Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)
Nastavljamo zajednički pretres o Predlogu zakona o administrativnim taksama i poreskim zakonima.
Prema redosledu prijava za reč narodnih poslanika koji žele da učestvuju u ovoj raspravi, reč ima narodni poslanik Miloš Todorović, poslanička grupa SSJ.

Poštovana gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona danas na dnevnom redu ne bi uopšte mogao da se predloži ovako, jer smo pomešali jednu vrstu zakona u objedinjenoj raspravi sa tri druge vrste, oni zaista ne idu uz njega, ali šta je tu je.
Poslanički klub SSJ ima nekoliko primedbi na sve ove zakone. Pokušaću ukratko da ih objasnim. Neprincipijelno je da ni Odbor za finansije nije dao svoje mišljenje, niti je zasedao pre početka sednice kada su predloženi zakoni stavljeni u proceduru. Nemamo ni jednog izvestioca Vlade i to su kolege pre mene već rekle. Čini mi se da bi ta praksa ubuduće trebalo da bude drugačija. Jedan ovakav set zakona ipak zahteva komentar određenih ljudi iz ministarstva, da ne kažem samog ministra Đelića.
Kada smo već kod Predloga zakona o republičkim administrativnim taksama, jasno je da je do ovog predloga zakona moralo doći zbog državne zajednice Srbije i Crne Gore i prenošenja određenih ovlašćenja na Republiku Srbiju. Mi smo svojim amandmanima dali primedbe na iznos i visine nekih tačaka u ovom predlogu zakona. Iskoristiću priliku sada da povodom tih amandmanima skrenem pažnju na nekoliko veoma bitnih tačaka koje su po nama neprihvatljive, da bi iskoristili vreme i malo ažurnije radili.
Krenuo bih od samog člana 29. koji je potpuno nejasan. Molio bih podnosioca zakona da malo obrati pažnju na njega. Naime, on glasi: "Za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, takse iz Tarife uvećavanju se 100 %". Stvrno ne vidim razloga zašto bi ove takse, koje su u ovom predlogu zakona izuzetno velike, u periodu vanrednog stanja bile uvećane za 100 posto. Mnoge od njih treba da budu dosta uvećane, jer znamo da od 1998. godine nisu ni menjane. Međutim, zašto za vreme vanrednog stanja? Mi smo dali amandman da se taj član briše.
Takođe, u tarifnom broju 1. imamo predlog da se tačka 2) menja i glasi: "2) davanje mišljenja o primeni republičkih propisa: (1) za domaća i strana pravna lica 1.000 dinara; (2) za fizička lica 500 dinara". Zašto? Učestale promene republičkih propisa, nepreciznost određenih odredbi i nejasnoće u promeni propisa imaju za posledicu sve veći broj zahteva za davanje stručnih mišljenja.
U okviru poslova, državna uprava priprema i davanje mišljenja o promeni propisa. Ovo je posao koji u svom obimu prevazilazi sve druge poslove. U tom smislu, funkcionisanje pravne države, između ostalog, zavisi od adekvatne primene propisa. Smatramo da te takse treba uvećati u nižem iznosu i da je neprimerno utvriditi jedinstveni iznos takse za poslodavce, domaća i strana pravna lica koji imaju zaposlene i za pojedince, građane kao podnosioce zahteva. Po nama je to apsolutno neprihvatljivo.
Dalje, imamo primedbu u tarifnom broju 30. Govori se o nostrifikaciji diploma za osnovno, srednje, više i visoko obrazovanje u iznosima od 2.000, 6.000 i 12.000 dinara. Mi smo predložili da se taj iznos smanji na 1.000, 2.000 i 4.000 dinara, imajući u vidu činjenicu da se veliki broj mladih ljudi školuje i usavršava u inostranstvu i da nostrifikacija svedočanstava, odnosno diploma je preduslov za njihovo dalje usavršavanje u inostranstvu i za dalji nastavak rada u našoj zemlji. Mislimo da te takse moraju biti manje, jer svi znamo koliko je to veliki izdatak i udar na finansijsku stabilnost jedne porodice, pogotovo mladih ljudi.
