Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/175-18

1. dan rada

17.07.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 20:30

  • POSLANIČKA PITANJA

  • Pritisci na KTV televiziju, usklaženost pregovora u Briselu sa stavovima ruske Dume, posebna sednica o Kosovu i Metohiji
  • Mišljenje i buduće aktivnosti Vlade u vezi sa podatkom da je 50% mladih depresivno i anksiozno, izveštaj o sprovoženju strategije za mlade, pristupačnost visokoškolskih ustanova studentima sa invaliditetom, toaleti u zdravstvenim ustanovama
  • Dodela sredstava preko konkursa produkciji G.F.C. doo i pored lažnih referenci, plaćenje penala za nerealizaciju prejekata za koje su odobreni krediti
  • O ćemu se tačno priča u Briselu i šta je dosad dogovoreno, očekuje li se potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma do kraja 2018. godine, sednica o Kosovu i Metohiji
  • Da li je Dušan Bajatović dovoljno štedeo da nadoknadi štetu "makar za jednu firmu koju je upropastio"
  • Dodela priznanja za učenike koji osvajaju medalje na takmičenjima, izrada zakona o Matematičkoj gimnaziji
  • Zašto Tužilaštvo nije pozvalo Vojislava Koštunicu da da izjavu u vezi sa JSO, zašto Vojislav Šešelj nije odgovoarao za najavljivanje ubistva Zorana Đinđića, zašto Tomislav Nikolić nikad nije pozvan da da izjavu zbog izjave da je "i Tito pred smrt imao pro
  • Primena blažeg zakona za učinjeno krivično delo
  • Faza u kojoj se nalazi priprema izmena i dopuna Zakona o sudijama
  • Dragan Đilas i Telekom, slučaj Saše Jankovića i afera "Pištolj", nereagovanje Tužilaštva zbog izjava Vuka Jeremića o KiM
  • Dokument o priznanju nezavisnosti Kosova, da li je Aleksandar Vučić 2014. prihvatio da će potpisati pravni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom, da li se produženje roka za studiranje odnosi i za prvu generaciju studenata koji su upisali po Bolonji
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 102 narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 137 narodnih poslanika.
    Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
    Reč ima Đorđe Vukadinović.

    Đorđe Vukadinović

    Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
    Zahvaljujem.

    Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva kulture i informisanja i tiče se navoda koje je vlasnica i urednik KTV televizije iz Zrenjanina, nedavno javno obelodanila pritiske na sebe, svoju porodicu, svoju televiziju. S obzirom na činjenicu da je reč o jednoj malog broja TV stanica u Srbiji koje, ja bih rekao objektivno ili koliko toliko objektivno, trude se da daju šansu i vlasti i opoziciji da iznese svoje stavove.

    Daleko od toga da je reč o nekoj opozicionoj televiziji, naprotiv, ali mnogi od nas i vas sa jedne i druge strane smo gostovali u tim emisijama i znamo da su one relativno izbalansirane i objektivne.

    Gospođa Radić, vlasnika i urednica te televizije iz Zrenjanina je rekla da se na nju vrši pritisak od strane gradske vlasti da proda svoju televiziju, odnosno da je taj pritisak stigao od strane, mada ne lično, ali indirektno od strane gospodina Gašića, visokog funkcionera vladajuće stranke i trenutno šefa BIA. To je loše. U svakom slučaju zavređuje, treba da bude ispitano i očekujem od ministarstva da mi odgovori, odnosno da samo istraži činjenice u vezi sa tim slučajem.

    Ovo je, rekao bih, indikativno i uvod u drugo i glavno moje pitanje, a s obzirom na činjenicu da je medijska scena, medijski prostor u Srbiji toliko zatvoren da svi, koliko god da pamtimo i stariji i mlađi od onog jednopartijskog, jednoumnog vremena, preko 90-tih do 2000. godina, uz sve zamerke koje smo imali, s razlogom mogli imati na medijske slobode u tim režimima, nikada stanje nije bilo gore u medijima.

    Dakle, svega nekoliko, na prste jedne ruke možete da prebrojite stanice i to lokalne stanice koje uopšte daju prostora opoziciji. Zašto je to tako? To je sada posebna tema, ali mislim da je jedan od razloga, jedan od važnijih razloga tog medijskog zatvaranja u Srbiji upravo to da se ne saznale neke činjenice koje su, kao što rekoh, u vezi sa mojim narednim pitanjem.

