Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, uvaženi građani Republike Srbije, danas učestvujemo u skupštinskoj raspravi na čijem dnevnom redu se nalazi 30 tačaka oko kojim mi vodimo jedinstvenu i objedinjenu raspravu.

Zanimljivo je to što više od trećine tačaka ovog dnevnog reda čine ugovori i sporazumi o kreditima i garancijama naše države. To praktično znači da će, ukoliko usvojite ove sporazume, građane Republike Srbije i državu Srbiju zadužiti kod inostranih i domaći banaka za novih milijardu i 300 miliona evra.

Uvaženi ministre, juče ste nakon izlaganja mog kolege poslanika izneli optužbe na račun Srpske stranke Zavetnici da zastupamo politiku Edvarda Kardelja i Komunističke partije, a zapravo politika zaduživanja i prezaduživanja je politika kontinuiteta koju je vodio Josip Broz Tito i Komunistička partija. Mi i danas osećamo te posledice. Država Srbija kao pravni sledbenik bivše države i danas vraća dugove iz tih nekih davnih perioda.

U predlozima zakona koji su pred nama definisani su i krajnji rokovi otplate ovih kredita. Oni variraju u vremenskom intervalu između 2027. i 2034. godine. Vi tada nećete biti na vlasti, pa s pravom postavljam pitanje - ko će vraćati ove dugove kojima se vi zadužujete? Ko će platiti ceh eventualno pogrešnih ekonomskih i pogrešnih drugih odluka koje ste doneli?

Srpska stranka Zavetnici smatra da ekonomska politika koja je zasnovana na prekomernom zaduživanju predstavlja pogrešan ekonomski model razvoja naše države i teži ka dodatnom osiromašenju naših građana, pogotovo kada pričamo o zaduživanju po ovako nepovoljnim uslovima.

Ja lično negde mogu i da razumem zaduživanje kada su u pitanju neki infrastrukturni projekti, kao što je na primer izgradnja brzih saobraćajnica, brzih pruga, auto-puteva, kada je eventualno pripremanje nekog terena oko dovođenja nekih investicija, ali nikako ne mogu da prihvatim da uzimamo kredite, evo iz materijala što smo videli - kredit za izgradnju zatvorskih objekata i realizaciju politike zelenog rasta.

Ako smo zaista toliko finansijski stabilni kao što stalno imate priliku da nam govorite, zašto onda uzimamo kredite za izgradnju ovih objekata? Zar i to moramo iz kredita da gradimo?

Molim vas, kada mi budete odgovarali, nemojte da koristite onu argumentaciju koju inače koristite. Nemojte da pričate o tome koliko se zaduživala ona prethodna vlast. Mi ovde decenijama slušamo o tome koja se vlast više zaduživala, da li ona prethodna ili ova sadašnja?

U ovoj Skupštini pojavile su se neke nove političke snage. Pojavili su se ljudi koji nikada nisu bili u sistemu. Pojavili su se ljudi koji nisu participirali ni u prethodnim vlastima ni u sadašnjim. Ali, zapravo nije pitanje oko tih ljudi. Najvažnije je pitanje koje postavljaju građani Republike Srbije, njih se ovo tiče. Dakle, oni postavljaju pitanje koliko će se zadužiti ova država i da li će se nastaviti ovakva politika zaduživanja? Jer, građani Republike Srbije će da vraćaju ove dugove. Postavlja se pitanje koliko ćemo i da li ćemo našoj deci ostavljati dodatne dugove? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar Vesić. Izvolite.

Nisam ja ništa rekao na račun stranke Zavetnici, već na račun čoveka koji je govorio. Prema tome, nemojte mešati njega sa strankom.
Inače, kad govorite o zaduživanju, pošto ste vi stranka koja tvrdi da baštini našu istoriju, inače Kraljevina Srbija se nikad nije zaduživala, nikad, e, pa sad ću da vam kažem.
Godine 1876. godine uzeli su zajam od 2,13 miliona rubalja za pripremu za Srpsko-turski rat, po kamati od 6%, pa se zaduživala u Austriji, pa se zaduživala u Francuskoj, pa se zaduživala u Nemačkoj, pa 1906. godine uzet zajam od 95 miliona franaka sa kamatom od 4,5%, pa opet 1909. godine od Francuza uzet zajam od 150 miliona franaka za izgradnju železnice, pa uzet zajam za troškove Balkanskih ratova 1913. godine od 5% kamate 130 miliona. Dočekali smo kraj Balkanskih ratova sa 950 miliona franaka zaduženja. Da ne govorim o Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Nikad se niko nije zaduživao. Samo treba nešto malo da znate o istoriji, ništa više.

