PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.04.2003.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, kad čovek pogleda tarifni sistem, može da dođe do dva zaključka.
Prvo, da je gospodin ministar bio izuzetno vredan da tarife administrativnih taksi podigne od 100 do 700%. U drugom delu je bio izuzetno vredan da sve ono što ne može da svrsta u poreske kategorije, pokuša da naplati i nadoknadi kroz takse.
Mogu davam kažem, osim što je bio veoma vredan, u tome je bio i veoma uspešan. Neke takse po jednom osnovu više puta naplati. Da pogledamo malo taj njegov tarifni sistem.
U tarifi broj 10, da biste iskopali najobičniji bunar u svom dvorištu, treba da platite taksu od 9.000 dinara.
Najčudnije je to što su tzv. borci za ekološku životnu sredinu ili ekološku državu po pitanju ekoloških taksi uveli izuzetno velike iznose.
Tarifni broj 15 - za pregled tehničke dokumentacije po zahtevu za davanje saglasnosti na procenu uticaja projekta na životnu sredinu, osim projekta u prirodnom dobru posebnih vrednosti, do 100 kvadratnih metara - 15.000 dinara.
Neću da čitam. Uzeću najmanje vrednosti, znači, za najmanje objekte.
Tarifni broj 16 - menja se samo jedna jedina reč. Za pregled tehničke dokumentacije po zahtevu za davanje saglasnosti na analizu uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu, osim projekta u prirodnom dobru posebnih vrednosti, opet do 100 kvadrata 7.500 dinara.
Tarifa 17 - opet nova reč i nova tarifa. Za rešenje kojim se utvrđuje ispunjenost uslova zaštite životne sredine iz procene uticaja ili analize uticaja zatečenog stanja pre izdavanja upotrebne dozvole za postrojenje i aktivnosti za koje nije propisano izdavanje ekološke dozvole - 7.500 dinara.
Ako hoćete da napravite jednu najobičniju garažu ili šupu, morate da platite na ime taksi, po raznim osnovama, skoro 30.000 dinara. I da stvar bude još lepša, ako taj objekat gradite, za građevinsku dozvolu po tarifi 137. treba da izdvojite 56.000 dinara.
Ili, šta se dešava ako hoćete da otvorite trafiku, kiosk ili neku malu prodavnicu i zanatsku radnju? Tarifni broj 23 - za rešenja kojima se utvrđuje ispunjenost sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova za lokaciju objekata pod sanitarnim nadzorom i daje saglasnost za lokaciju, odnosno objekte, pa opet najniža, do 100 kvadratnih metara - 3.000 dinara.
Za ispunjenost sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova projektno-tehničke dokumentacije za objekte pod sanitarnim nadzorom i daje sanitarna saglasnost na projekte, za objekte do 100 kvadrata 3.000 dinara. To je zato što se samo jedna reč promenila.
I za kraj da kažem, još 3.000 dinara po jednom istom osnovu, da su objekti izgrađeni, odnosno rekonstruisani u skladu sa sanitarno-higijenskim i zdravstvenim uslovima projektno-tehničke dokumentacije na koju je data sanitarna saglasnost i daje sanitarna saglasnost za korišćenje objekta.
Gospodo, tako plaćate za svako rešenje taksu, pa na taksu taksu, pa na taksu taksu. To je isto kao kada biste ušli u prodavnicu, pa neko hoće da vam naplati taksu što ste ušli u prodavnicu, onda što ste kupili robu, što vam je robu spakovao u kesu i što ste izašli iz prodavnice.
Da je to tako, možete da vidite u tarifnom delu broj 92 - recimo, dosad je bilo po novom Zakonu o završnom računu i ovim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit, to mogu da čine samo stručna lica. Pogledajte takse koje trebaju da plate stručna lica, da bi to mogli da urade.
Za svako prijavljivanje polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni revizor - po predmetu - 2.000 dinara; onda računovođa po predmetu 1.300 dinara itd.
Tarifni broj 96 - za izdavanje isprave o sticanju zvanja, ovlašćeni revizor, ovlašćeni računovođa, samostalni računovođa i računovođa - još 1.300 dinara. Za upis u imenik stručnih zvanja za ista ova zanimanja još po 1.000 dinara. Ljudi, što je mnogo, mnogo je. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika, poslanička grupa Srpska radikalna stranka.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Htela bih da prokomentarišem još neke od tarifnih borjeva. Recimo, tarifni broj 32, koji predviđa taksu od 5.000 dinara za rešenje o ispunjenosti uslova za obavljanje naučnoistraživačkog rada (rešenje o preregistraciji) i upis u NIO. Mislim da je ovo pozitivan primer kako se pomaže naučnoistraživački rad. Pretpostavljam da će ova taksa mnogima doprineti da to nikada i ne utvrđuju.
Prijava naučnoistraživačkih i drugih projekata, ovde je iznos takse 1.000 dinara. Znamo u kakvim su ekonomskim prilikama i kako rade, kako su plaćeni naučnoistraživački radnici.
