Razumela sam da ste probali da objasnite da ćete podržati…

Objasniću. Upravo idem u tom pravcu.

Hvala vam.

Ajte da ja vas zamolim da me ipak ispoštujete i shvatite da vam neću dozvolite da kroz repliku jednom kolegi se obraćate premijerki.
Hvala.

Hvala vam na tome… (Isključen mikrofon.)

Reč ima Danijela Nestorović.
Izvolite.

Moje vreme ide, ja bih vas zamolila da vodite računa, kolega, i da poštujete tuđe vreme kao što i vas poštuju.

Poštovani građani Srbije, imali priliku da čujemo ovih dana objašnjenje ministra Vesića vezano za dva vrlo ključna i vrlo bitna zakona, zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata.

Bila sam na javnom slušanju, pomno pratila i zaista zahvalna sam u tom smislu što je odgovoreno na sve ono što se diskutovalo, međutim ono što meni zapravo ovde stvara jedan onako osećaj nepravde je zapravo to što mi se čini da Srbija nastavlja da poštuje tradiciju opraštanja dugova u tom smislu da će bolje proći oni koji nisu poštovali zakonske propise, a oni koji su poštovali zakonske propise će ostati oštećeni.

S obzirom da ministar Vesić poseduje i barata informacijama koje su prilično precizne za površine koje su blokirane i zaključane zbog nemogućnosti konverzije, nije dobro da nemamo informaciju o tome koja površina je tačno u pitanju na koju će se primenjivati ovaj novi Zakon o planiranju i izgradnji. Koliko tačno je procenjena vrednost tog zemljišta, koje su firme čiji se objekti nalaze na tom zemljištu, da li možemo dobiti spisak i, ono što je ključno, a to bi ministar morao da zna, zašto ovaj prethodni zakon iz 2015. godine nije dao efekte? Koji su razlozi za to da konverzija nije mogla biti naplaćena, odnosno naknada?

Naime, kao što vam je poznato, nisu sve firme bile u stečaju. Postojale su, znači, i objekti koji su privatizovani i koje su kupila određena lica. Ta lica su bila platežno sposobna i mogla su da plate ovu naknadu, pa me zanima zašto nisu platila s obzirom da smo svi vrlo dobro upoznati, evo, ja iz svog posla sam upoznata sa tim da je bilo omogućavano i plaćanje na rate, pa ukoliko neko plati 50% odmah, ostatak je mogao platiti na rate. Zašto to nije sprovedeno? Onda bismo svakako možda imali onaj efekat koji je bio predviđen tim zakonom iz 2015. godine, kada se govorilo o tome da će se zapravo zaraditi ili prikupiti preko 630 miliona evra ovom naknadom. To je jako bitno da bi se znalo za ubuduće šta raditi.

Takođe, pozivali ste se i na dobru praksu u smislu zemalja u regionu, kao što su Hrvatska ili Makedonija, koje su ukinule naknadu za konverziju. Vi vrlo dobro znate da se Hrvatska trenutno suočava sa vrlo velikim problemima oko toga. postoji moratorijum na kupovinu poljoprivrednog zemljišta itd. Kako ćemo mi rešiti, recimo, tu problematiku? Oni jesu odavno, još 1997. godine, ukinuli tu naknadu za konverziju. Kako ćemo mi ubuduće rešavati eto tu situaciju, kupovinu poljoprivrednog zemljišta od strane stranaca ukoliko se ovo bude sprovelo na ovaj način na koji se sprovodi.

Takođe, ono što je jako bitno, neću dužiti, je Zakon o dopunama Zakona o ozakonjenju. Svi znamo za koje kategorije, pročitala sam vrlo pomno da se radi o stambenom prostoru, da se radi o onim porodicama koje nemaju rešeno stambeno pitanje i da im je to jedina nekretnina u vlasništvu. Vi imate, recimo, u Beogradu konkretan primer leve obale Dunava gde su zagrađene hiljade i hiljada kvadrata nelegalnih stambenih objekata. Leva obala Dunava nema kanalizaciju. Kanalizacija je obećana. Projekat, kažu, negde se sprovodi, ne sprovodi. Fakat, nema kanalizaciju.