    Naime, praktično javnost u Srbiji ne zna ili je na kašičicu obaveštena o tome da stav, odnosno kakav je stav Ruske Federacije i visokih zvaničnika Ruske Dume po pitanju pregovora i ovog potencijalnog potpisivanja, naravno, sveobuhvatnog sporazuma sa Kosovom, odnosno sa Prištinom.

    U više navrata, diskretno, diplomatski obazrivo, ali ipak dovoljno jasno visoki predstavnici, kao što rekoh, Ruske Dume i ruske vladajuće stranke su poslali poruku da stav Moskve prkosi, za razliku od onoga što se obično široko publikuje, vrlo čvrst i principijelan po pitanju KiM i da Rusija tu ne odustaje od svojih principijelnih pozicija, a to je da baza razgovora i eventualnih dogovora može biti samo Rezolucija 1244, a nikakvi sveobuhvatni sporazumi i nikakve korekcije granica i slično ne dolaze u obzir barem kada je reč o Ruskoj Federaciji, da je to njihov principijelni stav.

    Oni su taj svoj stav ponovili u razgovoru sa delegacijom Otadžbine, sa predstavnicima Srba sa KiM i nekih drugih organizacija, gde su jasno ponovili i naglasili podršku i privrženost Srbiji, ali i privrženost Rezoluciji 1244 i poštovanju međunarodnog prava.

    Ta informacija i takva informacija i zato moje pitanje ide na adresu Ministarstva spornih poslova i generalnog sekretara, odnosno generalnog sekretarijata predsednika Republike, da li su obavešteni, da li su upoznati sa tim stavom, da li su upoznati sa tim stavom Ruske Federacije, odnosno Ruske Dume i da li je politika koju vode i pregovori u koje ulaze i koje vode u Briselu sa predstavnicima Prištine usklađena sa time?

    Mi smo imali priliku da se upoznamo, odnosno da čujemo šta su crvene linije Prištine pred ovu novu rundu pregovora. Vrlo jasno su to rekli njihovi predstavnici Tači, Haradinaj i ostali. Mi ne znamo šta su crvene linije naše vlasti, pa evo upravo bi mogla ova poruka koja je poslata u razgovoru sa predstavnicima Otadžbine od strane ruskih zvaničnika, mogla da bude primer, ilustracija i baza tih crvenih linija, kažem, koje mi ne znamo da li postoje, a plašim se da ih i nema.

    Konačno, moje treće pitanje na adresu predsednika, odnosno rukovodstva Skupštine – kada će biti zakazana posebna sednica na temu Kosova i Metohije? Mislim da je apsolutno krajnje vreme i apsolutno nema nikakvog opravdanja što takvog razgovora ovde u Skupštini nema. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik LJupka Mihajlovska.

    Ljupka Mihajlovska

    Poslanička grupa Slobodni poslanici
    Hvala.

    Prvo pitanje upućujem ministru sporta i omladine, ministru prosvete i ministru zdravlja, kao i celoj Vladi Republike Srbije – da li vas zabrinjava poražavajući i katastrofalan podatak koji smo juče imali prilike da čujemo u medijima, a to je da oko 50% mladih ljudi u Srbiji je depresivno i anksiozno? Ne znam kako je metodološki rađeno ovo istraživanje, ali verujem da nema mnogo grešaka i da su čak možda podaci i gori, te u tom smislu možda postoji neka greška.

    Da li smatrate da je ovo crveni alarm i šta ćemo uraditi po tom pitanju? Šta mi nudimo danas mladim generacijama, osim jeftinih droga na ulici i raznih rijaliti programa, nasilja i promovisanja patriotizma u vidu mržnje prema drugim narodima? Imate li rešenje za ovaj problem i da li možemo da dobijemo izveštaj o sprovođenju strategije za mlade, posebno u domenu zdravlja i bezbednosti mladih?

    Pitanje za ministra prosvete Mladena Šarčevića – može li se od Nacionalnog akreditacionog tela, i zašto ne, očekivati da u standarde za akreditaciju uvrsti i deo koji se odnosi na pristupačnost visokoškolskih ustanova, kako arhitektonsku, tako i informaciono-komunikacionu za studente sa invaliditetom? Verovatno ste u Izveštaju institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti videli da je to jedna od preporuka u pogledu dostupnosti visokog obrazovanja studentima sa različitim vrstama invaliditeta, ali i Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom.