Što se tiče tarifnog broja 33, pošto mi je svež Zakon o javnom informisanju, imam utisak da ćemo ovako visokim tarifama mnoge onemogućiti da svoja javna glasila upišu u određene registre, jer je taksa predviđena na 14.000, a mi smo tražili da se smanji na 5.000. Brisanje iz registra je 7.000. Mi smo tražili da se smanji na 3.000.
Ugašen je "Nacional", "Identitet". Pretpostavljam da će morati da plate taksu od 7.000 da se izbrišu iz registra.
U želji da se čitaoci dva ukinuta lista preuzmu na izvestan način, Beba Popović i Brajević su osnovali "Arenu". Videli smo danas u "Novostima" kako izgleda naslovna strana i kakve će to novine biti. Oni će morati da plate ovih 14.000. Nemam razloga da ih žalim, već unapred znam kakva će to žuta štampa biti.
Naročito bih htela da skrenem pažnju na tarifne brojeve 119, 120. i 122. Radi se o ispravama iz oblasti građanskih stanja. Potrebe su veoma česte za ovim izvodima iz knjige državljana, iz matične knjige rođenih. Svi znate koliko puta u toku godine to morate da uzmete, jer je važnost tih dokumenata šest meseci. Takse bi tu trebalo da budu znatno niže. Tu smo mi predložili više od 100% sniženja, odnosno da ne dođe do povećanja taksi, jer to utiče na standard i na troškove ovako osiromašenog stanovništva.
U tarifnom broju 135 predviđena je taksa 5.600 dinara za rešenje kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za izradu tehničke dokumentacije po zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata. To je ovo što nas je ministar Šumarac ubeđivao, da će svi ići brzo, sve će to biti mnogo jeftinije, a evo sada 5.600 dinara za ovu taksu. Pitamo se ko će moći da izvrši tehnički prijem kuće, uz sve druge troškove koje shodno Zakonu o planiranju i izgradnji ima, treba da plati još ovih 5.600. Skoro sam nešto računala, za tehnički prijem i za upotrebnu dozvolu, skoro 10.000 maraka čoveku treba, pa sad vitite da li je ovo previše ili nije. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč?
Sledeći amandman je na Tarifni broj 1. Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Todorović i Adam Urošević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
U ime podnosilaca amandmana, reč ima narodni poslanik Miloš Todorović.

Miloš Todorović

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, moram da primetim da u sali nema više od 55 - 56 poslanika. Ne dolazi u obzir da obrazlažem bilo šta, jer nema efekta. Pogledajte koliko je ubačenih kartica i koliko ljudi ima. Zahvaljujem se. Ne mogu da nastavim izlaganje.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč?
Molim narodne poslanike da prestanu da dobacuju i da poštuju Poslovnik u svim njegovim delovima.
Predlog da se u tarifi republičkih administrativnih taksi posle Tarifnog broja 56. dodaju dva nova tarifna broja 56a i 56b.
Narodni poslanik Siniša Mitrović podneo je amandman sa ispravkom, kojim predlaže da se posle Tarifnog broja 56 dodaju tarifni brojevi 56a i 56b.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na Tarifni broj 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Todorović i Adam Urošević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na Tarifni broj 94. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Todorović i Adam Urošević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na Tarifni broj 120. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Todorović i Adam Urošević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Predstavnik predlagača nije prisutan, te nema smisla da pitam da li želi završnu reč.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragiša Marinković; zajedno Radojko Petrić i Joca Arsić; Veroljub Arsić; zajedno Živodarka Dacin i Nebojša Jović i Zlatan Jovanović.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić i Joca Arsić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
U ime podnosilaca amandmana, reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.

Radojko Petrić

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, gospodine ministre, zajedno sa kolegom Jocom Arsićem u ime SPS-a podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona.
U ovom članu, u stvari novom članu 26v, u cilju oporezivanja, utvrđivanja dobiti, predlaže se da se na teret rashoda ne priznaju ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja od lica kojima se istovremeno duguje. Dosta je nelogično, a to znači da se sprečava da se izvrši rezervisanje, odnosno da se privremeno otpiše deo sredstava gde nisu veliki izgledi da će moći da se potraživanja naplate.
Amandmanom se predlaže da se ova odredba briše; bez dodatnih kriterijuma neodrživo je propisivati takvu normu, jer može da se radi o različitim osnovama međusobnih dugovanja i potraživanja. Posebno je neodrživo propisivati takvu normu kada se radi o različitim iznosima međusobnih dugova i potraživanja. Ne kaže se da se to eventualno odnosi samo na deo ispravke vrednosti potraživanja od lica kojima se bar toliko duguje istovremeno, a ne da se desi da nekome dugujete 500.000 a potražujete 20.000 i ceo proces se blokira, ne može da se vrši ispravka vrednosti.
Za regulisanje ovog pitanja bitan faktor je vreme kada su nastala međusobna dugovanja i potraživanja. U pojedinim slučajevima mogućnosti su različite; može da se desi da su nastale okolnosti zastarelosti potraživanja. Nema bojazni da će prihvatanjem amandmana banke i druge finansijske organizacije izbeći plaćanje poreza na dobit. Zna se da, ukoliko kasnije dođe do naplate za iznos ispravke vrednosti potraživanja, za te iznose, za koliko su vremena u bankama izvršili rezervisanje ili otpis, te naplate se knjiže kao vanredni prihod.
