Koleginice Vasić, pre nego što pređemo na sledeću tačku, samo da razrešimo. Mislim da ste pogrešno razumeli na Odboru. O ovom se amandmanu razgovara, ali on nije bio u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Nije odbačen.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik dr Aleksandra Tomić.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pitam predlagača da li želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tatjana Manojlović, Nebojša Novaković, Miroslav Aleksić, Stefan Jovanović, Siniša Kovačević, Vladimir Gajić, Sanda Rašković Ivić, Vladeta Janković, Marina Lipovac Tanasković, Borisav Novaković, Đorđe Stanković, Slavica Radovanović, Ivana Parlić, Branislav Tomašević, Tomislav Janković, Nebojša Cakić, Danijela Nestorović, Aleksandar Jovanović, Radomir Lazović, profesor doktor Đorđe Pavićević, Miodrag Gavrilović, docent doktor Biljana Đorđević, Robert Kozma, profesor doktor Jelena Jerinić, Marinika Tepić, Borko Stefanović, doktor Danijela Grujić, Janko Veselinović, profesor doktor Vladimir Obradović, doktor Anna Oreg, Željko Veselinović, Jelena Milošević, Marija Lukić, Pavle Grbović, Slaviša Ristić, Dalibor Jekić, Natan Albahari, Tatjana Pašić, Đorđo Đorđević, doktor Zoran Lutovac, doktor Dragana Rakić, Srđan Milivojević, doktor Nenad Mitrović, Sanja Miladinović, Aleksandar Olenik, Nikola Nešić, doktor Đorđe Miketić, profesor doktor Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Radmila Vasić, Borko Puškić, Milan Jakovljević, magistar Ivan Kostić, Gorica Gajić, Dejan Šulkić, Miloratka Bojović, Zoran Sandić, Selma Kučević, Enis Imamović, magistar Ninoslav Erić, Đorđe Komlenski, Aleksandra Jerković, Miloš Parandilović, doktor Balint Pastor, Elvira Kovač, magistar Akoš Ujhelji, Rozalija Ekrs i Žombor Ujvari.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pisanim putem narodni poslanik Tomislav Janković povukao je amandman na član 73. Predloga zakona.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, saglasno članovima 161. stav 1. i 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio je kao nepotpune amandmane narodnih poslanika docenta doktora Biljane Đorđević, Roberta Kozme i profesora doktora Jelene Jerinić i član 5. Radomira Lazovića i profesora doktora Đorđa Pavićevića, na član 16. i Marinike Tepić, Borka Stefanovića, Danijele Grujuć, Janka Veselinovića, Vladimira Obradovića, Anne Oreg, Željka Veselinovića, Jelene Milošević, Marije Lukić, Pavla Grbovića, Slaviše Ristića, Dalibora Jekića, Natana Albaharija, Tatjane Pašić, Đorđa Đorđića, kojim se posle člana 48. dodaje član 48a.

Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Stefan Jovanović, Siniša Kovačević, Vladimir Gajić, Sanda Rašković Ivić, Vladeta Janković, Marina Lipovac Tanasković, Borisav Novaković, Đorđe Stanković, Slavica Radovanović, Ivana Parlić i Branislav Tomašević.

Reč ima Marina Lipovac Tanasković.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Narodna stranka podnela je amandmane za brisanje svih tačaka ovog zakona, Zakona o planiranju i izgradnji, zato što smatramo da su sve izmene, a posebno dopune ovog zakona, u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, međunarodnim pravom i Zakonom o eksproprijaciji.

Zakon o planiranju i izgradnji je jako važan zakon, to je krovni zakon za mnoge inženjerske alate. Međutim, sa ovim dopunama i izmenama ovaj zakon postaje jako glomazan, zbunjujući, kontradiktoran sam sebi, kao i pravilnicima koji se na njega nadovezuju. Iz tog razloga Narodna stranka smatra da ovaj zakon treba povući iz skupštinske procedure i da treba krenuti sa izradom novog zakona da bi nosioci novog zakona bili stručnjaci, a ne kao u ovim dopunama investitori.

Narodna stranka smatra da je u novom zakonu potrebno ustanoviti transparentnost u radu stručne kontrole planskih akata, utvrđivanje odgovornosti i svih njenih članova i neophodnost proširenja ovlašćenja urbanističkih inspekcija, što u ovom zakonu nije urađeno.

