.

Znači, dosta je izgrađeno u Srbiji. I danas se u Srbiji dosta gradi. Mi danas pričamo o dva putna pravca koji Srbiju povezuju sa Republikom Srpskom. Mi danas pričamo o putu Ruma-Šabac-Loznica, pričamo o Dunavskoj magistrali i Požarevac-Golubac, pričamo o Moravskom koridoru, koji mogu slobodno da izdvojim zato što ja dolazim iz Vrnjačke Banje i on je za ljude koji žive u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu, Trsteniku i Kruševcu vrlo značajna stvar.

Ono što moram da zamolim sve kolege, ne samo zbog ovoga, da glasaju, pre svega kolege iz opozicije, nego da, jednostavno, svi ovde u ovoj sali moramo da shvatimo da svaki put koji se gradi van Beograda je jedna šansa više da manje ljudi dolazi da živi u Beogradu, jedna šansa više da ljudi ostanu da žive u centralnoj Srbiji ili u nekim pograničnim zonama.

Zato još jedanput molim kolege iz opozicije da podržavaju ovakve projekte, zato što tako svi zajedno, kako bi rekao Dragan Marković Palma, podržavamo Srbiju.

Jedinstvena Srbija, mi svi iz poslaničke grupe JS ne glasamo za puteve ili projekte koji se nalaze samo pored mesta gde mi živimo. Glasamo za svako mesto, za svaki projekat koji se u Srbiji radi.

Kad sam već na ovoj temi, moram da iskoristim priliku da vas sve, kao i građane Srbije, pozovem da dođete u Vrnjačku Banju, da nastavimo jednu dobru tradiciju korišćenja vaučera koje Republika Srbija daje svojim građanima. Imali smo priliku od korone da budemo posećeniji u svim turističkim mestima u Srbiji, a dao Bog, u Srbiji ima dosta turističkih mesta. Zato vas još jedanput pozivam da dođete, da vidite šta je Vrnjačka Banja, uz pomoć Vlade Republike Srbije, napravila i za ovu novu sezonu.

Kad pričamo o ovim tačkama dnevnog reda, predsednik poslaničke grupe JS Dragan Marković Palma je rekao da ćemo da glasamo za svaku tačko. Ja lično imam samo jednu tačku gde se ja lično ne slažem sa svim detaljima, a to su ova sredstva koja se izdvajaju za renoviranje zatvora.

Ja posle ovog što se desilo u Mladenovcu i ovu bitangu koja je napravila ovakvu nesreću ljudima, ne mogu da zamislim šta je to loš uslov u zatvoru gde takva osoba treba da dođe. Čitam juče ovaj pacijent iz Norveške, ovaj Brejvik koji je pobio 77 ljudi, žali se na uslove u zatvoru u jednoj visokorazvijenoj evropskoj zemlji.

Ovde struka kaže - znate, mi moramo da pratimo evropske trendove, moramo da ulažemo, između ostalog, i u zatvore.

Ja se slažem da je Srbija dosta ulagala u izgradnju škola, dosta se i dan-danas ulaže u izgradnju vrtića, zdravstvenih ustanova, zdravstvenih centara. I siguran sam da uvek imamo bar jedan prioritet više nego da se investira u uslove u zatvoru.

Ja znam da u zatvoru završe ljudi ne samo za teška krivična dela, nažalost, postoji i neki saobraćajni prekršaji itd, i pretpostavljam i siguran sam da za takve ljude treba izdvajati sredstva, ali strogo da se napravi razlika da onaj o kom sam malo pre pričao, ona bitanga koja nam je nesreću napravila i slični njemu nemaju pravo, ni ne trebaju da imaju pravo, na bolje uslove.

Ako već trebamo da ulažemo u zatvore, za to sam da se kupe utrine i da se kupe neke njive i da ti tamo uzmu svi neke motike u ruke i da nešto rade, a ne da investiramo u teretane i TV sale u zatvorima. Ali, to je sad manje bitno. Prihvatam da ćemo za ovo da glasamo zato što struka kaže da tako treba.

Što se tiče izbora za novog ministra prosvete, za profesorku doktorku Slavicu Đukić Dejanović, siguran sam da je ona odličan izbor. Pored svih titula koje ima, radnog iskustva koje ima, ja sam bio i svedok, kao i svi vi koji ste ovde u parlamentu kad je ona predsedavala, da je stvarno njeno predsedavanje uvek bilo puno tolerancije, puno pravičnosti, ima veliko iskustvo i želju da pomogne kad god je moguće. Ovako bih mogao još dugo, ali naglašavam, pored toga što je akumulirala dosta znanja i veština, Slavica Đukić Dejanović je pre svega dobar čovek. Hvala.

