Ksenija Marković, da li vas je neko spomenuo?
(Ksenija Marković: Jeste.)
Ko?
(Ksenija Marković: Direktno obraćanje meni od Marine Raguš i ministra.
Ko? Dva minuta. Pravo na repliku.

Hvala predsedavajući na pravu na repliku.

Ovako, prvo što ću reći, kritika kada neko nekome uputi kritiku na rad vaš kada vi sedite u državnim organima, vi i država niste isto i prestanite da se poistovećujete sa tim.

Znači, SNS nije isto što i država Republika Srbija i nemojte da mi lepite da ja ovu državu ne volim i ne poštujem. Ja ovu državu vrlo volim i poštujem kao i građani i građanke koji žive u njoj. A to koliko vi poštujete svoje građane i građanke najbolje pokazuju protesti koje imate već koliko nedelja.

Da se vratim na temu. Reforma tržišta rada. Ovako, rekli ste da pričamo stalno o visokoj stopi zaposlenosti. Ja sam rekla da te statistike postoje, ali zaboravljamo dve stvar. Prva je da je promenjene metodologija načina na koji neko dobije epitet taj da je u radnom odnosu, pa možete da budete sezonski radnik. Znači, to je jedno.

Druga stvar koja je ovde jako važna jeste da se nama 50 hiljada ljudi godišnje iseljava iz ove zemlje i to je jedan od razloga zašto mi imamo potrebu isto tako za fleksibilnom radnom snagom.

Konačno, ovde se govori, u ovom zakonu jako je važno koja zanimanja podležu deficitarnim zanimanjima, i sindikati upravo na tim sastancima koje ste vi naknadno zakazali odlukom Vlade u brzinskom roku i upravo na Socioekonomskom savetu sindikati su vam uputili zamerku da niste jasno definisali kriterijume na osnovu kojih mi definišemo šta je deficitarno zanimanje. Hvala.

Replika, Marina Raguš.

Koleginice Marković, puno vam hvala na prilici da možemo da ovako javno učestvujemo u ovoj debati. Kada predsednika Republike kao i premijerku ili određene ministre iz koje god vladajuće stranke, odnosno koje god političke stranke dolaze na način kako vi to radite oblatite pred stranim delegacijama, pa oni predstavljaju državu. Predsednik Republike predstavlja državu. Znate Ustav, setite se Ustava, ali hvala vam na prilici jer ovo jeste mesto gde mi možemo da razmenimo ovakve stavove.

Ja razumem, vi ljudi imate potpuno drugačije ideološke i neke druge postavke, ali određene stvari se ne rade na način na koji vi to radite, jer i dalje kažem i ovde su svedoci i ostale kolege iz drugih stranaka, političkih, vladajućih koalicija, mogu da pričaju o tome, ja ih pozivam i prozivam sad da nanosite ogromnu reputacionu štetu državi Srbiji, a dokaz tome da mi i te kako u punom kapacitetu držimo do svog suvereniteta, pa kada kažemo da se država Srbija i te kako stara o državljanima Srbije gde god da se nalaze, o srpskim kompanijama jer su takođe državljani Srbije gde god da se nalaze, to je naš puni suverenitet, a onda nas optuže određeni koji bi da radikalizuju svoje političke stavove kako zemlji, tako i regionu, pokrenuti na daljinski upravljač da zastupamo interese tzv. srpskog sveta i velike Srbije.

Dakle, nama odricanje od suvereniteta ne možete da spočitate. Kakav odnos imamo prema srpskom kapitalu koji ne može da se broji u veliki strani kapital mi smo pokazali tokom korone, jer smo srpska i domaća preduzeća mi lično svojim parama subvencionisali da prežive za razliku, državnim parama, parama svih nas. Dakle, demantovani ste u svakoj rečenici.

Da konačno završim misao, Srbija protiv nasilja se vama svela na kadrovsku borbu ko će da bude šef Anketnog odbora. Sramota vas bilo sve, iako su roditelji rekli da njima Anketni odbor ne treba jer direktno utiče na ono što oni žele da urade. Dakle, sram vas bilo sve. Borite se ko će da bude predsednik Anketnog odbora. Jel se na to svelo? Sram vas bilo sve, opet vam kažem.

