PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.04.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

18.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:00

  • TAGOVI

  • Peta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o republičkim administrativnim taksama (zajedno u načelu sa 4_ 5. i 6. tačkom) (2003)
  • Predlog zakona o republičkim administrativnim taksama (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dobit preduzeća (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na finansijske transakcije (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, nekako mi ovaj član 29. ne sluti na dobro. Ne volim kada piše da postoji mogućnost da se opet uvede vanredno stanje, bilo kojim povodom, ne daj bože neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja.
    Uvek postoji mogućnost da se to reguliše naredbom u takvim okolnostima, tako da smo tražili brisanje ovog člana, a pogotovo što se država i u ratnom stanju još uvek finansira iz realnih izvora, sve dok se ne proglasi opšta mobilizacija, dok ne dođe do ukidanja monete, dok se ne pređe na manufakturnu proizvodnju, pa nema potrebe da ovaj član uopšte stoji u zakonu.
    Pokušala sam u prelaznim odredbama da pronađem da se to nešto ne odnosi retroaktivno na ovaj perod koji je iza nas, s obzirom da nema retroaktivnosti, da očekujemo da se ovih dana vanredno stanje ukine, jer su već, koliko možemo preko sredstava informisanja od predstavnika Vlade i političara vladajuće većine da čujemo, pohvatani svi koji treba da budu pohvatani, a hvala bogu vanredno stanje za kriminalce trebalo bi da traje uvek.
    Ne vidimo razloga da ova taksa uvećana za 100% u ovim okolnostima bude uopšte predmet ovog zakona, a pitamo se i na šta bi se te pare zaista trošile. Uvek u budžetu postoji deo sredstava za posebne namene, pa ukoliko su povećani troškovi u vreme vanrednog stanja, a svedoci smo da je došlo do povećanja troškova zbog angažovanja MUP-a, zbog angažovanja dodatnog obezbeđenje, pratnje, u dva - tri džipa vojske, policije, u pratnji visokih državnih funkcionera.
    To sigurno košta, svi ti džipići i tenkići koštaju, to narod mora da plati, ali 100% povećanje takse u takvim prilikama mislim da u narednih nekoliko dana, dok se to vanredno stanje ne ukine, neće moći da se nadoknadi iz ovih izvora, pa je bolje da je to ostalo da Vlada svojom odlukom preraspodeli iz sredstava za posebne namene i tako zatvori tu finansijsku konstrukciju, odnosno tu finansijsku dubiozu, u koju smo upali uvođenjem vanrednog stanja.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.
    ...

