Ovim bismo završili prepodnevno zasedanje. Nastavak sednice je u 15,00 časova, prvi prijavljeni Marko Ćulibrk. Hvala.

(Posle pauze.)

 

Poštovane dame i gospodo, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.

Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk, a zatim narodni poslanik Petar Cvetković.

Poštovani narodni poslanici, ova četiri zakona iz tzv. seta poreskih zakona odražavaju stanje poreske reforme i stanje u ekonomskim reformama; ili, bolje rečeno,  odsustvo neke ekonomske politike koju pokušava da sprovodi Vlada.
Porezi su sve veći, nezaposlenost raste, industrijska proizvodnja pada, a budžet se sve sporije puni. Zbog toga Vlada pokušava da povećanjem akciza, porezom na finansijske transakcije, uvođenjem novih i većih taksi i oštrijim uslovima za banke napuni budžet. Takođe, u ovom setu poreskih zakona treba dodati u toku prošle nedelje donetu odluku na Upravnom odboru penzionog Fonda - povećanje doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje za 1%, što će se takođe odraziti negativno na našu privredu.
Kada se radi o Zakonu o akcizama, do pre par meseci smanjenje akciza na ulje, šećer i ostale životne namirnice, takođe smanjenje akciza na mazut i gas propagirano je od strane Vlade kao jedan reformski događaj i eksploatisano je kao rasterećenje privrede i stanovništva, kao pomoć i dalje rasterećenje i smanjenje poreza. Međutim, sada vidimo da se budžet puni ponovo sa akcizama na motorni benzin i na dizel gorivo.
Objašnjenje je dosta nejasno. Rečeno je da je budžet uskrađen sa smanjenjem akciza za 5,4 milijarde, a prosta računica govori da će po osnovu uvođenja ovih akciza sigurno budžet biti napunjen sa preko 10 milijardi dinara, što takođe govori da je budžet u veoma teškom stanju.
Obrazloženje da će povećanje akciza doprineti nivelisanju cena sa okolnim zemljama možemo da smatramo i kao preporuku iz inostranstva; međutim, treba imati i ostale preporuke, pre svega Evropske komisije, koja je u prošlogodišnjem izveštaju rekla da stanje nezaposlenosti u Srbiji iznosi između 40 i 50% procenata od radno sposobnog stanovništva i da naša Vlada taj problem skoro da nije dotakla.
Što se tiče Zakona o finansijskim transakcijama, smatramo da je i po dogovoru sa ministrom finansija porez na transakcije trebalo da bude ukinut. Možda se treba podsetiti na genezu nastanka ovog poreza, nastao je kao taksa na SDK, bio je 0,15% i to možemo da smatramo opravdanim kada je u toj službi bilo oko 14.000 zaposlenih. Međutim, sada kada je platni promet prešao u poslovne banke ne možemo da odobrimo postojanje ovog poreza i smatramo da bi bilo celishodno da se ukine, a da njegovo svođenje na proporcionalan odnos od 0,22% neće doprineti rasterećenju privrede, niti smanjenju cena.
Kada se radi o Zakonu o taksama, smatramo da navođenje procenata povećanja troškova života u zadnjih četiri - pet godina od šest puta ne opravdava povećanje cena određenih taksi čak 100 - 200 puta. Međutim, pošto su o tome govorile moje kolege ne bih sada o tome.
Šta je uzrok ove situacije i kako može da se ispravi? Pre svega, planiranje budžeta u startu sa deficitom. Tri godine uzastopno smo dokazivali i pokušavali da dokažemo da nije dobro da se budžet planira sa deficitom i da će se vrlo teško napuniti. Međutim, Vlada ima svoje razloge i to se pokazuje kao veoma loše.
Zatim, danas su mnogi govorili o stanju u privredi. Privreda je u teškoj situaciji i smatramo da ovi krediti, koji se dobijaju za punjenje budžeta, kao ovaj od pre neki dana od 137 miliona dolara, bilo bi mnogo bolje da se upotrebe za poboljšanje situacije u privredi, da se kao u okolnim zemljama u tranziciji, a pre svega u Sloveniji, svim preduzećima sa šansom da prežive pomogne.
