Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/217-18

6. dan rada

10.10.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:30

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Kolega Vujadinoviću, u najvećem delu vašeg izlaganja kroz koje ste ukazali na povredu člana 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ja se u potpunosti slažem, u smislu da Srbija danas jeste uređena pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema i da vas zamolim da onaj deo, na to ste i vi ukazali, koji se tiče sudskih procesa ostavimo nadležnim organima, nadležnim institucijama da dobiju svoje epilog. Prosto, svako u Srbiji, treba da radi svoj posao, pa tako i mi da nastavimo da radimo posao za koji smo preuzeli odgovornost, a to je da nastavimo raspravu po amandmanima.
Samo moram da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Studenka Kovačević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Studenka Kovačević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Studenka Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, znam i ja ponešto o toj akciji – očistimo Srbiju, kada su u svakoj beogradskoj opštini sadili po nekoliko tuja, ali su zaboravili da ih zalivaju tako da su tuje uvenule.

Kao što sam istakla u načelnoj raspravi, a i mnoge moje kolege su konstatovale da i posle silnih apela da ne uništavamo okolinu, mi svoje loše navike, nažalost, nismo promenili i dalje nemilosrdno zagađujemo i reke i šume i jezera.

U pravu su kolege kada kažu da je rešavanje problema ovakvog tipa vrlo skupo, posebno ako se uzrok problema ne zaustavi. Već kontinuirano imamo troškove i za zvane nemarom ljudskog faktora. Svi smo svesni da moramo zaštiti prirodna dobra i jasno nam je da time štitimo budućnost generacija koje dolaze.

Međutim, očigledno je da nam to nije dovoljna motivacija, da bude preciznija, jednom delu građana to nije dovoljna motivacija, što nas dovodi do zaključka da se i u našoj zemlji te stvari moraju rešavati jedino strogom merom kažnjavanja. Sve razvijene zemlje imaju ovakvu praksu, nemar i lenjost strogo kažnjavaju i na taj način obezbeđuju čistu sredinu i za sadašnje i za buduće generacije.

Ispostavlja se da iako nam deca imaju visoku svest o zaštiti životne sredine i čuvanju prirode, jer ih tome učimo u školi, kako rastu nemaju uvek dobar primer pred sobom. Mi im moramo davati taj primer, a ako nas na to ne može obavezati moral, onda više novčana kazna svakako može. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Kovačević.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Žarko Bogatinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas je zadovoljstvo učestvovati u raspravi u pojedinostima na Zakon o zaštiti životne sredine, obzirom da je grad Leskovac odakle dolazim, ima tri važna ekološka resursa na koje smo ponosni. To su Centralno postrojenje za pročišćavanje otpadnih voda, to je akumulacija Barje i vodosistem Barje sa fabrikom vode u Gorini, i naravno, regionalna sanitarna deponija Željkovac, na koju pored grada Leskovca i šest okolnih opština dovoze i odlažu čvrst komunalni otpad.

Predloženim izmenama i dopunama zakona, u članu 1. i 2. predlaže se izuzetak od obaveze sprovođenja javnog konkursa za sredstva Zelenog fonda Republike Srbije, za pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU. Šta to znači? U praksi je ogledni primer, problem sa kojim se grad Leskovac susreo pri realizaciji projekta izgradnja postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda, koje je finansirano od strane IPA fonda EU u vrednosti od 10,4 miliona evra.

Kao što vam je dobro poznato, grad Leskovac je uspešno završio prvu fazu projekta, ali da je pri nastanku druge faze koja je odvojeni deo projekta imao problema upravo zbog sprovođenja javnog konkursa i zahteva EU, da se projekti iz IPA fondova sprovode prema utvrđenoj metodologiji za takvu vrstu projekta koju naše zakonodavstvo ne prepoznaje.

Morali smo da odaberemo ponuđače, otkažemo angažman, jer nije bilo mogućnosti da pripremi tendersku dokumentaciju na odgovarajući način, što je dovelo do odstupanja termina plana za realizaciju samog projekta. Uloženim zajedničkim naporima, Ministarstvo poljoprivrede i zaštitu životne sredine Vlade Republike Srbije i grada Leskovca, kao partneri na projektu sa svojim angažovanjem završili su tendersku dokumentaciju i odabrali izvođača radova, sa kojim je aprila 2017. godine, potpisan ugovor o projektovanju i izgradnju druge faze postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu u vrednosti od 3 miliona evra.

Grad Leskovac je na vreme uočio potrebe svojih sugrađana, imao viziju da realizacijom brojnih projekata doprinese zaštiti životne sredine, održivom razvoju grada i doprinese stvaranju konkurentne privredne klime i da bude primer dobre prakse drugim jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji. Naime, grad Leskovac je kao malo koja lokalna samouprava može pohvaliti da ima visok stepen izgrađene komunalne infrastrukture, oblasti vodosnabdevanja, kanalisanja, prečišćavanja otpadnih voda i upravljanju otpadom.