    Jovan Todorović

    Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, iskreno se nadam da će ovaj amandman biti prihvaćen, ne samo zato što se čitava opozicija u ovoj skupštini sa tim slaže, nego zato što mislim da postoji  mnogo argumenata i realnih razloga da se prihvati amandman u kome se taksa ne može uvećavati za 100% u vreme ratnog stanja, u vreme neposredne ratne opasnosti ili u vreme vanrednog stanja.
    Iskreno se nadam da će ovaj zakon o taksama stupiti na snagu nakon vanrednog stanja, te da ga nećemo morati primenjivati za tih nekoliko dana, u ovoj 2003. godini. Ali molim vas, ima li nešto gore što jednu državu i jedan narod, ili građane jedne države, može da zadesi od ratnog stanja?
    Mogu da razumem motivaciju predlagača da povećanjem taksi za 100% na neki način odvrati ljude od nekih pravnih radnji, začkoljica, sporova itd. u vreme ratnog stanja, te da se time poveća efikasnost rada državnih organa. Ali ako već imamo muku koja se zove ratno stanje, ima li smisla povećavati tu muku dodatno finansijski onim ljudima koji i u ratnom stanju u pravnoj državi, koja i u tom momentu funkcioniše onoliko koliko je to moguće, žele da ostvare neka od svojih prava?
    Mislim da se tu predlagač nalazi u dosta delikatnoj situaciji. S jedne strane, valja destimulisati nekakve procese pred državnim organima, ali s druge strane, iz te činjenice se čini nepravda jednom velikom broju ljudi koji i u takvim, i u ratnim uslovima, moraju ponešto od svojih prava da ostvaruju. Ovo naročito ako je reč o neposrednoj ratnoj opasnosti; može trajati mesecima, pa čak i godinama.
    Ili, ako bi sada hteli da budemo maliciozni pa da kažemo - pa i ovo vanredno stanje može trajati ne znam koliko produženo, ne sme državi biti cilj da samo ubere prihode. Konačno, i sami iznosi taksi koji su ovde predloženi, bez bilo kakvog povećanja, jesu izuzetno veliki, drastični, bar u odnosu na ono što smo imali do sada. Ono do sada je bilo previše nisko, ali ovo je previsoko.
    Ako sve to još udvostručimo, onda smo pokazali drugo lice države, koje nije dobro, koje samo brine o interesima državne kase, a da pri tom zanemaruje realne okolnosti u kojima se oni koji te takse treba da plaćaju nalaze, u vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja.
    Otuda mi se čini da su se stekli svi uslovi (žao mi je što nema gospodina Đelića da već danas taj amandman prihvati), ali vas kao poslaničku većinu molim da, kad o tome budemo glasali, zapamtite da postoji član 29. u Zakonu o republičkim administrativnim taksama, u kome je predviđeno rešenje koje SPS predlaže da se briše.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč o ovom amandmanu?
    Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Član 34. samo sledi naš stav koji je izražen u članu 28. i koji je gospođa Vjerica Radeta obrazlagala. Dakle, dinarski iznosi taksi iz Tarife, za koje se ovde predviđa da će se za 2004. godinu tek uskladiti onako kako to zakon u 28. članu predviđa, sa stopom rasta troškova života, smatramo da kao član treba brisati, jer je neprihvatljivo da se na bilo koji drugi način, sem zakonom, menja visina iznosa taksene tarife.
    Ne može niko parlamentu i nama, narodnim poslanicima, da oduzme to pravo ovakvom jednom odredbom, jer visina takse, a taksa je jedan od značajnih izvora prihoda države, mora da zavisi od naše volje, odnosno procene parlamenta da u određenom ekonomskom trenutku treba te takse povećati ili eventualno smanjiti.
    Šta ako parlament proceni i ako su prilike u društvu takve da iznose taksenih tarifa treba eventualno smanjiti? Možemo da dođemo i u tu situaciju. Znate kakva je sposobnost građana, sve je moguće, mi ne očekujemo boljitak, očekujemo da bude još gore. Prema tome, ako ostane ova odredba, ne znam kako će se uopšte naplaćivati taksa i kako će se određivati iznos takse, jer ovde ne kaže - zavisi od rasta, nego kaže - usklađivaće se sa rastom troškova života.
    Znači, tu se potencira rast troškova života. Po našem mišljenju, kada država treba da uzme nešto, onda se ona uvek veže za troškove života, jer se troškovi života uvećavaju. Sada će se naročito uvećavati, posle ovog zakona, odnosno paketa zakona koji smo danas imali na dnevnom redu.
    Znamo, kada se akcize povećaju, koliko to utiče na porast cena svih životnih namirnica i koliko to onda sve utiče na troškove života, a kada smo određivali visinu penzija, onda smo rekli - one će se usklađivati na osnovu zbira jedne polovine količnika rasta troškova života i jedne polovine rasta zarada, računajući na to da zarade slabije rastu od troškova života, jer oni mnogo brže rastu, da će onda i penzije slabije da rastu.
    Prema tome, princip države ne može da bude da štiti samo interes svog budžeta, nego mora da štiti i interes svih građana, dakle i onda kada država daje, a država daje samo ono što je prethodno uzela. Tu mora da nađe neku ravnotežu. Zbog toga smo tražili brisanje ovog člana i mislim da zaista ima puno smisla, ali nema predstavnika Vlade da nam kaže šta o tome misli, a Bojan Pajtić bi možda i rekao, ali nije ovlašćen.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Tarifa republičkih administrativnih taksi.
    Na tarifu administrativnih taksi, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Golub Rajić, Hranislav Perić, Nebojša Jović i Ljubomir Mucić.
    Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Ljubomir Mucić.
    ...

