Hvala lepo.
Potpredsednik Vlade Siniša Mali.

Hvala puno.
Iz nekog razloga vidim da čeznete za mojom pažnjom, čim je bilo veoma važno da vas gledam. Dobro, ako čeznete za mojom pažnjom ja ću vas uvek gledati, posmatrati, daću vam tu pažnju. Nije problem.
Ono što je važnije za građane Srbije, tri stvari koje su rekli, jednostavno pokušaću da interpretiram, ali ću i citirati. Možda je bolje.
Prvo ste rekli: „ne zanimaju građane brojke“, kraj citata. Onda kaže – već ih zanima koliko para imaju u džepu i koliko mogu da potroše. Koliko para imaju iskazuje se u brojkama. Ili ih zanima ili ih ne zanima. Onda ste na kraju svoj izlaganja rekli: „pustite“, citiram, „priču o platama“.
Čekaj – pusti priču o platama ili građane zanimaju plate? Nemojte d pričate o brojkama. Pa, kako ću da pričam o platama ako ne pričam o brojkama? Kako ću da pričam i o inflaciji ako ne pričam o brojkama?
Ljudi, ajde definišite šta hoćete, koja je tema ta oko koje hoćete da raspravite. Vidim da imate neku želju nešto da kažete, ali imate takođe problem i kako to da, na neki način, prenesete javnosti.
Dakle, ako je oko plata, ili nije, sad ne znam. Ajde sad, ja ću odgovoriti kao da je oko plata. Dakle, plate rastu kontinuirano u Republici Srbiji. Prosečna plata je 840 evra. Naredne godine u decembru biće 955 evra. Potpuno smo u planu, kao što je predsednik rekao, Srbija 2025. Imaćemo i preko 1.000 evra. Imaćemo 2027. godine 1.300 evra.
Razumem da je takođe pitanje kupovne moći tog novca. Na to sam vam odgovorio na sledeći način. Dakle, ako naredne godine gledate da je projektovana inflacija između 4% i 5%, 4,6%, dakle, a plate rastu, samo u javnom sektoru 10%. Dakle, plate koje kontinuirano rastu i inflacija koja kontinuirano pada naravno da ukazuje na povećanu kupovnu moć i građana Srbije.
Opet sam čuo, i evo dobacuju neki, kaže – inflacija u Srbiji je najveća u Evropi. Samo pogledajte kolika je inflacija u Mađarskoj, pa je uporedite sa inflacijom u Srbiji, pa onda matematički samo zaključite gde je veća.
Hvala puno.

Da, ali to je ona priča – nećemo o brojevima, da se neko ne seti broja 619 miliona.
Izvolite.

Naravno, ministre, karikirate celu priču. Rekao sam da ne pričate o brojkama vezano za BDP i ostalo, nisam mislio o brojkama kao matematičkom izrazu. Znači, pokušavate da budete malo vickasti, ali vam nešto ne ide. Kao i za ono – da li da me gledate i da li sam zahtevao vašu pažnju. Ne, samo određujemo pristojnost. Sa nekim sa kim pričate valjda je normalno da ga i gledate. To je najnormalnija stvar.

Ne znam šta je predsedniku Skupštine to toliko bilo smešno, on se ubio od smeha, ali dobro. Neko ima nekakav smisao za humor.

Što se tiče plata, rekli ste da pustim plate, da nisu važne plate. Važne su plate. Isto tako sam rekao, na kraju, da je važnije od toga kolike su plate šta za te plate možete da kupite, ali vi očigledno ne kupujete za svoje plate, pa vam nisu važne.

Građani Srbije kupuju za svoje plate, morate da shvatite to.

Naprosto, pitali su vas pošto je pavlaka, još niste odgovorili. Bar to nije problem da na Guglu nađete.

Profesore Atlagiću, nije kulturno kao profesor da dobacujete, znate. To je stvar obrazovanja.

S druge strane, ministre Mali, to što ste pokušavali da kažete da nisam sposoban da prezentujem i da iskažem građanima ono što mislim, pa možda ste u pravu. Nisam obrazovan kao vi, ali ne treba zato da potcenjujete nikoga.

Gospođo Raguš, možda vi Vučića doživljavate kao neko vrhovno božanstvo, u koga niko ne sme ništa da dira, ništa da kaže, kod mene to nije slučaj. Tako da, sami ste sebi skočili, faktički, u stomak…

Samo dovršite misao.

Evo, imam još 20 sekundi, ako dozvolite.

Time što ste rekli, faktički, da Vučić nije smeo da kaže – Kosovo je Srbija u intervjuu Kristijan Amampur. Šta je tu sporno? To sam i ja isto tako rekao, kao što ste i vi.

