Znate o čemu pričam. Takođe su ostali bez posla.

Vidite, i poslednje sekunde koje ste imali na raspolaganju ste iskoristili, a niste mi odgovorili da li planirate da platite ono što ste napravili štetu ovde i polomili?
Umete samo da dobacujete, a ne umete da odgovorite šta ćemo za štetu koju ste napravili, lomeći ovde imovinu građana Srbije.
Reč ima Darko Laketić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Moram da odgovorim na neistine.

Prvo, ne znam o kakvoj koncesiji na bazenima govorite. Nema nikakve koncesije na bazenima. To je laž. Druga stvar, apotekarska ustanova, nijedan radnika nije ostao bez posla. Svi su na svojim radnim mestima sa većim platama nego što su imali. Pa, valjda je to suština? Nijedan dinar iz gradske kase nije otišao na dugovanja apotekarske ustanove. Pa, valjda je to suština?

Što se tiče komunalnog preduzeća, nije vas sramota da o tome govorite? Pa, vi ste ostavili firmu…

(Jelena Milošević: Koji mi?)

Vi. Vi pripadate toj grupaciji gde sedite. Ostavili ste firmu sa preko 550 radnika svojevremeno, a od toga sada, kada se radila racionalizacija, dakle, od 270 radnika, nažalost, preko 200 ljudi je bilo u administraciji. Pa, ko će to da izdrži? Pa,

koja država može to da plati? O čemu pričate? Zašto ste ostavili takvo stanje u javnim preduzećima i ustanovama? Suština je u tome.

Kada neko na nečija leđa padne da uradi tako značajne poteze, onda se proziva krivac. Pa, krivac je taj koji ostavi takvo stanje, a ne neko ko rešava takve posledice neodgovornosti i bahatosti pojedinac. O tome se radi.

Ne trpim laži. Nemojte sledeći put da izgovarate takve neistine.

Hvala puno.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Reč ima Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo slušali ove Đilasove poslanike i Šolakove. Žale se na prava dece, ljudi čiji je lider pokrao dečiji objekat u Košutnjaku. Dakle, toliko o njihovim pravima dece.

Da vidimo oko stadiona. Dakle, prvo tvrde da smo mi pokrali boga oca kada smo gradili puteve. Sagrađeno je četiri auto-puta i još pet se gradi. Eto, vlast je krala. Koliko ste onda vi pokrali sa svojim liderom kada ništa niste izgradili?

Ovi što grade su kobajagi lopovi, a kakve ste vi lopuže bili kada ništa niste izgradili.

Vi se žalite na stadion. Pa, dobro, vaš lider je ukrao ceo stadion. Ja kažem mene je bilo sramota u Mađarskoj kada sam video koliki je stadion ukrao Dragan Đilas, a da o Šolaku i ne pričam, koliko je pokrao lažnim reemitovanjem itd. fiktivmim firmama u Luksemburgu itd. Ali, Bože moj, nećete vi „Ekspo“, nećete „Beograd na vodi“, nećete stadion, nećete staru uređenu železničku stanicu, nećete Stefana Nemanju, nećete novu železničku stanicu, nećete auto-puteve, nećete mostove, nećete most u Novom Sadu, sprečavate gradnju. Nećete fabriku „Volvo“ u Inđiji koja je trebala da zaposli 3.300 ljudi, koja je trebala da investira 1,2 milijarde. Vi izađete na auto-put i sve blokirate. Vi ništa nećete. Vi se, bre, znojavi vode niste napili. Vi kućicu za kera niste sagradili. Kućicu za kera nije znao da napravi, već ga...

Na član 6. amandman je podneo Miodrag Gavrilović.
Izvolite.

Pitanje opet da li je Ministarstvo finansija odnosno, hajde da ne krenem tako, nego da kažem na sledeći način, kada mi budemo vodili Ministarstvo finansija, mi ćemo naravno identifikovati sve grehove koji se nalaze u fiskalnim prihodima. Naravno da ćemo i da definišemo i da uradimo sanaciju na osnovu onoga što je realno što može da bude od prihoda da se to projektuje.

Ono što je za nas važno je da naglasimo preko ovog amandmana, pokušavam da objasnim slikovitim stvarima, pošto drugačije izgleda ne može, mora da se crta.

Na član 6. stav 4. u pitanju je razdeo 24, gde su podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju predviđeni za 2024. i 2025. i 2026. godinu šest milijardi i 294 miliona recimo za 2024. godinu, da napravimo neku preraspodelu i da recimo u 2024. godini investiramo deset milijardi i 14 miliona, a da recimo u 2026. godini sada predložimo da to bude manji iznos, da bi eventualno mogli da spasimo ono što bi trebalo da se spase. U ruralnim delovima u razvoju svih tih područja u Srbiji koja su slabije razvijena treba da ulažemo onoliko novca koliko možemo i da pokažemo, da možemo da ulažemo dovoljno da bi ljudi ostali u tim mestima, jer ako dođemo do 2026. godine, više nećemo imati kome ni da pomažemo.

