Četvrto vanredno zasedanje , 20.07.2023.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/151-23

2. dan rada

20.07.2023

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 22:40

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Vi ste se sada pozvali na povredu Poslovnika, ali uopšte niste objasnili koje pravilo u vezi sa tim Poslovnikom mi nismo poštovali. Ne, saopštili ste mi da sve radimo po Poslovniku, ali se vama ne dopada. Znači, sve radimo u skladu sa pravilima, uzgred budi rečeno, vašim pravilima.
Sad nema razloga da vičete iz klupe. Slušao sam vas duže od dva minuta, ali se vama ne dopada kako to izgleda, a zašto? Zato što predstavnici Vlade govore afirmativno o zakonima koje je predložila Vlada. Šta očekujete da rade? Zato što predstavnici Vlade govore o rezultatima koje je postigla politika koju sprovodi i zastupaju. Šta očekujete da rade? Vama se ne dopada zato što vidite da u toj debati koju vodimo oni poentiraju i da su im odgovori takvi da vaša pitanja, zamerke, kritike, izazovi, kako god hoćete, ispadaju deplasirani. Zbog toga ste sebi dali za pravo da sada dovedete mene u poziciju da kršim Poslovnik ako vam dozvolim da ga podignete i više od dva minuta replicirate i žalite se na to, kako ste rekli, nemate kredibilitet kod svojih birača ili ga dodatno gubite.
(Narodni poslanik Gorica Gajić dobacuje iz klupe.)
To je vaš problem. To sa kredibilitetom je vaš problem, ali poštovanje Poslovnika je moj.
Pošto ću da se staram o njegovoj primeni, kažem sad vama i kažem svima ostalima, za ovo što ste sada uradili ponovo ćemo da primenjujemo član 103. kod svih. Svako ko bude koristio Poslovnik da replicira to će moći da radi o trošku vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi. Jesmo li se razumeli oko toga?
Nemojte, ljudi, kada to već pokušate, da ispada ovako. Podignete Poslovnik i kažete – sve radimo u skladu sa njim i ništa nije prekršeno, ali se vama ne dopada zato što dobijate ubedljiv politički odgovor.
(Aleksandar Jovanović: Kada bi to važilo i za ove vaše.)
Jovanoviću, vama sam već dva puta rekao da ne vičete. Šta je bilo?
(Aleksandar Jovanović: Lepo bi bilo kada bi to važilo za sve.)
Jel treba sada opet cela Srbija da vidi da ste vi došli, da primetimo vaše prisustvo kojim ste nas počastvovali? Bićete još zapaženiji ako nastavite da vičete, pa opet budete zvezda dana time što ćete prvi da dobijete meru.
Jesmo li se razumeli, Jovanoviću, da ne vičete?
(Aleksandar Jovanović: Razumeli smo se.)
Vidite kako je Jerković malopre razumeo pa je prestao da viče. Izvucite neke zaključke. I vama kad kažem da vam je sledeće vikanje prva opomena, zaključite i vi mudro, kao Jerković malopre.
Reč ima Milija Miletić.
...
Srpska napredna stranka

Milija Miletić

ZA POMIRENjE SPP-USS-DSHV
Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve i ovde u Skupštini predstavljamo Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću govoriti o nekoliko zakona koji se tiču u najvećem delu svih nas, a sve ove predloge zakona, koji će ovih dana biti za vreme glasanja, USS i Klub za pomirenje će glasati za sve predloge zakona, jer mislimo da su dobri, da će dati rezultate.

Ja ću krenuti konkretno. Finansijska pomoć porodici, odnosno deci. To je nešto za sve nas vrlo bitno. Bitno je to što će svako dete do 16 godina dobiti 10.000 dinara. Ovo je drugi deo finansijske pomoći porodicama sa decom. To će isto biti veoma dobro. S tim što bih ja tu nešto rekao, a bitno je i tiče se dece koja žive u ruralnim područjima, tiče se dece koja žive u područjima sa težim uslovima života. To su opštine koje su nerazvijene, a gde se rađa mnogo manje dece, a mnogo više ljudi umre. Prema tome, akcenat u narednom periodu bi trebao da se stavi na ta područja, da izdvajanja, što se tiče dece, budu veća za takva područja, makar 30% za svako rođeno dete, za nezaposlenu porodilju.

