Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 19.04.2017.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/31-17

2. dan rada

19.04.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 17:55

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi o sedištu Sekretarijata Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o učešću u Srednjoevropskom programu univerzitetske razmene (CEEPUS III)
  • Zakon o potvrđivanju Doha Amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, omladine i sporta
  • Zakon o potvrđivanju Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima
  • Zakon o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Član 27. je korišćen u slučaju poslanika Balše Božovića i povrede Poslovnika. Pokušala sam da ga navedem da govori o povredi Poslovnika i on je učinio nešto slično vama, s tim što vi mene opominjete da sam trebala da ga sprečim, a ja ta konkretna saznanja koja ste vi sada ovde izneli nemam. Tako da nisam mogla da učestvujem u tome i da znam da li on iznosi istinu ili neistinu. Smatram da nisam povredila član 27, ali o tome parlament može jedino da odluči.
    (Marijan Rističević: Želim da se glasa.)
    Aleksandra Jerkov, izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Aleksandra Jerkov

    Poslanička grupa Demokratska stranka
    Samo vas molim, prvo, predsednice da me obavestite da li ja imam dva minuta, kako kaže član 103. Poslovnika, ili dva minuta i 50 sekundi kao prethodni govornik, da pričam šta god mi padne na pamet, kao što ste njemu dopustili.

    Gospođo predsednice, vi ste prekršili član 100. Poslovnika, sve i da ste se pozvali na njega i da ste, kako vam Poslovnik nalaže, sišli među klupe i polemisali sa narodnim poslanicima, i dalje vam ne bi bilo dopušteno da kažete narodnom poslaniku da govori nešto kao „Švaba tra-la-la“, zato što to naš Poslovnik ne dozvoljava. Vi ste to malo pre učinili. Vi ste sa mesta predsednice Skupštine jednom narodnom poslaniku rekli da govori nešto kao „Švaba tra-la-la“.

    Ja ne znam da li je to način na koji ste vi navikli da komunicirate sa kolegama, da li je to način na koji vi komunicirate u stranci, da li vi smatrate da je to prihvatljiva komunikacija za Narodnu skupštinu, ali, u svakom slučaju, sve što vi mislite, ja vas molim da zadržite za sebe, a da se ovde ograničite na način komunikacije koji nam ovaj Poslovnik propisuje. On nas obavezuje da se jedni drugima obraćamo sa uvažavanjem i da ne dajemo, posebno sa mesta predsednika Skupštine, gospođo Gojković, takve kvalifikacije o nečemu što narodni poslanici govore, samo zbog toga što se vama, iz bilo kog razloga, ne dopada to što su oni rekli.

    Drugo, član 103. vama ne ostavlja nikakvu mogućnost da vi prekidate govornika i polemišete sa njim. Vaše je da saslušate njegovo obrazloženje zbog čega smatrate da ste povredili bilo koju odredbu Poslovnika, da date obrazloženje i da pitate da li je ta osoba zadovoljna obrazloženjem koje ste dali ili nije.

    Umesto toga, vi ne možete da saslušate nijedan minut, vi prekidate, vređate, polemišete sa narodnim poslanicima, na šta nemate pravo, sve da biste mogli posle da govorite i da tvrdite kako ste velikodušno dopustili opoziciji bilo šta. Ne treba vi nikom ništa da dopuštate, vi treba da se držite Poslovnika.

