Znate, ja sam upravo i vama to hteo da kažem. Ja ne polemišem uopšte sa vama, gospođo. Vi niste iz te stranke. Ja polemišem sa gospodinom koji je iz Đilasove koalicije.
Što se tiče Demokratske stranke… Jedino ako vi mislite da ste svi vi jedno te isto, ali ja nemam ništa protiv, ja samo govorim. Možete vi da mislite šta hoćete. Vi iz Demokratske stranke ste sa nama potpisali, čini mi se, sporazum o istorijskom pomirenju. Da li je tako bilo? O čemu vi sada pričate tu? Prema tome, nemojte, molim vas, da sada pričate. Glasali ste za Slavicu Đukić pevajući zato što smo vas doveli tada na vlast. Kako vas, bre, nije sramota da pričate o tome?
Hvala vam puno.

Reč ima Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine Orliću, uvaženi gospodine Dačiću, ministri prisutni ovde, šta bih vam rekao? Ne radi se ovde o podsmešljivim stvarima da li je neko u PUPS-u, jeste ili nije, ovde se radi o klasičnom primeru diskriminacije i napadu na dva miliona naših stanovnika koji su pošteno radili i otišli u penziju.

Njima smeta Slavica Đukić Dejanović zato što ima preko 65 godina i smatraju da ona ne treba da radi, a Slavica Đukić Dejanović mnoge može da zameni. E, sad, u ovoj Skupštini ima očito puno glupih, a ovih ostalih, to će morati Slavica Đukić Dejanović da proceni i da da dijagnozu. Zahvaljujem.

Ninoslav Erić ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani Republike Srbije, kao poslednji ovlašćeni predstavnik ispred SNS mogu samo da donesem zaključak da je ova rasprava više ličila na politički marketing opozicije, politička demagogija, političke laži, koje su se neprestano ponavljale.

Malo toga je bilo vezano za dnevni red. Ono što mogu da izvučem iz toga što ste pričali o dnevnom redu, to je najveća laž koju ste rekli, laž da je Srbija prezadužena. Mogu i da ponovim, jer je neko rekao danas da svaki građanin je dužan 5.000 evra, da svaka porodica u Srbiji je dužna 20.000 evra. Ali, to je laž i vi to znate. I non-stop pričate i ponavljate istu priču. I kada vas neko gleda on pomisli, ja sam dužan, moraću sutra da vratim nekih 5.000 evra, moraće moja porodica da vrati 20.000 evra, ali kome? Naravno, nikom, jer vi i dalje ne znate šta je javni dug. Javni dug se ne računa u nominalnom iznosu, već u odnosu na BDP.

Ja sam bio u skupštinskoj biblioteci, ima puno knjiga iz makroekonomije, javnih finansija i pročitajte. Mogu nekom i da pozajmim ove knjige.

U prethodnom periodu, pre nego što sam bio predsednik opštine Ćuprija, radio sam u bankarskom sektoru. Zato želim da vam objasnim šta je to javni dug. Znate, kada obični građanin ode u banku i zatraži kredit, prvo šta radi bankarski službenik, uzme kreditni biro, vidi koliko je taj građanin zadužen, naravno, i to upoređuje sa prihodima od plate. Tako se upoređuje javni dug sa BDP-om. I javni dug i BDP 2012. godine, BDP 34,4 milijardi evra. To je bila plata. A, kreditni biro Republike Srbije, tj. javni dug 74%. I zato je država Srbije uzimala kredite od 6%, 7%, zato što je bila velika zaduženost Republike Srbije.

Danas imamo BDP puta dva, 68 milijardi evra. I danas imamo zaduženost 51,7% i imamo mogućnost da se zadužujemo. Znači, kreditni biro i zato svaka finansijska institucija želi da kreditira sve naše infrastrukturne projekte.

Druga laž koju ste rekli, ipak to je neznanje, a to je da se svi dugoročni investicioni radovi trebaju da se finansiraju iz redovnih prihoda. To je apsolutno nerealno, jer ste vi to isto radili. Vi ste se zaduživali i imali ste kredite od 6%, 7% iz IP. Te kredite ste koristili za redovnu potrošnju. Vi ste time plaćali plate i penzije, jer nije bilo privrede, naravno.

Za razliku od vas, mi redovne prihode koristimo za nešto drugo, a to je da podižemo nivo plata, nivo penzija, podižemo plate u zdravstvu, u prosveti i dajemo jednokratne pomoći majkama za decu do 16 godina, jer su nama bitni građani.

