Hvala vama.
Gospodine Branko Palović, izvolite.

Možda još samo dodati par reči oko procedure i razlikovanja između javne rasprave i javnog slušanja. Javna rasprava je definisana kao obaveza Vlade i ona mora da konsultuje u ovom slučaju struku od samog početka, samog koncipiranja koju ideju uopšte treba sprovoditi, pa onda u svakoj daljoj fazi.

Javna slušanja, to je nadležni odbor koji raspisuje kada je stvar već na nivou predloga zakona, gde se u stvari manje, više prezentira već gotovi koncept i onda se malo popravlja, kao što je gospodin Komlenski to vrlo pravnički vešto uradio svojim amandmanom.Čitav ovaj deo rasprave je potpuno preskočen.

Od trenutka kada je Visoki savet na prvu neku koncepciju dao negativno mišljenje mi smo svi u struci mislili da se odustalo. Saznali smo da se nije odustalo tako što nas je zvala Venecijanska komisija i rekla da oni imaju neki tekst o kome treba da se raspravlja. Niko živi nije znao da to uopšte postoji.

Godine 2024. radna grupa koja se sastala, sastala se jedanputa i odmah na početku se došlo sa nekim gotovim tekstom i rešenjem bez ikakve rasprave. Samo na kraju ove rasprave treba reći da nikakva rasprava nije vođena, a jeste nadležni Odbor, ja sam vrlo zadovoljan što je ova Skupština u okviru svojih mogućnosti to organizovala i uradila. To ne može da zameni raspravu. To su dva pravna instituta. Javno slušanje je jedan pravni institut, a javna rasprava koje nije bilo je drugi. To je takođe jedna velika manjkavost ovih zakonskih predloga.

Hvala.

Hvala vama.
Reč ima ministar Vujić.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice, narodni poslanici, što se tiče javnih rasprava one su bile septembar i oktobar 2024. godine. Ima i izveštaj o sprovedenim javnim raspravama ne samo na papiru nego imaju i snimljene te javne rasprave.
Što se tiče stručnosti i osposobljenosti, ona se samo utvrđuje, odnosno i unapređuje kroz Pravosudnu akademiju i posedovanja tog uverenja dokazuju tu zakonsku činjenicu.
Što se tiče Ustava, Ustav kaže sam da će se uslovi za izbor sudija i tužilaca regulisati zakonom, tako da je to sve u okviru tog člana.
Kada govorimo o tome, Ustav i ne predviđa, ne piše u Ustavu pravni fakultet, pravosudni ispit, tri godine za sudiju osnovnog suda posle pravosudnog ispita, nego to je isto tako regulisano zakonom. Ovo jeste korak ka unapređenju jasnih merljivih kriterijuma prilikom izbora. Ponavljam Akademija ne oduzima nikakve nadležnosti savetu. Ovo je u ovom pogledu samo jedno radno telo koje pomaže savetima pod nadzorom i supervizijom saveta.
Hvala.

Hvala vam.
Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Pokreta slobodnih građana.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Zeleno-levog fronta.
Pretpostavljam, gospodine Kozma, vi.
Izvolite.
27/2 MT/CG

Hvala vam, predsedavajuća.

Mi smo podneli na ovaj Zakon o predlogu javnom tužilaštvu, takođe kao i na prethodne zakone o Pravosudnoj akademiji, kao i na Predlog zakon o sudijama, jer je to skup povezanih predloga zakona.

Svodi se na isto. Tražili smo da se u tom smislu odredbe koje bi protivustavno oduzele ingerencije i nadležnosti Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, da se takve odredbe brišu. Nije dobro rešenje koje se predlaže kroz sve ove zakone, a to je da Pravosudna akademija bude jedina tačka ulaska i u tom smislu stupanja prvi put na pravosudnu funkciju bilo sudsku, bilo tužilačku.

U prethodnim raspravama pokazali smo koliko Pravosudna akademija niti je do sada pokazala kapacitet ni znanje, ni resurse za tako nešto. U proteklih 14 od 16 godina svog postojanja nije opravdala ni na koji način to da joj se sada daje jedna takva važnost, tako da u potpunosti u stranu gura Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva.