    U tom pravcu ja ću završiti, jer vidim da želite da mi posle prebacite verovatno kako ste mi dozvolili da govorim duže, ali ja ću govoriti u skladu sa Poslovnikom, što vi ne činite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Eto, sad vi znate i šta ću ja da kažem. Dobro, kako god.
    Član 103. ima puno stavova, ne znam na šta ste mislili? Ja ću vas poslušati sledeći put.
    (Aleksandra Jerkov: Rekla sam da ste dužni da date obrazloženje po Poslovniku i da pitate narodnog poslanika da li je zadovoljan obrazloženjem.)
    Dobro, tako je, u pravu ste delimično. Mislim da treba češće da koristim onda stav 8, da ućutim, da ništa ne odgovarim, iako sam po Poslovniku dužna da odgovorim poslaniku na povredu.
    (Aleksandra Jerkov: Dužni ste da… )
    Dobro, dužna sam da slušam i dobacivanja. Sve je u redu.
    Znači, po članu 103. stav 8. mogu da oduzimam dve minute, da prećutim i samo, kako ste mi vi preporučili, striktno se pridržavam Poslovnika i oduzimam po dve minute svaki put kad neko bude replicirao i rekao – povreda Poslovnika. Hvala na savetu, mislim da ću to i da koristim.
    Ovo drugo što ste rekli, da, možda sam malo iskočila iz svog objašnjenja. Drago mi je da ste prilikom povrede Poslovnika na čl. 100. i 103. iskazali svoj senzibilitet ka uvredama, pa ste zaštitili svog kolegu poslanika iz vaše poslaničke grupe. Molim vas onda kada neko izriče uvrede na račun drugog poslanika da jednako reagujete, da bih vas shvatila na pravi način, onako kako vi to želite kada su u pitanju uvrede samo za poslanike koji su vama simpatični, te vas molim da kada poslanik, koji doduše od pre dva-tri dana i nije poslanik, kaže - Maju na vrbe, ili - nemoj da me spominješ na Skupštini, iako se kaže u Skupštini i na sednici, ali dobro…
    (Narodna poslanica Aleksandra Jerkov dobacuje s mesta.)
    Pa, sad baš nisam sigurna, ali dobro, ako vi kažete na Skupštini, onda ćemo na Skupštini. Jer mogu da ti se pojavim ili povampiriću se, onda jednako da reagujete. Ali, „Maja na vrbe“ je vrlo interesantno i mislim da bi trebalo da svi poslanici reaguju na to.
    Eto, ja se Balši Božoviću izvinjavam što sam rekla – Švaba tra-la-la, ali jednako očekujem izvinjenje od svih poslanika koji su tako osetljivi na uvrede poslanice koja kaže – Švaba tra-la-la, što kaže 99% građana Srbije kada hoće da kaže da neko nešto ponavlja stalno, ali „Maja na vrbe“ to je već malo osetljivo.
    Tako da, ja mislim da nisam povredila član 100. i član 103, ali na glasanju ćemo to utvrditi.
    (Aleksandra Jerkov: Niste me pitali da li želim da se izjasnimo.)
    Pa sigurno da želite.
    (Aleksandra Jerkov: Vi znate šta ja želim?)
    Ne čujem vas dobro, ja čujem samo kad se jave poslanici.
    Želite, ne želite?
    (Aleksandra Jerkov: Želim, i član 100. i član 103.)
    Dobro, i član 100. i član 103. Sve je u redu.
    Reč ima Igor Bečić, povreda Poslovnika. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Igor Bečić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Poštovana predsedavajuća, uvaženi poslanici, ja sam se javio još posle izlaganja gospodina Obradovića. Smatram da je grubo prekršen čl. 106. i 112, jer mi smo imali priliku već šest meseci da neko izađe sa predsedničkom kandidaturom da nas ubeđuje iz sednice u sednicu da je on ozbiljan predsednički kandidat, da zaslužuje poverenje građana, a onda kad dobije 2% ovde, onda na današnjoj sednici izlazi sa grubim lažima, obmanjivanjem javnosti, građana i nas poslanika. Sve to objašnjavajući da je tih 2% veće nego 56% koje je dobio predsednik SNS, gospodin Aleksandar Vučić.

    Takođe, da ne govorimo o glupostima koje su ovde izrečene o službama bezbednosti, o protestantima i sve ono što je govorio u svom izlaganju. Sad, ja ne znam šta je njegova politika? Zalaže se za Rusiju, a onda ne priznaje da je predsednik Rusije, gospodin Putin, čestitao predsedniku SNS pobedu na izborima. Takođe, neki drugi poslanici se zalažu za neke druge evropske vrednosti, a takođe ne priznaju da su nemačka kancelarka, kineski predsednik i mnogi zvaničnici evropski čestitali veličanstvenu pobedu gospodina Vučića. Sada žele da nas ubeđuju da ono što političari pokušavaju da manipulišu sa studentima, da nam ovde iznose laži o nekim po njima nepravilnostima na izborima i sve to da se zanemari ono što je istina danas u Srbiji, da je kandidat predsednik SNS dobio 56%, a oni se mogu ponositi sa 1% ili 2% podrške građana na izborima.

    Smatram da je Poslovnik prekršio predsedavajući gospodin Arsić, tako da smatram da ne treba da se glasa o tome. Zahvaljujem se.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala, zato što sam htela da odgovorim kao Balši Božoviću. Vi ste mu replicirali, a morala sam da poslušam poslanicu Jerkov, pa da vas pustim da kažete do kraja. Eto, tako izgleda kada mi ne date da prekinem. Hvala vam.
    Da prestanemo sad malo sa povredama Poslovnika, da ne bih morala da određujem pauzu, i da nastavimo sa radom?
    Vladimir Orlić, replika kome?
    (Vladimir Orlić: Obradoviću.)
    Reč ima Vladimir Orlić, replika Bošku Obradoviću. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Hvala lepo, gospođo predsednice.

