Hvala.
Da odgovorim na neke od kritika koje su upućene, pa pre svega neću pričati više o ovom dužničkom ropstvu. Toliko smo već pričali da to zaista postaje smešno da svaki put oni pričaju isto, mi damo pet primera koji pokazuju suprotno. Oni opet pričaju isto i takav je to krug.
Zaista sam ubeđena da to razumeju građani Republike Srbije. Dakle, kada imate zemlju koja je blizu dužničkog ropstva ta zemlja nema gde da se zaduži jer niko neće da da novac, a i ti špekulanti koji hoće da daju novac to je pod takvim kamatnim stopama da pokazuje zaista da ta zemlja jeste pred dužničkim ropstvom.
Još jednom, naši građani znaju to zato što smo bili u toj situaciji i mi smo se zaduživali po stopama od sedam do 11% zato što je rizik da se takvoj Srbiji tada daju pare bio toliki da su to bile kamatne stope.
Mi ne da nismo blizu dužničkog ropstva, mi smo zemlja koja ima neke od najstabilnijih finansija na Evropskom kontinentu, što pokazuje i to što je naša stopa javnog duga u ovom trenutku oko 51%. Nivo Mastrihta je 60%. Nemamo problem. Nijedan problem nemamo.
Sad, to što vi kažete da mi treba sve da finansiramo iz keša, iz budžeta, to prilično nema nikakve finansijske logike. Na kraju krajeva, da ne pričam o kreditnom rejtingu, sada ga vi komplikujete, ali i da finansirate nešto iz budžeta, a nešto finansiramo iz budžeta kada procedure potraju tako dugo da odustanemo već od kredita kao što je slučaj, reći ću vam konkretno, na primer sa Kliničkim centrom Kragujevac. Tu imamo kredite Evropske investicione banke u okviru kredita za kliničke centre. Tender da uradimo projektno-tehničku dokumentaciju traje toliko dugo zbog procedure Evropske investicione banke da smo na kraju mi odustali od toga i plaćamo to iz budžeta i dalje ćemo, pretpostavljam, graditi iz kredita, ali ovde je zaista bilo besmisleno više da čekamo po tri, četiri nedelje na njihove odgovore. Tako da smo odlučili i već smo potpisali ugovor sa firmom koja radi projektno-tehničku dokumentaciju.
Da radite sve iz budžeta, prvo ne bi imalo smisla zato što možete da uradite mnogo manje. Drugo, ne bi to radili ni kada vi vodite vaš kućni budžet. Pa to bi značilo da nećete da kupite stan svojoj porodici ako nemate keš da isplatite ceo stan. Imate keš, imate i dobar posao, imate dobru platu, ali neću da uzimam kredit dok ne nakupim toliko para da mogu da kupim ceo stan za taj keš, jel bi to imalo smisla vama? Ne bi sigurno. Tako isto i za državu.
Ja sam ubeđena da to građani razumeju zato što je državni budžet kao i svaki domaćinski budžet, kao budžet svakog pojedinca. Isto tako. Zaduživanja, potraživanja, zarada, isto funkcioniše državno zaduživanje kao kod privatnika ili kod neke porodice ili domaćinstva. Isto. Koliko ste zaduženi, koliko zarađujete, koliko možete da servisirate vaše dugovanje i to je toliko.
Imate 50% zaduživanje, ne znam, imate platu pet hiljada dinara, imate dug dve hiljade dinara, pa možete, nije problem.
Imate dug dve hiljade dinara a platu hiljadu petsto dinara, kao što smo nekada imali pa nam je deficit bio minus 4,7% , 6,1% 2009. godine, gotovi ste, propast. Tako da su to prilično jednostavni koncepti, zato neću ni ići u to sad kreditni rejting ili to. Zaista, budžet države kao budžet domaćinstva. Prihodna strana kao prihodna strana domaćinstva, rashodna strana i dugovanja kao rashodna strana domaćinstva i dugovanja domaćinstva ili pojedinca. I to je tako, dakle to dužničko ropstvo, ja ne znam možda vama deluje kao povoljna teza da na tome vodite svoju politiku, ali zaista baš nema nikakvo smisla, pošto je jednostavna za objasniti i ponovo zaista, mislim da svi razumeju.