    Negde 2015. godine u jednom projektu već je napravljen nacrt predloga izmena tih standarda za akreditaciju, međutim, oni naravno nikada nisu usvojeni. Pretpostavljam da ima velikih otpora u određenom monopolističkom ponašanju određenih visokoškolskih ustanova, ali vi, ministre, verovatno znate da afirmativne mere koje se donose za upis studenata sa invaliditetom nisu dovoljne da se ovi studenti na adekvatan način uključe u visoko obrazovanje. Za mnoge studente sa kvalitetom veći problem od toga kako će spremiti i da li će položiti ispit predstavlja kako će se kretati po visokoškolskoj ustanovi i kako će naći materijale u pristupačnim formatima.

    Pitanje za ministarku Zoranu Mihajlović – da li postoji komisija u okviru vašeg ministarstva koja prati primenu Pravilnika o tehničkim standardima planiranja, pa sad da ne čitam ceo Pravilnik, ali koji se odnosi na pristupačnost objekata koja je namenjena osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama?

    U Zakonu o planiranju i izgradnji član 206. kaže da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka koji se odnosi na nepoštovanje ovih standarda prilikom izgradnje i adaptacije objekata podnosi nadležni urbanistički inspektor. Da li je ikada pokrenut ijedan prekršajni postupak i kako to izgleda u praksi? Evo, ja predlažem da krenete od vašeg resora i da nam kažete šta je urađeno u pogledu pristupačnosti glavne autobuske i železničke stanice u Beogradu i da li se prema planu rekonstrukcije železničke stanice „Prokop“ planira da ova stanica bude pristupačna i osobama sa invaliditetom, jer decu će neko nekako i uneti, ali za starije osobe i za osobe sa invaliditetom to je praktično nemoguće i nije u skladu sa poštovanjem njihovog ličnog integriteta.

    Pitanje za ministra Zlatibora Lončara – zbog čega u Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama ne postoje odredbe koje se odnose na pristupačnost zdravstvenih ustanova? Ne znam da li znate, ali gotovo da ne postoji klinika u okviru Kliničkog centra Srbije koja ima pristupačan toalet za osobe koje se kreću uz pomoć kolica. Pretpostavljam da se negde tradicionalno medicinskim pristupom posmatranju osoba sa invaliditetom smatra da one ne ustaju iz kreveta i da te radnje verovatno obavljaju u sobi ili u krevetu, ali zaista je sramno da, primera radi, Klinika za infektivne i tropske bolesti nema toalet u koji može ući osoba koja koristi kolica.

    Naravno, jedno možda vama ne tako važno pitanje, ali ja volim da se bavim ovozemaljskim temama, zbog čega su toaleti u zdravstvenim ustanovama u katastrofalnom stanju i liče na toalete na železničkoj i autobuskoj stanici, kada znamo da je u tržnim centrima higijena u toaletima besprekorna, a dnevno tamo prođe i nekoliko hiljada ljudi? Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima Sonja Pavlović.

    Sonja Pavlović

    Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
    Hvala.

    Pitanje postavljam za ministra kulture i informisanja gospodina Vukosavljevića. Upravo aktuelni rezultati konkursa za budžetska sredstva opredeljena za proizvodnju TV medijskog sadržaja u 2018. godini, kao i informacije u javnosti vezane za taj konkurs dovode u pitanje valjanost i regularnost utroška budžetskih sredstava u oblasti kulture i informisanja. Na konkursu je produkciji G.F.C. doo iz Beograda opredeljeno 3,7 miliona dinara, što je među najvišim pojedinačnim iznosima, a da je pritom kao svoju referencu u zvaničnoj prijavi u rubrici iskustva podnosioca u sličnim projektima navela kinematografsko ostvarenje autora Boška Savkovića, te time zloupotrebila tuđe autorstvo.

