Gospodine Kragoviću, o svim zahtevima koje ste dali, Skupština će se izjasniti u danu za glasanje.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih vas da budete malo tiši, jer gospodin Ljušić spava, probudićete ga. To nije lepo sa vaše strane.
Na član 41. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović i predložio da se član 114. briše. Zašto?
Kao što ste već čuli, ovaj amandman je odbačen od strane gospođe ministarke, koja sada, naravno, nije tu, iz razloga što nije u skladu sa koncepcijom zakona.
Ali, ovaj amandman je upravo u skladu sa koncepcijom koju ima SRS i po tom konceptu nema licenci, nema registra za licence i Ministarstvo licence samim tim ne može ni izdavati. Pozivam vas da još jednom razmislite o svemu ovome i da glasate za amandman SRS.
Gospodine Mihajloviću, zamolio bih vas da umirite poslanike, jer ovako ne može da se radi. Hvala.

Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 42. amandamn je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u osnovi se ne razlikuju od važećeg tzv. Gašinog zakona. Istina je da se predloženim izmenama dotiču neki problemi u današnjem sistemu obrazovanja. Osnovni i ključni problemi ovim predlogom zakona ostali su netaknuti.
Osnovni problemi koje ovaj predlog zakona ne rešava odnose se pre svega na sledeće: materijalni, odnosno finansijski problemi zaposlenih; niske zarade zaposlenih; materijalni problemi ustanova; nedostatak sredstava propisanih normativima; neprilagođenost nastavnih planova i programa stvarnim potrebama zanimanja za koje se učenici osposobljavaju i preopterećenost nastavnih programa, odnosno obimni sadržaj pojedinih predmeta, a što onemogućava potpuniju primenu savremenih nastavnih metoda i proveru znanja učenika.
Ne prihvatajući većinu amandmana poslaničke grupe SRS, vladajuća koalicija je pokazala da ne želi da postojeći zakon promeni u onom pravcu koji je garantovao da ćemo zaštiti našu prosvetu. Na taj način pokazali ste da ste načinili samo neke promene, kozmetičke promene postojećeg tzv. Gašinog zakona.
Amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS odnosi se na član 42. On glasi: "Član 115. se briše". Pažljivo sam pratio izlaganje ministra Ljiljane Čolić koja je, obrazlagavši predloženi zakon, posebno istakla da je cilj donošenja ovog zakona prilagođavanje vremenu u kome živimo, poštujući svoje vrednosti, a uvažavajući evropske trendove, naglašavajući posebno da su ovaj zakon ispisale ekonomske reforme.
SRS smatra da Predlog zakona Vlade Republike Srbije nije idealno rešenje. Jeste bolje rešenje od tzv. Gašinog zakona.
Kada govorimo o novom članu 115, koji po našem amandmanu treba da se briše, on glasi: "Pravo na dobijanje licenci ima nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik koji ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 110. ovog zakona, savladan program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i položen ispit za licencu. Ministarsatvo je dužno da, na lični zahtev, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, izda licencu licu koje ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana. Ako lice ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, ministar će rešenjem odbiti zahtev za izdavanje licence. Rešenje ministra iz stava 3. kojim se odbija zahtev za dobijanje licence konačno je u upravnom postupku".
Koncept SRS-a se zasniva na činjenici da je položen stručni ispit nastavnika sasvim dovoljna kvalifikacija i smatramo da je uvođenje licenci nepotrebno. Zalažemo se za drugačije rešenje. SRS je protiv uvođenja licenca. Smatramo da je stručni ispit odgovarajuće rešenje, ako se ima u vidu da ni posle godinu dana od dana usvajanja zakona niko od nastavnika nije dobio licencu.
Posebno želim da naglasim da će u uslovima političke nestabilnosti navedeno rešenje teško biti primenljivo. Što se tiče povreda radne obaveze, ona se može sankcionisati drugim zakonskim normama, tako da to ne može biti razlog za uvođenje licenci. Posebno želim da naglasim da stručno usavršavanje nastavnika ovim predlogom zakona nije obuhvaćeno, a značajno je zato što je postojeći zakon proizveo mnogo problema.
Država koja nije ekonomski jaka i moćna uvek je dobra meta za razne mešetare, koji su sebe stavili u službu razaranja nacionalnog bića srpskog naroda. Za reforme u oblasti obrazovanja potrebno je mnogo sredstava, a kada se sprovode reforme one se sprovode na duži vremenski period. Moraju da budu jasne....