Kao što je poznato, Srbija u ovom trenutku prečišćava tek oko 8% komunalnih otpadnih voda, a do 2041. godine plan je da se u potpunosti saglasimo sa evropskim standardima za ovu oblast, što znači da u narednih 23 godine je potrebno izgraditi 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda ukupne vrednosti oko pet milijardi eura.

Marta 2016. godine na ušću Veternice Južne Morave u selu Bogojevce, na površini od preko 6 hektara završeni su svi radovi na savremeno opremljenom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda što predstavalja prvu fazu projekta, linije voda sa delimičnim tretmanom mulja. Druga faza, kompletiranje linije mulja obuhvata digestiju mulja i proizvodnju biogasa u toku realizacije. Lokalna samouprava je obezbedila komunalne uslove uz sve ovo finansijski sa aspekta obezbeđenja sredstava za uslove, saglasnost i dozvola i kompletnom administracijom.

Treća faza projekta predstavlja proširenje kanalizacione mreže u okviru projekta ORIO, Holandske Vlade u iznosu od osma miliona evra, a projekta obuhvata izgradnju 90 kilometara kanalizacione mreže, 16 prigradskih naselja, čime će se steći uslovi da oko 20.000 stanovnika bude priključeno na ovu mrežu.

Mogu sada sa ponosom da kažem da u je u ponedeljak 8. oktobra 2018. godine, zvanično potpisan Sporazum o dodeli besplatnih sredstava za fazu implementacije projekta ORIO, izgradnju kanalizacione mreže, treća komponenta projekta upravljanja otpadnim vodama grada Leskovca, na kome ste i vi ministre prisustvovali pored holandskog ambasadora i naravno, gradonačelnika grada Leskovca, dr Gorana Cvetanovića. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Krlić, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Mirko Krlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o zaštiti životne sredine ili izmene i dopune tog zakona po nekoj logici treba da bude najmanje sporan politički bar sporan zakon. Ovaj amandman ima samo nameru da tu činjenicu pojača i istakne ekosistem i razvoj ekosistema koji treba da unapredi sve životne uslove ili još bolje reći uslove života u našoj zemlji.

Koliko je razvoj ekosistema bitan i važan sve više shvataju svi naši građani i rasprava i u načelu i mojih kolega kroz amandmane je mnogo o tome reklo, ali mene upravo tu čudi činjenica da se baš ovde nalazi prostor za sejanje dezinformacija, sejanje panike i zabrinutosti kod jednog dela građana. Amandmane koje ću u daljoj raspravi braniti imaću upravo tu primenu, da razobliče loše informacije.

Poslednji primer zloupotrebe informacija jeste stanje u mom gradu Zrenjaninu gde stiže najveća do sada investicija od milijardu dolara od strane kineskog partnera, velikog proizvođača guma. Umesto da podelimo radost zbog novih 1.500 radnih mesta, zbog uspeha zajedničkog, zbog pokretanja građevinske operative, zbog punjenja budžeta kako države tako i grada i činjenice da će Zrenjanin za dve godine biti verovatno prvi gradu u Srbiji koji neće imati nezaposlenih ljudi. Seje se strah od tzv. prljave tehnologije, od ekološke bombe koju će ovakva fabrika doneti. Pitamo se naravno, kakav je cilj i kakva je namera.

Zaboravljamo da u centru grada godinama, decenijama je radila fabrika „Tegum“, gumarska industrija ima tradiciju u Zrenjaninu, i nikada nije zabeleženo ni jedno zagađenje. Ta fabrika je funkcionisala sa tehnologijom daleko ispod savremene tehnologije koju će imati ova nova fabrika. Naravno „Tegum“ je nestao i ako je bila vrlo uspešna firma u vreme poznate pljačkaške privatizacije posle 2000. godine.

Kada direktno pitate one koji seju paniku i strah među građane odakle im podaci da se ovde radi o ekološkoj bombi, obično dobijete jednu istu tvrdnju, da je nus produkt gumarske industrije čađ, a čađ uništava ekosistem. Jedino što je tačno u svemu ovome, da čađ ima veze sa gumarskom industrijom, ali se pre svega čađ koristi kao sirovina i ne treba biti ni tehnolog ni inženjer da bi ste to saznali. Koristi se zbog boje i zbog tvrdoće ili mekoće same gume, a čađ se proizvodi u fabrici čađi i koliko se ja sećam postojala je samo jedna u velikoj SFRJ i to u okolini Zagreba i ne znam da li još uvek funkcioniše.

Onda se pitamo, gde su granice ljudske zlobe i zavisti? Zar je sejanje panike i potreba da se podignu građani kako bi se možda oterao ovaj veliki investitor, da li je to cena za političku, materijalnu i ekonomsku štetu, koja želi da se nanese iz onih mozgova bez znanja, stručnosti i bilo kakve odgovornosti? Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Slaviša Bulatović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Slaviša Bulatović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine podnosim amandman na član 1. u smislu da se doda novi stav 2. koji glasi – ovim Zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj ekološkog obrazovanja.

