Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javio sam se za reč povodom amandmana koji smo podneli na član 43, a odnosi se na ukidanje licenci za nastavnika, odnosno obnavljanje licenci, zato što mislim da je to veoam važna kategorija, koja je između ostalog poznata u mnogim drugim profesijama.
Mi ćemo vrlo brzo imati pred Skupštinom zakon o stečaju i zakon o licenciranju upravitelja i onda ćemo u tom zakonu videti da jedna profesija koja je odgovorna, stečajni upravnik, ali daleko manje odgovorna i daleko manje važna nego što je obrazovanje dece, nego što je njihovo vaspitanje u školskim institucijama, dakle, daleko manje bitna profesija zahteva stalno obnavljanje znanja i ponovno licenciranje onih koji se bave odgovarajućim poslom.
Licenca kao kategorija nije nikakva kazna, to je samo regulišući mehanizam koji jednostavno nagoni određene profesije da svoja znanja usavršavaju, jer kao što reče moj prethodnik za ovom govornicom, uvaženi kolega gospodin Gašo Knežević, znanje je veoma dinamična kategorija, poznato je da je samo u poslednjih 10 godina XX veka količina znanja udvostručena u odnosu na sve ono što se do tog trenutka znalo.
Podsetiću vas kojom brzinom znanje napreduje. Početkom 90-ih godina, Internet; ima to veze sa amandmanom, zbog toga što, da biste mogli kvalitetno da prenosite znanje na nove generacije, vi morate imati način da nastavnike i učitelje, između ostalog, stimulišete da povećavaju svoj fond znanja. Hajde da budemo realni, da li je dobro da onog časa kada se učitelj zaposli, kada se nastavnik zaposli, da svoj fond znanja ne unapredi ni za jotu. Da li je to dobro za obrazovanje naše dece? Ako nemate unutrašnji samoregulišući mehanizam koji jeste obnavljanje licence, onda nećete ni imati garanciju da će taj fond znanja biti uvećavan.
Kategorija licence je poznata u čitavom nizu drugih profesija, pomenuću samo neke koje dolaze iz ekonomskog domena, licenca za revizore, licenca za procenitelje, brokerske licence, sve su to obnavljajuće licence koje jednostavno obezbeđuju uvećanje kvaliteta znanja.
Mislim da je ovo jako pogrešno, ukidanje postulata, odnosno ukidanje obnavljajuće licence i obaveza nastavnika i učitelja da nakon isteka svakih pet godina tu licencu ponovo potvrđuju. Pogrešno je zbog toga što ćemo ne samo imati školski sistem i obrazovanje koje je usmereno na nastavnika, odnosno na učitelja, nego ćemo i učitelja i nastavnika imati bez ugrađenog mehanizma sticanja znanja, a to znači da ćemo na kraju imati bitno smanjeni kvalitet obrazovanja naše omladine, odnosno naše dece.
Još jednom, kao što sam prošli put rekao, ljudski resurs je najvažniji resurs onda kada imate uvećanje fonda znanja brzinom koju smo imali u HH veku, a računajte da ćemo u narednom periodu imati ne proporcionalno, nego eksponencijalno uvećanje znanja, i zbog toga je potrebno da postoji mehanizam koji će nastavnike, učitelje, profesore direktno stimulisati da svoj fond znanja uvećavaju.
Ovo nije kazna za učitelje i nastavnike, ovo je jednostavno mehanizam koji obezbeđuje bitniju i kvalitetniju nastavu.
Apelujem na poslaničku većinu da se dobro zamisli da li je dobro ukidati obnavljajuće licence za prosvetni kadar. Naravno, postoji čitav niz učitelja, nastavnika koji, zahvaljujući vlastitoj kreativnosti, vlastitoj znatiželji, uvećava svoj fond znanja, ali nemojte zaboraviti da postoji jedna velika grupa prosvetnog kadra koji maltene od trenutka stupanja ne radi na vlastitoj doradi uvećanja fonda znanja, i zaista ovaj unutrašnji ugrađeni mehanizam je neophodan da bismo imali kvalitetnu nastavu i da bismo koliko-toliko fokus sa nastavnika skrenuli na učenike.
Naravno, ako neki poslanici iz poslaničke većine smatraju da je ovo o čemu govorim nebitno, bilo bi dobro da izađu za govornicu.