    Prema dokumentaciji dobijenoj na uvid, nedvosmisleno se može videti da je privredno društvo G.F.C. doo iz Beograda navelo da je učestvovalo u proizvodnji filma „U ime života 1999“, da je za isti film dobitnik nagrade „Zlatni medved“ u Berlinu 2017. godine, kao i da je dobitnik nagrade „Srebrni delfin“ u Kanu. Možda bi ovako data referenca bila komična u nekom filmu, ali zapravo je zabrinjavajuća u realnom životu. Naime, neistina je da je pomenuti film dobio nagradu „Zlatni medved“ u Berlinu 2017. godine, te zabrinjava činjenica da nadležni u Ministarstvu kulture i informisanja nisu sa tim upoznati. Istina je da je film „U ime života 1999“ nagrađen Nagradom za izuzetnost na festivalu Zlatna vrata Berlina 2017. godine. Isti film je tokom 2017. godine dobio još devet međunarodnih nagrada, između ostalog i „Srebrnog viteza“ u Moskvi. Takođe zabrinjava činjenica da resorno ministarstvo sa tim nije upoznato.

    Na konferenciji za medije upriličenoj zbog predmetnog konkursa, državni sekretar Aleksandar Gajović, između ostalog, izjavio je da reference nisu deo konkursne dokumentacije, kao i da su učesnici potpisali dokument kojim pod moralnom i krivičnom odgovornošću tvrde da je sva dokumentacija koju su dostavili tačna i ispravna, te celu problematiku prebacuju na privatni spor između Boška Savkovića i produkcije G.F.C. i time zatvorio temu konkursa za medijske sadržaje. Ovim tema, naravno, ne može biti zatvorena, već otvara niz pitanja koja ja upućujem ministru Vukosavljeviću.

    Zašto zakonodavac, Ministarstvo kulture i informisanja u ovom slučaju, ne poštuje odredbe zakona koji je doneo, Zakona o autorskim i srodnim pravima? Zašto u Ministarstvu nije izvršena provera podataka konkursnih dokumentacija? Kako je moguće da sporna referenca bude navedena u zvaničnoj prijavi Ministarstva informisanja i kulture u rubrici iskustva podnosioca u sličnim projektima, a da to ne bude provereno i da pritom državni sekretar izjavi da reference nisu deo konkursne dokumentacije? Kako je moguće da sredstva budu opredeljena nekom ko je potpisao dokument kojim pod moralnom i pod krivičnom odgovornošću tvrdi da je sva dokumentacija koju su dostavili tačna i ispravna, a da pritom prisvoji tuđe autorstvo? Profesionalnim udruženjima NUNS i UNS ostavljam na savesti da li će povodom ovog konkursa iskoristiti sva regularna sredstva u zaštiti svoje profesije.

    Pitanje za premijerku Anu Brnabić. Prema zvanično dostupnim podacima Uprave za javni dug, Srbija je u 2017. i 2018. godini na ime penala platila za nepovučena sredstva za odobrene kredite kod međunarodnih zajmodavaca oko 4,4 miliona evra. Nažalost, iz tih podataka nije jasno koliko smo za svaki pojedinačni zajam platili penala zbog kašnjenja. Ono što se, međutim, može videti iz dostupnih podataka je da su kašnjenja prošle godine i početkom ove, između ostalih, postojala u povlačenju sredstava za projekte Koridor 10, Železnice Srbije, Putevi Srbije, a na tom spisku su i Javno preduzeće Srbijagas i Elektroprivreda Srbije. Neki od ovih kredita odobravani su godinama unazad, ali se projekti dugo nisu pomerali za mrtve tačke. Naknade kreditorima iz budžeta plaćaju ne samo za pozajmice koje su uzete za velike infrastrukturne projekte, poput putnih koridora, već i po osnovu garancija koje su date za kredite javnih i državnih preduzeća.

    Sve u svemu, krajnji skor je da su građani Srbije, osim kreditima, opterećeni i penalima zbog nepovlačenja sredstava iz kredita, a da se pritom projekti ne završavaju. Stoga pitam premijerku Brnabić - ko je odgovoran za plaćanje penala, kao i za nerealizaciju projekata za koje su odobreni krediti?

    Pitanje za ministra zaštite životne sredine, gospodina Trivana, svedoci smo …
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala. Prošlo vam je vreme.
    Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
    ...
    Narodna stranka

    Miroslav Aleksić

    Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
    Zahvaljujem predsednice.

