Evo, ja ću nastaviti da govorim, mada postoji jedna mudra izreka. Video sam je pre neki dan. Kaže: „Gubljenje vremena, podučavati onoga kojem je Bog namenio ulogu budale“.
Sada ja moram da poučavam onoga kome je takva uloga namenjena, da objasnim kako funkcioniše Poslovnik, kako funkcioniše i čemu služi odbrana amandmana na sednici o amandmanima.
Dakle, ja ću pokušati, evo, i to da uradim, iako je, kažu, uzaludno. Dakle, tokom odbrane amandmana mi smo trebali da čujemo šta je ono što se amandmanom traži, a ne da slušamo o tome zašto se i kako podižu penzije, šta je predizborno, šta nije predizborno ili da slušamo političke govore, ali pošto vidim vašu gestikulaciju, mislim da je poslovica apsolutno na mestu.
E, sad, što se tiče ovog drugog dela, vidite, gospodine Mali, problem je u tome što sada treba objasniti da povećanje nije povećanje. I drugo, koliko godina za redom mi imamo povećanje penzija i plata? Dakle, od 2017. godine svake godine povećanje penzija. E, sada, to sada treba na neki način osporiti i degradirati. Vi ne možete da objasnite tako što ćete da uporedite brojeve i da kažete nije više nego što jeste. To je nemoguće. E, onda ćemo da kažemo – e, jeste to, ali nije to zato što vi vodite brigu o penzionerima i o radnicima, to je zato što vi hoćete da idete na izbore i to je predizborna mera itd, itd. Kao i za puteve. Jeste, vi ste napravili put, ali znate, nama je to skupo, mi mislimo da to može jeftinije da se napravi.
Dakle, oni više samo, i to je velika pobeda, i to želim da vam kažem, dakle, oni više ne mogu da ospore dobre mere koje Vlada donosi, ni rezultate, ni kada su u pitanju putevi, ni kada su u pitanju škole, bolnice, sve ono što se obnavlja, ni kada je u pitanju povećanje plata i penzija. To niko ne može više da ospori. To je jasno i očevidno svima.
E, ali sada ćemo da kažemo - jeste, to se dešava, ali nije to tako kao što je, pa ćemo da pričamo neistine i potpuno netačne podatke o inflaciji, pa ćemo kroz inflaciju to da smanjujemo, da objasnimo narodu da nije ono što oni vide da jeste, nego ono što nam oni kažu.
Tako da, na ovim izborima o kojima pričamo, na kojima se, inače, Aleksandar Vučić ne kandiduje, ali će biti, ja se nadam da će prihvatiti poziv naše stranke da da svoje ime našoj listi, a isto tako se nadam da će Dragan Đilas dati svoje ime svojoj listi i mislim da bi to bilo takođe korektno, jer to je Đilasova politika koju oni vode. Čuli smo da im Đilas piše govore, kaže čovek koji je insajder itd.
Pa, nema - vreme, trošim vreme ovlašćenog. Ne razumem šta ne razumete. Ajde, molim vas, naučite Poslovnik. Ajde, preklinjem vas, samo ga pročitajte sa razumevanjem.
Dakle, sve bi to bilo divno da onda znamo, imamo dve politike, jedna je Vučićeva, druga je Đilasova, pa neka se narod izjasni koju želi da podrži. Bilo bi lepo da Dragan Đilas bude prvi na listi, bilo bi lepo da Dragan Đilas bude poslanik, ne da se sakrije na 105. mesto, jer je on uveren, kaže biće 100 poslanika, pa će on sigurno da uđe, tako je uradio prošli put, pa evo vidimo kako tu sedi.
Tako da, umesto što nama spočitavaju to što onaj čiju politiku sledimo, nadamo se da će njegovo ime biti na našoj listi, dakle, što nam to prebacuju, bilo bi dobro da onaj čiju oni politiku slede, dakle, Dragan Đilas, bude nosilac njihove liste i da to onda završimo, da to bude jasno, transparentno i da nema obmane birača.
Prema tome, gospodine Mali, drago mi je što niste prihvatili ovaj amandman, jer je besmislen, a sa druge strane, ni oni koji su ga pisali nisu u stanju da ga valjano obrazlože. Hvala.
