Problem sa ovim budžetom što je netransparentan. On će obezbediti jedno legalno trošenje, koje neće biti ni legitimno ni moralno. Ono što je problem koji definitivno vidimo je prevelika zaduživanja i zato tražimo da se malo smanje i ograniče maksimalni iznosi koji se mogu uzeti i da se ograniče da Vlada ne može da vrši lokaciju specijalnog prava vučenja na 604 miliona nego na 504.

Ono što smatramo da je bitno da se zna i da javnost zna o čemu se radi je sledeće. Mi ćemo da promenimo ovu vlast, korenito morati da radimo na promeni, na rebalansu budžeta, upravo o tome i piše Fiskalni savet i on kaže na trećoj strani, da formiranje nove vlade rebalans kojim će se u budžet uneti promene u organizaciji vlade i njenoj ekonomskoj politici. To obećavamo građanima da ćemo da uradimo.

Zašto? Vrlo je važno da se zna da vi ovaj budžet ne znate da planirate. On je proizvoljan. Vi proizvoljno određujete iznose prihoda i rashoda, odnosno, pre svega radite proizvoljne iznose rashoda. Želite da uradite nešto i kada nemate novca, onda se naravno uzajmljujete. To nije dobro i takva praksa mora da prestane.

Zašto? Zato što se država Srbija obavezala međunarodnim kreditorima i autoritetima da prestane sa praksom proizvoljnog i vrlo improvizovanog načina određivanja budžeta.

Ono što je važno jeste da se to radi godinama, a da je Srbija obećala da će od 1. januara ove godine, 2023. godine, prestati sa tom praksom. Demokratska stranka je ukazivala na ovo, blagovremeno i pričala je sa mnogim autoritetima u zemlji i inostranstvu. Ukazivali smo i blagovremeno rekli, Fiskalnom savetu koji je odgovorno prihvatio sve ono što smo mi rekli. Baš zbog toga je posvetio ovom problemu čitavih 20 stranica svog izveštaja, tako da molim Vladu i poslanike da usvoje ovaj amandman.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tepić, Stefanović, Grujić, Veselinović, Obradović, Oreg, Veselinović, Milošević, Lukić, Grbović, Ristić, Jekić, Albahari i Pašić.
Da li neko želi reč?
Reč ima, Janko Veselinović.

Nisam dobio odgovor prilikom javljanja po prethodnom amandmanu od gospodina Siniše Malog na pitanje, zašto država Srbija kada je u pitanju rudna renta, prihoduje svega 90 miliona eura i zašto je rudna renta kod nas na tri posto kada imamo najprofitabilnije rude, zlato koje se kao sirovina vozi u vagonima i izvozi iz crnogorskih i hrvatskih luka i odlazi u Kinu i mi posle kupujemo poluge i to kaže Aleksandar Vučić po povoljnoj ceni. Dakle, 90 miliona evra prihodujemo, a vi to potrošite za jedno pre podne.

Pitam zbog čega su tako niske rudne rente i da li na taj način plaćamo podršku Pekinga, Moskve jer i naftne rudne rente male, mi smo predložili Pokret za preokret odnosno koalicija Pravac Evropa izmene zakona po kojima bi se rudna renta dovela kroz koncesionu naknadu na 50% od prihoda, što znači da bi proizvođač dobio 50% a država 50% i to bi bilo pošteno i mi bi tako prihodovali milijardu i petsto miliona evra i od toga bi mogle da se povećaju penzije i da penzioneri znaju da će imati 20 ili 30% veće penzije, da se povećaju plate zaposlenima u zdravstvu, u obrazovanju, da se povećaju subvencije. Dakle, gospodine Siniša Mali zašto ne pokrenemo postupak izmene rudnih renti?

Samo da se zabeleži ovaj nivo demokratičnosti da svako priča ono što želi po amandmanu i nismo čuli nažalost ni jedno opravdanje i obrazloženje po temi amandmanu i po temi.

Dubravka Đedović izvolite.

Hvala. Evo ja ću pokušati da pomognem u vezi rudne rente i da jednom za svagda misteriju otklonimo pošto se non stop provlači. Takve informacije u smislu kolika je rudna renta, neko izvlači naše rudno bogatstvo neko nešto radi protivzakonito. To apsolutno nije tačno, a evo i sa, ali i sa podacima tačnim ću pošto razne informacije se u javnosti šire jer nam pričaju o rudarstvu, umetnici, uglavnom. I to je jedan od većih problema, ako treba da informaciju o rudarstvu, šire, ljudi koji nemaju veze sa tim pozivom, ali ajde da kažem tako, da objasnim građanima Srbije i da pojasnim.

