PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.04.2003.

4. dan rada

OBRAĆANJA

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a sledeći je narodni poslanik Dušan Ilić. Ukupno vreme za raspravu SPS-a je 33 minuta.

Radojko Petrić

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, razmatranje ova četiri zakona po hitnom postupku u prvom redu ima za cilj da se što pre obezbede dodatna sredstva za budžet. Kakva je privredna situacija u zemlji, nije ni čudo što se republički budžet ne puni predviđenom dinamikom. Proizvodnja pada. U januaru je manja proizvodnja 6,2%, u februaru 1,6%, u martu 6,4% ove godine nego prošle. Zarade ne rastu predviđenom dinamikom. I pored smanjenja proizvodnje, povećavaju se zalihe gotovih proizvoda, jer nema kupovne tražnje, zapravo nema ko da kupi tu proizvedenu robu.
Nepovoljna su kretanja i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Početkom ovog meseca Vlada je korigovala makroekonomske pokazatelje za ovu godinu, tako što je predviđeni rast bruto domaćeg prizvoda smanjila sa 5 na 3,5%, a za inflaciju predviđa povećanje od prvobitno planiranih 9 na 11 do 13,7%.
Uzimajući u obzir ovakvu privrednu situaciju, bilo bi logično da Vlada preduzima energične mere da se stanje u privredi popravi, i to u prvom redu kroz dinamiziranje proizvodnje. Kad se poveća proizvodnja, povećaće se broj zaposlenih, povećaće se zarade i imaće odakle da se naplate porezi i doprinosi. Umesto toga, Vlada grčevito traži načine i forme da izvrši oporezivanje svega i svačega. Time guši rad i onih firmi i preduzetnika koji su do sada uspeli, koliko-toliko, da se održe na tržištu.
O sunovratu životnog standarda građana i da ne govorim. Kako Vlada povećava poreze, takse i akcize, tako je prate i ostali korisnici javne potrošnje. Primera radi, u ponedeljak, 14. ovog meseca je Upravni odbor Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih povećao stopu doprinosa faktički za više od 5% (sa 19,6 na 20,6%). Ovo za posledicu ima ili povećanje izdataka za poslodavce ili samnjenje zarada zaposlenih.
Samo povećanje stope doprinosa za 1% znači novo zahvatanje od dve milijarde 165 miliona dinara. Ovakva politika Vlade ne uliva nikakav optimizam da će se brzo oporaviti stanje u proizvodnji, a da ne govorim o životnom standardu.
Pogledajmo šta se konkretno postiže sa ova četiri predložena zakona. Prvo, zakonom o republičkim administrativnim taksama. Tačno je da je potrebno, zbog reorganizacije SRJ i usvajanja Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, uskladiti naplatu administrativnih taksi za spise i radnje koje su iz nadležnosti SRJ prešle u nadlženost organa i organizacija Republike Srbije.
Međutim, postavlja se pitanje opravdanosti mnogostrukog povećanja svih taksi. Evo, i da prihvatimo objašnjenje Vlade da su troškovi života od 1998. godine, kada su utvrđeni iznosi dosadašnjih važećih taksa, pa do 31. decembra 2002. godine povećani za 686,7%, odnosno blizu sedam puta, da li ima opravdanja sada u ovakvim uslovima odmah ići i na sedmostruko povećanje.
Nažalost, Vlada je predložila povećanje kod nekih tarifnih brojeva ne samo za sedam puta, već za čitavih 10, 15 puta, pa da se prosto ne poveruje i za preko 100 puta.
U prednje ćete se svi lako uveriti ako izvršite poređenje do sada važećih republičkih tarifa i nove tarife; normalno, ovo govorim za iste spise i radnje.
Primera radi, za davanje mišljenja o primeni republičkih propisa, a toga će mnogo trebati, slušali smo kolegu Ćirkovića, kada je navodio one "divne primere" kako se daju jednostavna objašnjenja. Znači, mnogo će biti takvih zahteva. Sada se umesto dosadašnjih 15 dinara propisuje taksa od 2.000 dinara ili povećanje za 133 puta.
Na zahtev za izuzimanje od zabrane raspolaganja nepokretnostima umesto 100 dinara propisuje se 3.000 dinara ili više za 30 puta.
Za rešenje o utvrđivanju opšteg interesa za eksproprijaciju nepokretnosti umesto 500 dinara propisuje se 10.000 ili više za 20 puta. Za davanje saglasnosti za nastavni plan i program viših škola, umesto 300, propisuje se 9.000 dinara, ili 30 puta više.