Takođe, finansirate sve iz budžeta. Pa dobro, možete. Onda kad finansirate sve iz budžeta, date novac i uradite jedan autoput, pa onda čekate prihode, prihode pa uradite onda jednu prugu. Ovako iz kredita, uradite pet autoputeva, dve pruge i servisirate te dugove zato što imate dobru prihodnu stranu. Mislim čista logika, zaista, nikakvog smisla baš nema da raspravljamo o tome dva dana i pri tom sam sigurna da vi to znate. Zato mislim da vas je malo mrzelo da tražite neke ozbiljnije kritike na naše zakone ili ih nemate pa se onda bavite tom vrstom paušalnih i plitkih kritika.
Ajde sada da pričamo takođe, da još jedna stvar koja mi je pala na pamet kao dobar primer. Znate, ono što je meni zanimljivo, ja sam potpuno otvorena za kritiku i ja se slažem sa vama, mislim da je dobra konstruktivna kritika odlična i za vlast i za pojedinca. Ne mislim recimo kada se obraćate meni da kažete – alo, glupačo, hajde svi da joj kažemo da je to konstruktivna kritika, a to ste recimo rekli meni, prihvatila bih neku drugu kritiku, ali i ova vam je kritika pandam toga kako mene kritikujete sa – alo glupačo, ali da kažem ovako. Mi kada finansiramo nešto iz budžeta direktno, kao što recimo finansiramo rekonstrukciju stare ložionice u Beogradu, kod Mostarske petlje što trenutno radimo i finansiramo iz budžeta zato što nam je bilo važno da to ide što pre. Imali smo već čitav projekat. Drugo, to je industrijsko nasleđe koje će 2025. godine obeležiti 100 godina od tog industrijskog nasleđa i realno bi se i srušilo da nismo odmah krenuli da radimo na tome. Sa različitih mesta sam čula kritiku da mi to u stvari finansiramo iz budžeta da ne bi imali kontrolu nad tenderskom procedurom, odnosno da neko drugi ne bi pratio tu tendersku proceduru zato što mi iz budžeta možemo taj posao da damo bilo kome.
Tako da kada finansirate nešto direktno iz budžeta, onda vas kritikuju – što niste išli sa međunarodnim partnerima, niste išli da vas niko ne bi kontrolisao. Kada idete sa međunarodnim partnerima, onda kritikujete što ne finansirate sve iz budžeta kada već imate para. Imamo para, nikakav problem. Solventni smo, odlično to sve ide. Nažalost nismo više u suficitu, imamo deficit. Taj deficit se smanjuje iz godine u godinu. Ove godine neće preći 3%, sledeće godine će biti još manji i nemamo problem sa tim.
Takođe mislim da je politički pametno da radimo sa MMF-om i volela bih da vi vidite tu stranu toga zato što da nema MMF-a bilo koja investicija koju imamo recimo iz NRK, neki drugi zapadni partneri bi rekli da u stvari to nije dobro za nas zato što, kako oni vole da kažu – Kina finansira projekte da bi te zemlje potpale pod dužničko robstvo i onda praktično gubile svoj suverenitet.
Vidite, kada radimo sa MMF-om, MMF ima uvid u sve to i u svakom trenutku zna da smo mi fiskalno odgovorni i da bilo koje investicije ili krediti, zajmovi, da li kineske, američke, evropske, međunarodno-finansijskih institucija, komercijalnih banaka, što takođe imamo na dnevnom redu, ne ugrožavaju naš suverenitet i ne dovode zemlju u bilo kakvu fiskalno rizičnu situaciju. Tako da, i sa te strane kad god vam neko kaže – pa da, ali suviše se izlažete kredita i finansijama od strane NRK, mi kažemo – ne, da se to dešava verujemo da bi prvo MMF ukazao na to, a ne ukazuje. Dakle, u redu je.