Ja sam i kroz poslanička pitanja postavio pitanje, a tu je i ministarka, gde je najavljeno ranije, krajem prošle godine, početkom ove godine, da će biti mogućnost da se porodiljsko obezbedi još tri meseca, odnosno šest meseci, da se produži za one porodilje čije je prvo dete, da ne bude 12, nego da bude 15 meseci, odnosno 18 meseci u područjima sa težim uslovima života, jer svedoci smo da žena ili majka koja rodi sa 12 meseci porodiljskog, 45 dana ranije dobije porodiljsko, ona to dete čuva, to dete doji i posle 10 meseci, 11 meseci, 12 meseci, i to dete kasnije, kada ta majka treba da krene da radi, neće imati mogućnost da ima ono što bi imalo kada bi ta njegova majka imala još tri meseca porodiljskog.

O tome je govoreno i bilo bi dobro da to na neki način se promeni kroz neki program, kroz neki zakon, jer je to bilo i najavljeno, a sa druge strane ukoliko to ne može za sve porodilje bilo bi dobro za u područjima sa težim uslovima gde je velika stopa mortaliteta, gde se malo dece rađa, da tim porodiljama, tim majkama damo veću finansijsku pažnju. To je moj predlog. Normalno da ću podržati Predlog zakona gde se povećava i finansijska pomoć i sve ostalo, a ovo je moja inicijativa, a i o tome smo govorili ranije.

Vezano za taj deo, vrlo je bitno i to što će trebati da se stavi akcenat stvarno na decu na selu. Ta deca na selu, verujte mi, imaju zdrav život, ali imaju i oni žele da imaju istu mogućnost kao deca u gradu. Tu kategoriju dece moramo maksimalno podržati i ne samo ovako retorički, nego finansijski, posebno u tim nerazvijenim područjima.

Ovaj deo koji je govorio ministar Vesić vezano za Zakon za konverziju, ja ću to isto podržati, to je nešto što je bitno. Evo, recimo, kod nas uvaženi ministre, imamo objekat koji je nekada bila firma. Ima šest hektara zemlje, kupio je kroz stečaj određeni privredni subjekt, nije urađena konverzija, on je kupio objekat, zemljište nije kupio. To zemljište služi za ispašu desetak ovaca.

Opština Svrljig nema svoju zonu industrije i bilo bi dobro, mi smo razgovarali u Direkciji za imovinu da iznađemo mogućnost da se to zemljište stavi u funkciju, da se stave ti objekti u funkciju, ali taj privredni subjekt ne želi da uđe u postupak konverzije. Evo, sada će imati način da se reši ta konverzija i da sutra to zemljište se stavi u funkciju, da se možda uvede neki privredni subjekt, da se dovede neki investitor koji će iskoristiti i objekte, hale koje postoje, koje su neiskorišćene, ali i na to zemljište da se izgrade nove hale. Mislim da je to ispravno.

Ostale stvari o kojima smo govorili vezano za ozakonjenje objekta, normalno bi bilo i to ćemo sada uraditi da ljudi koji su ušli u neki objekte, a nemaju struju, nemaju vodu, elementarna stvar jeste da imaju struju i vodu. To je pozitivno i to trebamo uraditi i ja ću sigurno glasati za to. To je veoma bitno. Imamo takvih, mnogo i kod nas u tim najsiromašnijim opštinama i u većim gradovima. Tim ljudima trebamo dati tu mogućnost, a ostale stvari neka idu kako mora.

Šta sam drugo hteo da kažem, vezano je, uvažena predsednice Vlade, vi ste i ranije govorili, bili smo zajedno u Nišu u Naučno-tehnološkom parku, gde smo u razgovoru sa direktorom Naučno-tehnološkog parka, Milanom, mogu da kažem Milan je čovek iz Svrljiga, živi u Nišu, ali je čovek iz Svrljiga. Veoma uspešan direktor koji je iskoristio sve one kapacitete postojećih objekata i gde je tražio da se proširi kapaciteti.

Vi ste tamo to obećali, evo sad imamo mogućnost da to bude urađeno vrlo brzo. Već ima potencijalnih investitora koji će doći da se uključe, da rade, jer verujte mi, u Nišu taj naučno-tehnološki park je iskoristio sve svoje kapacitete i ima potrebu za zaposlenje i ovi načinom sada ima mogućnost da to bude i urađeno.

