Dame i gospodo narodni poslanici, član 57. glasi: "U članu 161. stav 1. reči "savlada akreditovani program obuke" zamenjuju se rečima "položi ispit za direktora". Stav 2. menja se i glasi: "Direktoru prestaje dužnost ako ne položi ispit u roku iz stava 1. ovog člana".
Amandmanom, koji sam podneo u ime SRS, član 57. se menja i glasi: "U članu 161. stav 1. i 2. se brišu". Obrazloženje je što je SRS protiv uvođenja ispita za direktora. U obrazloženju Vlade stoji da se amandman ne prihvata, jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Upravo zbog toga što smo mi hteli, kao SRS, da promenimo koncept ovog zakona, zato smo i podneli amandman.
Pre svega, posle dosta problema, ako pratite obrazloženje, videćete da troškove polaganja ispita za direktora snosi lice koje polaže ispit za direktora. U ovoj situaciji, kada su prosvetni radnici došli do donjeg praga socijalne izdržljivosti, onda dolazimo do takve selekcije da ko ima materijalne mogućnosti može da polaže ispit za direktora, a oni koji nemaju materijalne mogućnosti su hendikepirani, odnosno inferiorni u odnosu na ove prve. Samim tim se vrši ne selekcija po znanju, umeću i stručnosti, nego po materijalnim mogućnostima, što smo pokušali amandmanom da regulišemo i da poboljšamo Predlog zakona.
Ono što je bitno za direktore, to je da svaki direktor treba da prati pedagoški rad u školi; kroz posete časovima on to upravo i ostvaruje. Postoje tačno stručne službe u svakoj školi koje određene poslove rade. Za pravne poslove je zadužen sekretar, koji je po edukaciji pravnik. Postoje pedagozi, psiholozi, koji pomažu kontrolu procesa nastave. Očigledno da je ispit za direktora nepotreban, potreban je samo stručni ispit za svakog direktora.
Ono što je nedefinisano, kakav je to upravo ispit, ali preko intervjua koji je dala gospođica ministarka došli smo do zaključka, po njenim izjavama, da direktor ne bi smeo da bude neko ko ne zna strane jezike ili nema osnovnu informatičku pismenost. Činjenica je, a to svi priznajemo, da je u mnogim situacijama poznavanje stranih jezika ili poznavanje makar jednog svetskog jezika možda i bitnije nego završiti dva fakulteta. Daleko od toga da smo mi radikali protiv znanja stranog jezika. Još u osnovnoj školi sam bio na edukaciji na Kembridžu, Oksfordu, što se tiče engleskog jezika, i to nije sporno.
Da li su ta znanja samo poželjna i da li ta znanja neku osobu koja treba da bude direktor čine da bude stručniji; sigurno da takva znanja nisu obavezna. Što se tiče informatičke pismenosti, imate kurseve od nedelju dana, da svako može da elementarna znanja i elementarni nivo stekne za taj kratak vremenski period.
Ono što je bitno za svakog direktora, to je da poseduje veštinu upravljanja insititucijama. Samo je to bitno. Ovo daje mogućnost da vršite selekciju po političkoj pripadnosti, a što očigledno dobro radite. Zaprepastio me stav i mišljenje ministarke kada je rekla, pa vi radikali ste nacionalisti, volite Srbe i ja sam Srpkinja, pa zašto ne skratite vašu diskusiju.
Vi ste, dame i gospodo, zbog SPO-a i Nove Srbije dva dana pregovarali, dogovarali, a mi smo strpljivo čekali i predložili ste ove zakone. Valjda su vam ovi zakoni bitniji od zakona o lekovima, koji očigledno neće moći da prođe sada kako ste planirali, a onda su vam krivi radikali, koji studiozno obrazlažu svoje amandmane. Očigledno ministarka nije u stanju da bude orijentisana zbog ovog vremena i da daje odgovore, jer je bila pasivni posmatrač i slušalac sve ovo vreme.