Taj vanredni prihod u narednom periodu povećava dobit i normalno na to se plaća porez.
Nije suvišno istaći da se prihvatanjem amandmana podržava i računovodstveni princip pariteta. Uvek je bolje i domaćinski smanjivati nesigurnu aktivu, a povećavati pasivu i ne obrnuto. Ako nismo sto posto sigurni u podatke, bolje je da finansijski rezultat i bilans preduzeća bude potcenjen, a ne precenjen. Ako je bilans precenjen, neopravdano će se platiti veći porez i izvršiti raspodela sredstava za koje se kasnije ispostavi da ih nema. Ako je bilans potcenjen, kasnije će se kroz vanredne prihode naplatiti porezi i izvršiti raspodela stvarno ostvarenih sredstava.
Ne treba po svaku cenu trčati da unapred naplatimo što više poreza. Bitno je poštovati i ostala načela koja imaju duboku ekonomsku logiku, a ta načela nisu u suprotnosti sa poreskim principima.
Zbog svega ovoga zaista treba ovaj amandman da se prihvati i da se izvrši ispravka u predlogu Vlade. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč od ovlašćenih učesnika u raspravi? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Ne znam zašto nam nema ministra, da ga niste nešto naljutili? Ako je ovo od njega, mnogo je.
Podneo sam amandman na član 2, a nema ni gospodina Pajtića da se izjasni kao predstavnik Zakonodavnog odbora i da pokuša bar da mi objasni kako ste u jedan član uspeli da stavite 12 članova zakona, a to ne važi za naše amandmane, pa ne bi trebalo da važi ni za vaše zakone.
Jedan od tih 12 članova u članu 2, 26đ stav 1. tačka 3), tražio sam da se briše, jer poreski obveznik ne može da otpiše sredstva, odnosno da napravi trošak ako ne pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja. Sada me baš interesuje šta su to ti dokazi? Da li su to akceptni nalozi koje će Narodna banka Srbije ili poslovne banke da nam vrate kao nenaplative, da li su to menice koje će nam isto biti vraćene kao nenaplative, da li su to sudska rešenja koja još nisu izvršena ili sudski izvršitelji moraju da izađu na teren i da konstatuju da je to potraživanje nenaplativo.
Ako očekujete da to sud rešava, znajući kako rešava, trebaće vam da biste otpisali neka sredstva, prvo, mnogo para da platite sudske takse, pravnog zastupnika i mnogo vremena i strpljenja, otprilike tri do četiri godine da dođete do tog dela. Uopšte me čudi da je to gospodinu Đeliću palo na pamet, ali dobro, on to ima pravo kao ministar.
U članu 26v stav 1. tražio sam da se brišu tačke 5) i 6); ne mogu - tačka 5) - da se prikažu kao troškovi kamate zbog neblagovremenog plaćanja poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina i - tačka 6) - novčane kazne i penali.
Gospodin Đelić je dugo vremena i odavno to najavljivao, da vas podsetim da je kamata obračunata na neplaćena sredstva na ime poreza 0,2% dnevno, tako da za neki mali dug koji ne platite tri ili četiri meseca možete da platite mnogo veću kamatu koje nema nigde u svetu. Mislim da ovu tačku ne bi trebalo da prihvatimo u ovom zakonu, barem dok gospodin ministar u svojoj kaznenoj politici prema poreskim obveznicima ne primenjuje eskontnu stopu Narodne banke Jugoslavije.
Kada su u pitanju novčane kazne i penali, ne znam da li je neko od vas imao prilike uopšte da sazna kako to rade republički organi, i to na terenu, kada je u pitanju privreda. Recimo, republički tržišni inspektor uđe u prodavnicu maloprodaje i jednostavno traži da li je sa artikla otpala cena, da li je izbledelo radno vreme i na licu mesta na ime toga naplati kaznu 2.000 do 5.000 dinara. Tako to izgleda na terenu, tako to izgleda u praksi, a sada vi tražite od poreskog obveznika da taj reket koji plaća raznim inspekcijama prikaže kao svoj prihod. Malo teže.
U članu 26b tražio sam da se posle stava 1. doda novi stav, a to se odnosi na tačku 3) ovog člana, primenjuje se od dana stupanja na snagu zakona o finansiranju političkih stranaka i organizacija. Slažem se sa vama da političke stranke i organizacije ne treba da imaju sponzora u privredi, kao i na drugim mestima, ali zato treba da postoji poseban zakon koji će da reguliše rad i finansiranje političkih stranaka. Tako da ne bi eventualni sponzori tražili od tih stranaka da u trenutku kada dođu na vlast sprovode program u interesu svojih sponzora.
Vi ne biste sada morali, recimo, da je postojao takav zakon pre nego što ste postali vlast, da sprovodite zakone Evropske unije i SAD-a, zato što ste čekali novčana sredstva ispred njihovih ambasada. Imali bismo pre sedam meseci specijalnog javnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, a sada to ne bismo radili u vanrednom stanju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslanička grupa SRS.