Poštovani građani Srbije, naime, meni je žao što ovaj amandman nije uzet ozbiljno u razmatranje, kao i skoro svi amandmani koji dolaze sa ove strane, kako se kaže, sa one druge strane, jel?
Naime, ova odredba ukoliko ostane, a po svoj prilici da će ostati ovako kao što je u predloženim izmenama i dopunama zakona, štiti državu i nezakonito postupanje države na račun ogromnog broja građana i njihove imovine.
Naime, dovoljno je pogledati na portalu, recimo, „Geosrbije“ lokacije u Beogradu, pa izvesti zaključak da se radi o hiljadama i hiljadama parcela koje se vode kao vlasništvo fizičkih lica, a koje u prirodi predstavljaju javne površine, najčešće saobraćajnice, a takva imovina, iako u prirodi predstavlja javnu površinu, nikada neće u smislu ovog zakona to biti.
Naime, gde je problem? Kao prvo, ogroman broj parcela su faktički privedene planskoj namerni. Uglavnom su to saobraćajnice, zelene površine, skverovi, zaštitno zelenilo i slično. Sve ove parcele se vode na fizička lica, kao titulara prava svojine. Međutim, u prirodi predstavljaju javne površine samo iz razloga što jedinica lokalne samouprave nije postupala u skladu sa zakonom i sprovela upravni postupak eksproprijacije.
Kao drugo, određene javne površine i objekti javne namene se ne upisuju u katastar. Meni u mišljenju Vlade stoji da se upisuju kao kanali, recimo, ili deponije, što apsolutno nije tačno, pa po ovoj definiciji takvi objekti nikada neće biti privedeni urbanističkoj nameri. Na primer, proširila se deponija na susednu privatnu parcelu, nije eksproprisano, privatno lice tuži grad ili Republiku, a mi kažemo da nije to privedeno urbanističkoj nameni zato što nije upisano u katastar.
Ovakvom predloženom definicijom prednost daje formi, a ne suštini, a pretvaranje ili preterani formalizam uvek vodi u nepravično postupanje. U konkretnom slučaju nepravično postupanje bi se ogledalo u činjenici da je veliki broj privatnih parcela priveden planskoj nameni i koristi se kao javna površina, u opštoj je upotrebi. Na primer, saobraćajnice u Beogradu u naseljima: Kaluđerica, Grocka, Borča, Ovča, Novi Beograd, Surčin, Batajnica, Ugrinovci ili u Novom Sadu, naselje Klisa, Sremska Kamenica, Veternik Telep itd.
Takve parcele formalno nikada neće biti, u smislu zakona, privedene nameni, jer nedostaje aktivnost javne vlasti na rešavanju imovinsko-pravnih odnosa koji decenijama unazad nisu rešeni i upisa javne svojine u evidenciju katastra nepokretnosti. Građani neće imati mogućnost da u drugom odgovarajućeg sudskom postupku ostvare zaštitu svojih prava, ova imovina će i dalje biti u njihovom vlasništvu, razređivaće se porez na istu i praktično je ne mogu koristiti shodno svojim potrebama, odnosno faktički su lišeni te svojine. Zato mi je žao što ovaj amandman nije uzet ozbiljnije u razmatranje. Hvala.