Šta je drugo za sve nas koji živimo u tim područjima bitno? Meni je otac bio policajac, znam šta znači policija, znam šta znači imati potrebu za stanovanje. Evo sada kroz dodeljene promene mora se nastaviti izgradnja tih stanova za snage bezbednosti, da ti ljudi imaju krov nad glavom da bi sutra mogli normalno da žive. Situacija je takva u zemlji posle korone, ovih ratova u Ukrajini, dešava se da je skočila cena i repromaterijali i svega ostalog i na ovaj način daće se mogućnost da se nastavi da se grade stanovi i normalno da ti ljudi dobiju krov nad glavom.

Uvažena predsednice Vlade, vi ste predložili i novu ministarku za prosvetu. To je profesorka doktor Slavica Đukić Dejanović. Ja vama verujem, ministarka Slavica Đukić Dejanović se pokazala već u prethodnom periodu. Juče je vaš prvi potpredsednik, gospodin Ivica Dačić, govorio o ministarki budućoj.

Ja ću glasati za Predlog da Slavica Đukić Dejanović bude ministarka prosvete zato što žena ima kredibiliteta to da bude, zato što zna i još nešto, Ivica Dačić zna da bira svoje saradnike.

Uvažene kolege poslanici, Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, jeste stranka koja stavlja akcenat na poljoprivredu…
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Isteklo je samo vreme od poslaničke grupe.
...
Srpska napredna stranka

Milija Miletić

ZA POMIRENjE SPP-USS-DSHV
Evo, završavam.

Imamo sada tu i potrebu za program IPARD, gde se daje mogućnost za naše poljoprivredne proizvođače da mogu da koriste ta sredstva i tu moramo svi dati akcenta, pomoći ljudima kroz ono što se kaže tehnički, a kasnije i realizacija tih projekata biće rezultat dobar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije i u celoj Srbiji. Hvala još jednom.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Hvala vam.
Reč ima Đorđe Pavićević.
...
Zeleno-levi front

Đorđe Pavićević

ZELENO - LEVI KLUB, NE DAVIMO BEOGRAD, MORAMO
Hvala, gospodine predsedavajući.

Aj bih počeo sa tim da obavestim, pre svega poslanike, pošto oni nisu prema proceni javnog interesa RTS imali priliku da znaju kako se završila utakmica Novog Zelanda i Norveške, tako da su Novozelanđanke dobile sa 1:0. Možemo onda sada na miru da raspravljamo na miru o ovim temama koje su ovde na dnevnom redu, a mnogo ih je. Imamo 30 tema, tj. 30 tačaka i tu bih se složio sa ministrom Vesićem da zaista je šteta što nemamo priliku da raspravljamo o mnogima od njih.

Evo na primer o obrazovanju, na primer, meni je žao što predsednica Vlade juče nije nam rekla više o promeni ministra obrazovanja. Mi znamo da je predložena kandidatkinja žena sa bogatom i impresivnom biografijom, ali ne znamo odgovore da li promena ministra znači nekakvu promenu politike, na primer, obrazovanja? Da li će doći do nekih drugih promena ili će se nastaviti ovim putem koji naš sistem obrazovanja vodi u sigurnu propast?

Kriza je toliko duboka i zaista ako neko bude pričao o tome, želeo bih da se ne pominju Nemačka ili Velika Britanija, jer su neuporedivi slučajevi, da naš sistem obrazovanja ne može sam sebe da reprodukuje. Mi više nemamo ko da predaje u školama i nemamo ko da predaje najvažnije predmete u školama – srpski jezik i književnost ili jezik i književnost. Nemamo ko da predaje matematiku ili fiziku. Tužan je bio ovaj upisni rok kada su se gledali nastavni smerovi po fakultetima i zaista i razumemo one učenike koje ne žele da upišu takve smerove, jer položaj nastavnika je takav da niko ne želi da se bavi time.