Narodna stranka takođe smatra da ovaj zakon u praksi se počeo jako teško da koristi, jer ne odvaja projekte niskogradnje i visokogradnje. Iz tog razloga smatramo da novi zakon treba da se piše tako da se u samom zakonu ovi važni infrastrukturni objekti odvoje. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodna poslanica Jelena Milošević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Što se ovih lokacija tiče ovo jeste jedna od boljih ideja. Međutim, ono što smo mi smatrali, to je da bezbednost ljudi mora biti na prvom mestu i garantovana svakim zakonom, pa i ovim, budući da su ta napuštena mesta, posebno nezavršena gradilišta, vrlo opasna po ljude. Mi smo u Nišu imali slučaj da je jedan momak pao sa napuštene zgrade i da su danima tražili, prosto, nisu mogli da ga pronađu.

Generalno, nije objašnjenje šta je ideja sa ovim lokacijama, osim da se vodi registar, a u uporednoj praksi na ovaj način definisana lokacija, te smatramo da ovaj stav treba menjati.

Kada smo kod bezbednosti ljudi, u okviru ovog zakona i samog građevinarstva, hoću, ministre, da vam skrenem pažnju na bezbednost ljudi na gradilištu. Recimo, sinoć se desilo da je na gradilištu u Nišu u nedelju u pola devet sa velike visine pao tridesetogodišnji radnik, koji je zadobio prelom lobanje i u teškom stanju prebačen je u Klinički centar Niš.

U prethodnih nekoliko meseci desilo se, recimo, u novembru 2022. godine radnik 63 godine, teško povređen na gradilištu, preminuo. Samo pričam o gradilištima u Nišu. Dva radnika povređena, pao zid preko njih, jul 2022. godine. Pao radnik 46 godina, povredio glavu i kičmu, jun 2022. godine. Udario radnika kran od 56 godina, maj 2022. godine. To se dešava, recimo, konkretno u Nišu, pa mene interesuje da li neko uopšte brine o bezbednosti radnika na gradilištima? Da li neko vodi računa da li naši radnici na gradilištima imaju odgovarajuću HTZ opremu? Da li se sprovode sve mere koje su neophodne da bi radnici na gradilištima bili bezbedni i zaštićeni? Složićete se da u samo nekoliko meseci jeste veliki broj nesreća na gradilištima u samo jednom gradu.

Takođe, ono što bih naglasila jeste i da se sindikat putara nedavno oglasio. Svedoci smo da ljudi rade na veoma visokim temperaturama i da su oni tražili obaveznu klauzulu da se rad prekida na temperaturama koje su preko 36 stepeni. Poslodavci ovu klauzulu nisu prihvatili. Kad izađe inspekcija, ona može da da preporuku. Problem je što preporuka nije obavezujuća, te samim tim poslodavac nije u obavezi da postupi u skladu sa tom preporukom.

Budući da je kako sami kažete svi iz vlasti građevina jedan od, odnosno najviše utiče na rast našeg BDP-a, o kome svi toliko pričaju, mene interesuje kako je moguće da apsolutno niko ili bar ne u dovoljnoj meri ne vodi računa o tim ljudima koji utiču na taj rast BDP-a. Ti ljudi rade najteže poslove. I sami znate koliko su plaćeni. Interesuje me da li je neko nekada odgovarao zbog nesreće na gradilištu? Interesuje me da li je građevinska inspekcija utvrdila kako je došlo do toga da u samo dva dana tri krana padnu i ugroze živote drugih? Na svu sreću, niko nije povređen. Interesuje me šta konkretno kao ministar možete da uradite da zaštite ljude koji su stub građevine? Da nema tih ljudi, ne bismo mogli apsolutno ništa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marinika Tepić, Borko Stefanović, dr Danijela Grujić, Janko Veselinović, prof. dr Vladimir Obradović, dr Anna Oreg, Željko Veselinović, Jelena Milošević, Marija Lukić, Pavle Grbović, Slaviša Ristić, Dalibor Jekić, Natan Albahari, Tatjana Pašić i Đorđo Đorđić.
Da li neko želi reč?
Reč ima Dalibor Jekić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, zapravo stalno nas brinete da se donosi neki zakon, svaki zakon nije dovoljno dobar i uvek postoji prostor gde bi on mogao da se popravlja.

Ono što je zabrinjavajuće iz prethodnog perioda, a što zabrinjava i ubuduće, imajući u vidu da se radi o istoj garnituri ljudi na vlasti, ja vas pitam ko donosi master planove? Ko odobrava gradnju u zaštićenim područjima? Da li je normalno da se ovakvi objekti grade na Zlatiboru? Ko dozvoljava devetospratnice, desetospratnice da se grade na Zlatiboru? Pogledajte na šta liči centar Zlatibora? Zlatibor je uništen. Zlatibor je postao najveća perionica para. Da li iko pita kojim novcem se gradi toliko na Zlatiboru? Da li smo odgovorni prema generacijama koje dolaze? Neko je čuvao taj Zlatibor za nas. Mi smo ga, tj. vi ste ga trajno uništili. Dozvolili ste hiper gradnju na Zlatiboru. Posecite još ono malo drveća što je ostalo slobodno.