Reč ima premijerka Ana Brnabić.

Samo četiri stvari da dodam na ono o čemu je pričao ministar Nikola Selaković i neke potpuno očigledne neistine. Ne razumem zašto vi to radite, jer sam sigurna da građani Srbije to vide, pa tako da kad god tako nešto izgovorite, kao što je neistina da se 50.000 ljudi godišnje iseljava iz zemlje. Vi izgubite neku podršku, 70.000 se iseljava iz zemlje, dobro.
Hajde pokažite mi jedno istraživanje da mi pokažete, pošto nasuprot tome mi imamo istraživanje Međunarodnog instituta za ekonomske istraživanja iz Beča, gde je po prvi put od 2019. godine Srbija jedina uspela da preokrene taj trend i da ima neto imigraciju, pre svega mladih ljudi u starosnoj dobi 24 do 29 godina starosti ako se ne varam i to visoko obrazovanih. To kaže Međunarodni institut iz Beča, ali nema veze šta kaže Međunarodni institut iz Beča, vi ste upravo u 30 sekundi došli od cifre od 50.000 ljudi godišnje se iseljava do 70.000 ljudi godišnje se iseljava i pritom tvrdite da imate dokaz i za jedno i za drugo. Pa, jel 50.000 ili je 70.000 ako imate dokaz.
Pritom, da vas pitam onda kada ste tako studiozno to pogledali, kako je onda moguće, pošto evo, mi smo na vlasti već 10 godina kao SNS.
(Srđan Milivojević: Jedanaest.)
Kako je, 11 godina još bolje, i 50.000, odnosno 70.000 ljudi godišnje se iseljava iz ove zemlje, a rekli ste da je bilo i više, kako je moguće da mi sada imamo veću stopu nataliteta? Kako? Iseljavaju se mladi ljudi od stope od 50.000 do 70.000 godišnje, a imamo sada stopu nataliteta koja je 1,63, pa ko rađa tu decu? Molim vas recite mi, ko rađa tu decu? To su vaše studiozne procene. Svi su se iselili, uglavnom su se iselili mladi i imamo sve više beba. Pa, svaka čast stvarno. E, tu logiku bih baš volela da vidim. Svi mladi su se iselili, ali imamo sve više dece.
(Tatjana Manojlović: Popis.)
Popis, šta popis?

Jel možete da ne vičete i ne dobacujete iz klupa svi redom?
Jel možete toliko? Hajde, saslušajte malo odgovor.

Dobro, u redu.
Hajde, onda pogledajte makar te studije nataliteta u Republici Srbiji, u regionu, možda vam to nešto kaže.
Znači, između 30 sekundi ste išli od 50.000 do 70.000 ljudi se iseljava i za jedno i za drugo imate dokaz. Svaka vam čast i vi zaista mislite da građani Republike Srbije ne vide ovo i da ne vide vašu neozbiljnost i neodgovornost. Svaka vam čas i na tome. Ali dobro.
Vi kažete cilj ovog zakona, bukvalno ste rekli, cilj ovog zakona je i nećete postići taj cilj, to je rešavanja problema rada na crno, bukvalno nikakve veze nema zakon sa rešavanjem rada na crno. Bukvalno nije cilj zakona. nikakve veze nema sa rešavanjem rada na crno.
Zakon o zapošljavanju stranaca, a kažete cilj zakona nećete postići, a to je rešavanje rada na crno. Ne, hoćemo da napravimo zapošljavanje stranaca efikasnijim, time što umesto boravišne dozvole i radne dozvole imamo jednu dozvolu, imamo kompletnu digitalizovanu, kompletan elektronski proces da unapredimo transparentnost i imamo tržište rada kako bi zaštitili domaću radnu snagu to je cilj ovog zakona. Rad na crno, nikakve veze nema sa ovim zakonom, tako da ne znam gde ste to našli, ali bukvalno nije cilj to što vi kažete da je cilj. Nema ni veze.
Onda kažete kao treću stavku – krupni kapital ima samo jedan cilj jeftina radna snaga. Valjda zato vi niste dovodili krupni kapital, ali ste postigli da imamo jeftinu radnu snagu i u tome ste stručnjaci. Svaka vam čast. Niste dovodili krupni kapital, ali smo imali jeftinu radnu snagu. Vaša ekonomska logika, vaše vizionarstvo ekonomsko je zaista za udžbenike svetske, tako da smo imali jeftinu radnu snagu, ali nismo imali nikakav kapital.