Onda, da li ćemo, imamo možda ovaj Zakon o zapošljavanju stranaca, možda će to biti jedan od načina da rešimo taj problem kao što smo rešili u građevinarstvu ili kao što imamo u javnom prevozu, recimo, u Beogradu vozače koji ne znaju jezik i ne poznaju grad, tako da možda ćemo kad već nismo mi sposobni da odškolujemo nastavni kadar moći da uvozimo nastavni kadar.

Nećemo raspravljati mnogo ni o mnogim temama koje zaslužuju pažnju, recimo o zajmovima o ozakonjenju ili o Zakonu o strancima, ali mislim da tu postoji jedan dobar razlog, jer velike zasluge za to pripadaju Zakonu o planiranju i gradnji koji je u ovoj konkurenciji zaista pobedio i zasluženo pobrao najviše pažnje.

Teško je ovde ministru Vesiću. Teško je ministru Vesiću zato što mu treba mnogo čarobnjaštva i okultizma da bi nas ubedio da ukidanje konverzije nije poklanjanje zemlje.

Možda je lakše, recimo, pokazati da je zemlja ravna ploča koju nose slonovi ili kitovi na svojim leđima, da Sunce neće ponovo izaći sutra ili da Siniša Mali nije plagirao doktorski rad na FONU, nego što je objasniti da promena titulara prava vlasništva ne znači u stvari besplatno dobijanje novih prava, između ostalog, prava i da otuđite ono što ste dobili ili da ga koristite na način da ne morate da tražite saglasnost titulara.

Ono što mene interesuje tu - zašto recimo takvo rešenje nije primenjeno na one institute koje ministar u ideološkom žaru zove recidivi komunizma, poput recimo stanarskih prava. Tu smo imali i imamo istu situaciju.

Ono što hoće da nam kaže ministar Vesić jesu još dve stvari, moram da požurim. Jedna je da je ovde za sve kriv Boris Tadić i njegova osveta prema nekim tajkunima, ali ono što ja hoću da vam kažem taj zakon je donet 2009. godine zaista, ali samo od 2012. godine kada imamo ovu većinu u vlasti menjan je 11 puta do 2021. godine.

Godine 2015. je izuzeta konverzija iz Zakona o planiranju i gradnji. Da li je potrebno da vas podsetim šta ste 2015. godine govorili o tom zakonu kada ste kao gradski menadžer podnosili amandmane na taj zakon i zahvaljivali se dirljivo ministarki Mihajlović za to ili recimo kada je današnji ministar finansija kao gradonačelnik govorio da će taj zakon da ubrza i završi proces svojinske transformacije zemljišta i pospeši razvoj građevinske industrije i investicija.

To su pohvale koje ste i vi i Siniša Mali tada iznosili o tom zakonu.

Samo bih na kraju još jednu stvar, vi kažete taj zakon u interesu građana. Ja bih vas samo podsetio na jednu činjenicu, a to je disproporcija između broja domaćinstava i gradnje stanova recimo u Beogradu, gde imate dramatičan porast gradnje stanova, a mali porast broja domaćinstava, što je onda pitanje – za koga se grade ti stanovi? Sigurno ne za obične ljude i obične građane. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Vreme poslaničke grupe, samo da znate, isteklo je.
Reč ima najpre ministar Goran Vesić.
...
Srpska napredna stranka