Hvala.
Reč ima Ivana Nikolić.
Izvinjavam se, samo jedan trenutak, koleginice Nikolić, ja nisam u sistemu videla ministarku Đedović. Da damo reč ministarki.

Ja ću da pojasnim, ako uspem, a nadam se da ćete razumeti. Neću pričati o tome koliko se zaduživao ko i kada, ali pričaću o kapitalnim rashodima Republike Srbije.

Prema istraživanjima Svetske banke, zemlje u razvoju treba da ulažu oko 8% BDP u kapitalne investicije da bi mogle da se razviju, da bi mogle da se dovoljno razviju. E sada, ako gledamo kapitalne rashode Republike Srbije u odnosu na BDP u periodu između 2005. i 2017. godine, on je iznosio i bio negde u rasponu od oko 2,5 do 3% i počeo je da raste intenzivno od 2014. i 2015. godine. Prošle godine je dostigao 7% a ove godine će verovatno premašiti taj iznos. Što će reći da očigledno se radi nešto korisno. Znači, ulaže se u kapitalne rashode odnosno u kapitalne investicije koje donose dugoročnu korist. Oni imaju dugoročne ekonomske efekte.

Znači, ne pričam o javnom dugu i ne poredim sada i pre, zato što ste rekli da ima ljudi koji nisu ovde ni od sada ni od pre, ali evo pričamo o činjenicama da zemlje u razvoju trebaju barem 8% svog BDP da ulažu u kapitalna ulaganja.

Da napomenem istraživanja renomiranih svetskih institucija, ekonomskih, koje kažu da smanjenje rashoda na račun kapitalnih investicija nije dobra vest i da nedovoljno ulaganje u infrastrukturu šteti zapravo privrednom rastu. Znači, ako hoćemo da privredno rastemo i da se razvijamo, moramo da izdvajamo za kapitalna ulaganja. Ako to činimo iz tekućih prihoda, onda radimo nešto veoma pogrešno.

Takođe, želim da navedem da smanjenje rashoda ne samo da ne predstavlja uspeh ukoliko se ne ulaže u kapitalna ulaganja, već šteti privrednom rastu usled nedovoljnog ulaganja u infrastrukturu i odraz je neefikasnog sprovođenja ekonomskih politika. Eto, toliko o nepoređenju. Hvala vam.

Hvala.
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)
Reč ima Tamara Milenković Kerković, po Poslovniku.

Zahvaljujem se na ovom obrazloženju veze između infrastrukturnih projekata i privrednog rasta, to je tačno. Ali, na osnovu člana 107, molim vas da reagujete ubuduće kada bilo koji ministar ili bilo ko iz Vlade, ili bilo koji gost, kaže poslanicima da se nada da će oni to razumeti.

S druge strane, ima mnogo netačnosti u ovome, jer i Grčka je imala infrastrukturne projekte kada je imala Olimpijadu, a nakon toga…

Šta da kažem, da niste razumeli. Dobro.
Reč ima Miodrag Linta.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u svom izlaganju govoriti o dva predloga zakona, a to su Predlog zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata i o Predlogu zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Još jednom snažno da pozdravim odluku Vlade Republike Srbije da pošalje u skupštinsku proceduru Predlog zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata. Mislim da je u pitanju zaista jedna humanitarna mera i da je cilj ovog zakona da građani koji žive u nelegalnim objektima konačno dobiju pravo da legalno priključe, odnosno privremeno priključe se na struju, vodu, gas i grejanje. Dobro je poznato i to je evropski standard da među ostala ljudska prava spada i pravo na osnovnu komunalnu infrastrukturu.

Ja sam u prethodnom periodu takođe imao veliki broj razgovora sa prognaničkim i drugim porodicama koja imaju taj problem i lično sam isto 24. maja uputio dopis ministru Vesiću sa spiskom od 42 prognaničke porodice koje su mise obratile iz naselja Busije, Grmovac, Plavi Horizonti, Altina, Šangaj, Mirijevo, Mali Mokri Lug, Sunčani Breg u opštini Rakovica i drugih mesta na području grada Beograda.

Dakle, radi se o više hiljada građana koji dugi niz godina žive bez struje u uslovima koji nisu dostojni čoveka u 21. veku. Biće da je gospodin Vesić veoma jasno rekao da sa ovim predlogom zakona se ne rešava pitanje ozakonjenja, ne rešava se pitanje statusa objekata i da se ovo ne odnosi na poslovne objekte.