Ekološko obrazovanje, naime, predstavlja sticanje znanja, veština, navika i stavova o ekološkim osobenostima i zakonima o životnoj sredini, između ostalog sastavni deo obrazovno-vaspitnog procesa.

Razvijanje ekološke sveti, kulture i mišljenja, kroz ekološko obrazovanje stanovništva je veoma važno, što se pokazalo i u praksi. Naime, Vranje ima svoju deponiju „Meteris“ i to je prva sanitarna deponija u Republici Srbiji, izgrađena još 2002. godine, po evropskim standardima, od sredstva prikupljenih samodoprinosima.

Grad Vranje se ranijih godina suočavao sa problemom divljih smetlišta. Prilikom izrade katastra divljih smetlišta 2011. godine, mapirano je preko 185 lokacija na teritoriji samog grada.

U međuvremenu, radilo se na saniranju smetlišta paralelno sa edukacijom stanovništva u oblasti ekologije i danas možemo da se pohvalimo da imamo zanemarljiv broj divljih smetlišta u gradu i to uglavnom u udaljenim i nepristupačnim i ruralnim područjima.

Edukacija stanovništva u oblasti zaštite životne sredine, u Vranju, najbolje se možda ogleda u tome što je javno preduzeće „Komrad“ uspelo da smanji količinu deponovanog otpada koji može da se reciklira i na taj način produži sam radni vek deponije „Meteris“, koja je inače trebala da bude zatvorena 2017. godine, ali je njen radni vek produžen za još pet godina. Takođe, i finansijski efekat od prodaje recikabilnih sirovina nije zanemarljiv.

Glavni cilj ekološkog obrazovanja je da se stvori svest kod ljudi da je potrebno angažovano se uključiti u očuvanju i zaštiti životne sredine. Potrebno je naučiti ljude da se korektno odnose prema životnoj sredini, a ne samo da prirodu koriste, kao resurs. Neophodno je stvoriti nove modele održivog razvoja i naučiti svakog pojedinca, da i male akcije imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podne narodni poslanik Zoran Bojanić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Bojanić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Iole ozbiljno društvo, kada razmišlja o svom sveukupnom razvoju, polaže velike nade i u ekološki održivi razvoj. U tom slučaju, naša država je na pravom putu, odnosno predsednik, pre svega vodi takvu politiku još kao premijer, a i postojeća Vlada.

Znači, na prvom mestu je ekološki održivi razvoj i uopšte održivi razvoj. Kada to govorim i kada na to mislim tvrdim da radimo i stvaramo u sadašnjosti, a mislimo o budućnosti. Mislimo na neke generacije koje će doći iza nas.

Pošto ja volim da zborim o održivom razvoju, a prvi stub održivog razvoja jeste ekološki razvoj, ekologija, neću danas govoriti ni o opušcima na našim ulicama, ni o plastičnoj ambalaži, ni o onim divljim deponijama, jer za divno čudo, posle godinu dana provedenih u Italiji, kada sam se vratio u Srbiju, uhvatio sam sebe da idem ulicom i skupljam opuške, skupljam plastične flaše i stavljam ih u kantu za smeće. Supruga me je pogledala i kaže – šta je bilo sa mnom? Tamo bi bilo nenormalno da nešto nađete tako na ulici.

Neću govoriti o tome. Neću govoriti ni o tome koliko razmišljamo mi kao država i mi kao deo vlasti, mi poslanici ovde SNS, da grad Kraljevo rešava preko pristupnih bespovratnih fondova jedan veliki problem, prečistač čija je vrednost do 21,5 miliona dinara. Upravo se radi taj projekat. Nećemo rešiti samo problem prečišćavanja otpadnih voda grada Kraljeva, mi rešavamo problem svih onih gradova i opština koji su ispod nas u slivu Zapadne Morave. To je pre svega Vrnjačka Banja, Trstenik, Kruševac, sve tamo do Stalaća. Znači, rešili smo jedan veliki deo Srbije.

Govoriću o nečemu i navešću par primera šta nam treba biti nauk za budućnost. Govoriću malo o polju ekološkog obrazovanja i edukacije. Tu ću pomenuti, pre svega, da su pametni ljudi davno još razmišljali, još 1809. godine Žan Batist Lamark je rekao da čovek zbog predmeta koji zadovoljavaju njegovu trenutnu lakomost uništava sve oko sebe i čini da je predodređen da pošto zemljinu kuglu učini nenastanjivom, sam sebe iskoreni.

Da li je savremeni čovek u stanju da preuzme odgovornost za planetu i da preduzme sve što može za spas i naše vrste i ostalih vrsta i jedinog doma koji svi imamo – Zemlje? Videćemo. U sledećem amandmanu nastaviću. Hvala.