Hvala.
Nikola Nešić ima reč.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani građani, poštovane kolege, danas imamo na dnevnom redu 30 tačaka, od kojih 12 zakona, jako bitnih za život građana, te smatram nedopustivim da ste ovo objedinili u jednu raspravu.

Kada pogledamo ostale tačke po kojima se zadužujemo, obaveštavam građane da ćemo posle ove sednice kao država biti zaduženi milijardu i po dodatnih evra. Jednoj porodici sa troje dece je to hiljadu evra.

Izračunao bih koliko smo se novca odrekli kroz izmenu Zakona o planiranju i izgradnji, kao i kroz dopunu o ozakonjenju, ali pošto nema adekvatnih analiza, nema podataka, ja i ne mogu da izračunam. Problem je, ministre Vesiću, što ih nemate ni vi. Pravite da bogati ljudi budu još bogatiji, još veće društveno raslojavanje u zemlji sa najvećim socijalnim nejednakostima u Evropi.

Želim da se osvrnem ponovo na Zakon o planiranju i izgradnji. Kažete da vas je sednica iznenadila, pa niste imali kada da zakažete javno slušanje, iako smo vam dva meseca dali rok za to, još 16. maja. Ali opet je, složićete se, javno slušanje bilo dosta obesmišljeno. Tu su bili lobisti "Atlantik" grupa, "Filip Moris", Privredna komora Srbije, a nisu imali da govore priliku zainteresovani građani. Svega jedna strana je uspela da vam se obrati.

Najsporniji član je ukidanje naplate konverzije zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine. Kazali ste da je 94% naplate konverzije bilo nula dinara. Znači da je svega 6% konverzije bilo 30 miliona evra za 12 godina. To jeste mala cifra, ali ponovo ću ponoviti pitanje - za koliko kvadratnih metara? Obećali ste da ćete da mi dostavite ove podatke pre početka ove sednice, a još uvek mi niste dostavili taj podatak. Nije naplaćeno 94%. Šta to znači, ministre? Da nema građevinskog zemljišta na tom prostoru? Pa kako smo onda mi to zakočili Srbiju? Kako će to Beograd da stigne Sofiju i Bukurešt? Koliko od pet miliona kvadrata je građevinsko zemljište u stvari?

Ja znam da vi nemate taj podatak, kao što ga nemam ni ja, ali kako su onda objekti, koliko onda objekata imaju firme u stečaju koje ste naveli? Mi ne znamo taj podatak. Zašto nama niste dostavili primer izračunavanja naknade na primeru BG Sajma ili Luke Beograd, kada ste vi to izračunali da se tu neće naplatiti nadoknada? Zašto to niste podelili sa nama? Kako možete da radite bez analize? Podatke koji su vam neophodni mogli ste da dobijete i kroz poslanička pitanja koja smo vam mi kao stranka Zajedno uputili. Tu leži suština.

Ponovo ću ponoviti da je Savet za borbu protiv korupcije upozorio da je ovo protivustavno. Vi ste mi, ministre Vesiću, na Ekonomskom kokusu rekli da Savet nije telo koje ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona, ali najavljujem da ćemo mi kao narodni poslanici iskoristiti našu mogućnost i pokrenuti neophodni zahtev za proveru ustavnosti.

Ponoviću da je Ustavni sud već rekao da ovo nije ustavno, 2012. i 2013. godine.

Takođe, pisali smo puno amandmana, koje se nadam da ćete razmotriti, a puno se tiče i predloga osoba sa invaliditetom Saveza za pristupačnost Srbije.

Pod okriljem populizma, donet je Predlog zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata. Ovim dopunama Zakona dobijate još veću podelu u društvu na građane koji kroz redovan postupak dobijanja građevinskih dozvola grade svoje objekte i one koji se favorizuju sad ovim zakonom a koji su nelegalno gradili.