Rekao sam vam već Manojlović.
Jel morate svaki dan vi da dobacujete?

Samo da vam kažem jednu stvar, mada zaista naše polazne osnove su potpuno drugačije. Krupni kapital ima jedan cilj, a to je da maksimizuje profit. Maksimizacija profita se ne postiže jeftinom radnom snagom, nego kvalitetnom radnom snagom, a kvalitetna radna snaga u svakom normalnom sistemu mora da se plati. Sada vi meni recite, jel „Majkrosoft“ krupni kapital koji ovde zapošljava jeftinu radnu snagu. Kod njih je prosečna plata neto 2.500 evra. Jel nemački MTU krupni kapital koji zapošljava jeftinu radnu snagu pa zato svi žele da rade u MTU?
„Jura“ nije krupni kapital, „Juru“ ste vi doveli i da, to je kapital koji zapošljava jeftinu radnu snagu. Hvala vam na primeru, „Juru“ ste vi doveli, „Geoks“ ste vi doveli, zato što ste ovu zemlju prodavali kao zemlju jeftine radne snage, MTU smo doveli mi, „Kontinental“ smo doveli mi, „Majkrosoft“ razvojni centar je postao centar Evrope u naše vreme, NSR ste do duše doveli vi, kada je bio kol-centar kao u Indiji ili Bangladešu, gde imaju jeftinu radnu snagu. Onda kada smo mi došli, uveli programiranje u osnovnim školama, uveli veći kapacitet tehničkih fakulteta, uveli takođe poreske olakšice ako proizvodite IP, odnosno ako proizvodite autorska prava, intelektualnu svojinu u Republici Srbiji, oni uložili 30.000 miliona dolara da ovde razviju kampus i svoj tehnološko-razvojni centar. Danas imaju prosečnu platu od 3.000 evra. Jel to jeftina radna snaga? Dakle, daću vam još 50 primera, japanski „Nidek“, nemački „Kontinental“, evo samo da razumete, a „Jura“ tako je, „Juru“ ste doveli vi.
Nemam ništa protiv „Jure“ pravo da vam kažem, kada imate nezaposlenost 26% onda dovodite ljude da zaposlite nekog, da zaposlite bilo koga za bilo koju platu samo da nekoga zaposlite. I to me dovodi do moje konačne i četvrte teze, a koja se tiče sigurnosti i nesigurnosti.
Kažete da imate visoke stope zaposlenosti, odnosno nisku nezaposlenost, hvala vam što ste konačno priznali, prihvatili i to. Kažete kao drugu tezu, ali džaba vam to, a pri tom ste onda dodali da je ta stopa zahvaljujući tome što je promenjena metodologija, promenjena je metodologija, sada je konzervativnija, pa nam je tako u jednom trenutku povećana stopa nezaposlenosti upravo zbog promene metodologije. To takođe empirijski mogu da vam pokažem od meseca do meseca. Empirijski zato što sam ja imala tu raspravu sa RZS.
Dakle, da, da je ostala ona metodologija, sada bi svakako imali stopu nezaposlenosti ispod 7% ili 8%, ali dobro i ovako svakako nije loša. Moramo još da radimo. Kako da vam kažem, pitanje je možda da li birate između toga da ljudi budu sigurni u nešto ili imaju neku neizvesnost.
U vaše vreme bila je sigurnost, ljudi su bili sigurni da neće naći posao, a oni koji su ga imali moguli su da budu sigurni da će i u narednih šest meseci do 12 meseci da izgube taj posao, jer je takav bio trend, 450.000 zatvorenih radnih mesta, mogli su da naprave samo eksperti kao što ste vi. Ti eksperti koji kažu da krupni kapital ima samo jedan cilj, a to je jeftina radna snaga, a uspeli su da imaju jeftinu radnu snagu, a da ne dovedu krupni kapital u Republiku Srbiju.
Da, bila je potpuna sigurnost u vaše vreme. Sigurnost da nema posla. Nema posla, to je to. Hvala vam.
(Ksenija Marković: Replika.)