Kolege narodni poslanici, SPS misli da ovaj porez na finansijske transakcije treba ukinuti, ali mi smo predložili takav amandman, obzirom da smo i mi smatrali da treba napraviti neko prelazno rešenje u odnosu na postojeće stanje. Prosečna poreska stopa u proteklih godinu dana, kako važi ovaj zakon o finansijskim transakcijama, otprilike je 0,33%. Ministarstvo je predložilo da se ta stopa smanji na 0,22% i to, prema obračunu Ministarstva, košta državni budžet otprilike 2,8 milijardi dinara.
Mi smo predložili da smanjenje bude znatnije i da umesto 0,22% bude 0,15%, pre svega zato što smo već u prošlosti imali takvo rešenje. Drugo, zato što valja uvažiti činjenicu da je platni promet prešao u poslovne banke i da svaka poslovna banka prema svojoj poslovnoj politici naplaćuju određene provizije i naknade za usluge platnog prometa. To je potpuno tačno i tu nema nikakvih dilema.
Te su provizije različite od banke do banke, od 0,3-0,5 pa i do 1% za one transakcije koje se odnose na kupovinu deviza na međubankarskom tržištu radi plaćanja uvoza. Samo se devizni prilivi ne naplaćuju kod poslovnih banaka.
Kod Poštanske štedionice se u poslednje vreme naplaćuje i provizija za primljena sredstva na račune i to u inosu od 1%.
Takođe valja imati na umu da su sve ove usluge koje rade poslovne banke, Poštanska štedionica i sve druge banke takođe oporezovane sa 20%. Kad tome dodate i porez na finansijske transakcije, onda uopšte nije reč o beznačajnim iznosima koje oni koji su učesnici u planom prometu moraju po bilo kom osnovu da plate da bi bili regularni, odnosno ispravni pred državom.
Isto tako, ne vidimo razloga zašto bi u budućnosti, bar onoj daljoj, opstajala ta poreska stopa, jer država ne učestvuje u tom poslu. Platni promet je posledica privredne aktivnosti koja se desila u nekom momentu i bez uticaja države. Mi pravimo finale time što nam je neko platio ili time što smo nekome platili i time završavamo ili zaokružujemo privrednu aktivnost bez bilo kakvog uticaja države. Ako ga je prethodno i bilo, to je u raznim fazama oporezovano ili kao porez na promet, ili kao porez na zarade, ili kao porez na dobit ili kao bilo koji drugi vid poreza koji se ovde pojavljuje.
Interesantno je da se država uvek hvata onih izvora koji su joj najizdašniji, jer najlakše je uzeti ovaj porez. Sad imate problem kako rešiti ove stvari, jer je sad obaveza obračuna svakog poreskog obveznika prema državi prešla na tog poreskog obveznika. Vi to obračunate, dostavite izveštaj poreskoj upravi i date nalog za plaćanje. Te dve radnje se često dešavaju tako da vi date obračun, a nemate pare da platite. Do sada je i obarčun i naplatu vršio ZOP, odnosno poslovna banka. Tu je bitna razlika.
S tim u vezi je i sledeći amandman SPS-a. Samo ću minut na njega da iskoristim. Vi ste ovde predvideli kazne od 2.000 do 200.000 dinara za onog poreskog obveznika koji ne obračuna taj porez na finansijske transakcije, ne izvesti o tome poresku upravu i ne plati.
Postoje realne situacije u životu. Obračunali smo porez, izvestili smo poresku upravu, ali u tom momentu nemamo para na računu. Go se ne skida. Kako je onda moguće izvršiti plaćanje ili moramo da zakasnimo? Kad zakasnimo, nama sledi kazna za prekršaj od 2.000 do 200.000 dinara.
Mi smo našim amandmanom predložili da sve ostane kako je Ministarstvo predložilo, ali da se taj deo koji se odnosi na one dve reči "i ne plati" izbrišu i time realno stvore uslovi da se ta obaveza, kao i svi drugi porezi, plati u određenom roku, u skladu sa članom 6. koji reguliše rokove za izmirivanje ove poreske obaveze.