    Postavljam pitanje predsednici parlamenta - Kada će biti zakazana posebna sednica na kojoj bi se raspravljalo o Kosovu, o dijalogu sa Prištinom i na kojoj biste poslanike, kao predstavnike naroda i sve građane Srbije upoznali sa onim što se razgovara u Briselu, sa platformom ili planovima predsednika Republike? Ovo pitanje vam postavljam naročito što ste vi prisutni u sali, jer do sada nismo dobili nikakav odgovor na zvanične inicijative i zahteve određenih poslaničkih grupa da se jedna ovakva sednica organizuje.

    To šta se dešava i na koji način se vode pregovori najbolje govori činjenica da iz dana u dan slušamo kontradiktorne izjave, počev od predsednika Republike preko svih predstavnika vlasti, a znamo samo šta je ono što se dogodilo u proteklom periodu, od potpisivanja Briselskog sporazuma, pa nadalje, dogodilo se to da je Kosovu dat telefonski pozivni broj, da su ustanovljene institucije, data kompletna sudska izvršna i zakonodavna vlast, da ste ustanovili granične prelaze, da ste napravili vlast sa Ramušom Haradinajem, s kojim vladate danas na Kosovu. Da, je u međuvremenu ubijen Oliver Ivanović i da iz dana u dan, slušamo različite izjave koje teško da se mogu dovesti u vezu jedna sa drugom.

    Naime, predsednik Aleksandar Vučić, ali i drugi predstavnici Republike su rekli da se razgovori u Briselu neće nastaviti sve dotle dok se ne otkriju nalogodavci i počinioci ubistva Olivera Ivanovića. Ne znam šta se dogodilo u međuvremenu ali briselski pregovoru su nastavljeni, sa druge strane ne zna se ko je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića niti ko je to uradio.

    Takođe, videli smo vest da je pre neki dan, održan sastanak predstavnika Srpske liste, a čiju delegaciju je predvodio Milan Radojičić, za koga je takođe predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao da nije u dobrim odnosima sa Oliverom Ivanovićem, da su imali sastanak sa Ramušem Haradinajem, i da su se vratili u parlament. Dakle, nastavljaju da obavljaju svoju dužnost u kosovskom parlamentu, kao i ministri u kosovskoj vladi. Vučić je izjavio da je nastavak razgovora sa kosovskim Albancima moguć samo ukoliko nema napada na Srbe, pokušaja zauzimanja teritorija, hapšenja kako kome padne na pamet. Sve se to dešava, a pregovori se i dalje nastavljaju.

    Građani Srbije se suočavaju sa tajnim pregovorima o svojim nacionalnim interesima, o svojoj imovini, i dužni ste po Ustavu i zakonu da informišete građane šta radite na očuvanju nacionalnih interesa Srbije, i to morate da kažete jasno i glasno. Položili su ovde, u ovoj sali zakletvu i predsednik Republike i premijer i svi ministri da ćete se boriti za očuvanje Kosova u okviru Republike Srbije, i vi ovde morate da podnesete račun šta radite po tom pitanju.

    Ono što su građani mogli čuti u prethodnim danima, a to je da predsednik Republike Aleksandar Vučić, čita dnevno između 500 i 600 strana dokumenata o Kosovu, ali i pored toga, nema trenutno nikakav predlog za rešavanje kosovskog problema. Obećao je da ćemo u martu, odnosno aprilu, kao građani Republike Srbije i poslanici dobiti platformu za pregovore i predlog za rešavanje problema. Nismo dobili taj odgovor. Čuli smo da neće ništa potpisivati. Čuli smo sada da moramo ići i na referendum, da građani preuzmu odgovornost, umesto njega, da se sakrije iza te veleizdaje, iza građana zbog svoje veleizdaje. Više puta je ponovio da je nemoguće da Srbija da sve, a da ne dobije ništa. Takođe, da bi za Srbiju bio dobitak ijedan metar na Kosovu, a danas nemamo ništa. Da je odbio nekakav američki paket, da se priča o razgraničenju itd, itd. Paralelno sa njim, premijerka kaže da su vrlo transparentni pregovori.

    Postavljam pitanje, od premijerke Republike Srbije takođe i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - O čemu se tačno priča o u Briselu? Šta je do sada dogovoreno? Šta se nudi Srbiji? Šta je za Srbiju neprihvatljivo rešenje za Kosovo i da li je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma očekuje do kraja ove godine? I, kada ćete vi zakazati sednicu o kojoj će se raspravljati u ovom domu, u ovoj najvažnijoj političkoj temi u ovom trenutku, a tiče se očuvanja srpskih nacionalnih interesa? Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Molim poslaničku grupu Dosta je bilo, da mi kaže ko će postavljati pitanje Ana Stevanović ili Branislav Mihajlović?
    Reč ima Branislav Mihajlović. Hvala vam.

