Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Uvaženi članovi Vlade, predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, dosta predloga zakona i važnih odluka je pred nama. Govorila sam već o merama populacione politike i uspehu koja je dala primena tih mera, jer najvažnije je da se deca u Srbiji rađaju, ali i da država omogući mladim ljudima da ostanu u zemlji, da planiraju i osnivaju porodice i da obezbede kvalitetan život i budućnost svojih porodica. U tom smislu, smatram da ove izmene koje su predložene, a tiču se Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom treba podržati.

Na javnom slušanju, to je druga stvar, u organizaciji Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu iznela sam stavove zašto treba podržati Zakon o planiranju i izgradnji. Istina, govorila sam o unapređenju sistem, uvođenju tzv. zelene gradnje, o nameri da postupci budu transparentni, lakši za građane i privredu, takođe, o dobrim rešenjima koja se tiču upravljanja građevinskim otpadom. Sve to smo povezali sa nekim potrebama koje postoje u lokalnim samoupravama.

Međutim, danas želim da pomenem i predlog da se ukine Zakon o konverziji uz naknadu za određene kategorije lica, a razlog zašto sam želela da zapravo ponovo činjenice koje su već izneli i ministar Vesić i premijerka Brnabić je jedna nebuloza koju sam čula od pojedinih predstavnika opozicije i ovde u plenumu, ali i na javnom slušanju, a ona glasi – gradnja u Srbiji treba da se zaustavi. Ne slažem se sa idejom da gradnja u Srbiji treba da se zaustavi. Naprotiv, smatram da je predloženo rešenje dobro, naročito ako znamo da će se na taj način osloboditi ozbiljne površine građevinskog zemljišta i da će to podrazumevati nove investicije, nova radna mesta i porast BDP-a.

Ako je razlog da se ne podrži ovakva izmena novac od naknade za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine koji država uzima, radi se zaista o zanemarljivom iznosu na godišnjem nivou koji nam ne znači mnogo, ako uzmemo u obzir da se već nalazimo na visokom nivou razvoja i da ne moramo da se vezujemo za zanemarljive naknade.

Sa druge strane, ovom izmenom ćemo omogućiti da zapravo mnogo više novca uđe u državnu kasu. Dakle, neophodno je da izaberemo najbolje moguće rešenje i za građane i za privredu i da omogućimo dalji razvoj, ali i da podstaknemo građevinski sektor koji će dovesti do dobrih ekonomskih efekata.

Mnogo je primera o kojima nismo govorili na javnom slušanju, bar ja nisam govorila. Dakle, mnogo je primera o kojima možemo da govorimo, odnosno primera lokacija koje čekaju usvajanje ovih izmena kako bismo dobili nove kvadrate stambenog ili poslovnog prostora i gradnje koja će širom Srbije imati, naravno, pozitivne efekte.

U svakoj lokalnoj samoupravi, verujem, da postoje takvi slučajevi. Ja mogu da vam navedem primere iz Niša. Nekadašnja fabrika „Jastrebac“ čeka ukidanje konverzije da bi se gradio stambeno-poslovni centar. Ta fabrika je proizvodila pumpe za vodu, naftu, motorne, brodske pumpe itd. i ta fabrika je otišla u stečaj 2010. godine i svih 250 radnika je ostalo bez posla. Njihova borba da fabriku vrate radnicima bila je bezuspešna i kasnije je, kako su sve privatizacije bile neuspešne, doneta odluka o prodaji te fabrike. Recimo, ta fabrika čeka na usvajanje ovog zakona.

Takođe, „Filip Moris“ čeka kako bi započeli drugu fazu izgradnje. O tome smo već mogli da slušamo i od predstavnika „Filip Morisa“ na samom javnom slušanju, tako da to ne bih ponavljala.

Imam još jedan primer Ciglane, koja takođe čeka usvajanje ovog zakona, odnosno ovih izmena, kako bi se gradio stambeni kompleks u Nišu, itd. Sve su to ogromne površine i velike investicije. Želim i da vas podsetim da je u ovom trenutku Niš prvi po broju izdatih građevinskih dozvola i lokacijskih uslova. U širem centru grada smo i povećali, dali mogućnost za veću spratnost objekata, povećali kvadrature.