Za nostrifikaciju diploma za osnovno obrazovanje, umesto 60 dinara, 2.000 ili 33 puta više. Za srednje obrazovanje, umesto 60 biće 6.000 dinara, ili za 100 puta više, a za visoko obrazovanje nostrifikacija diplome koštaće, umesto dosadašnjih 60 dinara, 12.000 ili 200 puta više.
Ovakva enormna povećanja se zaista ničim ne mogu pravdati.
Drugo, izmene u Zakonu o porezu na dobit preduzeća isto su sračunate da se što pre i više naplati porez. O tome će poslanici Socijalističke partije Srbije više govoriti kad zakon bude razmatran u pojedinostima.
Treće, Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama - potpuno je neargumentovano obrazloženje Vlade da se akcize za motorni benzin povećaju za 2,5 dinara po litru, a za dizel gorivo za 1,53 dinara po litru.
Vlada u materijalima objašnjava da to čini iz razloga što je ova skupština u novembru 2002. godine izvršila smanjenje poreza i akciza, i to deo na predlog Vlade, a deo na predlog poslanika, pa sada tobož zbog toga ne mogu da se naplate planirani prihodi republičkog budžeta. Valjda nismo zaboravili da je budžet za ovu godinu usvojen u decembru, tj. posle izmena Zakona o akcizama i Zakona o porezu na promet. Jasno je da je osnovno pitanje na drugoj strani. Ukupno se ne ostvaruju budžetski prihodi, a ne što Vlada kaže zbog tih smanjenja poreza i akciza, jer su one usledile pre nego što smo budžet doneli.
Kako će se povećanje akciza odraziti na standard građana, na privredu i naftnu industriju?
U materijalima nisam video objašnjenje Vlade u smislu nedavne izjave ministarke, da će i kod nas opadati cene derivata nafte zavisno od kretanja cene nafte na svetskom tržištu. Pošto cene padaju, trebalo bi da imamo jeftiniji benzin i naftu.
Četvrto, najkraći komentar potreban je u vezi izmene Zakona o porezu na finansijske transakcije. Taj porez treba ukinuti. Porez se jednom već plaća na usluge organizacija koje vrše platni promet. Ponovo ga naplaćivati sada nema opravdanja. Drugačije je bilo u periodu kada su nam bile nametnute sankcije, kada smo imali blokadu, NATO razaranja.
Na kraju, rešenje o ostvarivanju potrebnih budžetskih prihoda nije u povećanju oporezivanja svega i svačega, već u značajnijem pokretanju privrednih aktivnosti. Zahvaljujem.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
 Po Poslovniku, ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
 Već dva sata radimo ovde sa 45-50 poslanika u sali.
Molim da utvrdimo kvorum. Ako već drugi šetaju gradom, da izađemo i mi malo da pogledamo kako je proleće stiglo u Beograd.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
 Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić je reklamirala povredu Poslovnika, član 82. Član 82. reguliše utvrđivanje kvoruma. Bilo je reklamiranje povrede Poslovnika.
Molim narodne poslanike da svoje identifikacione kartice ubace u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum za rad.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dušan Ilić, Demokratska stranka Srbije.
Narodni poslanik Dušan Ilić nije tu.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Zlatan Jovanović, Srpska radikalna stranka.
Ukupno preostalo vreme Srpske radikalne stranke je 11 minuta.

Zlatan Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, bez obzira na to što je kvorum nategnut, ostaje činjenica da u ovoj sali sedi tridesetak poslanika vladajuće koalicije, da je takva situacija duže vreme u ovoj sali i da su mnogi zakoni ovde usvojeni sumnjivom većinom, a već godinu dana svi zakoni se usvajaju nelegalno, mnogi poslanici i ne treba da sede ovde, jer nisu više poslanici.
Što se tiče zakona koji su na dnevnom redu, radi se o četiri zakona iz poreske oblasti.
Sporno je i to što nema predstavnika Ministarstva finansija, odnosno nema ministra finansija ovde, koji je predlagač i trebalo je ovde da izvesti Skupštinu o ovim predlozima zakona, pogotovu što se radi o jednom kompletnom zakonu, a tri su predlozi izmena i dopuna. Normalno bi bilo da dođe ministar, da nas informiše detaljnije o tom predlogu zakona.
Pošto je vreme kratko, samo ću da se osvrnem na sve ove, odnosno na većinu ovih predloga.