To je bilo kompletno vreme, tako da nadalje će moći vaš ovlašćeni predstavnik, što je Zoran Sandić po ovlašćenju.
Marina Raguš, dva minuta.

Kod vas je, izvinite, ali sve sporno.

Ponovo, Kosovo nije Srbija, Kosovo i Metohija jeste Srbija, jeste deo Srbije.

Ne znam u kojoj državi vi živite i koji ste reprezent, čiji ste reprezent, ali u preambuli našeg Ustava jasno stoji – Kosovo i Metohija su sastavni deo Republike Srbije.

Upravo tu preambulu Vučić na svakom mestu gde se pregovara, a vezali ste nam ruke, ti vaši u koaliciji, pa spustili sa UN u EU, stalno pominje i stalno se bori za to.

U vremenu kada je o toj principijelnoj dosadnoj politici pričao u Generalnoj skupštini UN, vi ste ovde pisali pismo tražeći lustraciju tog čoveka. To se nikada nije desilo. To je zaista premijera. I konačno, kada pričate o životu u Srbiji kako žive građani Srbije, mislite da mi ne znamo, mi se tim građanima bavimo. Prijeme građana bez građana bez obzira na političku boju i to znaju kolege iz opozicije pojedine,r radimo baš ovde u Skupštini Srbije. Kako vas bre nije sramota?

Zašto bi ministar finansija odgovarao vama na ta pitanja? Imate u četvrtak sednicu Vlade, vi to vadite iz konteksta, to je neki drugi resor. To bi trebalo da znate. Imamo Ministarstvo za brigu o porodici, pa Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, pa imamo brojne mere, ali vi izvadite poneke podatke i pokušavate u stvari šta, da manipulišete i dehumanizujete koga? Aleksandra Vučića. On vam je tema zato što je tema kako lustrirati jedinog čoveka koji ima neupitnu političku jačinu. Ako je za vas to metafora božanstva, to je vaš problem. Za mene je to metafora najuspešnijeg političara kojeg je Srbija imala u novijoj političkoj istoriji.

Vreme ovlašćenog predstavnika.
(Nenad Tomašević: Replika. Molim vas pravo na repliku. Jel rekla da me sram bilo, od čega da me bude sram?
Imam pravo po Poslovniku.
Ne smete da date repliku. Dobro ako ne smete, u redu je.)

Hvala predsedniče.

Poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, kada pogledamo ovaj budžet zapitamo se da li postoji sutra.

Trideset pet milijardi evra naša zemlja duguje i vidimo dodatno zaduženje od dve milijarde evra, kako malopre ministar reče. Samo se pitam ko će to da vraća u budućnosti. Nek je Srbiji Bog na pomoći.

Osvrnuću se malo na poljoprivredu. Ono što je činjenica da je budžet za 2024. godinu manji nego što je bio ove tekuće 2023. godine. Ove godine 2023. budžet za poljoprivredu je 114 milijardi koma nešto, a budžet za narednu godinu je 104 milijarde, što znači oko 10 milijardi dinara manje. Ako uzmemo samo podsticaje, podsticaji su sa rebalansom ove godine bili oko 100 milijardi, a za 2024. godinu 86 milijardi dinara.

E sada, tu ćete reći da su ti podsticaji ove godine veći zato što se vraćao dug iz 2020. i 2021. godine, ali da vas sve podsetim još nije plaćeno sedam dinara, koliko je obećano, dodatak po kilogramu suncokreta.

Druga stvar, mogu da pohvalim povećanje premije za mleko sa 15 na 19 dinara i to je u redu, ali u ratarstvu imamo problem kod subvencija gde je rečno, do duše u ovom zakonu o podsticaju piše minimum 12.000 dinara, ali ide se na to da bude 18.000 po hektaru. Nadam se da će tako i biti, evo ministarka klima glavom.

Mi od 2024. godine subvencionišemo do 100 hektara. Znači, ne do 20, nego do 100 hektara subvencija. Mislim da smo tu trebali da razmislimo i to sam predlagao na Odboru za poljoprivredu da sačuvamo ta mala gazdinstva, odnosno tog poljoprivrednika koji kažem hrani porodicu i koji ima pet, sedam ili 15 hektara. Da njima subvencije, bar malo da ih približimo zemljama EU. Podsetiću vas da zemlje u okruženju imaju od 300 do čak 800 evra, da smo mi najniži po subvencijama.