Daću vam ponovo jedan primer. Da biste dobili sve papire i počeli da legalno gradite svoj objekat, u zavisnosti od lokacije, potrebno je 10 hiljada evra, a da biste ozakonili nelegalan objekat koji ima do 100 kvadrata potrebno je pet hiljada dinara. Stoga ni ne čudi ovaj podatak da milioni odnosno hiljade nelegalnih objekata čekaju neki novi zakon ili ozakonjenje ili, kao što je sada, priključenje, koje je možda put do ozakonjenja.

Ministre, ni ovde nemate adekvatnu analizu koji je broj domaćinstava kojima se treba omogućiti da dobiju ovaj priključak na gas, struju ili vodu. Da li ste mapirali adekvatno te građane? Jedini podatak koji ste mi tokom svih ovih saslušanja dali je da vam je EPS dao da će u Beogradu biti 50 hiljada novih priključaka. Ako ukrstimo te podatke sa popisom iz 2022. godine, ukupno ćemo znači imati oko 207 hiljada 962 takva priključka. Kao znamo kojim ljudima treba pomoći a ko će zloupotrebiti ovakvu jednu odluku?

Gde žurimo sa ovom merom, gospodine Vesiću? Rekli ste da žurimo zato što će građani da grade nelegalne objekte. Dali ste primer Italije gde je, od kada se najavila jedna ovakva odluka, 20% izgrađeno. Hoćete da mi kažete da će 40 hiljada objekata da se izgradi za mesec ili dva dana dok mi ovde ne organizujemo javnu raspravu i javno slušanje, a u isto vreme mi nemamo ni molere, ni tesare, ni zidare, pa ste stavili izmene Zakona o strancima na dnevni red da bismo ovaj nedostatak radne građevinske operative nadoknadili.

Samo da znate da je ukupno vreme poslaničke grupe potrošeno.

U redu, hvala vam.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Kada se kaže da je javno slušanje bila formalnost i da je bila farsa, onda ne znam što ste učestvovali u tom javnom slušanju. Pošto ste govorili u tom javnom slušanju, zašto učestvujete u farsi? Ako je farsa i ako to nije ono što treba da postane, a ja mislim da jeste, jer smo, kao što smo sami lepo priznali, razgovarali na javnom slušanju, onda zaista nema potrebe da učestvujete na javnom slušanju. Zašto učestvujete u farsi?
(Aleksandar Jovanović: To sam i ja rekao.)
Ne, ne, rekao je i on. To ste i vi rekli. Tako je, ali ste i vi učestvovali. Prema tome, nema razloga učestvovati u farsi, ako zaista… Zašto onda učestvujete u tome?
Znači, javno slušanje je zakazano i mislim da smo na tom javnom slušanju zaista govorili. Vidim da ste dosta toga zapamtili, da ste čuli ono što sam pričao, tako da je očigledno da je to javno slušanje imalo smisla.
Sada kada pričamo o analizama, da vam kažem nešto, prva analiza, jedina koja je ikada urađena kada je u pitanju konverzija uz naknadu je ova kada sam rekao da je to oko pet hiljada objekata, tako što sam uspeo te podatke da dobijem sumirajući iz lokalnih samouprava. Znate koju je analizu imao 2009. godine Boris Tadića kada je donosio ovu odluku? Nikakvu. Znate kako je to izgledalo? Pitajte bivšeg ministra Olivera Dulića. U pola noći su ga zvali telefonom da mu kažu da se sutra uvodi konverzija.
(Aleksandar Jovanović: Kakve to sad veze ima?)
Tako vam je izgledala analiza…

Samo bez vikanja iz klupe, Jovanoviću.