    Ljubomir Mucić

    Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na tarifni sistem i tarife koje su u sklopu zakona o administrativnim taksama. U ime poslaničke grupe SPS pet poslanika je podnelo ovaj amandman i meni je pripala dužnost da ga obrazložim.
    Lično imam jedno pitanje - kolike će takse naši građani plaćati 30. aprila ako ostane vanredno stanje? Da li po ovom tarifnom sistemu ili će se primenjivati ovaj sporni prethodni član, koji smo ovde obrazlagali, znači, u periodu ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, ove takse uvećati za 100%?
    Drugo, mislim da je zaista u tarifnom sistemu na 44 strane sa 150 tarifnih brojeva nemoguće uraditi amandman da bude prihvatljiv.
    Svako ima svoje mišljenje. Ukoliko ima prihvatljivih predloga u ovom trenutku, pri ovakvom načinu predlaganja jednog amandmana na ceo tarifni sistem, mislim da je neomoguće uskladiti da budu prihvaćeni od strane narodnih poslanika i od strane Vlade. U nekom tarifnom sistemu čak ima i po 20 cifara, što je takođe vrlo teško uskladiti.
    Što se tiče ovog tarifnog sistema i tarifa, naš cilj je bio da smanjenjem iznosa taksi omogućimo da naši građani mnogo lakše i jeftinije ostvare svoja prava, a u prethodnim izmenama zakona smo im mnogo uveli, a takođe i da omogućimo, pre svega našim građanima koji pokušavaju da se bave samostalnom privrednom delatnošću putem otvranja malih i srednjih preduzeća, da lakše dođu do početnog kapitala i da na taj način, kroz smanjenje administrativnih taksi, imaju brži i laški početak.
    Mislim da u ovom tarifnom sistemu treba uskladiti i iznose ovih taksi sa iznosom taksi koje su usklađene i koje smo doneli prošle godine, a to su sudske takse. Takse po ovom zakonu i Zakonu o sudskim taksama mnogo se razlikuju u pojedinim iznosima i visinama i ne treba državne organe mi da pretvaramo u konkurentske organe, pre svega kod ostvarivanja nekih prava: overa, rukopisa, potpisa itd.
    Isto tako, mislim da iznosi nekih taksi, gde građani ostvaruju svoja prava, pre svega izvod iz matične knjige rođenih, trebalo je da budu nešto manji u odnosu na ovo. Mi smo predložili da to bude 50 dinara, a u predlogu Vlade je 100 dinara. Praksa je da krajem školske godine svi svršeni učenici osnovnih i srednjih škola pokušavaju da kroz vađenje diploma, odnosno svedočanstava, na neki način ostvare svoja prava upisom u dve srednje škole. Ako imamo negde preko 90.000 svršenih učenika, puta 500 dinara, koliko je ovde predviđeno, to je 45 miliona opterećenja naših građana u jednom mesecu.
    Isto tako, mislim da je vrlo bitan i tarifni sistem 148 koji štiti prava ponuđača. Mislim da su, što se tiče ponuda velike i male vrednosti, izuzetno visoki iznosi.
    Pošto sam čuo za ovu novost da preko pet minuta slede opomene i kazne, mislim da će to naš ovlašćeni predlagač lakše i brže objasniti.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...