Grad Niš i sve službe pružaju odličnu logistiku i to znači mnogo svima koji žele da grade, koji su zainteresovani za gradnju. Sa ukidanjem konverzije, biće mnogo više gradilišta i u Nišu, stvoriće se nove šanse za privlačenje investicija. Radi se zaista o gradu koji se nalazi na odličnom mestu, u povoljnom poslovnom okruženju i uz brzo izdavanje dozvola i uz ažuran rad službi grada Niša mnogi će želeti da investiraju.

Uz sve to, radi se i na rekonstrukciji vodovodne i kanalizacione mreže, što će takođe stvoriti bolje uslove za naš grad.

Želim da kažem i da je broj nezaposlenih smanjen na 18.394 a broj zaposlenih povećan na 92.000.

Smatram da gradnju ne treba prekinuti, smatram da ovakvim tempom moramo da nastavimo, da bismo stvorili nove mogućnosti za građane i privredu, da bismo postigli rezultate na lokalnom nivou u oblasti gradnje koji će Niš uvesti u nove investicione poduhvate.

Razumem ja da je neko opozicija i razumem da neko kao opozicija ne želi da glasa "za", ali ne razumem da to može da bude jače od želje da se u našoj zemlji gradi.

Prema tome, pozivam sve da dobro razmisle i da damo novu šansu u oblasti gradnje i šansu daljem privrednom i ekonomskom jačanju Srbije. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Tatjana Pašić.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane građanke i građani Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, na dnevnom redu ovog zasedanja je, kao što smo čuli, Predlog zakona o finansijskoj podršci majkama i porodicama sa decom od 10 hiljada dinara za svako dete do 16 godina. Da li vi zaista mislite da je to dovoljno?

Ministar je juče ponovo pričao o tome kako rastu plate, da inflacija opada, a znamo da je jedino u Mađarskoj veća nego kod nas. Ali i da to ne kažemo, građani znaju, dobro znaju koliko teško žive i koliko su cene porasle. Dobro dođe 10 hiljada dinara, ali se brzo potroši i, što je najvažnije, ne rešava problem. Roditeljima treba obezbediti realno veće plate, sigurnost i uslove da dostojanstveno i bez straha mogu da odgajaju svoju decu, da ih prehrane, da im kupe knjige ili odeću.

Da stvarno brinete o deci i roditeljima, sistemski biste rešavali probleme i ispunili obećanje i stavili na dnevni red Skupštine Zakon o alimentacionom fondu, koji bi pružio sigurnost samohranim roditeljima i Zakon roditelj-negovatelj, koji bi olakšao život roditeljima koji 24 sata brinu o svojoj deci. Mi smo ove zakone odavno predložili. Predsednik Republike je rekao da će biti usvojeni, roditelji jedva čekaju da se to desi, ali vas to očigledno ne zanima.

Evo koristim ovu priliku da apelujem na vas, gospodine Orliću, da stavite ove zakone na dnevni red i da pokažemo da u ovakvoj Skupštini možemo da postignemo konsenzus oko nečega što je dobro za sve građane i što bi podržali svi, bez obzira na to za koga su glasali.

Obećavate da ćete od septembra uvesti skrining na spinalnu mišićnu atrofiju u svim porodilištima u zemlji, to je trebalo da se dogodi još u aprilu, i da ćete izdvojiti novac za lek protiv ove bolesti za petoro do osmoro dece godišnje. To je onaj lek koji košta oko dva miliona dolara, koji smo mi do sada plaćali SMS porukama. Vama se to nije dopalo, ali niste reagovali.

Dobro je što ste sada reagovali. I za malog Lava ste pre neki dan dali novac za ovaj lek. Ali, vama to nije mnogo važno, jer ste se vi tek sad setili to da uradite, a niste se setili 2020. godine, gde imamo jednu, mogu da kažem bizarnu fotografiju sa dva bilborda, gde ste platili vašu kampanju koja se zove "Za našu decu", a pored toga stoji bilbord i apel da spasimo život jedne devojčice, stoji apel "Za Sofijin prvi korak".

Obećavate sada i 30 miliona evra za inovativne lekove i za lečenje retkih bolesti. Kada biste lečili ovu decu od spinalne mišićne atrofije, to bi bilo još 16 miliona i sve ukupno 46 miliona evra koje ste se sad setili da date, ali vam nije bio problem da pre nekoliko godina opredelite 500 miliona evra za nacionalni stadion. Eto, toliko vi brinete o deci. Vama je važnija izgradnja stadiona nego lečenje dece.