    Da, razumem da nije jednostavno pratiti tok rasprave kada svi oni koji se uporno trude da ovde dobiju pažnju i javnosti i kolega u Narodnoj skupštini i da privuku kamere na svaki mogući način, rade to što rade. Zaista je teško pratiti sednicu i držati tok rasprave. Ja sam vrlo strpljivo čekao, a jasan je osnov, osnov je pominjanje predsednika SNS.

    Zašto ga je pomenuo onaj koji je repliku izazvao, a pritom, pošto je teško držati nit, mislim svakako na poslanika Pernara, odnosno „Dvernara“, kako beše? Zašto ga je pomenuo, to je više nego jasno. Taj čovek je Aleksandrom Vučićem potpuno fasciniran, iz više razloga. Prvo, zbog toga što rezultat od preko 55% glasova koje je dobio Aleksandar Vučić je samo po sebi rezultat vredan pažnje. Na to svako može da kaže samo – skidam kapu. Rezultat od preko dva miliona glasova građana Srbije je svakako rezultat vredan pažnje i na to svako može da kaže samo – skidam kapu. Ali, kada se tim pitanjima bave i kada se Aleksandrom Vučićem bave oni koji imaju fenomenalnih 2% rezultata, oni mogu samo da ostanu fascinirani, da dan i noć ni o čemu drugom ne misle do o Aleksandru Vučiću, njegovom rezultatu i svom „fenomenalnom uspehu“ od 2%.

    No, tih 2% nije kraj balade, dame i gospodo. Kada pogledate mesta gde su ponovljeni izbori, taj koji je repliku izazvao, Pernar-Dvernar, kako beše, dobija u Topoli jedan glas, ne 1% nego jedan ceo glas, dobija u Leskovcu jedan glas, dobija u Trsteniku jedan glas, a u Novom Sadu, opa, alal vera, cela tri glasa. I taj neko, pošto je očigledno najzainteresovaniji bio za pojam „studentsko i omladinsko“, jer se tim jedno dva-tri puta bavio, očigledno ima želju da se sa tim pojmovima identifikuje. Iako u petoj deceniji, čovek ne bi rekao da je uopšte u kontekstu studentskog i omladinskog, ja ću da pokažem dobru volju i da kažem – evo, ipak priznajemo, jeste. Jeste u kontekstu i tog studentskog i tog omladinskog, jer upravo svim onim što radi i što priča on sam sebe podmlađuje, čini da deluje baš kao dete. Hvala lepo.

    (Boško Obradović: Replika.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Jasmina Nikolić, kao ovlašćeni predstavnik.

    Jasmina Nikolić

    Poslanička grupa Dosta je bilo
    Zahvaljujem se.

    Uvažena Skupštino, uvaženi predstavnici predlagača, ja ću se osvrnuti na sve zakone o potvrđivanju konvencija, protokola i sporazuma, onim redom kojim su izlistani u objedinjenoj raspravi.

    Krećem od Zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu. Konvencija je nastala 2003. godine, sumnje nema da se radi o korisnoj konvenciji za pre svega akademsku zajednicu, budući da u radu instituta učestvuju kolege sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za šumarstvo u Beogradu i Instituta za šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada.

    Ono što bih zamolila, dve kratke stvari u vezi sa ovom konvencijom predlagača, jeste možda kratko pojašnjenje o kontekstu kašnjenja, dakle, pošto je 13 godina prošlo od nastanka Konvencije do verifikacije ovog sporazuma. Druga stvar je činjenica da se kaže u obrazloženju zakona da nema finansijskih obaveza za državu, što je očigledno tačno, s tim što su instituti budžetski korisnici i univerzitet takođe. Sigurno neke članarine plaćaju. Koliko vidim, ne radi se o velikim sredstvima, možda nešto između 220 i 750 evra, s tim što ne bi bilo loše da se konstatuje u obrazloženju da bi potpuno moglo da se razume o kojoj vrsti finansijske obaveze se radi. Kratko pitanje još – da li će i ko pokrivati troškove, ako uopšte može da se predvidi učešće državnih predstavnika u radu te konvencije?