Prvi je zakon o republičkim administrativnim taksama. To je kompletan zakon kojim se, kako smo čuli u raspravi, u odnosu na prethodni zakon takse uvećavaju višestruko. Nelogično je, kako piše u obrazloženju, da su cene i životni troškovi povećani u ovih nekoliko godina, otkako nije menjana taksa, za 600% itd. Znači, za nekih 6-7 puta. Nelogično je da se takse povećavaju 30 i više puta. Ako su cene povećane šest ili sedam puta, onda je tako trebalo i sa taksama, u najmanju ruku, a ne da se neke takse povećaju 30 i više puta.
Što se tiče Zakona o porezu na finansijske transakcije, osnovna primedba, a to je rečeno u prethodnoj raspravi, vezana je za član 6. Naime, članom 6. se sada utvrđuje obaveza poreskih obveznika da oni obračunavaju iznos ovog poreza, da oni vrše plaćanje i da svakog meseca, do desetog u mesecu, daju izveštaj poreskoj upravi o iznosu ovog poreza za prethodni mesec.
Tu obavezu do sada je imala banka, nosilac platnog prometa i obzirom da te banke i Narodna banka uzimaju, čuli smo ovde, za svoje usluge 200 dinara po nalogu, sasvim bi logično bilo da oni zadrže ovu obavezu u narednom periodu, jer će ovo otežati poslovanje. Ne radi se tu o velikim iznosima sredstava, koliko se radi o komplikovanom načinu i povećanoj administraciji za poreske obveznike.
Što se tiče zakona o akcizama, on je već treći ili četvrti put pred nama za ove dve godine, stalno se nešto menja, a sada se menjaju akcize na motorni benzin i dizel gorivo. Pre nekoliko dana ministar energetike, gospođa Kori Udovički je najavila čak pojeftinjenje motornog benzina i dizel goriva, to je obrazloženo padom cena sirove nafte na svetskom tržištu.
Sada odjednom dolazimo pred Skupštinu sa zahtevom da se akcize povećaju, što će verovatno dovesti do povećanja i maloprodajnih cena.
Evo, gospođa iz Ministarstva tvrdi da to neće biti slučaj, a sada postavljam pitanje - ako se neće maloprodajne cene povećati, na čiju štetu je sada povećanje akciza? Ako smo akcizu na benzin povećali sa 18 na 23,15 dinara i ako dodamo tome 20% poreza na promet, na čiju je to štetu? Na račun zarade NIS-a, je li tako? Ako je na zaradu NIS-a, cena je pala pre 15 dana, a ove cene traju već duži vremenski period i akcize se usklađuju tromesečno; akciza je povećana za tri dinara, je li tako? Na čiju štetu je to; ako je na štetu NIS-a, onda ode NIS u gubitke, a ako NIS sa ovim neće ići u gubitke, to znači da je njegova zarada bila u prethodnom periodu neadekvatna, odnosno previsoka.
Čini mi se da je namera vlasti da NIS ode u gubitke, da ode u stečaj, da bi se što brže i što jeftinije prodao. Na kraju, pošto vreme ističe, želim samo da se zahvalim gospodinu Draganu Tomiću, što je u svom izlaganju pomenuo Bajinu Baštu i probleme koje ima privreda Bajine Bašte, potpuno se slažem sa svim njegovim ocenama, sve to tako stoji, ali samo zarad javnosti da kažem da je gospodin Tomić podrobno informisan, jer je bio gost Opštinskog odbora Demokratske stranke u Bajinoj Bašti.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, sledeći prijavljeni je narodni poslanik Zoran Krasić. Ukupno vreme SPS je 27 minuta.

Dušan Cvetković

Poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS-a moram da izrazim žaljenje što se ova rasprava vodi u totalnom medijskom mraku, bez TV prenosa. Narod će od ova četiri zakona, za koje je voljom DOS-a uskraćeno vreme za raspravu, direktno biti pogođen i udaren po džepu, a nema prilike ništa da čuje.
Ovo četvorostruko skraćivanje vremena ujedno znači da, evo, i o zakonu koji sadrži samo dva člana, čovek može samo da dotakne pojedina pitanja. Reći ću nekoliko reči upravo o zakonu koji ima dva člana, a to je Zakon o akcizama. Kada je nedavno u ovom domu usvojen rebalans budžeta, jasno je bilo da će doći do povećanja akciza na dizel gorivo i benzin, jasno je bilo da će se na taj način utvrditi i ugurati u budžet dodatne tri milijarde dinara. Danas se to već uvećalo na 3,5 milijarde dinara.
Kada govorimo o medijskom mraku, štampa jedino donosi dnevne redove ovog zasedanja i ništa drugo, štampa je još uvek u vanrednom stanju, ne sme da objavi ništa, ne sme da kaže ni popu-pop, ni bobu-bob.