U tarifi republičkih administrativnih taksi, tarifni broj 94. predlažemo da se briše. Naime, radi se o zahtevu za polaganje ispita za rad u zapošljavanju. Sa jedne strane, hoćemo da stimulišemo mlade ljude da rade i da im pružimo šansu da svojim radom doprinesu nekom napretku zajednice itd. Sa druge strane, zahtevamo od njih da plate 2.500 dinara da bi polagali ispit, da bi stekli pravo da rade i da bi se zaposlili. Zaista, to je neprimereno. Taj tarifni broj 94. treba izbrisati.
Na kraju, u tarifnom broju 120. su samo neke stvari koje smo mi primetili i kao Stranka srpskog jedinstva skrećemo na njih pažnju, jer su jako upečatljive.
Za duplikat javne isprave koju izdaje osnovna ili srednja škola traži se 500 dinara, a za novu javnu ispravu koju izdaje ustanova u oblasti višeg i univerzitetskog obrazovanja 300 dinara. Iznos takse za izdavanje javnih isprava od strane ustanova u oblasti obrazovanja, škola i univerziteta, treba utvrditi primereno materijalnom položaju građana.
Svi mi dobro znamo u kakvom se sada materijalnom položaju nalazi veći broj građana. Smatramo da takve stvari u tom delu, pogotovo što će se to jako odraziti, treba odrediti primereno, jer na jednoj strani 200 dinara, na drugoj 300 dinara, to se sakupi i ne može se podneti. Praktično je to veliko opterećenje poreskih obveznika. Moramo se potruditi da ljudima olakšamo život.
Činjenica je da su takse bile male, ali u ovim iznosima, ako budu prihvaćeni bez nekih amandmana, koje smo mi predložili i druge poslaničke grupe, nećemo biti u mogućnosti da ih platimo, čak ćemo doprineti većem poreskom opterećenju građana. To nije u redu.
Kada govorimo o zakonu o akcizama, jasno je da se on morao staviti na dnevni red zbog deficita u budžetu od 5,4 milijarde dinara, do koga je došlo usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet. Deficit je evidentan i njega treba popuniti. To Ministarstvo i Vlada pokušavaju ovim predlogom zakona da urade. Međutim, koliko sam uspeo iz predloženog materijala da vidim, ovaj Zakon o akcizama neće biti dovoljan da se poklopi taj budžetski deficit koji se javio. Ovde se govori o neznatnom uvećanju cena benzina.
U Predlogu zakona je ovo predstavljeno bez onih 20% koji ulaze u cenu benzina i ovo neće biti na kraju cena benzina koja će se pojaviti, već će biti uvećana za 20%. No, šta je tu je. Međutim, jasno je da se ovo usklađivanje cena mora izvršiti zbog cena benzina i naftnih derivata u zemljama u okruženju.
Jasno je da je to jedna vrsta pritiska međunarodne zajednice i jasno je da mi to moramo uraditi. Da li će se to poskupljenje benzina i naftnih derivata odraziti sada i pospešiti inflaciju, da li će doći do lančanog poskupljenja ostalih cena u oblasti usluga, prometa itd. ostaje da se vidi. Plašim se da ćemo imati i sa te strane dosta problema.
Kada govorimo o Zakonu o porezu na finansijske transakcije, ovde se govori o smanjenju, mada smo imali u prethodnim viđenjima sa ministrom Đelićem obećanja da će se taj porez potpuno ukinuti. Po meni je trebalo ukinuti taj porez na finansijske transakcije, zato što je on po ovom predlogu zakona i suviše mali izvor prihoda u budžetu i može da se desi da imamo više štete nego koristi, ako imamo u vidu u kakvom je stanju privreda u Srbiji, koliko preduzeća radi na profitabilan način i kako će se to sve nastaviti.
Po mišljenju poslaničkog kluba SSJ, došlo je do smanjenja poreza na finansijske transakcije, ali ga je praktično i trebalo ukinuti po obećanju ministra. Mislim da je oko rebalansa budžeta bilo govora, kada je to obećao.
I na kraju, imamo Zakon o porezu na dobit preduzeća. To je praktično tehničko usaglašavanje sa međunarodnim propisima. Ne bih hteo da se na njega posebno obazirem, jer je tehnička stvar. Žao mi je što predlagač zakona nije prisutan ovde, da bi otklonio nedoumice koje mi kao poslanici imamo.