… kada je donet zakon.
Prema tome, ja vam sada kažem, kada je doneta odluka o konverziji, a ima među vama ljudi koji verovatno znaju ili mogu da čuju kako je to bilo, a tada je doneta i apsolutno nisu imali nikakve podatke od lokalnih samouprava o kom broju lokacija se radi, nikakve podatke o kom broju kvadrata se radi i to je tako doneto. Pričali su o tome da će se naplatiti milijarde i na kraju smo došli do 30 miliona evra.
Čuli smo juče predsednika opštine Ćuprija, gde čovek kaže da je njegova opština zaradila 30 hiljada dinara za 12 godina. To je nešto što se desilo. Prema tome, ako već tražite analizu, a kažem jedina moguća analiza koju sam ponudio… Vrlo sam pošteno rekao o koliko se lokacija radi i rekao sam na javnom slušanju da nisam siguran da su to sve lokacije, jer nisam siguran da su sve lokalne samouprave dobro uradile posao, jer ima onih koji rade bolje i onih koji ne rade dobro. To je do sada cifra od oko pet hiljada lokacija i da te lokacije nisu, nažalost, mislim, to sve lokacije i da ćemo tek videti šta ćemo tu još dobiti.
Prema tome, zarobili smo najmanje pet hiljada lokacija zbog zarade od 30 miliona evra za 12 godina, što naravno nema nikakvog smisla.
Kada pričamo o tome da je 6%, kada sam vam rekao da je skoro 94% ovih konverzija urađeno bez naknade, pa nije svaka konverzija u istom, ne možete to da delite, ima tu dobra proporcija. Znači, 6% i 94%, pričamo o broju, a ne o broju kvadrata.
Tačno je, rekao sam da ćete dobiti broj kvadrata. Dobićete ovako – postavite poslaničko pitanje, organ koji ima, koji mi je dao podatak da je zarađeno 30 miliona tačno zna o kom broju kvadrata se radi i to nikakav problem nije.
Pričali smo o Sajmu i pričali smo o drugim objektima. Rekao sam vam da tu nema konverzije i rekao sam vam da ću vam tu analizu dostaviti i da ćemo neformalno uraditi analizu. Opet vam ponavljam – po postojećem zakonu zemljište ispod objekta nije predmet konverzije. Zemljište za redovnu upotrebu nije predmet konverzije, a na Sajmu imate samo zemljište ispod objekta, a zemljište za redovnu upotrebu su vam parkinzi i zemljište za redovnu upotrebu su putevi, a tamo nemate ništa od toga. I, zato tu bi bila konverzija ravna nuli, kao što bi bila, nažalost, i to vam kažem, kažem nažalost jer je zbog toga donet zakon, konverzija za Luku Beograd, kad bi se uradio urbanistički akt to bi se videlo, bila bi ravna nuli.
Ali, u svakom slučaju ja moram da vam kažem da zaista ne mogu da razumem vašu želju, i to sam vam rekao na javnom slušanju. Ja sve razumem, vašu energiju, i učestvovali ste vrlo, kako da kažem, pokušali ste i dali ste amandmane, ja to sve poštujem, pričali smo o otvorenim blokovima i taj amandman je u međuvremenu stigao i taj amandman je prihvaćen, znači možemo da rešavamo neke stvari. Rekao sam vam da razumem tu primedbu.
Drugo, nemojte govoriti o tome da su na javnom slušanju učestvovali lobisti. Morate da shvatite da ovo društvo se sastoji iz različitih organizacija. Na javnom slušanju su bili kako predstavnici određenih organizacija, tako su bili i novinari koji se bave ekonomijom, ali su bili i predstavnici američke Privredne komore, koja je inače izrazila želju da razgovaramo o ovome, bili su predstavnici Privredne komore Srbije, bili su predstavnici Savete stranih investitora, a to što te institucije čine različite kompanije.
Ja mislim da je bilo dobro da čujete od jedne od tih kompanija da im stoji investicija, kako su rekli, ajde ispravite me vi, između 600 i 800 miliona evra jer ne mogu osam ili devet godina da urade konverziju. Mislim da je bilo dobro svi to da čujemo, jer ja mislim da je za taj grad dobro da dođe investicija, evo, od najmanje 600 miliona evra. Ima i među vama poslanika iz tog grada. Tu će se zaposliti 200, 300, 400 ljudi, ne znam, ali će sasvim sigurno biti bolje da ti ljudi imaju posao. Mislim da je to interes svakoga. To ste čuli i dobro je da čujemo kako pričaju oni privrednici koji kažu koje su probleme imali u konverziji. Kao što sam vam pošteno ispričao problem za koji mi je rekao gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, gde kada sam bio u Pirotu koji mi je pokazao tu lokaciju i rekao – ne možemo da gradimo intermoderni terminal zato što ovaj deo lokacija koja je firma u stečaju. Stečajni upravnik nema para, a i ne može bez saglasnosti sudije i poverilaca da uradi konverziju. Mi koji smo jedini mogući kupac, kao grad, niko drugi to ne želi da kupi, jer taj deo lokacije bez ostalog dela nema nikakvog smisla, znači samo grad može da kupi, a gradu treba da bi imao jednu celinu, ne može da reši ne znam koliko godina unazad. Ja mislim da bi za taj Pirot bio dobar jedan intermoderni terminal, kao što bi verovatno bio dobar i za mnoge druge gradove.