    Jovan Todorović

    Nastaviću tamo gde je kolega Mucić stao i mi socijalisti ćemo biti disciplinovani, nećemo prekoračivati vreme. Mi smo u ovom amandmanu odabrali 17 ili 18 tarifnih brojeva za koje smatramo da je predviđena izuzetno visoka republička taksa. Za neke tarifne brojeve bi možda i mogli da nađemo neko razumevanje, ali za većinu, iskreno rečeno, teško se može naći opravdanje, a da jeste objektivno ili realno zasnovano na nekim činjenicama.
    Recimo, tarifni broj 1. tačka 2), mi smo predložili da se iznos od 2.000 dinara zameni iznosom od 500 dinara. To je slučaj kad tražite mišljenje o primeni republičkih propisa. Do sada je to bilo 15 dinara. Slažem se da je to izuzetno nizak iznos, ali 2.000 dinara je ipak značajan iznos za bilo kog građanina u ovoj zemlji. Mi predlažemo da to bude 500 dinara i mislimo da je to OK.
    Ovih dana smo razgovarali o Zakonu o informisanju i vi tu imate taksu za upis sredstva javnog informisanja u registar. U tarifnom broju 33. tačka 1) podtačka (1) predviđeno je 35.000 za takvu radnju. Dakle, samo da biste upisali u registar sredstava javnog informisanja: televiziju, radio ili novine. Mi mislimo da je to preveliki iznos i da treba umesto 35.000 dinara da stoji 15.000, što bi bilo primereno nekoj ekonomskoj snazi u sadašnjem trenutku i da ne obrazlažem sad koliko razloga za to ima.
    Predložili smo da se u podtački (2) umesto iznosa 14.000 nalazi iznos od 9.000. Dakle, nismo hteli da idemo sad na neka drastična, da kažem figurativna smanjenja i da od toga pravimo neku karikaturu, nego da taj iznos od 14.000 dovedemo do nečega što mi mislimo da jeste realno, odnosno do 9.000.
    Recimo, čemu služi obaveza iz tarifnog broja 46. da se za dozvolu za izvoz plati 10.000 dinara. Zašto to ne bi bilo 5.000? Danas sam govorio o tome da je jako važna oblast protivpožarne zaštite. Tarifni broj 6. tačka 1) predviđa da se za obavljanje te delatnosti u startu već mora platiti taksa od 42.000 dinara. Mi kažemo da je mnogo 42.000. Dajte da kažemo 12.000 dinara.
    Na primer, u tački 3) imamo 105.000 obavezu iz sfere protivpožarne zaštite. Pitamo se zašto to ne bi bilo 15.000, kad je do sada bilo simbolično, jer nismo povećavali od 1998. pa naovamo.
    Govorio sam danas i o tome kako ćemo sad primenjivati zakon o izgradnji i planiranju. Pogledajte tarifni broj 136. Mi predlažemo da se 0,1% zameni procentom od 0,05%; odnosi se na dokument koji se zove odobrenje za izgradnju objekta, a na vrednost objekta se primenjuje procenat od 0,1%. Samo mala računica - objekat koji košta 50.000 evra, recimo, jedan stan ili jedna kuća, kad se primeni 0,1% na 50.000 evra, onda je to 500 evra. Zar to nije mnogo? Mi predlažemo da se to smanji.
    Kad je reč o tarifnom broju koji reguliše pitanje odobrenja za upotrebu objekta, tu je predviđeno 0,2%. Mi kažemo da je realno 0,05%. Kad je u pitanju zaštita ponuđača, mi sve više imamo prigovora onih koji učestvuju na konkursima za javne nabavke, a koje se tiču javnih preduzeća i državnih organa.
    Vi ovom tarifom onoga ko se žali na neko uskraćeno pravo u tom postupku dodatno opterećujete za velike nabavke 40.000, a za male nabavke 20.000 dinara. Mi mislimo da to treba primeriti realnoj snazi, odnosno uslovima i reći - ono što je 40.000 dinara, da bude 4.000. Dakle, žalim se i plaćam 4.000 na veliku nabavku ili 2.000 na malu nabavku.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od učesnika želi reč? (Ne.)
    Na tarifu republičkih administrativnih taksi amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana želi reč.
    Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.