U Sloveniji nisu dozvolili da propadne ni jedno preduzeće. Dobijalo je kredite od poslovnih banaka ili čak direktno od Vlade, tako da su uspeli da zadrže uposlenost svojih kapaciteta i da postignu konkurentnost. To kako se radi kod nas, da se preduzeća koja imaju šansu namerno guraju u stečaj, neće dobro doneti ni našoj državi, a ni ovoj vladi.
Druga stvar se tiče smanjenja birokratskog aparata. Jedan od načina je da se smanji administracija. Ne samo da nije došlo do smanjenja administrativnog aparata od 2000. godine, nego je on čak doživeo procvat. Da li neko danas od nas poslanika zna koliko uopšte naša Vlada ima zamenika predsednika, koliko imamo ministara, koliko agencija, koliko na republičkom nivou, a koliko na nekim regionalnim nivoima.
Došlo je do procvata administracije na svim nivoima i do povećanja zaposlenih van privrede. To su neke stvari kojima bi Vlada mogla da se pozabavi, da uravnoteži budžet i odnos privrede i vanprivrede.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić. To je poslednji prijavljeni poslanik za reč o ovoj tački dnevnog reda.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, na početku da vam se zahvalim na dobrodošlici po drugi put poslanika Mucića u poslaničke klupe.
Ali, ne mogu da oprostim gospodinu ministru što i danas ne prisustvuje ovoj sednici, a drugi razlog što ne mogu da mu oprostim jeste što me je dočekao sa bankrotom republičkog budžeta, pa i žiro računa Skupštine. Neke stvari koje smo nagoveštavali u decembru mesecu, u ovom trenutku su se pokazale kao tačne i istinite.
Česte izmene poreskih zakona i odluka, pre svega u oblasti poreskih zahvatanja kroz stope, stvaraju utisak da u ovom trenutku ad hok rešenja iz ovih zakona dovode da nema jedinstvene i stabilne poreske politike.
U svakom trenuktu, bez obzira što ima zakonske mehanizme, kroz te zakone Vlada pribegava korekcijama stopa poreskih zahvatanja, a takođe i osnovica za uplatu, odnosno obračun poreza.
Naš narod je rekao "čuvaj pare za crne dane". U ovom trenutku se dešava ono što smo nagoveštavali prilikom donošenja odluke o budžetu decembra meseca; predviđali smo da će krajem maja budžet imati određenih teškoća u pogledu likvidnosti i izvršavanja svojih obaveza, imajući u vidu da se prelazak platnog prometa na poslovne banke direktno odrazio na prihod budžeta, a pre svega od poreza na finansijske transakcije, imajući u vidu da naplata ovog poreza preko banaka i finansijskih organizacija u prethodna tri i po meseca nije na adekvatan način bila rešena.
Kroz izmene ovog zakona u ovom trenutku Vlada pokušava da izjednači porez na finansijske transakcije, odnosno njegovu naplatu, kao i ostale poreze po Zakonu o poreskoj administraciji. Takođe, sve mi ovo liči na "presipanje iz šupljeg u prazno".
Iz kog razloga - prvo, kad god nestane para u državnoj kasi, u budžetu, uvek se ide i glavni udar je na vozače, zatim pušače i na kraju na bekrije, konzumente alkohola. Mislim da u ovom trenutku niko još nije javno dao odgovor da li će zbog povećanja akciza na naftu i na benzin doći do korekcije maloprodajne cene benzina i nafte u prometu?
Drugo pitanje je - da li će na taj način biti oštećena Naftna industrija Srbije, ili je u prethodnom periodu, zbog različitih cena nafte na svetskom tržištu, NIS ostvarivala određeni ekstraprofit zbog razlike u ceni nafte na domaćem i stranom tržištu?