 Molim vas, vreme vama je isteklo, gospodine Đorđeviću.

Nama vreme nije isteklo, možda je vama isteklo vreme.
Što se tiče ovog predloga zakona od strane Vlade Republike Srbije, on se u mnogo čemu ne razlikuje od postojećeg zakona.

Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 43. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević.

Usavršavanje nastavnika i licenciranje njihovo predstavljaju osnov dobrog sistema.
Svi mi koji završimo neki stepen škole, nastavničke fakultete, ulazimo u obrazovni proces i tokom vremena neminovno učimo samo da predajemo i zaboravljamo šire stvari. Potrebno je osvežiti pamćenje, potrebno je napredovati. Zbog toga je zamišljen sistem školovanja nastavnika, odnosno seminara i odgovarajući sistem licenci.
Ideja koja stoji iza produžavanje licenci nije nikakva ideja pruta ili štapa. Želja prilikom unošenja vremenskog ograničenja od pet godina i ponavljanja licence bila je želja da samo obezbedimo da nastavnici u određenom periodu vremena pohađaju određeni broj časova. Nikakve provere nisu predviđene za dobijanje, odnosno produžavanje licenci.
To postaje stimulans i izazov za nastavnike da idu da obezbeđuju dodatno svoje znanje. Rečeno je ovde da niko nije dobio licencu. Nije tačno. Ipso lege, po samom zakonu, dobili su je svi oni koji su u nastavničkom zvanju sa položenim državnim ispitom bili na dan stupanja na snagu zakona iz 2003. godine.
Tačno je da u fizičkom smislu licenca nije dobijena. Bili smo u fazi pravljenja licence. Želeli smo da to bude isprava koja lepo izgleda. Bila su predviđena dva ili tri rešenja, a čini mi se da smo se opredelili da Dositejeva slika bude na prvoj strani te licence. To bi bila kao neka knjižica, slično vozačkoj, koju bi svaki nastavnik ako hoće mogao da nosi sa sobom. U svakom slučaju, da mu nešto znači.
Naša ideja dalje je bila da, kada smo već ušli u ovaj postupak izmene zakona, postoji mogućnost da se dogovrimo da ljudi starije dobi, nastavnici preko 50 godina, recimo, ne moraju da obnavljaju licencu. Smatrali su da su oni ljudi u godinama i da zaista možda ne postoji preka potreba njih uvoditi u stalni sistem edukacije.
Mislili smo da je moguće rok za licence produžiti od pet na sedam godina. Dakle, onaj međuperiod između dva obnavljanja produžiti i na taj način smiriti duhove. Duhove su uznemirili sindikati. Svi sindikati čiji je cilj i zadatak i borba za ekonomski položaj, počeli su naglo da se bave stručnim usavršavanjem nastavnika. Ne mislim da je to loše, mislim da je to dobro, mislim da je čak dobro da sindikati imaju neke ogranke tu i da se time bave, ali prvi put su pokazali želju za jednim profesionalnim pitanjem, verovatno da bi zaštitili izvesne nastavnike u svojim redovima koji su pokazivali odbojnost na inovaciju znanja.
Ono što je sada urađeno predstavlja paktiranje sa sindikatima. Godine 2003. mi smo uspeli da rešimo taj problem.
Mislim da je postojala mogućnost da, kao jedan deo ovog naroda i to politički predstavnici ovog naroda, napravimo neki dogovor i da sistem popravimo, da osiguramo veći kvalitet. Nažalost, sve promene i svi pregovori oko usvajanja našeg amandmana su otpali i nisu prihvaćeni.
Mi smo ostali kod amandmana i moj zadatak je da ovo izgovorim i pokušam da objasnim zbog čega su licence i produženja neophodni. Vi morate stalno osvežavati svoje znanje, učite celog života, nekome to lakše a nekome teže pada, a razumljivo je jedino i drugo. Ali ono što je nesporno, neko je to ovde rekao, znanje se brzo obnavlja, menja se sadržina, moramo se truditi celog života da učimo.