Moram da naglasim da i ovde vidimo da vlast stavlja u zakon iznose koji su joj potrebni, a onda se zadužuje za potrebnu razliku. Nema bolje ilustracije za ovaj način rada, kao što možemo da vidimo, netransparentnost je u izvršenju ogromna i možete da vidite od 1.111 stranica koje se nalaze u ovom budžetu, manje od pola stranice je posvećeno prihodima recimo od PDV-a. Zašto je to tako?

Na član 6. amandman su zajedno podneli Šulkić, Gajić, Sandić, Stojanović.
Na član 7. amandmane u istovetnom tekstu podneli su Jerković i Olenik.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, naravno, pitanje budžeta je jedno od najvažnijih, jer to je raspodela novca u vlasništvu svih građana Republike Srbije.

Mi iz Zajedno za Vojvodinu, Vojvođani se zalažemo za pravičnu raspodelu svih prihoda iz budžeta, a ta pravična raspodela znači podela na ravne časti. Konkretno, to znači trećina prihoda ide Republici, trećina prihoda Vojvodini, a trećina prihoda lokalnim samoupravama. Postoji više razloga i više poštenih razloga zašto je ovo najbolja, najpravednija i najkorisnija raspodela. Ja ću navesti samo njih nekoliko.

Prvo, u Vojvodini živi nešto oko trećine ukupnog stanovništva, negde 27% po zadnjim podacima. Takođe, građani Vojvodine učestvuju u bruto-nacionalnom dohotku sa preko 30%, 35%, tako da je najpoštenije, najnormalnije, najlogičnije da ta podela ide na ravne časti trećina Republici, trećina Vojvodini i trećina lokalnim samoupravama.

Postoji još razloga, to je istorijska ili kulturna osobenost Vojvodine, ustavna osobenost Vojvodine, transparentnost je takođe važna. Kada imamo jasna pravila oko novčanih tokova, onda je mnogo lakše kontrolisati te novčane tokove i mnogo je lakše postavljati pitanja.

Pored ovoga, znači, podela na ravne časti, trećina, trećina, trećina, moramo da kažemo i šta imamo sada u ovom budžetu koji je pred nama.

Imamo dalje kršenje zakona i Ustava od 2008. godine pa na ovamo. Od 2008. godine pa na ovamo je predviđeno da Vojvodina mora da dobije minimalno 7% od republičkog budžeta. Nijedna Vlada od 2008. godine, pa ni ova sada, ni ova pre nje, nikada nisu uplatili minimalno tih 7%. Procena da je na taj način za sve ovo vreme Vojvodina oštećena za 3,5 milijarde evra i to je minimalna procena, verovatno je to realno mnogo više.

Ponavljam, 3,5 milijarde evra ova sadašnja Vlada duguje Pokrajini Vojvodini. Te 3,5 milijarde evra su ogroman novac za sve, pa tako i za Vojvodinu. Na primer, najveći problem, gorući problem koji ova vlast za 12 godina nije ni pokušala da reši, a to je zdrava pijaća voda na severu Vojvodine, može da se reši za jednu milijardu evra, a dug Republike prema Vojvodini je 3,5 milijarde evra. Za taj novac mogli smo da izgradimo 220 kilometara autoputa kroz Vojvodinu. Za taj novac mogli smo da napravimo 30 novih bolnica, 30 novih mostova, ako treba, da ne pominjem mamografe i sve ostale probleme koje zdravstvo ima na teritoriji Vojvodine.

Šta radi ova Vlada sad, za 12 godina? I dalje ne poštuje Ustav, i dalje ne poštuje zakone, i dalje povećava svoj dug prema Vojvodini. To najbolje očitava kakav odnos ova vlast, ali i ona od 2008. godine pa na ovamo imaju prema svim građanima Vojvodine, a i prema samoj Vojvodini. I ovaj budžet koji ćete verovatno izglasati će nastaviti sa tim nepoštovanjem i sa ekonomskim izrabljivanjem. Ali, ostaće zapisano i ovde će biti rečeno da ste ukinuli građanima Vojvodine 3,5 milijarde evra od 2008. godine.

Pored ovih, da kažemo, ekonomskih razloga, ovakva pravična raspodela na ravne časti je jedino što može da očuva ono što se zove vojvođanski način života, a taj vojvođanski način života, to je miran život vrednih ljudi, i to onih ljudi koji smatraju da je plaćanje poreza najpatriotskiji čin, da se time pokazuje najveći stepen patriotizma i da se na taj način pokazuje poštovanje i prema državi i prema svom narodu. A vi onda od 2008. godine pa na ovamo takođe svoje obaveze prema poreskim obveznicima ne ispunjavate.

Na kraju, taj, moram reći, vojvođanski način života nije samo vezan za novac, tu je, naravno, i poljoprivreda, ali je najviše vezan za očuvanje građanskog duha, demokratskog duha i tolerancije. Ako hoćemo da opstane vojvođanski način života, onda moramo da damo Vojvodini ono što je njeno, a to je tih minimalno, ali minimalno 7% od republičkog budžeta. Ako ima pameti, treba da prihvatite naš predlog da to bude podela na ravne časti, trećina Republici, trećina Vojvodini i trećina opštinama i gradovima u Republici Srbiji. Hvala.

Na član 7. amandman su zajedno podneli Šulkić, Gajić, Sandić i Stojanović.
Na član 7. amandman je podneo Strahinja Erac.
Izvolite.