Da bi Vlada najavljeno povećanje cena akciza i povećanja akciza uopšte iskoristila, kao što je bilo najavljeno, ona je to uradila ne slučajno, već je ušla, da se izrazim nekim jezikom oficirskim, u tzv. artiljerijsku pripremu napada na Naftnu industriju, pa je gospodin Đelić, koji je danas odsutan, iskoristio na vrlo nekorektan način sastanak Jugoslovenskog udruženja za naftu i gas, sasuo je sijaset paljbi na Naftnu industriju Srbije da bi stvorio na neki način teren za ovo što se danas radi.
Citiraću par naslova iz štampe jer nisam prisustvovao toj sednici JUNG-a; štampa je pisala; - "Zbog naftne mafije nema pune liberalizacije", "NIS pod lupom poreske uprave", "Prioritet - borba protiv naftne mafije". Da ne citiram dalje, očigledno je da je ovakvim artiljerijskim napadom na NIS gospodin Đelić stvorio atmosferu koja i danas vlada u NIS-u, a mi nemamo direktora NIS-a, imamo v.d. ili nevršioca dužnosti i dva puta je pred ovu skupštinu donosio zakon i on je morao da produži v.d. stanje direktora NIS-a. Sve se to drži u nekakvom fluidnom stanju, da bi se na taj način NIS umirio i prihvatio sve ono što Vlada traži.
Međutim, kada se sve to sredilo sa rukovodstvom NIS-a, dobili smo povećanje akciza. Želeo bih da gospođu iz ministarstva koja je tu podsetim da član 17. Zakona o akcizama decidirano kaže na koji se način povećavaju akcize, da moraju da prate porast troškova života.
Nažalost, Vlada ovog puta ne menja taj član, ona ide na direktno paušalno povećanje akciza. Ako Vlada to tako hoće, ona je morala da menja i ovaj član ili da bar u njemu kaže i doda da i Vlada može da predloži promenu akciza, a da se one ne menjaju na osnovu porasta troškova života.
Kao privrednik i poslanik, moram da vam kažem, verovao sam gospodinu ministru, jer se više puta zaklinjao u poštovanje zakona, međutim, sada mi je potpuno jasno da je on potpuno od toga odustao.
Ne ispada sigurno da je rast troškova života 30%, za koliko se povećavaju akcize, jer znamo da je rast troškova svega oko 2%. Prema tome, sve ovo što se danas radi i u šta će se uvući poslanici Skupštine Srbije, jeste da glasaju protivzakonito, odnosno protiv zakona koje su usvojili, odnosno člana 17. Nažalost, ministar energetike, gospođa Udovički je najavila da će se akcize menjati svakog meseca. Pitam se hoće li svakog meseca akcize dolaziti u ovaj dom ili će se Vlada potruditi da nam predloži izmenu člana 17. na osnovu koga će moći da radi taj posao.
Žalim što nema gospodina Đelića, verujem da on ovo radi pod velikim pritiskom, ali moram da ga podsetim, pošto je dugo bio u inostranstvu, najčuvenijeg srpskog minstra finansija, gospodina Pačua, koga je postavio kralj, ali kada mu je kralj potražio sredstva za organizovanje svadbene večere, Paču mu je odgovorio - izvinite gospodine kralju, za vas nema sredstava, uzmite sredstva i platite iz sopstvenog budžeta. Dakle, gospodine Đeliću, poslužite se primerima ovog velikog finansijskog stručnjaka, ovoga koga Jugoslavija poznaje i ceni.
Zato moram još jednom da podsetim i vas, uvažene kolege poslanici, ako se na ovaj način ide na povećanje cena benzina i nafte, da će NIS ostati bez 65 miliona evra u ovoj godini, a pretpostavljam, da i Đelić zna, svi znaju da je planom rekonstrukcije NIS-a predviđeno da svake godine treba uložiti oko 45 milijardi evra, ako želimo da NIS dovedemo za 3,5 godine na onaj nivo na kojem može da konkuriše Evropi.
Zato mislim da je najkorektnije da se ovaj predlog zakona povuče iz procedure i da se akcize odrede za druge proizvode koji su mnogo prihvatljiviji, kao što je duvan, kao što je alkohol, pa da na taj način praktično se uteraju one 3,5 milijarde koje nedostaju budžetu, pa da se na ovaj najeklatantniji način ne krši zakon koji je doneo ovaj dom i koji je ministar Đelić potpisivao. Zahvaljujem.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a prvi govornik u poslepodnevnom zasedanju biće narodni poslanik Marko Ćulibrk.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Danas povodom ova četiri predloga zakona imamo nastavak diskusije o rebalansu budžeta od pre mesec dana. Tada je rečeno da je taj rebalans  poslednji u to vreme, a evo došlo da mora da se menja prihodna strana.