Hvala vam.

Hvala vama.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Bojan Torbica.
Gospodine Komlenski izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća, gospođo Raguš.

Pošto ne možemo da izbrišemo po nama štetne posledice ustavnih amandmana koji su usvojeni pre neku godinu, a koji se danas sve više ispoljavaju, mi onda ove higijeničarske amandmane na zakon i ne predlažemo, već predlažemo da iz po nama objektivnog razloga, a to je jako kratak rok za implementaciju odredbi koje ovaj zakon propisuje ukoliko bude usvojen, da predložimo ovde i slobodni smo da na tome insistiramo da se odredbe prolongiraju i njihova primena za još dve godine u odnosu na ono kako je to predloženo u zakonu. Znači, da odredbe člana 2. ovog zakona, ako budu usvojene, stupe na snagu 1. januara 2032. godine, a odredbe člana 3. ovog zakona da stupe na snagu 1. marta 2029. godine.

Još nešto. Bez namere da budem bilo čiji branilac, advokat ili nešto, moram da kažem ovde zarad građana. Nisam hteo da reagujem poslovnički. Jednostavno je primereno na ovakav način naruživati instituciju Ustavnog suda i instituciju predsednika Ustavnog suda, čupati iz konteksta, ako je uopšte tako nešto i slično odgovoreno i zloupotrebljavati to da bi se unapred opravdalo to što verovatno će biti dovoljno lenjosti da se ne napiše ni zahtev za ocenu ustavnosti ovog zakona, pa će to onda biti kao verovatno opravdanje zašto se s time nije ni pokušalo jer neko ovde pokušava da insinuira da predsednik Ustavnog suda je neko ko je pristrastan u odnosu na to da li zahtevi stižu iz vladajuće stranke, opozicije ili običnih građana.

Ja stvarno molim kolege da to politikanstvo ostave po strani, jer upravo takvi istupi i takvi neprimereni komentari kada je u pitanju i sud i tužilaštvo, a sada i Ustavni sud bez jasnih dokaza, bez tačnih imena, jednostavno umanjuju poverenje građana Republike Srbije i onda se pitam da li je to namerno, da bi se podgrevala jedna neprihvatljiva klima pred ove izbore, kako bi opravdanje za neuspeh opozicionih lista bio to što jednostavno izborni uslovi nisu odgovarajući i otvorilo prostor za možda još drastičnije postupke i ponašanje i pokušaj da se izborni proces uopšte i sprovede do kraja.

Stvarno vodite računa, ako ste odgovorni građani i odgovorni parlamentarci, šta komentarišete, na koji način komentarišete, jer ipak, pogotovo pravnika, i to iskusnih pravnika, izrečene ovde olako imaju ozbiljnog uticaja na

27/3 MT/CG

građane koji nemaju priliku da imaju jasna saznanja i da razgraniče da li je nešto zloupotrebljeno isključivo i samo u političke svrhe ili tu ipak ima istine.

U ovome što je rečeno nema nikakve istine, ali jednostavno, zarad građana Srbije, morao sam i o tome da govorim uz ovaj amandman.

Hvala.

Hvala vama.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici grupe Srbija Centar – SRCE.
Da li se neko javlja za reč?
(Aleksandar Ivanović: Replika.)
Po kom osnovu repliku tražite?
(Aleksandar Ivanović: Budući da sam jedini poslanik u regionu…)
Niste prozvani direktno, može da se odnosi na bilo koga ko je pričao o Ustavnom sudu.
(Aleksandar Ivanović: Kolega se osvrnuo na moju diskusiju, pa dozvolite mi…)
Molim vas. Radimo u pojedinostima, nemate pravo na repliku.
Dakle, na član 4. poslanička grupa SRCE ne želi reč.
Mi smo ovde završili pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Bogu hvala, prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda. Nadam se smislenoj raspravi.
Dvadeset šesta tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOJ UPRAVI
Dobili ste sve što treba, od amandmana, pa do mišljenja nadležnih odbora.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Da li želite reč?
Izvolite.