U republici Srbiji se primenjuje kombinovani model naknade za korišćenje sirovina odnosno za neke mineralne sirovine, nemetalične, za osnovicu za obračun se uzima jedinica proizvodnje, odnosno količina mineralnih sirovina, dok se kod drugih mineralnih sirovina takoreći metaličnih i energetskih za osnovicu uzima vrednost mineralne sirovine. Visina naknade u republici Srbiji, među višima je u svetu i regulisana je Zakonom o naknadama, za korišćenje dobara.

Za metalične sirovine, mineralne sirovine je u primeni obračun naknade prema prihodu koji obaveznik ostvaruje od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina iznosi pet posto od prihoda ili je obračun neto prihod, topionica, ukoliko se ruda prerađuje, u slučaju kada to postoji, i ono što mogu da kažem, to je uporedni prikaz rudne rente za metale za različite zemlje i Srbija se u tom kontekstu apsolutno poredi sa zemljama kao što su Australija, kao što je Brazil, Kina, Indonezija, Jamajka, kao što je Japan, kao što su Filipini, kao što je Južna Afrika. Znači, pričamo, samo da pojasnim takođe, pominjete evropske zemlje, u evropskim zemljama određenim apsolutno nema eksploatacije ruda.

Znači, ne možemo da pričamo o Evropi, samo onda kada nam to odgovara, ili kada nam to ne odgovara, nego moramo da stavimo stvari u kontekst. Ja sam pomenula neke zemlje koje su apsolutno najrazvijenije po pitanju rudarstva sa kojima možemo da se uporedimo, ali volela bih da se ne dobacuje dok izlažem.

Ono što moram da kažem i što apsolutno jeste fakat, to je da što se tiče ako pričamo o Zi Đinu i o Zi Đin grupi, koji je između ostalog, spada u prva tri uvoznika iz republike Srbije, tokom proteklih pet godina, kumulativni i socijalni doprinos je iznosio 5,07 milijardi dolara, uključujući 411 miliona dolara u porezima i naknadama, približno 4 milijarde dolara u platama zaposlenih i isplata dobavljača u zemlji sa direktno aktivnih više od 8 hiljada radnih mesta, nisu babe i žabe, to kako je izgledao Bor i Majdanpek pre pet godina i nisu babe i žabe to da je u Majdanpeku budžet grada bio 7 miliona evra, a danas je 21 milion evra.

Ne, to su apsolutno proverljive informacije kao i to da sa završetkom topionice u Boru, koja je počela probni rad, će se proizvodnja rude povećati sa 80 hiljada tona na 180 hiljada tona i to će apsolutno, a kroz preradu koja je prisutna smanjiti i zagađenje i praškaste materije i sve ono što su građani Bora čekali desetina godina, možete da odete slobodno i da pričate sa njima i da pričate sa zaposlenima koji rade tamo i koji apsolutno imaju predvidivost i svojih primanja i svojih plata, ali i to da je ova grupa uložila preko 230 miliona evra u projekte, koji će pre svega doprineti zaštiti životne sredine za sve građane Bora i okoline. Ali, evo, još jednom ponavljam, što se tiče rudne rente, ona je među najvišim na zemlje u kojima je razvijeno rudarstvo.

Takođe, do sada u 2023. godini uplaćeno je 15,7 milijardi dinara po osnovu rudne rente, i u ovoj godini za prvih 10 meseci u odnosu na prethodnu 2022. godinu, odnosno uporedivih 10 meseci, ona je povećana za skoro opet 10 posto. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Aleksandar Jovanović, po kom osnovu, po amandmanu? Izvolite.

Ministarko Đedović, pitanje za vas, gde su granice, ako se čujemo, a ja sam vas pažljivo slušao, gde su granice rudnika i kojom dinamikom je planirano rudarenje Majdanpeka prema Zaječaru, i da li mi konačno možemo da vidimo šta piše i šta ste vi sklopili i kakve ugovore i šta piše u tim ugovorima sa Zi Đinom?

Da li možemo da otvorimo tu priču skroz, nemam ništa protiv, bio sam u Boru, mnogo puta, i tačno je da ljudi žive mnogo bolje, i tačno je da je to rudarski kraj i tačno je da se oni generacijama sele sa svojih ognjišta i to nije ništa sporno, ali je tačno takođe da recimo, na lokaciji sela Krivelj, ljudi po zakonu o eksproprijaciji, koji imaju tamo zemlju su dobili cenu koju je propisala država, poreska uprava, ljudi su pristali na tu cenu, a onda se kineska firma žalila i pokrenula sudski postupak, jer im nije odgovarala ta cena koju ste im vi propisali, a kada kažem vi, tu mislim na državu, to je poreska uprava, tako su ljudi ostali i bez zemlje i bez para.