Zahvaljujem na pažnji.

 Hvala. Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, poslanička grupa Narodni socijalisti, zatim narodni poslanik Dragan Ljubojević, poslanička grupa Srpske radikalne stranke.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, sve vreme od Nove godine raspravljamo o pitanjima koja su možda trebala doći u drugi plan, a nigde nema onoga što se zove plan Vlade Srbije o oživljavanju privrede, o kretanju proizvodnje, o poljoprivrednoj setvi i ono što je najvažnije, kako dalje u narednom periodu povratiti rad i proizvode rada.
Punjenje budžeta na ovaj način je najlakši deo koji može da predloži bilo ko. Ne treba mnogo mudrosti da se stavi ruka u džep građana, koji je inače dosta prazan i gde su ljudi na terenu osiromašili, tako da smo došli sada u situaciju da imamo mali broj ekstrabogatih, od kojih je jedan deo ko zna na koji način došao do toga i na drugoj strani imamo siromašne, a srednjeg sloja ili građanskog sloja u našoj Republici nemamo.
Srednji sloj se može stvoriti samo proizvodnjom, stvaranjem novih dobara. Iako se nama kaže, mi ulazimo u liberalni kapitalizam, pa i zakone pravimo za njega. Nisu ovo zakoni ni za liberalni kapitalizam, ovo je nešto gore.
Osvrnuću se na takse koje treba platiti za jedan duplikat koji treba izvaditi u školi. Ako se traži 500 dinara takse, škola mora naplatiti svoj rad, kao i svi koji naplaćuju, onda se postavlja pitanje da li će neko izvaditi duplikat svedočanstva.
Ako se vrši nostrifikacija dokumenata, ne radi se tu samo o stranim državljanima, mi imamo tu naše građane koji prelaze iz Hrvatske. To je strana država, ali mi o svom narodu moramo voditi računa. Znači, i tu ne omogućavamo da nađemo neka rešenja, gde administrativne takse ne bi uticale nepovoljno na mladu generaciju koja dolazi kod nas.
Ostale takse neće pokriti budžet. Ono što smeta, to je što smo imali rebalans budžeta pre mesec dana. Zašto tada nije u sklopu tih promena predviđeno sve ovo? Nije, jer nije prodato dovoljno firmi, da bi se pokrilo ovo. Znači, nisu pare pristigle, nisu krediti pristigli i zato obrazovanje sad kasni sa platama. Pogledajte, tu kod nas nema novca, što znači da je dosta teško.
Možemo mi da istrpimo i treba da istrpimo, samo da se desi sledeće: da pokrenemo proizvodnju.
Lokalna samouprava, koja je ipak pod ingerencijom Vlade Srbije, podiže cene ili najavljuje, na primer, jedna od firmi lokalne samouprave, dobit od 1,8 miliona, a cena vode raste li raste. Takvu dobit koja nije proizvod rada može da ostvari bilo ko.
Što se tiče ovog dela ataka na benzin itd, nemojte tražiti opravdanje da je u pitanju okolina i cene. Kažite, nema u budžetu para. Narodu saopštite koliko cena benzina raste. To znači, koliko će cena benzina porasti.
Nemamo garancije, a iskustvo govori, kad god se podigne naše učešće kod akciza, rastu i cene proizvoda. Ovde se tvrdi da neće biti tako. Brzo ćemo videti to na terenu.
Stalno imamo zahteve Evropske unije, stalno imamo zahteve drugih zemalja da podižemo cene. Voleo bih da Evropska unija kaže ovako, podignite standard, pa podignite i cene. Znači, da podignemo jedno sa drugim, da poboljšamo život građana Srbije, a onda nisu problem cene.
Nije problem da li će dve marke ili više biti cena benzina, ako imate platu hiljadu maraka ili osamsto maraka. Govorim u markama, evro ostavite po strani, još smo mi stari.
Prema tome, svi predlozi što se nude nisu reformski i u daljem periodu, ili ćemo podići proizvodnju u Srbiji ili napretka nema, i guramo. Dajte, osvestimo se svi zajedno da pokrenemo proizvodnju.