Na kraju krajeva, MMF nam kao objektivni, pa negde i posmatrač svojim tim garantijama nekako garantuje i dalje unapređuje i kreditni rejting na kraju krajeva naše države, ali i uslove za investicije, jer pokazuje tu stabilnost, ali dobro, ipak sam ušla u to objašnjenje, pa nema veze, koliko god puta treba.
Ono što me više muči, moram da kažem, to je ovaj deo obrazovanja. Sada ću vam reći šta radite izuzetno neodgovorno i meni ne shvatljivo neodgovorno i nerazumno. Vi nama danas kažete i svim građanima Republike Srbije da je ostalo još samo četrdesetak dana do početka nove školske godine i postavljate pitanje – šta ste vi kao Vlada uradili da ta školska godina, ministarstvo, šta je ministarstvo uradilo, uvek gledam nas kao jedan tim pa pričam uvek o tome šta je Vlada uradila. Šta je Ministarstvo prosvete uradilo da ta školska godina počne regularno i da bude bezbedno okruženje za našu decu?
Da vas pitam, jel to znači da je bilo nebezbedno u vreme dok ste tražili da se po svaku cenu školska godina nastavi, jer ne može biti i jedno i drugo. Vi ste tražili, dakle, vi ste nas kritikovali što je prekinuta, kako ste rekli naprečac prekinuta školska godina. Mi smo naprečac prekinuli školsku godinu zato što je to bio direktan i izričit izuzetno emotivan i prilično razumljiv zahtev roditelja ili dela roditelja, nekolicine roditelja koji su izgubili svoju decu u tragediji, u monstruoznom zločinu u OŠ „Vladislav Ribnikar“.
Svaki novi dan im je bio kao so na ranu. Pokušali smo da nađemo neki kompromis. Sa druge strane, veliki broj roditelja je tražio ne samo u OŠ „Vladislav Ribnikar“, nego generalno u Srbiji da se školska godina nastavi. Jednostavno smo ljudski reagovali, pokušali da nađemo neki kompromis, ali to je za to.
Ono što vi kažete danas je da ukoliko sada od 1. septembra nije bezbedno ići u školu, a kako je onda bilo bezbedno ići u školu 4. juna? Ili vi samo koristite to za politički obračun ili kritiku? Čekajte, rekli ste da je 4, 5, 6, 7, 18, 21. juna bilo potpuno bezbedno ići u školu, jer da nije bilo bezbedno vi bi tražili prekid školske godine ili bi pohvalili što smo prekinuli školsku godinu. Ne, rekli ste 5. juna je bilo bezbedno ići u školu, ali zato 1. septembra nije bezbedno ići u školu. Čekajte, ne razumem vi sada stvarate paniku roditeljima. Samo da bi to bila vaša politička agenda, samo da bi mogli nas da kritikujete.
Kažete od 1. septembra nije bezbedno da šaljete decu u školu, ali je 6. juna bilo bezbedno slati decu u školu. Kako možete da pričate takve stvari? Jel to politika, ali zaista vas ljudski pitam jel to politika? Onda ste rekli da je u junu sve lepo i deca moraju da nastave da idu u školu i što ste prekinuli školsku godinu, a sada nas pitate šta ste uradili da regularno krene školska godina i šta ste uradili da deca budu bezbedna. Bila su već bezbedna i biće bezbedna od 1. septembra.