Goran Vesić

| Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Gospodine Pavićeviću, pa koliko vidim mi se složismo kod većine stvari ili ste bar podržali ono što sam rekao.
Tačno je, godine 2015. menjan je zakon. U pravu ste potpuno. Tačno je da smo mi tada i to je jedna od primedbi koju smo imali na javnom slušanju, gde su me pitali čak i pojedini predstavnici, ne znam da li ste vi bili, izvinjavam se, nisam primetio, ali neke od vaših kolega jesu,bio je gospodin Niketić, pa bio je Nešić itd. ne znam, u svakom slučaju bilo je još i drugih iz opozicije i zaista smo razgovarali o tome. Jedna od primedbi je bila da li smo pokušali da nađemo neki drugi način da se naplati ta konverzija i to sam tada rekao – 2015. godine došlo je do promene zakona, kada je uvedeno da se ne plaća konverzija na zemljište ispod objekta, što je inače u skladu sa 102. članom Zakona o planiranju i izgradnji i koji tu postoji od 2003. godine, gde postoji jedinstvo nepokretnosti i to se odnosilo i na zemljište koje je za redovnu upotrebu i kao što možete da vidite od 2015. godine do danas posle sedam i po godina nikakvih novih efekata nije bilo.
Pošto nikakvih novih efekata nije bilo, potpuno je prirodno da se onda napusti čitav taj sistem i da se ukine zakon koji ne donosi efekat. Ne znam da li ste juče bili u sali kada je predsednik jedne opštine, ja mislim Ćuprija, rekao da su oni za 12 godina od konverzije kao opština zaradili 60 hiljada dinara, pardon, 30 hiljada dinara, izvinjavam se.
Sada kada biste krenuli da pitate druge predsednike opština ja mislim da bi cifre bile slične i da bi to bilo u stotinama hiljada dinara i to samo pokazuje da nikakav prihod nisu imale ni opštine, ni država i da nema onda nikakvog razloga da se taj zakon ne ukine, upravo zato što ne donosi nikakve efekte i potpuno je normalno i prirodno da pokušavate u životu, i sami ste bili u toj situaciji, da pokušate nešto da uradite i kada vidite da to više ne funkcioniše onda menjate sistem.
Inače, sama konverzija i sama ta svojinska transformacija je napuštanje jednog ideološkog koncepta i vi to takođe znate i tu je ono što se mi ne slažemo. Vi jeste za taj koncept jer, ajde sada da ne kvalifikujem, komunistički, ali neokomunistička ili prokomunistička ideologija jeste vaša ideologija i mi se tu ne slažemo.
Na kraju krajeva, ja sam čuo predstavnika iz vaše koalicije da treba napraviti moratorijum na gradnju, da ne treba više da se gradi u Srbiji. Mi smo protiv toga. Mi mislimo da bi to bilo pogubno za Srbiju, jer bi to dovelo do poskupljenja cene kvadrata, do većih kirija i to bilo sve suprotno od onoga što mislite da bi se dogodilo. Mi se oko toga ne slažemo.
Ja poštujem da imate pravo na svoje mišljenje, ali takođe poštujte da ako vidite da jedan sistem ne funkcioniše da ga treba menjati.
Kada smo pričali malopre o Zakonu o zapošljavanju stranaca, malopre sam rekao da je plata od 2013. do 2022. u građanskoj industriji porasla sa 43 hiljade na skoro 64.600 dinara. Znate li recimo da je samo u prvom kvartalu ove godine plata u građevinskoj industriji veća za 17% nego 2022. godine? Ona sada iznosi, prosečna zarada, 94 hiljade dinara.
Prema anketi koju je radila Privredna komora 64% kompanija koje rade u građevinskoj industriji je reklo da nije menjalo nivo zaposlenosti u prvom kvartalu 2023. godine, a da vam kažem to je inače najteži kvartal za građevinsku industriju, jer to je januar, februar i mart. Njihovo vreme počinje tek kada krene proleće i sada kada je leto.
Takođe, 56 kompanija je reklo da neće menjati broj zaposlenih u drugom kvartalu, a 41,5% kompanija je reklo da očekuje povećanje zaposlenosti i da im je potreban veći broj radnika u trećem kvartalu.
Prema tome, nama je ovaj zakon neophodan kako bismo nastavili razvoj kada je u pitanju građevinska industrija i nemojmo da ne kažemo, siguran sam da ste prolazili pored gradilišta, hvala Bogu ima ih mnogo, pa imate šta da vidite, poslednjih 10 godina se mnogo gradi u Srbiji, i mogli ste da čujete zaista mnoge strane jezike. Procena je da mi u građevinskoj industriji u ovom trenutku imamo negde oko trećine strane radne snage, što znači da je zemlja postala, da je Srbija postala zemlja u koju hoće da dođu neki iz drugih zemalja i mogu da zarade.