Ajmo da rešavamo probleme. Sve ja razumem, ništa u životu nije idealno i ni jedna mera i ni jedan zakon sigurno nije idealan i uvek ima potrebe da se zakoni menjaju, ali smo svi videli da ova mera ne donosi nikakve rezultate, ali apsolutno nikakve rezultate. Pošto ne donosi rezultate, onda treba da je menjamo.
Žao mi je što gospođa Danijela Nestorović nije tu, ali ja se nadam da ćete joj vi preneti, pošto je postavila nekoliko pitanja, pošto je zaista njena diskusija bila vrlo konstruktivna. Ona je, opet vam kažem, bez obzira na to, i vi ste učestvovali konstruktivno u diskusiji, zato ne vidim zašto je to bila farsa. I Danijela je bila na, gospođa Nestorović je bila takođe na javnom slušanju i takođe dala svoje primedbe i učestvovala je u ovome. Postavila je ona, takođe, nekoliko pitanja.
Prvo pitanje je bilo u vezi 630, i to je dobro što je pitala, jer mislim da je u stvari ukazala na jedan problem koji se dogodio priliko donošenja zakona. Ona se setila da se tada, pričamo o 2015. godini, ona se setila da se tada pričalo o mogućoj naplati od 630 miliona evra, da je to bila neka procenjena vrednost koliko može da se naplati od naknade, odnosno konverzije uz naknadu. Na kraju se ispostavilo da od tih 600 miliona evra, 630 milina smo došli do 30.
Znači, pokazalo se da to ne pije vodu, da kažemo srpski, odnosno da ta mera ne funkcioniše. Dobro je što se gospođa Nestorović toga setila. Gospođa Nestorović je pitala za poljoprivredu i žao mi je što nije tu, jer moram da joj kažem, ona to sigurno zna, da predmet ove konverzije, građevinsko zemljište, a ne poljoprivredno zemljište i iz konverzije su izuzeti zemljoradničke zadruge. Znači, tu ne može da se vrši konverzija bez naknade, sportska društva, stambene zadruge, kao i ovi otvoreni blokovi koji će biti prebačeni na lokalne samouprave.
Što se tiče iz Aneksa G, sukcesije između država, što se tiče tih sportskih društava, zemljoradničkih zadruga i stambenih zadruga, oni čekaju svoje posebne zakone koji treba da urede te odnose i zato su izuzeti sada iz konverzije. Znači, poljoprivredno zemljište nije predmet konverzije i nije predmet ovog zakona, ono je predmet zakona koji dotiče poljoprivedu.
Ja znam na šta je mislila gospođa Nestorović kada je pominjala Hrvatsku, jer tamo je 1. jula istekao, tamo je bio prvo sedam pa tri godine moratorijum na kupovinu zemljišta i sada se vodi velika rasprava tamo oko toga, ali pošto sam čitao nešto o tome, da vam kažem, ispostavilo se da taj moratorijum, recimo, nije dao nikakve rezultate Hrvatskoj zato što nisu imali prodaju zemljišta, ali su zato domaći ljudi za male pare kupovali zemljište i sad će ih preprodavati nekom drugom. Čak se u toj raspravi koja se vodi, oni pričaju o tome, kako zemljište za poljoprivredu kupovali su ljudi koji se ne bave poljoprivredom. Znači, očigledno, sam moratorijum kao moratorijum nije dao rezultate. Da ne ulazimo sada u neku drugu zemlju, znam šta je bio motiv za pitanje.
Znači, poljoprivredno zemljište se rešava zakonima koji regulišu poljoprivredu. Ovo je zakon koji reguliše samo građevinsko zemljište, a sami znate da pretvaranje poljoprivrednog zemljišta je takođe posebna procedura koja je takođe regulisana posebnim zakonom i to nije moguće uraditi tek tako.
Gospođa Nestorović je pitala još jednu stvar. Pitala je koliko je naplaćeno naknade za „Beograd na vodi“? To nije, da vam kažem, u nadležnosti mog Ministarstva, mislim formalno jeste zato što sam ja zadužen…
(Aleksandar Jovanović: Fonda za razvoj…)
Samo gospodine Jovanoviću da odgovorim do kraja. Nema to veze sa Fondom za razvoj.

Jovanoviću, već sam rekao za to vikanje, rekao sam nešto već.