    Što se tiče drugog zakona, to je Zakon o potvrđivanju protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, Vlada ga je predložila 25. januara 2017. godine. Pretpostavljam, vi ste i rekli, da je do sada protokol potpisalo 65 zemalja, sada čitam podatke sa sajta Svetske zdravstvene organizacije, 26 je ratifikovalo, tako da je na mestu konstatacija da nam ne trebaju sredstva u budžetu za implementaciju ovog sporazuma. Koliko razumem, u 2017. godini je svega jedna zemlja ratifikovala do sada sporazum, ne znam da li ćemo im biti druga ili treća po redu, da li je još negde to u toku. Pitanje je – jel očekujete onda primenu u 2018. godini? Ne znamo. U redu, hvala.

    Zakon o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime. Dakle, ovde je jasno o čemu se radi, ovo je naša obaveza. Jednu stvar nisam razumela, moguće je da sam ja pogrešno razumela, da Srbija nema obavezu smanjenja emisije gasova, a zapravo, koliko sam ja razumela, nema onaj kvantifikovani deo, ne kaže se tačno koliko. Ono što me je zbunilo i molim vas za pojašnjenje jeste, sada ne znam da li je propust ili je neki konkretan razlog, zašto nije stavljen u diskusiju Pariska konvencija, odnosno taj sporazum, pošto je tema očigledno ta, naročito što je Srbija već ispunila neke obaveze, koliko vidim, prednjači u tome da dostavi ukupnu emisiju oko devet posto i prva je u regionu.

    Četvrti je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o učešću u Srednjoevropskom programu univerzitetske razmene „CEEPUS III“. Moram da kažem, budući da dolazim iz visokog obrazovanja, da je ovo odlična stvar. „CEEPUS III“ je inače program koji godinama implementiramo u Srbiji na obostrano zadovoljstvo i studenata i nastavnika, kako naše zemlje, tako i drugih zemalja. Zbunjuje jedna stvar, a to je da kasnimo sedam godina sa ratifikacijom sporazuma, iako se pozivamo na to da ga implementiramo po Bečkoj konvenciji. Onda je moje pitanje zapravo ministru, ne znam zašto kasnimo, pa ako nije problem da objasnite zašto kasnimo, bilo bi dobro. Takođe da napomenemo da će, pošto za ugovorne strane koje deponuju svoje instrumente odobrenja nakon stupanja na snagu sporazuma, a to je bilo tamo negde 2011. godine, praktično sporazum stupa na snagu prvog dana narednog meseca, u našem slučaju, dakle, još nije stupio na snagu. To je ono što je meni važno da istaknem, iako se implementira po Bečkoj konvenciji.

    Ono što je jako dobra vest, ako sam dobro razumela, a molim ministra da potvrdi ili porekne, jeste da se očekuje da će Srbija predsedavati zajedničkim odborom ministara u periodu od 2017. do 2019. godine, to je nekako provučeno kroz obrazloženje, pa ne bi bilo loše da to potvrdite ako je tako. U obrazloženju propisa se ne kaže ništa u vezi sa procenom finansijskih sredstava potrebnih za primenu u 2017. godini. Vidim iz ovoga što ste rekli da smo mi primili 149 stipendista, onih 149 mesečnih jedinica CEEPUS-a koji iznose nešto oko 18.000 za studente i 35.000 za nastavnike. Praktično bismo mogli da izvedemo onda i koliko je to ukupno finansijskih sredstava za Srbiju jer nisam našla u budžetu, moguće je da je moja greška.

    Peto, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoističnoj Evropi o sedištu Sekretarijata Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoističnoj Evropi.

    Ovaj sporazuma predviđa da Beograd bude novo sedište Sekretarijata. Ranije je bilo u Hrvatskoj, ako se ne varam, i onda je preneto na COP, na Centar za obrazovne politike, gde je i sada privremeno. Sporazum podrazumeva i neke obaveze Srbije, o kojima ste već govorili, a to je da obezbedi Sekretarijatu prostorije, da obezbedi komunikacione veze i logističku pomoć, i to bez nadoknade, kao i godišnji finansijski doprinos koji je za sada do 2013. godine bio 9.000 evra i jednokratno učešće u operativnim troškovima od 20.000 evra. Rekli ste da je to predviđeno u budžetu. U redu. Ostaje meni pitanje – šta će se desiti sa sredstvima koja su planirana i za 2016. godinu u iznosu od 3.567.000 dinara, pošto se kaže da nisu predviđena sredstva za 2017. godinu ovako eksplicitno?