Mi, za razliku od vas, trošimo novac na važne infrastrukturne projekte. Taj novac se vraća u budžet i ima dugoročne i kratkoročne ekonomske efekte, za razliku od onog novca koji ste vi samo uzimali iz kredita, a davali u potrošnju.

Danas radimo važne putne infrastrukturne pravce - Moravski koridor, Pojate – Preljina, brza saobraćajnica Ruma – Šabac – Loznica, brza saobraćajnica Požarevac – Golubac. Takođe, ulaganja u tri nova tehnološka parka i, naravno, za projekte u zdravstvu.

Kao što znate, ja dolazim iz Ćuprije i Ćuprija je grad medicine. Ima jednu opštu bolnicu, ima jednu medicinsku srednju školu i visoku medicinsku školu. Mi smo projektovani za jedan regionalni zdravstveni centar.

Kao što možete da vidite, prolazi jedan zakon gde se finansira, gde Banka za razvoj Saveta Evrope finansira zdravstvene ustanove. Od 14 zdravstvenih ustanova, jedna je i ta naša u Ćupuriji. Napokon, krenućemo sa izgradnjom internističkog bloka i nadam se da će svi poslanici glasati za ovaj zakon, jer mi smo u prethodnom periodu dobili dva nova skenera, najsavremeniji rentgen, šest EKG aparata, četiri respiratora, dva ultrazvučna aparata, 80 kreveta i zaposlili smo 50 novih mladih doktora. Ćuprija ima 470 kreveta, Jagodina 270, Paraćin 170 i mi idemo ka tome da Ćupriju napravimo kao glavni medicinski centar u Pomoravlju.

Kratko ću i o zakonima. Izmene Zakona o ozakonjenju objektu je vrlo važna, jer će oni ljudi koji imaju nelegalne objekte, da im omogućimo da se priključe na električnu struju, da imaju priključak za vodu, priključak za gas.

Takođe, usaglašavanje sa predlozima i pravnim tekovinama EU, to je Zakon o energetici, Zakon o železnici i interoperabilnosti železničkog sistema. Zakon o strancima osiguraće dodatnu sigurnost naših radnika i olakšavaće dobijanje jedinstvene dozvole i za rad i za boravište.

Konačno, Zakon o planiranju i izgradnji, uvođenje eko prostora. Pričali smo o tome. Izrada i izmena planske dokumentacije postaće efikasna i brža.

Brinemo, takođe, i o životnoj sredini uvođenjem energetske efikasnosti, uvođenjem zelenih sertifikata, obavezni minimalni broj mesta za punjenje električnih vozila, jasno definisanje načina kretanja građevinskog otpada uticaće na životnu sredinu.

Što se tiče konverzije, SNS, za razliku od vas, želi da preuzme odgovornost, želi da aktivira sve one lokacije koje su bile zaključane, zatvorene i predstavljaju mrtav kapital. Prihodi koje ćemo ostvariti, ostvarićemo povećanje BDP, prihodi od PDV-a, rast zarada i rast prihoda lokalnih samouprava. I to treba da predstavi jedan privredni zamajac Republike Srbije uz Ekspo 27, gde će građevinska industrija da pokrene razvoj, privredni razvoj Republike Srbije.

Prema dogovoru sa koalicionim partnerima, naravno, SNS podržaće prof. dr Slavicu Đukić Dejanović za izbor ministra prosvete.

Na kraju, želim da se zahvalim ministru Goranu Vesiću na hrabrosti, na odlučnosti i na energiji koju ste pokazali ova dva dana. Takođe, u ime Ekonomskog kokusa što ste prihvatili javne konsultacije.

Takođe bih se zahvalio predsedniku Republike Srbije koji je obećao građanima Ćuprije da će dobiti rekonstrukciju opšte bolnice i izgradnju internističkog bloka.

Pozivam sve da u danu za glasanje podrže sve ove zakone, jer oni osiguravaju privredni rast i razvoj Republike Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Đedović.