Kako će, recimo, ti građani, negde otprilike slobodna procena je da imamo na teritoriji čitave teritorije Republike Srbije preko dva miliona nelegalnih objekata, kako će se ti objekti priključiti na struju, na postojeći elektroenergetski sistem, vodovod i kanalizaciju, a bez štete po građane koji su legalno priključeni, koji su plaćali građevinske dozvole, koji su plaćali lokacijske uslove itd, pa i naknadu u krajnjem slučaju za konverziju.

Znate, u tom smislu imate nepravdu prema tim građanima koji su, poštujući zakonske propise, radili sve kako treba, pa me zanima da li će moći da izdrži elektroenergetski sistem zimu, da li će moći vodovod da izdrži, postojeća infrastruktura, tih dva miliona novih korisnika?

Poslednje pitanje. Interesuje me, s obzirom da jako dobro ministar barata, opet kažem, i ciframa i procentima, kolika je naknada naplaćena za gradsko građevinsko zemljište prilikom izgradnje Beograda na vodi?

Hvala.

Hvala vam.
Poslovnik, kolega Bulatović.
Izvolite.

Ja ću da ukažem na povredu Poslovnika, član 106.

Dakle, vaša je obaveza da striktno poštujete Poslovnik. Ovde se kaže da niko ne može da prekida govornika, niti da ga opomene, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom. Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Kada sam uzeo sada reč za repliku, kada ste mi je dali, dobacivali su mi tu poslanici. Dakle, vi niste ukazivali tada da ne treba to da rade, a ovde se jasno Poslovnik…

Evo, pogledajte i sami, opet dobacuje, a vi to ne vidite.

Niste mi dali ni repliku da završim. Niste mi dali pravo na to.

Sada vas pitam - zašto to radite? Koji je to način i koji je razlog takvog vašeg vođenja Skupštine? Na šta ovo sada liči? Vi sada ne čujete ono što treba da čujete, a mene prekidate u važnom izlaganju, a to kako ću ja da repliciram i na koji način, hoćete vi da mi napišete tekst pa ću ja da ga pročitam onako kako vi mislite da treba? Pa, na šta, bre, ovo liči? Sramota. Tražim da se izjasnimo po ovoj tački dnevnog reda. Hvala.

Kolega Bulatoviću, reakcija vaših kolega kada sam vama dala repliku, ovo govori više o vama nego o meni.
Hadži Milorad Stošić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažena predsednice Vlade, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj Četvrtoj sednici. Ova današnja sednica donosi veći broj raznovrsnih tačaka dnevnog reda.

Mislim da je u ovom trenutku od ponuđenih tačaka dnevnog reda možda prioritetnija ona peta tačka dnevnog reda koja se odnosi na popunjavanje upražnjenog mesta Ministarstva prosvete. Nakon ostavke gospodina Ružića, ovo važno mesto je već oko dva meseca upražnjeno. Za ovo ministarstvo SPS je predložio prof. dr gospođu Slavicu Đukić Dejanović. Mislim da o njoj ne treba previše govoriti. Radi se o našoj dugogodišnjoj koleginici koja je imala i tu čast da bude na čelu ove Skupštine. Svi je znamo kao vrhunskog stručnjaka, smirenu, ali odlučnu osobu, koja uz to ima i bogato iskustvo u naučnom i pedagoškom radu kao profesorka univerziteta, ali i na više funkcija u izvršnoj vlasti i svakako, ona zaslužuje punu našu podršku i u izboru i nakon izbora.

Pored redovnih zakonskih predloga, na ovoj sednici Narodna skupština će razmatrati više predloga međunarodnih sporazuma i bilateralnih ugovora. Tu bih izdvojio nekoliko njih, a posebno drugu tačku koja se odnosi na Sporazum sa EU u vezi instrumenata za predpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja, odnosno tzv. IPARD 3, koji predstavlja pravnu osnovu za donošenje, davanje pomoći od strane EU za finansiranje ili sufinansiranje brojnih projekata u našim selima. Ona je predviđena u iznosu od oko 288 miliona evra za period do 2027. godine.

Mi smo formiranjem Ministarstva za brigu o selu na predprošlim izborima postavili neke osnovne uslove za uspešnu realizaciju niza projekata kako bi podigli nivo življenja na selu i time smo obezbedili da ne mali broj mladih ljudi se vratio na selo, i to pre svega mladi bračni parovi sa decom.