Sa druge strane, Mićoviću, vodiš sektor za poljoprivredu, dajte da se otkupe svi prasići, odnosno svinje u Srbiji po ceni zagarantovanoj. Kada se otkupe, onda poljoprivreda može da ide, a mi imamo danas situaciju da ljudi na terenu ne mogu prodati nikome. Nema ko da kupi.

Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Prema tome, proizvodnja je uslov svega ovoga. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Ljubojević, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Golub Rajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas ovde raspravljamo o poreskoj politici Vlade i o zahvatanju Vlade od građana. Ministra, nažalost, u Skupštini nema, a bilo bi dobro da je tu, da čuje šta predstavnici opozicije misle o ovom paketu zakona koji je predložio i o sveukupnoj ekonomskoj politici koju Vlada vodi.
U obrazloženju ovih zakona navodi se kao prvi razlog umiranje SRJ i da zbog toga dolazi do promene zakona i do donošenja novog zakona o administrativnim taksama, ali osnovni razlog izmena i dopuna zakona jeste u tome što je državna kasa u minusu, što je država u dubiozi i što država nema odakle da izmiruje svoje obaveze prema građanima i poseže za novim i još većim zahvatanjem, pre svega, od građana Srbije.
Osnovni problem je u tome što se Vlada Republike Srbije u ovom vremenu u kome je imala prilike da se pokaže i dokaže nije bavila oživljavanjem proizvodnje i zapošljavanjem novih radnika, znači stvaranjem novih vrednosti, porastom bruto nacionalnog dohotka, kako bi mogla iz tih realnih izvora, iz realnih osnova da puni budžet i da izmiruje svoje obaveze.
Ono što joj je preostalo, s obzirom na činjenicu da privreda stagnira, da nema nikakvog napretka, da čak i opada privredna aktivnost u Srbiji, da je sve veći broj onih koji ostaju bez posla, to je da razrezuje nove poreze, da povećava akcize i da nesrazmerno mnogo povećava i administrativne takse.
U obrazloženju za odnošenje ovog zakona o administrativnim taksama navodi se da je indeks rasta troškova života u periodu od 1998. godine do 31. 12. 2002. godine bio 686,70, a što se saveznih taksi tiče one su usklađivane u decembru 2001. godine i u tom periodu, odnosno samo za 2002. godinu, porast je bio 111,80. Zašto se i u ovom slučaju, kada se nameću takse građanima Srbije, nije pristupilo onome čemu se pristupilo kada je promenjen zakon o penzijama, odnosno kada se prešlo na usklađivanje penzija prema rastu zarada.
Znači, država kada treba da uzme od građana, onda razrezuje na osnovu rasta troškova života, jer je to povoljnije za nju, a kada daje obračunava prema rastu zarada. Zašto nije primenjen isti princip za oba ova slučaja? Znači, i kada država uzima i kada daje da uzme jedan princip. Mi insistiramo na tome da penzije treba da prate rast troškova života, onda možemo da se složimo u ovome, da ostane ovaj indeks rasta troškova života, ali onda da se penzije isplaćuju na taj način.
Član 29. zakona o administrativnim taksama predviđa da se u slučaju vanrednog stanja administrativne takse uvećavaju za 100% i to je nama signal da kada god država bude bila u dubiozi, ona može da izađe pred građane Srbije i da kaže da je opravdano povećanje državnih taksi, jer je u ovom zakonu predviđeno da se državne takse u uslovima vanrednog stanja uvećavaju 100% i može da kaže da je sasvim opravdano da u uslovima kada postoji deficit u budžetu na ovaj način možemo duplo više da punimo budžet.
U ovom tarifnom razdelu gde se utvrđuje iznos administrativnih taksi vidimo da su one negde 10, 15, i 20 puta uvećavane, iako se kaže da su troškovi rasta života bili 686,70. Imamo na primer tarifni broj 1. tačka 2) davanje mišljenja o primeni republičkih propisa, taksa se uvećava sa 15 na 2.000 dinara.
Zamolio bih predstavnike Vlade da prvo donesu ovde dokaz da znaju da razmišljaju, pa tek onda u ovolikom iznosu da naplaćuju svoje mišljenje.