Hvala, predsedavajući.
Ja bih da odgovorim poslaniku Zečeviću koji me je pitao da li znam šta je moj zadatak. Ja bih pitala njega da li on zna šta je njegov zadatak kada komentariše izmene zakona, koji očigledno ili nije pročitao ili ne razume, a ni jedno ni drugo nije baš dobra vest.
Tako pita – zašto dva preduzeća, koja se ovde predlažu da se stave pod nadležnost Narodne skupštine, ne pređu u nadležnost Agencije za energetiku? Da zna šta je aktivnost osnovna i delatnost Agencije za energetiku, ne bi to pitanje ni postavljao, a u tom slučaju ne bi se verovatno ni javljao da komentariše izmene Zakona o energetici.
Takođe, između ovih paušalnih informacija i pitanja ili konstatacija, ne znam ni ja kako da ih nazovem, kaže da sam ja tu da bi se energetski sektor preveo u akcionarsko društvo. Ne znam da li je problem u izražavanju, u jeziku, u pojmovima ili u znanju, ali sektor da se prevede u društvo ne može, niti je ikada mogao, niti će ikada moći. Sektor ne možete da prenosite u društvo. Možete da menjate pravne forme kompanija, to da, ali sektor ne.
Takođe kaže da se svi dobro setimo i zapamtimo šta su govorili Zavetnici šta nas čeka u energetici. Ja bih samo da odgovorim na to da trebaju građani Srbije da zapamte da, ukoliko Zavetnici dođu na vlast, ovu zemlju čeka kataklizma i apokalipsa. Sa ovakvim znanjem i sa ovakvim komentarima i sa ovakvom neinformisanošću i neznanjem, nažalost, ili bar da ste se udostojili zarad građana Republike Srbije da pročitate šta predlaže i predlažu ove izmene zakona koje, kažete, se rade zbog nekih direktiva. Ne možete ni tako da kažete – zbog nekih direktiva.
Morate da znate da je Srbija deo evropske Energetske zajednice, da je to postala ne juče, nego 2006. godine, i da moramo da se ponašamo po određenim pravilima da ne bi bili izolovano ostrvo. Kada se priča o energetici, pre svega, i o razmeni električne energije, ali sigurno da biste vi hteli da izolujete celu zemlju i da Srbija postane izolovano ostrvo. Nažalost, ne možemo to da dopustimo i zato upravo predložene izmene imaju za cilj da nas ostave da možemo da napredujemo i da možemo da se razvijamo u energetskom sektoru i da možemo da se povezujemo sa zemljama u regionu, ali i sa zemljama EU, jer smo okruženi zemljama EU. To je činjenica.
Kaže da smo tobož doveli strance da preuzmu naš energetski sistem. Verovatno aludira na to što jesmo izabrali tri člana Nadzornog odbora koji dolaze iz strane zemlje. Šta je problem u tome? Imamo četiri člana Nadzornog odbora koji dolaze iz Republike Srbije i koji čine većinu, u nacionalnom smislu, ako ćemo o tome da razgovaramo.
Da li vi, gospodine Zečeviću, mislite da sve znate ili mislite da možete da naučite nešto od nekoga i da neko ko se možda malo više razvijao ili imao prilike da se razvija može da zna nešto malo bolje od vas, a pogotovu kada niste ni pročitali komentarišete nešto što nema veze sa mozgom. Ne znate ni šta je zadatak Agencije za energetiku, a kažete da određena preduzeća treba da pređu u njenu nadležnost. Ne znate da upravo Narodna skupština ima ingerenciju nad Agencijom za energetiku, a zato da bi bila nezavisan organ od Vlade. Šta to znači? To znači da se reformišemo, da se menjamo, da pravimo strukture, institucije, da bi bile što više nezavisne, da bi bile i da bi što više mogle da rade transparentnije i da donose i sprovode one reforme koje su nam potrebne.
Ja ću da pomenem i da vam razjasnim, pošto niste ili pročitali ili shvatili, da je cilj Predloga zakona, odnosno izmena zakona da omogući punu sertifikaciju naših operatera prenosne mreže i transportnog sistema prirodnog gasa. Govorimo o razdvajanju vršenja upravljačkih prava nad proizvođačem električne energije, odnosno Elektroprivredom Srbije i operatera prenosne mreže električne energije, odnosno Elektromreže Srbije, sa jedne strane, a sa druge strane distributera i snabdevača prirodnim gasom, a to je Srbijagas, od operatera transportnog sistema, a to je Transportgas.