Zato sam i predlagao na Odboru, i sada predlažem, i treba o tome razmisliti, da subvencije za do 20 hektara budu 200 evra, iliti 24.000, a subvencije od 20 do 100 hektara da ostanu na ovom nivou od 18.000 dinara, jer složićemo se da onaj ko ima 100 hektara ima sigurno i modernu mehanizaciju, ima veću platežnu moć i njemu je mnogo lakše nego poljoprivredniku koji ima pet hektara i nije logično da ima subvenciju po hektaru, da kažem, na istom nivou i onaj sa 100 hektara i ovaj sa 20 hektara.

Što se tiče stočarstva, mi gledamo kada povećavamo subvencije, i po grlu i po hektaru, da pospešimo proizvodnju, dobijemo veći prinos, da poljoprivrednik bude zadovoljniji, bogatiji, da tržište bude popunjeno našom robom, međutim, imamo podatak da je za pet godina, od 2017. do 2022. godine, ugašeno 5.000 gazdinstava, 55.000 krava manje, to je bilo 700.000 litara mleka manje na dnevnom nivou. Pitanje je da li ovim subvencijama mi pomažemo naše stočarstvo, odnosno mlečno govedarstvo. Tu je takođe veliki problem.

Naravno, kada vidimo u kakvom je stanju sada poljoprivrednik, pa gospodo, jedna kugla sladoleda – sedam kilograma kukuruza. Kukuruz – 15 dinara, pšenica – 16 dinara, i onda kažemo ne može ni za 16 da se proda, to je tačno. Imam konkretan podatak da ne može da se proda pšenica ni za 16 dinara. Zbog čega? Sada ja vas sve pitam, da li smo možda uvozili pšenicu iz Ukrajine ili smo doneli pogrešnu odluku kad smo zabranili letos izvoz pšenice, pa su ostale na lageru i sada imamo viška na tržištu i neće niko da otkupi ni po toj mizernoj ceni? Suncokret je 40 dinara, bio je 60 prošle godine. Poljoprivrednik ne da je na pozitivnoj nuli, nego je u debelom minusu. Pitanje je koliko će biti posejano pšenice, kada znamo da su inputi poskupeli, pošto je mineralno đubrivo, da li ćemo imati dovoljno zasejane pšenice, odnosno hleba iduće godine?

Naravno, ovo je plod loše strategije, strategija je pisana od 2014. do 2024. godine, ta strategija za razvoj poljoprivrede nije usvojena u ovom domu u Narodnoj skupštini. Ta strategija pokazalo se da je nerealna. Zato stalno ističem – treba nam jasna strategija za razvoj poljoprivrede. Ne možemo dozvoliti da Srbija uvozi luk, paradajz iz Albanije, da uvozimo pasulj. To moramo rešiti dugoročnom strategijom od 20 godina i kako se koja vlada menja i koji ministar, pridržava se te strategije, ako hoćemo da budemo proizvođači zdrave organske hrane, a ne uvoznici. Gomila je, kažem, tu velikih problema u poljoprivredi, koji se obično rešavaju samo kada poljoprivrednik izađe na ulicu, blokiraju se putevi i onda se traži rešenje na brzinu. Bez jasne strategije nema razvoja poljoprivrede.

Naravno, na poljoprivredu da nadovežemo selo. Ako nije poljoprivreda dobra, seljak nije zadovoljan, propada nam i selo. Da li vi znate da od 4.700 sela u Srbiji, 1.600 sela je ugašeno, nema ih više? Nema ih više, gospodo, a 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika. Hiljadu sela nije povezano sa svetom, nema puteva, ona sela u brdsko-planinskim predelima, 500 sela nema poštu. U okolini Zrenjanina imate 21 naseljeno mesto, imaju doktora jednom nedeljno ili dva puta. Mi hoćemo da oporavimo Srbiju, da stavimo Srbiju na zdrave noge, a sela nam propadaju, prazne se i nema tu ni strategije, nema tu ni rešenja, koliko ja mogu da vidim.

Inflacija. Naravno da je inflacija najveća u okruženju, bila je 14%, sada je 11%. Nema boljeg pokazatelja, to građani vide na svom novčaniku, da li smo mi ekonomski tigar ili nismo. Znate šta, gospodo, vi kada kažete da dižete penzije, plate 5%, 10% 14%, ne dižete to vi, vi to uzimate od istih građana, od nas, vi to dižete iz budžeta, ali to im uzmete na prvoj benzinskoj pumpi. Vi dignete platu 5%, a dignete akcizu na naftne derivate 8%, cigare i alkoholna pića. Je li tako? Jeste.