Ministarstvo za brigu o selu u saradnji sa SANU i Nacionalnim timom za preporod sela Srbije osmislio je niz drugih projekata radi stvaranja uslova za bolji život na selu. Posebno bih istakao projekat zadrugarstva koji je krenuo sa idejom 50 zadruga u 50 sela. Udruživanje u zadruge je svetski trend koji okuplja oko milijardu ljudi, a oko tri milijarde ima korist od takvog načina privređivanja, što ukazuje na značaj udruživanja i zadrugarstva. Razvijeno je u visokorazvijenim zemljama EU, u Nemačkoj je 20 miliona udruženih ili svaki četvrti Nemac je član neke zadruge.

Zadrugarstvo je imperativ za 550 hiljada poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, pre svega zbog malog i usitnjenog poseda čiji je prosek u Srbiji 5,4 hektara, a na jugu zemlje samo 2,4 hektara. Zadružni proizvod postaje roba koja se na tržištu prodaje brže i povoljnije uz udruživanje.

Do 2017. godine, u Srbiji se gasilo čak i po 100 zadruga godišnje. Programom 500 zadruga u 500 sela, koji je pokrenuo ministar Milan Krkobabić, u saradnji sa akademskim odborom za selo SANU, vraćeno je poverenje u udruživanje, i za ovo prethodno vreme osnovano je više od 1.118 zadruga.

Programom oživljavanja zadrugarstva 500 zadruga u 500 sela, visoko je ocenio predsednik Međunarodnog zadružnog saveza Arijel Guarko. On je zadrugarstvo u Srbiji uporedio sa savremenim evropskim konceptom u toj oblasti. Pohvale, ali i predlozi za saradnju stigli su iz susedne Hrvatske, Republike Srbije, Severne Makedonije i drugih iz regiona.

Izuzetno je bitno da sada u ovim sudbonosnim danima za naše ljude na Kosovu i Metohiji ukažem na to kako se oni na pravi način ohrabruju da ostanu u svojim selima i na svojim domaćinstvima. Primer toga je zadruga u Zubinom Potoku, osnovana još pre Drugog svetskog rata. Država Srbija je pomogla bespovratnim sredstvima za nabavku opreme za više faze prerade. Zadruga je došla do više novih proizvoda, kao što su voćni sokovi, voćni namazi i pakovanje meda.

Napominjem da na Kosovo i Metohiji ima oko šest hiljada poljoprivrednih gazdinstava, a zadruga u Zubinom Potoku pokriva više opština na Kosovo i Metohiji. Trenutno zadruga ima 47 zadrugara i više od 400 kooperanata, što nam govori da oko 500 porodica imaju siguran plasman svojih poljoprivrednih proizvoda. To je primer kako se praktično pomažu seoska domaćinstva koja su udružena u zadrugu. Tako se popravlja kvalitet života ljudi na selu.

Sada kada već imamo određeno iskustvo u radu Ministarstva za brigu o selu, verujem da će služba Vlade Republike Srbije i Ministarstvo za brigu o selu, kao i ostala srodna ministarstva i agencije, ostvariti punu saradnju u realizaciji izvršavanja ovih sredstava i na osnovu njih pripremiti brojne projekte za finansiranje, ali i obezbediti adekvatne mehanizme kako bi sredstva koja nam EU daje zaista bila namenska i zakonito utrošena.

Treća i četvrta tačka današnjeg dnevnog reda odnose se na Predlog zakona o jednokratnoj novčanoj pomoći od 10.000 dinara za decu. Što se novčane pomoći tiče, ona će svakako dobro doći porodicama naših školaraca. Ja bih stoga apelovao da Vlada razmisli o ideji da ova davanja ne budu privremena samo ove godine, već da ona postanu konstantni vid državne pomoći našim porodicama koje imaju decu školskog uzrasta ili da se ipak razmisli o ideju o finansiranju besplatnih udžbenika za sve učenike makar na nivou osnovnih škola.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje dati svoju podršku za izglasavanje ovih zakonskih predloga, kao i za izbor za predložene nosioce državnih funkcija i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.