    Još jedno pitanje. On stupa na snagu nakon što četiri države članice Inicijative ratifikuju međunarodni sporazum. Ne znam koliko ih je do sada ratifikovalo, pa ako možete da nam kažete. Kada se onda očekuje stupanje na snagu? Moram da izrazim žaljenje, ne znam kako je protekao konkurs, da li smo mi imali našeg kandidata na konkursu za izbor direktora Sekretarijata, pošto je on izabran u maju 2016. godine na konkursu raspisanom u novembru 2015. godine i to je, ako sam dobro razumela, koleginica iz Hrvatske koja je i započela ovo u Hrvatskoj. Ako možete da kažete – jesmo li imali kao zemlja svog kandidata za direktora i kako je tekao taj izborni konkurs?

    Šesto, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala. O ovome je već bilo diskusije na odboru i to smo usvojili. Dva pitanja imam, mada ste delimično odgovorili zašto se kasni sa ratifikacijom Sporazuma jer je on potpisan 2011. godine, a čujem da ga je 2015. onda Poljska tek ratifikovala, u redu. Pitanje je sledeće u vezi sa budžetom. Kaže se da su izdvojena sredstva u budžetu za 2016. godinu nešto preko 400.000 dinara i da nisu potrebna za 2017. godinu. Pretpostavljam da je sada došlo do promene situacije, pa možda ako možete neko pojašnjenje u vezi sa sredstvima planiranim za 2017. godinu.

    Konačno, ne znam kako teku pregovori sa tim državama. Dakle, ovde je nadležni organ samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok je komparativno u Sporazumu o saradnji sa Nemačkom i Ministarstvo zdravlja i Ministarstva finansija. Ako možete samo da kažete kratko, pošto su slični sporazumi i slična je tematika.

    Sedmo, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti. Imala sam neka pitanja u vezi sa prethodnom regulativom na koju se naslanja ovaj sporazum, međutim, čula sam od vas da se radi o potpuno novom sporazumu koji na nov način definiše odnos ove dve zemlje u pogledu suzbijanja krivičnih dela organizovanog i teškog kriminala. Ostaje isto pitanje za budžet kao i za prethodni sporazum. Radi se o 141.000 dinara planiranoj za 2016. godinu, da li će se i kako trošiti u 2017. godini.

    Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji nemam nikakav komentar, jasno je sve, i vrlo je dobro ovo obrazloženo.

    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, omladine i sporta, Vlada ga je podnela krajem januara 2017. godine. Posebno mi je drago zbog mojih kolega sa katedre za bohemistiku Filološkog fakulteta što će ovaj sporazum biti očigledno ratifikovan, jer podrazumeva razmenu lektora, nastavnika i stručnjaka za češki, odnosno srpski jezik i književnost.

    Imam nekoliko pitanja u vezi sa ovim sporazumom. On je potpisan 2009. godine od strane Srbije i Crne Gore i češka strana ga tada nije potpisala. Ne znam koje je obrazloženje dala, kaže se ovde da se radi o skoro identičnom sporazumu, ovaj citat čije se potvrđivanje predlaže, dakle, samo ako može pojašnjenje, zašto Češka strana tada ovo nije potpisala i u čemu je razlika između tadašnjeg sporazuma i sadašnjeg? Takođe, navodi se da u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu su planirana sredstva, zamolila bih ministra da samo kaže kolika su to sredstva ako može.

    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom, ovo je jedan od bolje obrazloženih Predloga zakona. Prenaglašen je bilateralni odnosi budući da podrazumeva plovidbu brodova sa zastavama drugih država, koje viju zastave drugih država, te je onda možda bilo dobro i naglasiti da se radi o regionalnoj saradnji.

    Pitanje u vezi sa finansijama predlagač navodi da se ovim sporazumom ne stvaraju finansijske obaveze. Ostaje meni otvoreno pitanje kako će se finansirati rad i putovanja desetočlane mešovite komisije? Dakle, u Sporazumu se spominje desetočlana mešovita komisija, gde je pet članova, članovi mađarske strane, pet članova članovi srpske strane, i predviđeno je da oni vrše nadzor nad sprovođenjem Sporazuma i da se redovno sastaju, zaboravila sam u kom ritmu, uglavnom neki trošak ovde svakako mora postojati i bilo bi dobro da se nađu obrazloženja ovog zakona. Potkrala se i neka slovna greška, ali to je sad manje bitno, obično ih ne vidim, pa, sad sam je videla, preskačem.