Mislim da je veoma važno da se ovo pitanje konačno reši. Nadam se dakle da će veoma brzo nakon usvajanja uredbe od strane Vlade Republike Srbije svi građani koji imaju ovaj problem u roku od 30 dana se prijaviti i da će rešiti ovo važno civilizacijsko pitanje.

Ono što bih posebno hteo da istaknem da imamo takođe veliki broj problema vezano za legalizaciju. Takođe, obraća mi se veliki broj prognaničnih i drugih porodica koje ne mogu da reše to pitanje. Jedno od tih pitanja jesu i 22 prognaničke porodice koje žive u 11 dvojnih kuća u ulici Save Radovanovića i Braće Vojinović u Batajnici.

Naime, u pitanju su porodice koje su 2003. godine, dakle pre 20 godina dobile placeve od opštine Zemun, švajcarska organizacija SDC im je dala materijal i te su porodice 2004. godine same izgradile dvojne kuće, tako da svako od njih ima stan od 35 metara kvadratnih i visoko potkrovlje.

U ugovorima koje su dobili navedeno je da će u roku od pet godina, dakle do 2008. - 2009. godine, dobiti stanove u vlasništvu. Evo, prošlo je 19 godina kako su ove pordice uselile u ove stanove i još uvek nije rešeno pitanje vlasništva nad zemljom i pitanje legalizacije.

Mislim da je upravo pitanje legalizacije jedno od ključnih pitanja koje bi trebalo rešavati u narednom periodu i o tome je govorio ministar Vesić. Dakle, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji imamo više od 2,5 miliona nelegalno sagrađenih objekata i trebalo bi pronaći mehanizam masovne legalizacije da se to pitanje konačno reši.

Nažalost, i pored nekoliko zakona o ozakonjenju koje su doneti u prethodnom periodu proces ozakonjenja je tekao veoma sporo iz više razloga, zbog neusaglašenosti propisa, zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, zbog nedovoljnih kapaciteta lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština i ako bi se ovim tempom nastavio proces legalizacije on bi trajao narednih 100 i više godina.

Dakle, apel ministru Vesiću da nadležno ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u što kraćem vremenskom roku pronađe mehanizam masovne legalizacije, da se ovo važno pitanje reši i da konačno građani mogu da prometuju svoje nekretnine ili da ih založe za kredit, što sada nažalost, nije slučaj.

Drugo pitanje, odnosno Predlog zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za legalizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Dakle, to je jedno veoma važno pitanje. Mi u Srbiji imamo nekoliko hiljada porodica vojnih beskućnika koji su najugroženija grupa građana u okviru Ministarstva odbrane. Radi se o borcima koji su se časno, hrabro i pošteno borili kao pripadnici oružanih snaga SFRJ za svoj narod i državu.

U bivšim jugoslovenskim republikama su im oduzeti stanovi i sva pokretna imovina. Nakon dolaska u Srbiju im je dodeljen tzv. privremeni smeštaj u kojima mnogi žive 30 i više godina. Nažalost, nisu obeštećeni i još uvek im nije rešeno njihovo stambeno pitanje. Velika većina njih se nalazi u životnoj dobi od 68 do 80 godina i imaju problem vezano za mehanizam kreditiranja, odnosno kupovine stanova na osnovu kredita.

Mislim da je ovde veoma važno da Ministarstvo odbrane nađe mehanizam da se reši ovo važno humanitarno ljudsko pitanje ovih nekoliko hiljada vojnih beskućnika, odnosno da se izdvoji poseban kontingent stanova da se ti ljudi reše i da konačno budu svoj na svome.

Dajem samo primer takođe od 25 porodica vojnih beskućnika koji su 2018/19. godine iselili iz vojnog hotela „Bristol“ u Beogradu, dobili su stanove na privremeno korišćenje, njihov apel i molba ministru odbrane jeste, i ja sam lično pisao pismo, da te porodice konačno dobiju pravo zakupa na određeno vreme da mogu konačno postati vlasnici tih stanova i da konačno reše svoje ključno pitanje, odnosno, pitanje integracije. Dakle, apel Ministarstvu odbrane da reši i ovo pitanje 25 porodica vojnih beskućnika da postanu vlasnici svojih stanova na području grada Beograda. Hvala.

Poslanička grupa NADA ima manje od minuta. To nećete da koristite ili? Ne. Hvala vam.
Onda je sledeća Ivana Nikolić.