Prošli put sam govorio da je Srbija u kandžama finansijskih moćnika, MMF-a, pre svega. Poskupljuje struja 1. novembra, poskupljuje gas, zato što je to tražio MMF. Da bi dobili kredit, zadužili se, njihov uslov je bio da struja poskupi tri puta do Nove godine. Kako će građani sada da žive? Koliko će biti grejanje u njihovim stanovima, kućama, koliko će biti plin, koliko struja? Znate šta, ja živim u blizini jedne prodavnice, pekare, i tu vidim najbolji pokazatelj. Uveče kada šetam u sedam sati je red. Ljudi čekaju hleb po nižoj ceni u pola, onaj bajati od ujutru. To je činjenica i živa istina. Tu se vidi ekonomski tigar, odnosno tu se vidi koliko su naši građani osiromašili. Ono što ih boli, istrpeli bi oni to, srpski narod je na svašta navikao, ali vide kako drugi, sa lažnim diplomama, sumnjivim fakultetima, preko veze, partijskom knjižicom, bogate se, prave kuće, prave vile. Ja ih vidim svojim očima u svom kraju i tačno znam ko su. To je ono što boli građane Srbije.

Možemo biti solidarni, ako ima pravde. Ako nema pravde, ako vidimo to što sam sada rekao, onda građani ćute i trpe, ali i to ćute i trpe do neke granice, ta granica može lako biti 17. decembar.

Drugo, da vam kažem nešto, može ovaj budžet biti najsjajniji, da je duplo veći, da smo svi zadovoljni, u Srbiji nema demokratije. Gospodo, loša je klima u društvu. Nije ni opozicija najsjajnija, ali vi ste kreatori atmosfere u društvu, vi ste doveli do toga da se građani na ulici mrze, ko drugačije misli. Vi ste doveli do toga da se jurimo po ulici, da nas okružuju štandovima, sugrađani jedni druge, da se gledamo mrko, popreko, zbog politike. To ste vi krivi. Zar mislite oni plakati po Beogradu gde Milošu Jovanoviću stavljate onu albansku kapu na glavu, koliko ste tu potrošili para, milione dinara. Evo je slika. Evo je slika, Miloš Jovanović, polupane prostorije na Voždovcu. Zašto ovo radimo? Kome ovo treba? Hoće li Srbija da napreduje i građani Srbije od ovoga? Naravno da neće.

Zašto vama smeta dr Miloš Jovanović? Hajde da se otvorimo, zbog čega vam smeta dr Miloš Jovanović? Nije vam smetao do februara, kad je razobličio kosovsku politiku, kada je rekao da je francusko-nemački sporazum izdaja nacionalnih interesa. Samo malo, Bakarec. Rekao je da je francusko-nemački sporazum izdaja srpskih nacionalnih interesa. Ali gospodo, pre njega, to je rekao i Savet za nacionalnu bezbednost, vaš savet, državni savet, da je ovaj sporazum neprihvatljiv. To je bilo u redu, ali kad smo to rekli mi i dr Miloš Jovanović, postao je odjednom Miloš Francuz. Je li tako? Hajde sad ovako. Ako je on Francuz, a ima sina Dušana i Lazara, i on kao Francuz kaže da je ovaj sporazum izdaja srpskih interesa, hajde budite vi, a vi Srbi kažete – ne, nije, to je super, a ja vas molim budite vi Francuzi, pa ga odbijte. Hajde budite vi Francuzi, pa kažite da ne valja. I zbog toga smeta dr Miloš Jovanović.

I na kraju, da razobličimo ovo oko Dragana Đilasa. Na sledeće izbore Novi DSS i POKS izlaze kao koalicija NADA – dr Miloš Jovanović. Znači, NADA, Novi DSS i POKS. Mi ne idemo u koaliciju ni sa Đilasom, ni sa vama. To je koalicija jedina koja je opstala od prošlih izbora, sa našim prijateljima iz POKS-a principijelno, dosledno, jasna politika, politika u interesu Srbije i građana Srbije. Znači, nemojte nam više spočitavati da mi idemo sa Draganom Đilasom ili sa levim ili sa desnim. Jasna politika i jasna koalicija i to će se videti na izborima, da je Miloš Jovanović kapacitet, da će građani to prepoznati i da će on biti na čelu Srbije u narednom periodu i vi to znate, zato ga se i plašite. Ja to razumem, ali nećemo odustati od naše politike i ovaj sporazum će biti poništen kad-tad, kao što je rekao Ivica Dačić i rekao je Savet za nacionalnu bezbednost.

Ne, ne, ne, sve je u redu, nema problema, dozvoliću ja da se vi izvičete, vi ste većina, ja ću da trpim, ali sve ima granice u životu i uvek ima dan posle. Hvala vam, predsedavajući.