Reč ima narodni poslanik Golub Rajić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Srđan Petrović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije je set ili paket ekonomskih zakona po hitnom postupku i to zakona koji se tiču administrativne takse, poreza na dobit preduzeća, akcize i finansijske transakcije. Kaže se da je cilj donošenja ovih zakona da se oživi finansijsko tržište i pojednostavi obračun naplate ove vrste poreza.
Međutim, treba priznati da se u situaciji kada privreda ne radi, kada je stanovništvo na ivici bede i kada se budžeti na svim nivoima vrlo loše pune, mora tražiti rešenje. Mi smo prilikom razmatranja rebalansa budžeta kritikovali predlog i ogroman budžetski deficit.
Predlog zakona o administrativnim taksama uvećava takse više puta; bez obzira na vladino obrazloženje da nisu menjane pet godina i da su skoro obezvređene, ipak su u ovim teškim vremenima neopravdano visoko povećane i to u svim tarifnim brojevima, a posebno pri otpočinjanju određenih delatnosti, pre svega kod malih i srednjih preduzeća i privatnika.
One, kako su predložene, ne deluju podsticajno i stimulativno za otvaranje novih privatnih preduzeća, sa novim radnim mestima, ali obezbediće u budžetu, usvajanjem ovog zakona, dodatni priliv oko dve milijarde dinara; čudo da ovo nije i ranije predloženo - jer se za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, kako piše u Predlogu zakona, one dupliraju - jer bi bilo i više para, što je svakako apsurd.
Kod zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća oslobađaće se poreza sva preduzeća koja ulože 10 miliona evra i uposle 100 radnika u narednih 10 godina.
Ovo je dosta visoko i s obzirom da investicija u našoj zemlji skoro da nema, koliko će da podstakne ulaganja, kako stranih, tako i domaćih lica. Pitanje je ko može ispuniti ove uslove. U redu je usklađivanje ovog zakona sa propisima o računovodstvu i što će se primenjivati međunarodni računovodstveni standardi.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama, predlaže se povećanje akciza za 2,5 dinara po litru motornog benzina, a na dizel gorivo za 1,53 dinara po litru, što treba republičkom budžetu da obezbedi 3,5 milijarde do kraja ove godine. Donete olakšice u novembru 2002. godine, smanjenje akciza i poreza na promet, već sada se ovim predlogom zakona neutrališu. Bez obzira na tvrdnje da povećanje akciza na motorni benzin i dizel gorivo neće povećati cenu ovih goriva, u to nisam siguran i verujem da će doći do povećanja cena, a što će još više uticati na pad standarda građana i uvećati troškove poslovanja pravnih lica.
Danas je izuzetno teško poljoprivrednicima i seljacima, gde kao nikada pre nisu u mogućnosti, nemaju sredstava ni po ovim cenama za naftu, kako bi završili prolećnu setvu. Ukoliko se cene ne povećaju, onda bi to išlo na teret naftne industrije i drugih ovlašćenih za promet naftnih derivata, a što opet nije dobro.
Izmenama ovog zadnjeg zakona, Zakona o porezu na finansijske transakcije, smanjiće se porez uvođenjem proporcionalne poreske stope koja će biti 0,22%, dok je do sada bila od 0,41 do 0,22. Umanjenjem stope ovog poreza očekuje se dalje smanjenje cene finansijskog kapitala, kao i smanjenje troškova platnog prometa. Međutim, ovo fiskalno opterećenje treba još više smanjiti i u neko dogledno vreme u potpunosti ukinuti.
Socijalisti se zalažu za poresku politiku koja ima stimulativno dejstvo na privredu, investicije i razvoj, stabilizujući bilans javnih prihoda i vršeći značajnu ulogu u socijalnoj politici. Treba smanjiti porez na promet i osloboditi od poreza proizvode i usluge koji su osnova životnog standarda i omogućiti najširem sloju stanovništva sa niskim zaradama bolji socijalno-ekonomski položaj. Mislim pre svega na prehrambene proizvode, dečiju odeću, obuću, školski pribor, knjige, lekove i pomagala. Oporezivanje bi trebalo vršiti progresivnim poreskim stopama, gde bi se poreski teret što pravičnije rasporedio.