U poljoprivredi, tu je ministarka poljoprivrede, može da vam kaže da je to sigurno veći procenat strane radne snage, kao što imate i drugim zemljama.
Prema tome, to je neminovnost koja se dešava. Kao što se nekada to dešavalo Nemačkoj, Austriji, nekim drugim zemljama, danas se to dešava i Srbiji.
Naravno da postoje jasna pravila oko toga kako se uvozi radna snaga i da mora prvo da se anketira da li ima domaće radne snage, ali činjenica je da sve razvijene zemlje EU, a posebno Nemačka, liberalizuju svoje propise kada je u pitanju dolazak radne snage.
Nama je za dalji razvoj građevinske industrije neophodan ovaj zakon kako bi brže i lakše dolazili između ostalog i strani radnici. To je jedini razlog. Ja mislim da je to potpuno u redu.
Prema tome, na kraju samo da zaključimo jednu stvar, predmet državno zemljište nije predmet konverzije. Nikada to nije mogao da bude predmet konverzije. To je zemljište koje je bilo u kapitalu preduzeća koja su privatizovana i najveći broj tih preduzeća ovih lokacija o kojima pričamo, pet hiljada lokacija, nisu iz privatizacije. One su uglavnom iz stečaja kojima, znači, upravlja Republika Srbija. Ne mislim na tu vrstu zemljišta. Mislim na zemljište koje je u direktnom vlasništvu države, ne zemljište kojim su raspolagala preduzeća. Ne razumemo se. Mislim na zemljište kojim raspolaže Republička direkcija za imovinu. To vam kažem.
Prema tome, razumite da mnogi, imate među vama pravnike i dobrih advokata, znači neka vam objasne sa kakvim problemima se susreću stečajni upravnici jer ne mogu da urade konverziju, a valjda je normalno da stave na licitaciju, odnosno na prodaju te lokacije, da namire poverioce, da se te lokacije stave u funkciju.
Pričao sam vam slučaj iz Pirota, ne treba da ga ponavljam pet puta, gde ne mogu da reše sa stečajnim upravnikom konverziju. Stečajni upravnici to ne mogu da urade. Pričao samo o PIK-ovima na čijem zemljištu takođe ljudi su radili, ne samo, nego tako što im je data mogućnost, kupovali su te lokacije.
Znači, ovo će rešiti mnoge probleme. Ovo će rešiti mnoge probleme i opet vam kažem, sve slučajeve koje ste navodili konverzija se ne bi naplatila. U 94 slučajeva konverzija je bila nula po sadašnjem zakonu, nula i to je veliki problem. Čemu onda institut koji koči nekoga da raspolaže?
Moram da vam kažem na kraju poslednju stvar. Znate šta je najveći paradoks. Ako ste vi imali pravo korišćenja ili pravo dugoročnog zakupa, po našim zakonima plaćate porez na imovinu. Znači, isti naši zakoni kažu, vi plaćate porez na imovinu. Valjda je normalno ako plaćate porez na imovinu da ste vlasnik toga. Zašto plaćate onda porez na imovinu? Trebalo bi da plaća neko drugi porez na imovinu. Znači, plaćate porez na imovinu, a istovremeno nemate pravo da raspolažete zemljištem na koje plaćate porez na imovinu. Tu dolazimo na kraju do ideologije.
Ja razum da biste vi voleli da sve bude društveno i da volite taj koncept, ali taj koncept je naša zemlja odbacila i svojim Ustavom i svojim zakonima. Mi ne živimo više u komunizmu. Možda je nekome drago, ali mi više ne živimo u tom sistemu. Mi živimo u sistemu tržišne ekonomije i trudimo se da napravimo, i na kraju ću time završiti, da napravimo najbolje zakone i da napravimo pravni okvir u kome će moći i privreda da funkcioniše i građani da ostvare svoje interese, jer to je posao svake Vlade.
Naš posao nije da se bavimo time da donosimo zakone kao što je Tadić, i to svi znate i to ne treba da objašnjavam i to svi znaju da je ovaj zakon donet isključivo zbog njegove svađe sa dvojicom privrednika. Potpuno bez veze. Ja ne kažem čak i da je imao lošu nameru, ali su posledice bile pogubne.