Pitanje je da li biste i sada obećali novac za lečenje dece, povećali penzije, plate zdravstvenim i prosvetnim radnicima, da nismo imali dva najtragičnija događaja koja su u maju zadesila našu zemlju i kada smo shvatili da ovaj sistem apsolutno ne funkcioniše. Deca nisu broj. Deca su život i deca su budućnost.

Sve nas je manje. Mladi odlaze. Ove godine se za petinu manje đaka upisalo u srednju školu a na fakultetima ima praznih mesta koliko hoćete. Nekada je za ta mesta konkurisalo u proseku po tri studenta.

Obećavate i pomoć za peto i šesto dete. To je lepo, ali nemaju uslove ljudi ni za jedno ili dvoje dece, a kamoli petoro.

Srbija mora da menja sistem i da se uskladi sa razvijenim svetom. Zato je pravac za Srbiju pravac Evropa i rad na unapređenju sistema zdravstvene i socijalne zaštite za decu i njihove roditelje. Svet napreduje, razvija se. Ljudi normalno žive i rade, a mi slušamo iste prazne priče i obećanja već 11 godina.

Neverovatno je da sada, na kraju vaše vladavine, posle 11 godina, vi tražite još jedno poluvreme, kako kaže predsednik, jer niste stigli da uradite sve što ste hteli za građane ove zemlje i za zemlju samu, a sve čega ste se dohvatili ste upropastili i nije vam dosta i vi ste još, ali nećete moći.

Ljudi su se pokrenuli tražeći stabilnost, sigurnost i pre svega normalnost. Proces koji su građani pokrenuli više niko i ništa ne može da zaustavi. Hvala.

Samo da vam kažem da je u te svrhe država već obezbedila, iskoristila prethodnih godina više od 100 miliona evra i za lečenje retkih bolesti skoro pa tačno 100 puta više novca u odnosu na ono što je bilo izdvojeno do 2012. godine. Samo da to imate u vidu.
Reč ima Dragan Vulić.

Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Vlade, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjoj sednici u fokusu naše pažnje predlozi su zakona kojima treba da se ubrza razvoj Srbije, ali i zakoni koji predstavljaju brigu države o građanima. To je svakako deo usvojene politike naše Vlade i državnog rukovodstva u čijoj realizaciji učestvujemo i mi socijalisti.

U tom kontekstu svoju pažnju usmeriću na Predlog zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti koji je usvojen 2018. godine i po osnovu koga je realizovano više projekata gradnje stanova po povlašćenim cenama za Ministarstvo odbrane, Vojske Srbije, MUP, BIA, Ministarstvu pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Ovim zakonom obuhvaćeni su i raniji pripadnici snaga bezbednosti, odnosno penzioneri koji su pravo na penziju ostvarili u jednom od navedenih državnih organa. Zatim, odnosi se na borce, porodice palih boraca, ratne vojne invalide.

U prvoj fazi ovog projekta plan je da se završi preko osam hiljada stanova, a oni se grade u Beogradu, Nišu, Vranju, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu i Kraljevu, gradu iz koga ja dolazim. Veliki deo projekta je realizovan. Mnogi stanovi su već useljeni, što je učinilo mnoge porodice srećnim pripadnika snaga bezbednosti. Cene su bile više nego stimulativne i omogućavaju otplatu bez većih finansijskih poteškoća.

Konkretno, u Kraljevu je do sada završeno i useljeno 217 porodica.

Ovom prilikom zahvalio bih se i Vladi Republike Srbije koja je opredelila za realizaciju pristupnih saobraćajnica, kao i vodovodne i kanalizacione mreže, parkinga i javne rasvete preko 374 miliona dinara.

Izmenama ovog zakona, o kojima danas govorimo, odnosi se na potrebne korekcije ukupnih troškova za realizaciju ovog projekta, što jeste nužno, jer su zbog globalnih ekonomskih poremećaja usledile krize u Ukrajini, porasle cene svih inputa. Ono što je važno da će te nužne korekcije troškova gradnje i infrastrukturnih opremanja ipak obezbediti povoljne cene ovih stanova.

Želeo bih da iskoristim priliku da zamolim Vladu da razmotri mogućnost proširenja ovog projekta i na druge kategorije naših građana. Tu pre svega mislim na stanove za prosvetne radnike, za mlade naučnike, za zaposlene u zdravstvenom sistemu, u dečijoj i socijalnoj zaštiti, pa, i u državnoj administraciji. Kada je u pitanju komercijalna gradnja stanova za nju će uvek biti tržišta.