Uništili ste sve planinske centre. Dozvolili ste na Kopaoniku da može neko da gradi na stazi samo zato što je vaš. Da li je moguće da dozvoljavate da neko uzme deo staze da bi gradio hotel? Da, to je moguće ako je blizak SNS.

Najveća korupcija je u građevinarstvu. Preko 30% kažete da su projekti preplaćeni, od jedne do 2,5 milijardi su procene da je pranje novca u građevinarstvu. Vi to vrlo dobro znate. Niko ne preduzima ništa da pita kojim novcem se to gradi. Dozvoljavate firmama bliskim vašoj stranci da grade na vodoizvorištima, da ugroze vodoizvorišta, da ugroze izvore termalne vode, kao što je situacija u Vrnjačkoj Banji. Posle vas očigledno neće ostati ništa što se tiče ovih turističkih centara.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, dr Dragana Rakić, Srđan Milivojević, dr Nenad Mitrović i Sanja Miladinović.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani građani Srbije, ja sam sa svojim kolegama probao da popravim jedan krajnje štetočinski poguban zakon, zakon koji predlaže investitorska mafija, koji nije u službi građana i za ove što dobacuju.

Postoji jedna divna knjiga i ja vam savetujem da odete do Pravnog fakulteta i da potražite knjigu „Parlamentarno procesno pravo“. Divna knjiga, imate da pročitate šta u stvari treba da radi dobar zakon, kako dobar zakon treba da bude u službi građana. Nije za vas koji ste kupili diplomu srednje škole. Za ove koji su završili srednju školu i stvarno završili fakultet. Za ove što su kupili diplomu ne mora da se mnogo bave tim zakonom, nije za njih. To je ipak malo teže štivo.

Dakle, ako analiziramo sve aspekte ovog zakona i sve onoga što dobar zakon treba da uradi, nemate ni jedan postulat iz „Parlamentarnog procesnog prava“ koji prati ovaj zakon. Ovaj zakon će čitavu Srbiju pretvoriti u Zlatibor. Nemam ništa protiv, odmah da se razumemo, investicija, razvoja i gradova, izgradnje, ali te investicije mora da budu planske. Te investicije moraju da budu po meri čoveka, a ne po meri urbanističkog haosa i po meri onoga što diktira urbanistički haos i onih u čijim je rukama sav novac ovoga trenutka, a to je ne urbanistička, nego prava mafija, jer ovde je Srbija postala najveća perionica novca u ovom delu Evrope.

Sav novac iz ovih ilegalnih narko-biznisa je usmeren u izgradnju. Tu se obrću strahovito velike količine novca. Ima poštenih, čestitih, investitora, ima dobrih firmi, ali nažalost narko-biznis je preuzeo primat u tržištu nekretnina u Srbiji.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović i prof. dr Đorđe Pavićević.
Da li neko želi reč?
Reč ima Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Ovde bih predložio da se tačka 19. briše, a odnosi se na e-prostor. Ne, mi nismo protiv digitalizacije, ne radi se o tome. Razlog je sasvim drugačiji. Radi se o tome da je ovde u ovaj zakon unet ovaj pojam i on se pominje na još nekoliko mesta, a da nije završena ona javna rasprava o konceptu politike urbanističkog i prostornog planiranja.

U Republici Srbiji to je javna rasprava koja je vođena prošle godine od 28. februara do 21. marta i koja je iznenada prekinuta 17. marta, kako se ovde u obrazloženju kaže, iz tehničkih razloga.

Ono što je ovde neobično jeste u stvari da vi sada uvodite pojmove, a da u stvari niste osmislili koncept politike koje ti pojmovi treba da regulišu i u tom pogledu je ovaj pojam u ovom zakonu, u ovom trenutku suvišan dok se, kako se i u ovom obrazloženju kaže, ponovo ne pokrene javna rasprava o konceptu politike, pa dok se ne završi ta javna rasprava i dok Vlada ne usvoji ovakav koncept politike.

To je prosto naopak način, ali i opasan način da se u zakon uvode neki instituti i neke norme, jer na ovakav način se prejudicira ono što može biti ishod javne rasprave o konceptu politike, a da se odozdo polako, stihijski i postepeno započinje reforma prostornog i urbanističkog planiranja, a da to nije deo nekakve obuhvatnije politike koju bi trebalo usvojiti. Hvala.