Način na koji je do sada bilo izvršeno vlasničko razdvajanje je značilo to da su sva ta preduzeća u nadležnosti Vlade Srbije, što shvatićete i sigurna sam složićete se, bar većina od vas, da nije skroz higijenski kada pričamo o upravljanju da jedan isti organ nadgleda rad sva ova četiri preduzeća koja trebaju da imaju različite uloge u jednom sistemu kakav je energetski sistem.
Ovim predlogom se vrši potpuno upravljačko razdvajanje tako što će Elektromreža Srbije i Transportgas preći u nadležnost Republičke komisije za energetske mreže koja jeste, biće, čije je osnivanje i kontrola rada u nadležnosti Narodne skupštine.
U ovom slučaju predlažemo da zapravo Narodna skupština dobije više ingerencija, da apsolutno vršenje nadgledanja rada ovih preduzeća upravo ima Narodna skupština, ali to nije dobro, ni to nije dobro. Kada dođu stranci od kojih možda možemo nešto i da naučimo, jer su se razvijali zadnjih 40 godina malo brže nego mi, priznaćete, to je činjenica, nije dobro, a kada stavimo preduzeća pod ingerenciju Narodne skupštine ni to nije dobro, pa šta vi zapravo hoćete? Prvo trebate da odlučite šta želite, kakav vam je plan, kakav vam je program, koji su vam ciljevi, pa onda da dođete i to da iznesete i da kažete da bi bili uverljivi, da bi bili ubedljivi, da bi vam narod verovao i da biste dobili na izborima, a vi sve radite suprotno, komentarišete nešto što niste ni pročitali ili nemate elementarno znanje, pa nemojte, bolje da ćutite. Bolje da ćutite, biće bolje i vama i vašoj stranci.
Znači, šta će se postići ovim razdvajanjem? Postići će se da upravo Agencija za energetiku može da sertifikuje ova preduzeća, ali kako vi mislite da je stavite pod ingerenciju, da stavite preduzeća…
(Narodni poslanik Tatjana Milenković dobacuje iz klupe.)
Nemojte da dobacujete, molim vas.
… da stavite preduzeća pod ingerenciju Agencije za energetiku, a ona treba da ih sertifikuje, pa kako mislite da se to desi? Da li mislite da tu možda nema konflikta interesa? Da li biste vi to tako radili? Da, mi bismo bili izolovano ostrvo kada biste vi to tako radili i to bi bila kataklizma i apokalipsa i ne daj Bože da se to desi.
Ali upravo ovim izmenama ćemo rešiti dugogodišnji problem koji je opterećivao rad ova dva naša važna energetska subjekta i potvrditi da su domaća tržišta električne energije i prirodnog gasa u pogledu njihove osnovne strukture funkcionisanja u potpunosti harmonizovana sa zapravo onim što se dešava u razvijenom svetu, jel morate da imate razdvajanje, morate da nemate isti organ koji nadgleda rad, jer tu može doći do konflikta. To je princip i preduslov ostvarenja tržišne konkurencije u sferi proizvodnje i snabdevanja sa jedne strane električnom energijom, a sa druge strane prirodnim gasom.
Nadam se da sam uspela da vam pomognem, ali vas pozivam da još jednom pročitate, razumete, ako ne razumete, vi onda pitajte.
I da završim, pošto je kasno, ali mislim da je bitno, da vas inspirišem da razumete i da učite i da priznate da ne znate. Sokrat je rekao - ja znam da ništa ne znam, ali sam u preimućstvu od onih koji ni to ne znaju. Znači, priznajte da ne znate.
(Zoran Lutovac: Replika.)
(Tamara Milenković Kerković: Povreda Poslovnika.)

Šta je tačno povreda Poslovnika?
Samo polako, ne čujete me.
Pitam vas - šta je povreda Poslovnika?
(Zoran Lutovac: Ne, ja sam tražio repliku).
Znači, od vas koji ste se prijavili, da li je neko hteo povredu Poslovnika? Da ne bude da nisam pitao.
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)
Vi ste hteli povredu Poslovnika. Javite se kada pitam.

Mi smo došli u poslednju fazu dekadencije rada u ovoj Skupštini. Ovakav bezobrazluk gospođe ministarke, koja je bila manja od makovog zrna na prvoj sednici…

(Nikola Radosavljević: Koji član?)

Nemojte vi da se meni obraćate, ko ste vi da se meni obraćate?

Javili ste se za povredu Poslovnika. Nemojte da se obraćate drugima koji sede levo i desno.