Reč ima gospodin Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javio sam se za reč povodom amandmana koji smo podneli na član 43, a odnosi se na ukidanje licenci za nastavnika, odnosno obnavljanje licenci, zato što mislim da je to veoam važna kategorija, koja je između ostalog poznata u mnogim drugim profesijama.
Mi ćemo vrlo brzo imati pred Skupštinom zakon o stečaju i zakon o licenciranju upravitelja i onda ćemo u tom zakonu videti da jedna profesija koja je odgovorna, stečajni upravnik, ali daleko manje odgovorna i daleko manje važna nego što je obrazovanje dece, nego što je njihovo vaspitanje u školskim institucijama, dakle, daleko manje bitna profesija zahteva stalno obnavljanje znanja i ponovno licenciranje onih koji se bave odgovarajućim poslom.
Licenca kao kategorija nije nikakva kazna, to je samo regulišući mehanizam koji jednostavno nagoni određene profesije da svoja znanja usavršavaju, jer kao što reče moj prethodnik za ovom govornicom, uvaženi kolega gospodin Gašo Knežević, znanje je veoma dinamična kategorija, poznato je da je samo u poslednjih 10 godina XX veka količina znanja udvostručena u odnosu na sve ono što se do tog trenutka znalo.
Podsetiću vas kojom brzinom znanje napreduje. Početkom 90-ih godina, Internet; ima to veze sa amandmanom, zbog toga što, da biste mogli kvalitetno da prenosite znanje na nove generacije, vi morate imati način da nastavnike i učitelje, između ostalog, stimulišete da povećavaju svoj fond znanja. Hajde da budemo realni, da li je dobro da onog časa kada se učitelj zaposli, kada se nastavnik zaposli, da svoj fond znanja ne unapredi ni za jotu. Da li je to dobro za obrazovanje naše dece? Ako nemate unutrašnji samoregulišući mehanizam koji jeste obnavljanje licence, onda nećete ni imati garanciju da će taj fond znanja biti uvećavan.
Kategorija licence je poznata u čitavom nizu drugih profesija, pomenuću samo neke koje dolaze iz ekonomskog domena, licenca za revizore, licenca za procenitelje, brokerske licence, sve su to obnavljajuće licence koje jednostavno obezbeđuju uvećanje kvaliteta znanja.
Mislim da je ovo jako pogrešno, ukidanje postulata, odnosno ukidanje obnavljajuće licence i obaveza nastavnika i učitelja da nakon isteka svakih pet godina tu licencu ponovo potvrđuju. Pogrešno je zbog toga što ćemo ne samo imati školski sistem i obrazovanje koje je usmereno na nastavnika, odnosno na učitelja, nego ćemo i učitelja i nastavnika imati bez ugrađenog mehanizma sticanja znanja, a to znači da ćemo na kraju imati bitno smanjeni kvalitet obrazovanja naše omladine, odnosno naše dece.
Još jednom, kao što sam prošli put rekao, ljudski resurs je najvažniji resurs onda kada imate uvećanje fonda znanja brzinom koju smo imali u HH veku, a računajte da ćemo u narednom periodu imati ne proporcionalno, nego eksponencijalno uvećanje znanja, i zbog toga je potrebno da postoji mehanizam koji će nastavnike, učitelje, profesore direktno stimulisati da svoj fond znanja uvećavaju.
Ovo nije kazna za učitelje i nastavnike, ovo je jednostavno mehanizam koji obezbeđuje bitniju i kvalitetniju nastavu.
Apelujem na poslaničku većinu da se dobro zamisli da li je dobro ukidati obnavljajuće licence za prosvetni kadar. Naravno, postoji čitav niz učitelja, nastavnika koji, zahvaljujući vlastitoj kreativnosti, vlastitoj znatiželji, uvećava svoj fond znanja, ali nemojte zaboraviti da postoji jedna velika grupa prosvetnog kadra koji maltene od trenutka stupanja ne radi na vlastitoj doradi uvećanja fonda znanja, i zaista ovaj unutrašnji ugrađeni mehanizam je neophodan da bismo imali kvalitetnu nastavu i da bismo koliko-toliko fokus sa nastavnika skrenuli na učenike.
Naravno, ako neki poslanici iz poslaničke većine smatraju da je ovo o čemu govorim nebitno, bilo bi dobro da izađu za govornicu.