Sledeće, mislim da je kroz ove zakone rečeno da će po osnovu uvođenja proporcionalne stope na finansijske transakcije u visini od 0,22% biti smanjen budžetski prihod za negde oko 2,8 miliona dinara. Podsećam da smo samo pre petnaestak dana budžetski prihod po osnovu poreza na finansijske transakcije povećali sa 3,5 na 3,8 milijardi dinara, zbog čega je u ovom trenutku pribegnuto ovakvoj korekciji, imajući u vidu da onoga trenutka kad je uvedena diferencirana stopa nismo imali nikakve podatke kakav će biti efekat te diferencirane stope poreza na finansijske transakcije u tom trenutku.
Mislim da je ova stopa, uvedena za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu od 0,15% i 0,15% za otklanjanje posledica od bombardovanja, u ovom trenutku izgubila onaj početni smisao zbog kog je bila i uvedena.
Moram da kažem da su zaista ova sredstva mogla da posluže i kao inicijalni multiplikator daljeg i većeg priliva sredstava u budžet, isplatom obaveza koje su stvorene prema dobavljačima i izvođačima radova. Gospodin Todorović (drug Joca) je objasnio kako je to uticalo kod poreza na dobit korporacija. Isto to bi se rešilo i kroz ovaj zakon.
Sledeće što bih želeo da kažem to je da je ovaj prihod najveći donator republičkog budžeta i mislim da bi bilo bolje u ovom trenutku razmišljati da se možda kroz porez ili kroz ovaj iznos sredstava od poreza na finansijske transakcije omogući dodatni izvor sredstava za isplatu obaveza po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja. A ne povećavati stope doprinosa, imajući u vidu da smo ih ocenili prilikom donošenja zakona kao izuzetno visoke; sem toga, dok ne dođe do privrednog rasta i povećanja proizvodnje, u ovom trenutku povećanje stopa za doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje neće imati nikakvog efekta.
Po osnovu akciza se očekuje da će biti ubrano negde oko 3,5 milijarde dinara i mislim da nije tačno da će to ići na teret NIS-a, a građani će kroz trenutnu cenu benzina i nafte platiti ovo opterećenje, bez obzira da li će ono biti izdvojeno za NIS ili će biti uplaćeno u republički budžet.
Takođe, postoji još jedno vrlo bitno pitanje - pošto smo već jutros videli da je evro 65 zarez nešto dinara, znači, već neki psihološki efekat može da postigne, da li će i ovaj porast uticati na maloprodajnu cenu nafte.
Slažemo se da treba razmotriti Zakon o administrativnim taksama, ali zaista ne mogu da se složim da Odbor za finansije, koji je matični odbor, nije zakazao razmatranje ovog pitanja. Mislim da administrativne takse na republičkom nivou na izuzetno značajan način opterećuju budžet svakog građanina i mislim da ćemo kroz amandmane pokušati da smanjimo značajno povećane takse, bez obzira što povećanja visine takse od 1998. godine nije bilo, da zaštitimo građane da bar ona osnovna prava, koja su im Ustavom i zakonom zagarantovana, kroz administrativne takse mogu ostvariti na najlakši i najbezbolniji način. Hvala vam.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih, pitam da li se javljaju za reč predstavnici poslaničkih grupa koji to pravo iz člana 89. Poslovnika Narodne skupštine nisu iskoristili. Da li ima prijava za reč? (Ne.)
Uglavnom su svi iskoristili to pravo.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, Predlogu zakona o izmenama zakona o akcizama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije.