Verujem da bi od ovog projekta imali korist svi, jer rešeno stambeno pitanje jeste važan motiv za ostanak u zemlji onih koji bi otišli van zemlje zbog većih plata. To je dugoročna investicija, kao što su to i mere populacione politike.

Nekada u vreme socijalizma svi zaposleni su izdvajali doprinose za stambenu gradnju, a to se odnosilo i na preduzeća i tako su zajedničkim sredstvima radnika i preduzeća građeni stanovi. To je bio princip solidarnosti. Na to me na neki način podsećaju i ovakvi državni projekti, gde država preuzima ulogu socijalnog partnera, odnosno kroz svoj projekat gradnje stanova, reafirmiše socijalnu funkciju države za šta se mi socijalisti zalažemo.

Naša država je uprkos svemu što se dešava u okruženju, ali i globalno, održava privredni rast i monetarnu stabilnosti i u stanju je da pored brojnih socijalnih mera namenjenih građanima pomogne i u rešavanju stambenih pitanja za jedne značajne kategorije građana.

Pohvalio bih i meru ekonomske podrške…

Samo da vam kažem da je bilo to kompletno vreme poslaničke grupe, pa da završavate.
Marinika Tepić ima reč. Ne želi.
Borko Puškić ima reč. Vi ste izvršili zamenu?
Tamara Milenković Kerković ima reč.

Hvala najlepše.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, želim da kažem nešto o ovih 30 tačaka dnevnog reda koje su spakovane u jednu, ali na to smo već navikli, da bi nam se smanjilo vreme za diskusiju, jer očigledno je da vlast ima jak otpor prema kritici, koja može da bude i dobronamerna, i nažalost se služi nekim veštim opsenarskim tehnikama da bi nas ubedili da ono što vidimo, osećamo, živimo, nije tako kao što jeste. To ima svoj naziv i to jedna od najpopularnijih reči prošle godine na Vikipediji, „geslajting“. Stalno je pominjem, jer vi ste jako vešti u tome.

Ali, hoću da kažem na početku neke stvari koje su dobre u ovim tačkama, bez obzira kako su spakovane, koliko ih je, a takođe hoću da kažem i to da je bez presedana da se izbor ministra jednog, ministra prosvete pogotovo dame kakva je prof. Slavica Đukić Dejanović stavlja među sve ove tačke dnevnog reda.

Dakle, to jednostavno nije ukusno. Ali, ove tačke dnevnog reda imaju naravno, i dobre stvari. Ne mogu da kažem da je ovaj Zakon o finansijskoj pomoći porodici loš, kao što ne mogu da kažem da su recimo neki od ovih sporazuma kao što je recimo, ovaj sa Evropskom bankom za razvoj, odnosno Bankom za razvoj Saveta Evrope, koja traži kredite za obnovu javnog zdravstvenog sektora loš, jer takođe mi se zalažemo u našoj kampanji „Jedna je majka“, za obnovu svih porodilišta i jako smo zadovoljni što smo pritiskom uspeli da ishodujemo sredstva za porodilišta u Nišu, koje nadam se, da će se od ovih 200 miliona evra finansirati.

Međutim, ne mogu da ne kažem da ovde vidim jako loše stvari, a prvo da je većina ovih zakona koji su pred nama napravljen da bi siromašni u Srbiji, kojih je mnogo, bili još siromašniji, a da bogati budu još bogatiji.

Zbog čega to kažem? To nije paušalna tvrdnja. Znate, ako se država koja 35,5 milijardi evra duguje, čiji su građani 2012. godine dugovali 2.300 evra po glavi stanovnika, a sada duguju nakon ovih sporazuma koji će se sigurno usvojiti voljom većine, dugovaće 5.600 evra po glavi stanovnika, ne mogu da kažem da je time olakšan život građana Srbije, a ja ne vidim kako će se on olakšati.