    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji je podnela Vlada 30. decembra 2016. godine. Danas nema predstavnika Vlade, navedeno je u onom dokumentu da će biti ministar Rasim LJajić. Ono što mi još nedostaje ovde je i tekst Sporazuma na engleskom jeziku, obično dođu sa tekstom na nekom stranom jeziku, ali u redu.

    Dakle, obrazloženje propisa ne sadrži dovoljno analizu sadašnjih stanja i problema koji namerava da reši, a po Poslovniku bi to moralo da bude tu. Naime, propis rešava problem, citiram – nepostojanje pravnog osnova i okvira u kome će se obezbediti citiram – dodatno privlačenje investitora. Dakle, odavde sledi da već postoji pravni osnov i okvir za inicijalno privlačenje investitora što bi onda bio Zakon o ulaganjima i to u obe zemlje. Dakle, nije rečeno koji osnov postoji za inicijalna ulaganja u državi Katar.

    Molim predlagača da pojasni ili neko od prisutnih predstavnika Vlade, koje je to sadašnje stanje? Dakle, koji pravni okvir obezbeđuje inicijalno privlačenje investitora u obe države? Zatim, u skladu sa Poslovnikom da li je razmatrana mogućnost da se problem dodatnog privlačenja investitora koji je ovde konstatovan reši izmenama postojećeg propisa i postojećih propisa koji se impliciraju ovim obrazloženjem. Ako jeste zašto je odbačen, ako nije zašto nije? Zbog čega se ne menjaju propisi da podstaknu sve privrednike i zaštite njihova ulaganja, dakle zašto samo određene? Fali to u ovom obrazloženju da bismo mogli da shvatimo celinu predloga. Kojim se tačno odredbama obezbeđuje dodatno privlačenje investitora kako u Srbiji tako i u Kataru, pošto se radi, kako je već neko primetio o uzajamnom podsticanju ulaganja. Šta motiviše ovu potrebu kako u Srbiji, tako i u državi Katar?

    Naime, molim predlagača da obrazloži i kontekst uzajamnog podsticanja ulaganja. Da li Srbija ulaže u državi Katar? Da li država Katar ulaže u Srbiji? Zašto se tretmanom najpovlašćenije nacije koji je ovde naglašen i drugim dodatnim odredbama privilegiju zapravo nedefinisani strani investitori. Pretpostavljam da je u obrazloženje moglo da uđe i eventualno naziv investitora čije se investicije očekuju i kako je neko rekao od predlagača, da postoji ogroman investicioni fond od 170 milijardi dolara.

    Dakle, zašto se tretmanom najpovlašćenije nacije i drugim dodatnim odredbama privileguju neimenovani, nedefinisani strani investitori iz države Katar, a ne neki drugi ili bilo koje druge države i zašto se njima daju, deluje isto, ali se zapravo radi o većim pogodnostima, nego domaćim privrednicima, jer imaju neke zaštitne odredbe. To nije objašnjeno i očekivala bih u skladu sa Poslovnikom pošto tamo piše šta sve mora da se obrazloži.

    Dakle, da li naši privrednici, teorijski imaju bolje pogodnosti za ulaganje u državi Katar nego u državi Srbiji? Da li ovo znači da ako domaći privredni subjekat koji nema ove odgovornosti u Srbiji, otvori firmu u Katru, investira u nju i onda ta firma reinvestira nazad u Srbiju, da time može da postigne ove pogodnosti, odnosno da tako zaštiti svoju investiciju. Da li je predlagač razmotrio i rizik da se ovim sporazumom stvori podloga da se ilegalno izvuče eventualni iz zemlje i vrati u zemlju kao zaštićena investicija.

    Konačno, na čiju inicijativu je u sporazumu uključena, razumem da se radi o opštoj odredbi, ali bi bilo dobro da znamo i naknade gubitka bez odlaganja koje investitor pretrpi, a koje su rezultat događaja ili okolnosti koji se nisu mogle predvideti i onda se nabraja rat, oružani sukob, vanredno stanje, pobuna, ustanak ili nemir. Razumem da dolazi iz obligacionog prava ali bih volela da znam na čiju inicijativu.