Na kraju da vam kažem. Zato što je 2009. godine u Zakonu o planiranju i izgradnji ubačen ovaj član o konverziju uz naknadu. Znači, Srbija je bila jedina zemlja koja na početku te velike krize nije stimulisala građevinsku industriju, već je uvodila restriktivne mere. Posledica toga da danas Beograd ima 1,2 miliona kvadrata poslovnog prostora, Sofija 2,6, Bukurešt 2,7 miliona, a Budimpešta 4,2 miliona. Mi tih izgubljenih 12 i više godina teško možemo da nadoknadimo, bez obzira što imamo ekspanziju u građevinskoj industriji. Nema potreba da opstaju instituti koji ne donose prihode i koče razvoj zemlje. To je nešto što je tako.
Ja razumem da vi ne želite da se gradi. To je vaše. I vi sa tim stavom idite pred birače i ako birači glasaju za vas, vi ćete zabraniti gradnju u ovoj zemlji, a to je potpuno uredu. Imate pravo na to. Kao što možete da vidite birači za sada u ovoj zemlji glasaju da se ova zemlja razvija, a ukidanje konverzije je korak u tom pravcu.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Hvala.
Reč ima predsednica Vlade.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Vlade RS
Ja ću samo reći nekoliko rečenica oko obrazovanja i šta je to na čemu ćemo nastaviti da radimo kao prioritetnim oblastima u obrazovanju. Reći ću vam deset najvažnijih tačaka.
Pod jedan – poboljšanje finansijskog položaja zaposlenih u prosveti i to počinjemo već od 1. septembra će se plate zaposlenih u prosveti povećati za dodatnih 5,5%, od 1. januara 2024. godine za dodatnih 10%, tako da ćemo se truditi da taj trend dalje pratimo i 2024. godine. Poboljšanje, odnosno unapređenje finansijskog položaja zaposlenih u prosveti je nešto što će biti prioritet.
Pod dva – borba protiv nasilja u školama. Na tome radimo već neko vreme. Drago i je što smo konačno pustili u rad i platformu „Čuvam te“ koju sada koriste ljudi širom Srbije da prijave nasilje u školama. Već je osnovan i organizovan koordinacioni tim, trijažna služba koja dalje prati te slučajeve i reaguje na njih. To je sada potpuno transparentno, tako da nam pomaže da u onim slučajevima gde škole možda ne reaguju adekvatno ili probleme stavljaju pod tepih ipak uradimo i nešto više od toga, odnosno da imamo i drugi sistem reagovanja i kontrole i direktnu komunikaciju i sa građanima, roditeljima, sa prosvetnim radnicima, tako da ćemo nastaviti da radimo na tome i u okviru saveta koji smo formirali, a u kome značajnu ulogu imaju organizacije civilnog društva koje se bave ovom problematikom, pa ćemo svi zajedno raditi na tome.
Pod tri – nastavićemo da ulažemo sve više i više novca u nauku i inovacije i preko sve većeg budžeta Fonda za nauku koji smo formirali 2019. godine. Da ponovim, tek 2019. godine Republika Srbija je dobila Fond za nauku. Investicionim ulaganjima u infrastrukturu, odnosno investicijama u infrastrukturu, kao što na kraju, krajeva vidite i na ovoj sednici Skupštine.
Pod četiri – sve veći fokus i veća ulaganja i u kulturu i umetnost i veće akcenat u školama na umetnost i kulturu zato što će u vremenu koje je pred nama, u 21. veku kreativnost biti nešto što će određivati kreativnost i inovativnost nešto što će određivati uspeh jedne zemlje, zato što će toliko stvari biti automatizovano da ukoliko nemate kreativne i inovativne ljude onda nećete moći da imate uspešnu ni zemlju ni ekonomiju.
Već smo krenuli sa povećanjem broja specijalizovanih umetničkih odeljenja u gimnazijama u Srbiji. Povećali smo broj, sada smo priključili gimnaziju u Požarevcu i gimnaziju u Šapcu, ako se ne varam, tako da ćemo nastaviti to da širimo i da jačamo.
Pod pet – mnogo veća i direktnija podrška za škole u ruralnim sredinama. Konačno jedinstveni informacioni sistem prosvete koji smo pustili u rad prošle godine daće nam bolju analizu toga kojim školama je potrebna veća pomoć i podrška, tako da ćemo moći da radimo slučaj po slučaj i da šaljemo naše timove u te škole gde vidimo gde možda učenici u tim školama imaju lošiji uspeh ili lošiju prolaznost za upisivanje u dalje nivoe obrazovanja. To ne želimo da imamo. Želimo da i škole u ruralnim područjima i male škole imaju jednak kvalitet kao i škole u centru Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša itd. To je peta oblast.