Ja sam ih lično odveo pre nešto više od godinu dana, kada nema države pošto ovde niko neće da nas primi, nećete vi da razgovarate sa nama, neće bivša ministarka da razgovara sa nama, ministar infrastrukture odbija da razgovara sa nama, država neće da razgovara sa svojim građanima, pa gde da idemo, nego naravno ispred Kineske ambasade u Užičku ulicu i vrlo je zanimljivo kada se ti ljudi koji nemaju šta da jedu, kojima ste oteli zemlju, a niste im dali nadoknadu pojave u svili i kadifi, pa Brnabićkina vila, pa braća Karić, pa Američka ambasada, i šta mi tražimo ispred Kineske ambasade?

Šta tražimo? Tražimo pravdu u svojoj državi.

Još jedno pitanje gospođo Đedović, da mi objasnite, u redu je, mora da se rudari, ali po kom to zakonu, koji to patriota je dozvolio Kinezima da se upišu u vlasništvo, trajno vlasništvo u katastar kao vlasnici zemlje, tako da smo imali jednu situaciju na Starici, gde nije slučajno da su Kinezi poboli 50 kineskih zastava, jasno nam stavljajući do znanja čija je to zemlja. Vi ste zemlju prodali, ne ono što je ispod zemlje, vi ste trajno vlasništvo dali Kinezima, dakle to je njihovo vlasništvo i ne govorim sada o rudama i mineralima, kome je to palo na pamet, pošto vi imate iskustva u tome, okej, evo ja sam umetnik, vi se time bavite.

Da li je recimo Hrvatska ili Slovenija sklapala nekada ugovore o rudarenju i da li se oni možda bave kada kreću, evo završavam, da li oni daju koncesije ili kao vi dajete trajno vlasništvo stranoj kompaniji, tako da kada prestane da rudari, ostaje vlasnik zemlje? Što to radite? Hvala.

Reč ima ministarka Dubravka Đedović.

Hvala.

Ja ću pokušati da pojasnim što se tiče granica rudarenja. One su veoma jasno definisane na eksploatacionim poljima i to apsolutno nema nikakve tajne i nikakve dileme.

Ono što od februara konkretno Ministarstvo rudarstva i energetike radi to je upravo da se nađe održivo rešenje za meštane Krivelja i hvala vam veoma na ovom pitanju.

Mi smo na tik od toga da smo ga rešili. Znači, bavimo se šest meseci ovim pitanjem i ja sam lično otišla u Krivelj. Evo, svi meštani i stanovnici te regije koji sada slušaju i gledaju mogu to da potvrde. Rekli su mi da nikada nije bilo posete predstavnika Vlade Republike Srbije. Meni je drago da sam lično otišla, da sam sa njima pričala, da sam mogla da saslušam sve njihove probleme i da kažem i da im obećam da će država uložiti apsolutno maksimalni napor da se reši pitanje ljudi koji treba da se presele i da bi jednostavno bila održivo i širenje rudarske aktivnosti ili nastavljanje rudarske aktivnosti u tom opsegu, a da opet ljudi mogu da imaju predvidljivost i za svoje njive i za svoje kuće i za svoju budućnost na kraju krajeva.

Aktivno smo vodili dijalog između februara ove godine i septembra i u saradnji sa kompanijom „Ziđin“ došli do održivih rešenja, do prihvatljivih nivoa cena i čak i oni meštani koji su ranije svoju zemlju prodali će biti tretirani na odgovarajući način da budu zadovoljni.

Znači, našli smo održivo rešenje u aktivnom dijalogu. Sutra imam sastanak sa meštanima Krivelja. Imala sam beskonačno puno razgovora. Išli smo na skoro svaki zbor, predstavnici ministarstva, da saslušaju, da budu aktivan medijator između svih institucija i mogu da kažem da želimo da nađemo održiva rešenja ne samo za ovaj projekat i ljude koji su ugroženi ovim projektom, nego za bilo koji infrastrukturni projekat koji može da dovede u pitanje jednostavno ljude koji žive u okolini takvog projekta koji ima za cilj i zadatak da se realizuje.

Hvala vam zaista na tom pitanju, ali mogu samo da vam kažem da smo tu da saslušamo građane i da radimo na održivim rešenjima kao što smo radili u prošlosti. Oni to vrlo dobro znaju, a takođe da budemo kada je to potrebno i medijator između kompanija koje imaju svoje određene zahteve da i njih saslušamo i da radimo u cilju pronalaženja održivih rešenja. To ćemo nastaviti da radimo apsolutno kada je rudarstvo u pitanju.

Hvala vam.

Hvala.
Dalje po amandmanu.
Gospođo Parlić, dao sam vam reč.
Izvolite.