    Branislav Mihajlović

    Poslanička grupa Dosta je bilo
    Zahvaljujem.

    Moje pitanje za direktora „Srbijagasa“, Dušana Bajatovića i ministra privrede, Gorana Kneževića. Radnici pančevačke Azotare štrajkuju u krugu fabrike. Jedna od najvećih fabrika azotnih đubriva i azotnih jedinjenja u regionu, pančevačka Azotara odlazi u stečaj. To je tokom prošle nedelje javnosti saopštio resorni ministar Aleksandar Antić zbog, kako je naveo, prezaduženosti fabrike. On je najavio da će po završetku stečajnog postupka fabrika biti ponuđena na prodaju. Kome i kako, to ne znamo.

    Dugovi HIP Azotare su se iz godine u godinu samo gomilali. Oni u ovom trenutku iznose oko 200 miliona evra, što je duplo više od vrednosti celokupne imovine koja je procenjena na oko sto miliona evra, a 90% dugovanja fabrike prema javnom preduzeću „Srbijagas“ čiji je direktor Dušan Bajatović. Azotara zapošljava oko hiljadu radnika koji se oštro protive stečaju. Oni od juče od sedam sati štrajkuju u krugu fabrike i kažu da ih je vest o stečaju posebno iznenadila jer je Azotara poslovala dobro od početka godine i smatraju da je stečaj u ovoj situaciji iznuđeno rešenje.

    Svima je jasno, naš većinski vlasnik je „Srbijagas“ u udelu od 85 do 90%, a naše najveća dugovanja su za prirodni gas koji dobijamo upravo od „Srbijagasa“ i malo je neobično da vlasnik sam tera svoju firmu u stečaj i tu smatramo da reaguje Vlada. Kaže radnik Azotare, Lazar Bogosavljev. Kaže takođe da Vlada može da ulaže sredstva i da otpiše deo tih dugovanja. Radnici za stanje okrivljuju isključivo rukovodstvo i menadžment. Navodi da traže svu dokumentaciju od menadžmenta i sastanka sa direktorom. Kaže, da se radnici neće tako lako odreći svojih radnih mesta. Sramota je da se ovakva firma zaustavi. Mi smo poljoprivredna zemlja i ova fabrika je jedini proizvođač amonijaka na Balkanu i čak je od vojnoj značaja, jer može i neke vrste eksploziva da pravi i sramota je da se ona zatvori, kaže Bogosavljev.

    Predstavnici sindikata Azotare su prethodnih dana poslali otvoreno pismo predsednici Vlade, Ani Brnabić i predsedniku države, Aleksandru Vučiću. Učestvovali su i na jednoj radnoj grupi sa predstavnicima Vlade, izneli svoje zahteve i od vlasti očekuju odgovore.

    Zbog svega napred navedenog pitanje za generalnog direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića, „Srbijagas“ kao većinski akcionar, to jeste, generalni direktor Dušan Bajatović kao odgovorno lice ima posebne odgovornosti zbog stanja u Azotari Pančevo za koju se najavljuje stečaj, a čiji radnici štrajkuju. Ima odgovornost i prema svim ostalim firmama koje je upropastio svojom nestručnošću na primer kompanije za preradu živinskog mesa „Agroživ“ Žitišje i MSK Kikinda. Kao generalni direktor „Srbijagasa“ Bajatović prima mesečno 165.000 dinara, od 2008. godine. Kao član Nadzornog odbora „Jugorosgas“ od 2009. godine prima 1.644.471 dinar. Kao član Nadzornog odbora podzemnog skladišta gasa Banatski dvor, prihoduje od 2015. godine 593.000 dinara mesečno.

    Pitanje za Dušana Bajatovića - pošto mesečno primate dva i po miliona dinara ili preko 20.000 evra, da li ste štedeli dovoljno da nadoknadite štetu makar za jednu firmu koju ste upropastili, pošto ćete, kada se promeni vlast, svakako položiti račune građanima Srbije za ova nedela? Hvala.