Nastavljamo rad po dnevnom redu, raspravom u pojedinostima.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Radojko Petrić, Golub Rajić, Hranislav Perić, Nebojša Jović i Ljubomir Mucić; zajedno Hranislav Perić i Živodarka Dacin; zajedno Radojko Petrić i Dragan Todorović; zajedno Petar Petrović, Miloš Todorović i Adam Uroošević; Vitomir Plužarević; Ljubomir Kragović; Branislav Vakić; Dragan Pavlović; Zoran Krasić; Vjerica Radeta; Stevan Kesejić, Dragan Čolić; Veroljub Arsić i Siniša Mitrović.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o republičkim administrativnim taksama otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Uvažene kolege, poštovano predsedništvo, biću malo neformalan, zaista sam ovu podršku razumeo kao potrebu da svi budemo sa svojim porodicama, da poštujemo naše kolege koji su katolici i da zaista provedemo veče sa svojim porodicama.
Molio bih vas, ali to ne znači da će biti prihvaćeno, da na osnovu člana 157. glasamo o tome da rasprava u pojedinostima traje najduže do tri minuta i da večeras završimo sednicu, obzirom da nas u narednoj sednici čeka još jedno zasedanje.

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića, zamenika predsednika poslaničke grupe DOS-Reforma Srbije, da rasprava u pojedinostima traje tri minuta.
Za 59, protiv 26, nije glasalo 29, od ukupno 114 prisutnih narodnih poslanika.
Konstatujem da nismo imali kvorum za odlučivanje, pa stoga predlog narodnog poslanika nije prošao.
Prelazimo na raspravu u pojedinostima.
Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, zajedno su podneli narodni poslanici Radojko Petrić i drugi i narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li podnosioci amandmana žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Molim poslanike da poštuju odredbu člana 137. Poslovnika, gde se kaže da rasprava u pojedinostima traje najduže pet minuta. Znači, posle petog minuta izričem opomene.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 2. ovog zakona sa željom i ciljem da zaustavi ovaj zakon u svojoj reakciji ka administrativnim taksama koje su u današnje vreme nepopularne.
U članu 2. dodaje se stav 2. koji glasi: "Administrativna taksa ne može se naplatiti ako taksenom tarifom nije propisana niti se može naplatiti u iznosu većem ili manjem od propisanog".
Ustavno-pravni osnov za ovaj zakon je samo okvir i floskula koja vama u ovom trenutku odgovara i služi za proizvodnju ovog zakona. Razlozi za donošenje ovog zakona su potkovani željom da budžet koji ste projektovali sa deficitom bude popunjen, odnosno da se obezbede sredstva od građana, pošto ste snimili finansijsku moć putem prelaska sa marke na evro. Videli ste koliko narod ima para, te pare sada treba putem ovog zakona na jedan po vama fini i perfidan način preliti u budžet.
Administrativne takse su obimne. One ne mogu da prate realan životni standard. Nema opravdanja da se ovaj zakon usvoji. Rešili ste da, na osnovu potrošačkih korpi koje vi komentarišete, uspostavite i standard građana, ali to nije tako. Ovim članom 2. nije decidno rečeno ni navedeno šta potpada i koji vid se tretira kao taksa. Ovaj naš amandman zadržava staro rešenje ovih taksi. Obično birokratski aparat može ovim zakonom da zloupotrebi ovaj član 2. i da se naplati taksa, iako ona to nije. Ona mora biti tačno određena, a ne da se usklađuje kao kamata.
Taksa nije kamata pa da prati rast društvenog standarda i kao takva da se usklađuje. Svi građani, osim manjine, u teškom su ekonomskom stanju. Odakle je moguć priliv sredstava za budžet od tog osiromašenog naroda? Ovaj naš amandman sadrži komentar i tehničku korekciju člana 2, a i celog zakona. Mi srpski radikali smo protiv ovog zakona, smatramo da je građanima dosta nameta u ovom trenutku i da mi nismo još Evropska unija koja ima rešene probleme vezane za standard građana.
Komentarisali ste da će biti dosta olakšica, a od tih olakšica nema ništa: struja, voda, gradski prevoz, nafta, benzin, ogrev, ugalj, i sve što koriste građani je toliko poskupelo da ljudi samo vrte glavom i čekaju da ovo čudno stanje prođe.
Iz razloga opreznosti ovim amandmanom tražimo da se zadrži dosadašnje rešenje.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.