Takođe, bogati će biti još bogatiji, jer pored dobrih strana koje ima Zakon o planiranju i izgradnji, koje ne mogu da prećutim, kao što su zeleni sertifikati, određen iznos zelenih površina koje su neophodni delovi sada građevinske dokumentacije, ali oni imaju mnogo loših strana, jer ponavlja sve ove zloupotrebe koje se dešavaju u mnogim gradovima, a najviše ono što vidim je u mom, jer to pratim godinama, i vidim ogromne zloupotrebe baš u promeni zemljišta javne namene u građevinsku namenu i stvaranje ogromnih bogatstava koje sada ti bogati ljudi, koji su kupovali zemljište iz privatizacije, će dobiti praktično besplatno i za jedno stvarno pravo nižeg reda, kao što je pravo korišćenja, konverzijom u stvarno pravo najvišeg reda koje je apsolutno i najapsolutnije pravi, a to je pravo svojine, neće platiti ništa.

Izvinite, to je nedopustivo.

Hoću nešto da kažem i o tehnikama manipulacije koje sam slušala ova dva dana. Najpre, u tome je, zaista moram da priznam, ministar Vesić jako uspeo i čini mi se da je to sve ista škola, ali on zaista poznaje materiju, a naravno i iskustvo višedecenijsko mu u tome stvarno pomaže, ali da apologizira nešto što se ne može braniti.

Dakle, ovu lošu odredbu zakona kojim se ukida naknada za konverziju on brani time da se to nije primenjivalo do sada, da je jako malo para prikupljeno zbog toga i praktično zbog toga što se jedan zakon nije primenjivao sada treba da tu odredbu koja je pravna, koja se temelji na osnova Rimskog-građanskog prava, da mi to treba da ukinemo. Izvinite, ta argumentacija bi isto bila da građani ne plaćaju porez i da sada zbog poreske evazije treba da ukinemo sve poreze.

Znači, to je jedan nonsens i jedna zaista čudna argumentacija.

Takođe, analogno tome hoću da pomenem nešto što sam čula malopre kao dobar primer. Zaista ne mogu da verujem kako se najveće kriminalne radnje koje se dešavaju u Nišu pominju kao dobri primeri. Čuli smo da kao Stara ciglana treba sada, pošto nije vlasnik platio naknadu za konverziju, Stara ciglana treba da se gradi. O tome se i radi. Tu sam htela da kažem „Kej stadi“ jedan najbolji primer kako se zloupotrebom u saradnji sa lokalnim vlastima praktično pune džepovi najbogatijim građanima ove zemlje, ovde se radi o kompaniji „Karić“, nešto sam jutros rekla o tome, ali pomenuću ponovo, jer ovo je zaista jedan tipičan „Kej stadi“ koji kaže da ovo ne sme da se usvoji.

Najpre, 2007. godine ovim ugovorom o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije koji je ministru Malom jako dobro poznat, jer je tada, čini mi se, i bio u Agenciji, preduzeće, odnosno „Ćele kula“ Ciglana je prodata za pola miliona evra, ali u ovom dokumentu nema i to ću ministru i Malom i Vesiću dati kada budu došli, se ne pominje nikakvo zemljište, prodat je za četvrtinu cene. Nakon toga vešti biznismeni kupuju tri i po hektara ovog zemljišta koje je bilo kao zemljište javne namene. Tu nije moglo da se zida jer tu je bila predviđena sport, rekreacija, parkovi.

Zbog čega kupuju to zemljište? Znaju da ne mogu da grade, pa zato što imaju veze sa lokalnom vlašću koja ima im omogućava. Pa 2020. godine osniva se firma „Tesla park“ za koju gradonačelnica tvrdi da nema veze sa kompanijom „Karić“ i tu preti da će me tužiti, ali to će mi biti ko zna koji tužba do sada. Nakon toga se to utvrđuje, da je to kompanija „Karić“, kapital sa Kipra i nakon šest meseci Komisija za planove menja generalni urbanistički plan i gle čuda, to zemljište sada postaje zemljište mešovite namene na kome može da se gradi. Pedeset puta je podignuta vrednost tog zemljišta, pošto je sada građevinsko.

Niz zloupotreba i ministarstvo i Više javno tužilaštvo i Agencija za sprečavanje korupcije su reagovali na moja poslanička pitanja, ja se na tome zahvaljujem, ali uprkos tome lokalna vlast ide dalje. Odbornicima ne daje moja saopštenja i mojih 17 primedbi …

To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe, takođe.

Samo da završim rečenicu, ne daje već se hitno šalje na Skupštinu i odbornici glasaju bez da su plan videli.

Toliko o konverziji, „Karić“ konverziji.

Hvala.
Reč ima ministarka dr Darija Kisić.