    Mi u ovom propisu izraz teritorija kao što je primetila koleginica Sanda, dakle, mi u ovom propisu izraz teritorija u slučaju Srbije nije definisan tako da obuhvata vazdušni prostor i unutrašnje vode. U članu 1. Propisa u kome se navode izrazi koji se definišu, odnosno pojašnjavaju, stav 6. ne sadrži izraz. Molim ako ovo neko može da objasni pošto deluje dosta komplikovano. Dakle, zašto se stav 6. uopšte našao, odnosno tačka 6) uopšte našla u članu 1. budući da kaže sledeće – svaka promena oblika u koja su sredstva uložena ili reinvestirana, neće uticati na njihov karakter kao ulaganja pod uslovom da takva promena nije u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma i zakonima strane ugovornica. On dolazi iz Zakona o ulaganjima gde se govori striktno o stranim ulaganjima i promeni pravnog oblika.

    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti, 30. decembra 2016. godine je to podnela Vlada. Dakle, u pitanju je sporazum koji formalno donosi dobre novine u oblasti socijalne sigurnosti građanima Srbije i Rumunije, uključuje penzije i invalidsko osiguranje, sabiranje perioda osiguranja navršenih u obe države radi ostvarenja prava na davanje i tako dalje. Obrazloženje sporazuma međutim nije dovoljno eksplicitno u pogledu problema koje propis treba da reši jer ne sadrži analizu sadašnjeg stanja i samo se posredno može zaključiti da je onaj postojeći propis iz 1976. godine u stvari pokrivao zdravstveno osiguranje i to hitne medicinske slučajeve. Bilo bi dobro da te stvari budu eksplicitnije u obrazloženjima.

    Zamolila bih predlagača da ovaj sporazum stavi u eventualno kontekst IPA dva intereg Rumunija – Srbija programa, budući da je jedan od programskih ciljeva socijalna sigurnost.

    Nije urađena finansijska procena sredstava potrebnih za sprovođenje propisa mada se kaže da će biti obezbeđeni iz budžeta u okviru limita koje odredi Ministarstvo finansija. Ne bi bilo loše da znamo o kolikim sredstvima se radi. I ako nije moguće proceniti, zašto nije moguće proceniti.

    Takođe, molim predlagača da naglasi postoji li, ja sad opet postavljam a nisam sigurna da je tako, pošto predlagači imaju obavezu naglašavanja da li postoji obaveza usaglašavanja sa evropskom regulativom. Deluje da je ovo proces usaglašavanja sa EU 883/04 gde postoji ona obaveza usaglašavanja u oblasti socijalne sigurnosti. Sporazum je potpisan u oktobru 2016. godine, vi ste najavili da će biti novih sporazuma slične prirode sa drugim državama. Znam da je nakon potpisivanja ovog sporazuma predsednik Vlade bio poseti Rumuniji, da su tamo potpisani još nekakvi dodatni sporazumi i jedan protokol koji ima direktne veze i sa protokolima kojima se ovde bavimo a tiče se saradnje na granici, onih patrola, kao što je sa Bugarsko. Da li možda znate da li se očekuje potpisivanje tog sporazuma i njegova eventualna verifikacija. I u ovom sporazuma je pod tačkom 11. uočljiva ta nesrazmerna definicija, pretpostavljam da svako da svoju definiciju teritorije, ali je nesrazmerna definicija teritorije u ovom sporazumu sa državom Katar, pošto se i ovde pominju vazdušni prostori, vodni putevi, a kod nas ne.

    To je to što se tiče samih sporazuma.

    Još samo jedna primedba u vezi sa time da je možda trebalo uključiti i neke druge sporazume koji su se već nalazili u proceduri, poput Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza, koji sam već spomenula i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju regionalne kancelarije za saradnju mladih, jer je predata 30. novembra isto kada i CEEPUS III. Najlepše hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Ministar da odgovori.
    Ministar Nedimović ima reč. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Nedimović