Način na koji se menja prihodna strana i traže nedostajajuća sredstva samo dokazuje da je izvršna vlast u stanju raspadanja, odnosno unutrašnje propasti. Zašto je u tom stanju? Iz jednog prostog razloga, što treba da se opomene vlast da su sve reforme koje su urađene bile u funkciji destrukcije i zaustavljanja života u Srbiji. Zbog toga imamo negativne stope, negativne indekse po svim ekonomskim pokazateljima industrijskog i privrednog razvoja.
To nam se dešava iz prostog razloga što sve što nam se nudi kao reforma nije suštinska reforma nego blokada i ono malo života u Srbiji. Poreska reforma je doživela krah. Platni promet takođe. Šta drugo možemo da očekujemo ukoliko nema pomoći iz inostranstva, a nema akumulativne i reproduktivne sposobnosti niti države, niti privrede. Naravno, mora da se krene sa novim zahvatanjem, pa čak u formi podizanja akciza. Ne želim da pričam o pravnim razlozima, jer gotovo sva predložena rešenja su pravno nebulozna pa i ne zaslužuju neki poseban komentar. Kod promene zakona o akcizama, imaćemo u jednom istom članu i indeksirane iznose i neindeksirane iznose akciza.
Naravno, ovaj naš predlagač je otišao i korak dalje, pa je uveo i indeksaciju administrativne takse, nešto što je apsolutno nemoguće, jer i to pokazuje da praktično naš predlagač ne zna šta je administrativna taksa. Administrativna taksa je narodski objašnjeno obična marka što se lepi na zahtev i na bilo kakav podnesak koji se podnosi organu, odnosno kojim stranka opšti sa organom.
To treba da bude nešto simbolično, kao znak ozbiljnosti da je stranka podnela zahtev. Ako ne bi bilo te takse, moglo bi se pretpostaviti da se neko šalio kada se obratio organu. To je definicija te administrativne takse.
Međutim, sada stičemo utisak na bazi ovog predloga zakona da je to značajan poreski izvor, da je to značajan javni prihod, pa tako i ono što je simbolika i gest ozbiljnosti, postala je vrlo važna i značajna stavka. Neke iznose taksi možemo i da razumemo, te visoke, kada su u pitanju neka specifična prava, gde se stranka obraća zahtevom državnom organu. Verovatno treba uvažiti neke promene zbog preraspodele nadležnosti i odnosa između ovog što je ostalo od savezne države i Republike, jer su i mnoge administrativne stvari prešle na Republiku.
Kako protumačiti one iznose taksa gde čovek mora da se obrati radi zaštite svog prava, ogromne takse povodom žalbi, prigovora i drugih podnesaka kojima se štite prava od organa koji je odlučivao o nekom pravu i interesu pojedinog građanina. Na ovaj način Vlada pokazuje da je skupo i opasno ukoliko se za zaštitu prava obratimo njoj i državnim organima.
Verovatno veliki broj ljudi neće ni da se javlja za neka prava, jer nije u mogućnosti da obezbedi traženi dokument. A svakako u priči o taksama treba da se kaže da se na tim šalterima kupuju i obrasci zahteva, fotokopirani, po nekoliko desetina dinara koštaju. Evo, jedan moj prijatelj se žali da u Beogradu nema gde da kupi zahtev za izdavanje oružnog lista za nošenje, odnosno držanje oružja itd. Nema ga, pa idite do policije i vidite kolika mu je cena.
Ako se i na ovim simboličnim sitnicama obezbeđuju ovako velika sredstva, onda je to dokaz da nam predstoji jedan argentinski scenario, u režiji nekih ljudi koji su došli iz tri lepa inostranstva, pa se prosto čude ovde šta se to dešavalo za proteklih 12 godina. Drže nam neka nesuvisla predavanja o gubitku dve trećine društvenog proizvoda. Njih su poslali oni koji su uništili taj naš proizvod i koji su nas bombardovali.
Ova skupština je kriva što je dala podršku diletantima, proteranim iz tri zemlje, bajnim nekim stručnjacima koji dokazuju svoju nestručnost ovde i doživljavaju velike aplauze, a ministarstva nemaju pare ni za gorivo, ni za papir; idite na blagajnu pa vidite da li možete da naplatite svoje troškove. Plaćate za ovaj zakon, a to znači da ćemo još brže da vidimo kako se raspada ova vlada, a ona je to i zaslužila.