Vaše dve teze su međusobno ne, kontradiktorne, nego potpuno ruše jedna drugu i obe su jednako politički i neosetljive i opasne. Ja ne razumem tu politiku, ja zaista ne razumem tu politiku, evo, vi se sami zapitajte, evo ljudski se zapitajte, jel nije bezbedno ići u školu? Što nas onda kritikujete što smo prekinuli školsku godinu? Da li je bezbedno ići u školu? Što mi postavljate pitanje, šta smo uradili da krene bezbedna škola od 1. septembra? Ne može biti i jedno i drugo.
Evo, sada još jedan eklatantan primer da vam pokažem do koje mere se vi površno bavite politikom, do koje mere se površno bavite politikom? Meni je žao što je to tako, zato što ja zaista cenim svaku konstruktivnu kritiku, a evo, sa druge strane ću vam reći obavezno srednje školsko obrazovanje ste pomenuli. Slažem se sa vama, to je konstruktivna kritika, ja se sa vama slažem.
Mislim da mi treba, pa, pre svega vi u Narodnoj skupštini da pokrenete tu inicijativu, ali da vas podsetim kada smo mi otvorili pitanje izmena Ustava, izmena Ustava, vi niste dali predlog da u okviru tih izmena Ustava uđe i obavezno srednje obrazovanje, zato što mi moramo da izmenimo Ustav, da bi to bilo obavezno. Gde ste tada bili da to, gde ste tada bili da to predložite? Nije vas bilo, ali dobro, ali to mislim to je konstruktivna kritika i ja se slažem sa vama, mislim da treba da pokrenemo pitanje da srednje obrazovanje u Srbiji postane obavezno.
Kažete ovako – jedna od mera za prosvetu i za obrazovanje je smanjiti odeljenja u Republici Srbiji na dvadeset do dvadeset i pet učenika. Vi očigledno nemate informaciju koja je lako dostupna da je tačno 78,2% od ukupnih odeljenja u Republici Srbiji su odeljenja sa dvadeset i pet i manje učenika. Dakle, to što vi kažete smanjiti odeljenja na dvadeset do dvadeset i pet učenika, možda vama zvuči lepo, možda vi mislite da to i građanima zvuči lepo, ali samo da vam kažem, to pokazuje koliko vi nemate informacija o našoj prosveti. Dobro evo, recite mi ovako, ako da ste znali da 78% odeljenja u Republici Srbiji ima do dvadeset i pet učenika, zašto bi nam dali preporuku da odeljenja imaju od dvadeset do dvadeset i pet učenika?
Dakle, prosek, prosek u broju učenika u osnovnom obrazovanju u Republici Srbiji je dvadeset i jedan učenik, u srednjem obrazovanju dvadeset i četiri učenika, tako da ovaj problem realno mi nemamo, ali daću vam tačne podatke pošto kažete treba da bude pravilo. U redu, evo, to je recimo konstruktivna kritika i konstruktivan komentar, samo da ste tako rekli.
Ja znam da 78% odeljenja jeste već ispod dvadeset i pet učenika, ali postoji znate 1,1% odeljenja u Republici Srbiji sa preko trideset učenika, pa, hajte, rešite taj 1%. Mislim da 1%, dakle, mi nemamo problema toliko u prosveti da se vi bavite 1% odeljenja 1,1% odeljenja i vi se bavite njima. Pa, gde je nama prosveta je fenomenalna, hvala vam na tom komplimentu. Imate 5,4% odeljenja koji imaju između 26%, izvinite, 29% i 30% učenika, tako da ste mi dali komentar za tačno 5% odeljenja u Republici Srbiji.
Eto, to pokazuje opet i zaista, paušalnost i površnost sa kojom vi pristupate, ali bukvalno svakoj od ovih tema. Meni je iskreno žao zbog toga, zato što ja mislim da mi samo zajedno možemo da idemo napred i da pravimo veće iskorake. Dobro, do tog trenutka mi ćemo svakako nastaviti da guramo Srbiju napred i da radimo sve ono što smo radili i do sada i da unapređujemo kvalitet života svih građana u Republici Srbiji. Hvala vam.