    Zahvaljujem.
    Izvinjavam se svim poslanicima što ću iskoristiti ovo vreme da govorim i o nekim stvarima koje su iznete pre jedno sat vremena pre ovih diskusija koje se nisu odnosile na predloge zakona, ali nemojte se ljutiti što ću kroz ovu raspravu koja je, kroz diskusiju sa vama, što ću na neke stvari se osvrnuti koje su malopre rečene.
    Prva stvar, što se tiče potvrđivanja Konvencije o Evropskom šumarskom institutu, neće biti obaveza iz budžeta ni od strane instituta. Iz sopstvenih sredstava oni će to finansirati, nema dodatnih finansijskih troškova za eventulane naše učesnike, zato što budžet Evropskog šumarskog instituta isključivo se finansira od članarina pridruženih članova i od donacija. Nema troškova koji mogu nastati sa druge strane.
    Zašto je sad tek, pitanje, to mogu da pitam i ja vas. Mogu samo da izrazim zahvalnost mojoj koleginici koja je bila ministarka pre mene, što je ponovo pokrenula tu temu zajedno sa direktorom Evropskog šumarskog instituta i sa direktorom Uprave za šumu. To je bilo 2015 godine. Zašto neko tu temu nije obrađivao? Valjda mu šume nisu bile važne. To je moj jedini odgovor i to je strašno, ali je to istinito.
    Na nama je da ovo usvojimo i da preuzmemo sva savremena rešenja u upravljanju šumama koja postoje danas u svetu, koja su moderna, da probamo da prenesemo, implementiramo kod nas.
    Što se tiče ovog drugog, Doha amandmana i uopšte priče oko Kjoto protokola, Parisku konvenciju je Vlada Srbije usvojila 1. decembra. Uputili smo je prema Skupštini. Ja se nadam samo da je zbog hronologije, jer prvo je vremenski Doha amandmani. Ideja je, verovatno, bila da se to na sledećoj sednici usvoji, tako da, mi smo svoju političku volju ka usvajanju toga jasno izrazili, iz jednog prostog razloga želimo da budemo sa svim savremenim zemljama sveta koje se bore za zdraviju životnu sredinu.
    Ono što ne mogu da razumem, ne iz vašeg izlaganja, nego iz izlaganja jednog prethodnog ovlašćenog predlagača jeste priča o zanemarivanju životne sredine i o nekom negativnom kontekstu govorenja o Kjoto protokolu. Ja se izvinjavam, ali ja se gospodine Boško obraćam vama, iz jednog prostog razloga zato što smatram da je životna sredina stvar koja je univerzalna vrednost, univerzalno pravo, iz jednog prostog razloga zato što ako je demokratsko pravo svih da govore o svemu, demokratsko pravo je isto tako da predlozi ovih zakona, da većina ih predloži. Isto tako, oni se nalaze danas na dnevnom redu. Ne možete vi nama odmah da spočitavate da mi ne vodimo računa o drugim stvarima. I ovo su važne stvari.
    Životna sredina je jako važna stvar. Možda ona nije toliko bila u opticaju u prvom planu, ali je jako važna i mi želimo da je nametnemo kao važnu temu. S druge strane, bilo je pitanje koje je vezano oko kvantifikovanja naših obaveza po Doha amandmanima. Mi radimo na smanjenju emisije štetnih gasova, kroz sektor infrastrukture, kroz sektor energetike, ali nemamo kvantifikovanu obavezu kao 35 najrazvijenijih zemalja koje imaju obavezu da u određenom procentu to reše.
    Mislim da jako važno kroz ove sporazume, koje ceo svet priznaje, možda neki misle da to nije bitna tema, da pokušamo da izrazimo svoju spremnost da idemo u korak sa savremenim svetom u pogledu očuvanja životne sredine.
    Naše obaveze će biti kvantifikovane nakon 2020. godine i prihvatanjem Pariske konvencije. To je ono što je dobro. Ali, mi to radimo i ovog trenutka. Dobili smo pravo po ovim Doha amandmanima da to nemamo obavezu 2013. do 2020. godine.
    Još jedna stvar je iznesena pre jedno sat vremena. Pazite, Kjoto protokol je prestao da važi još 2013. godine. Tako da, apsolutno su netačne stvari koje su iznete da se sad neke stvari tiču Kjoto protokola. On je prestao da važi 2013. godine. Sada važe Doha amandmani na Kjoto protokol.
    Ovde je priča o pravno uređenom sistemu zaštite životne sredine od emisije štetnih gasova. Mislim da su ove stvari jako važne i za građane Srbije, jer ako pogledate listu prioriteta o kojima građani žele da razgovaraju, za šta se zalažu, životna sredina je jako visoko. Mi se sad trudimo da i u ovoj i narednoj godini i kroz proces pridruživanja EU, da što pre otvorimo ovo poglavlje, kako bi nam bili na raspolaganju što više sredstava za finansiranje ovih naših potreba u oblasti životne sredine.
    Još jednu stvar da kažem zašto su važni ovi Doha amandmani. Mi sa ovim imamo pravo da apliciramo kod Zelenog klimatskog fonda. Imamo pravo kod drugih bilateralnih sporazuma, odnosno izvora finansiranja koji postoje da apliciramo. Mislim da je to samo korisno i ne vidimo ništa problematično u toj stvari.