Šesta oblast – nastavak ulaganja u opremu i modernizaciju. Mi smo završili projekat „konekted skul“, odnosno povezane škole. I za taj projekat, evo kada pogledate, uzeli smo kredit Evropske investicione banke u visini od 60 miliona evra, odmah ga iskoristili. Dakle, za nepune tri godine povezali sve naše škole u Srbiji na brzi internet, kako bi mogli dalje da uvodimo bolju opremu, da uvodimo digitalne učionice, digitalna nastavna sredstva, digitalne udžbenike. Sada nastavljamo na tom talasu. I dalje ulažemo više u opremu i modernizaciju naših škola.
To je primer dobro uloženih sredstava iz kredita. Šezdeset miliona evra, povežete sve škole na brzi internet. Pod jedan – znači da ste uložili mnogo više u obrazovanje. Pod dva – znači da ste pružili mnogo bolju šansu tim mladim ljudima da se i sutra takmiče sa svojim vršnjacima iz Evrope i čitavog sveta. Pod tri – to nam je i dalo osnovu da dalje imamo projekat ruralnog širokopojasnog interneta, zato što već svaka škola ima internet, tako da sada praktično Telekom operateri mogu dalje da šire taj internet i da mi do 2025. godine imamo 100% naše teritorije pokrivene brzim internetom, što značiti da svako ima mogućnost da otvori svoju start ap inovativnu kompaniju, da nađe onlajn tržište, da izveze svoj proizvod, da ostane u svom selu, da ostane tamo gde se rodio ili možda da ode u prirodu i da živi u prirodi zato što ima sve iste uslove i puteve i digitalne puteve da tu živi, da tu stvara svoju porodicu.
Pod sedam – mnogo veći fokus, na kraju krajeva posledica tragedija koje su nas zadesile 3. i 4. maja, ali posebno 3. maja, monstruoznog zločina u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Nikada veći fokus u školama u okviru korikuluma na toleranciji i razumevanju. Na ovome već radi radna grupa za mentalno zdrave i na ovome radi za Filozofskim fakultetom. Ja očekujem da mi već početkom sledeće školske godine krenemo inoviranjem korikuluma u tim oblastima.
Osam, dodatno ulaganje i širenje dualnog obrazovanja i u školama i u visokoškolskim ustanovama.
Devet, da završimo zajedno sa akademskom zajednicom i svim univerzitetima i fakultetima Nacrt zakona o finansiranju visokog obrazovanja, za koji mislim da je izuzetno važan i jedan od najvažnijih koji ćemo doneti u ovom mandatu, da bi obezbedili zaista mnogo bolje i održivije finansiranje naših visokoškolskih ustanova, ali i takođe mnogo bolji kvalitet za sve naše studente koji u velikom broju slučajeva, najvećem broju slučajeva, i kada se povećaju školarine, ne vide to povećanje školarina kako se odražava na direktno njihov kvalitet obrazovanja ili uslove u kojima studiraju, tako da nam je i zbog toga izuzetno važan taj zakon i na njemu trenutno radimo.
Pod deset, mnogo veća podrška predškolskom obrazovanju, jel bilo koja zemlja koja želi da bude uspešna mora pre svega da se fokusira na predškolsko obrazovanje.
To je ono na čemu ću ja raditi sa budućom ministarkom, ako Skupština usvoji predlog, a ono što je meni važno da kažem jeste da se ponosim time što ne znam kada je bio veći fokus na obrazovanju, ne znam da je ikada bio veći budžet za obrazovanje, iako je on nedovoljan. Ali, nije sve samo u novcu i nije sve samo u budžetu. Ne znam da je ikada ranije ovako sistemski i suštinski rađeno na reformi sistema obrazovanja, na investiranju u škole, od materijalnih sredstava, rekonstrukcija škola, do stvaranja fondova koji će koristiti za ulaganje u nauku, inovacije, do konačno uvođenja i nekih drugih sistema, kao što je, recimo, dualno obrazovanje.
Svakako je ostalo još mnogo toga da uradimo i to jeste posao koji nikada ne prestaje, ali, evo, ovo su mojih deset ključnih prioriteta na kojima ću raditi sa profesorkom doktorkom Slavicom Đukić Dejanović. Važno mi je bilo da ovo kažem, da čuju svi građani Republike Srbije. Hvala.